Obicni, najobicniji...

[namenski]

što, da i tebi nije predavao kozić termodinamiku i držao somnabulno predavanje o vartburgovom motoru? doduše on je lično stavio svoje pare tamo gde su mu bila uverenja - dolazio je te 1984 na 1985 u istom na faks.

Ne radi se o uverenju: sa dvotaktnim motorima je tako kako je.

Ne znam za predavanja profesora Kozica.

A, bez zezanja, sta nije OK sa dvotaktnim motorom?

Osim sto je Vartburgov?

[yolo]

nista, sve super. za vespu....

[B_B]

Moje prvo sjecanje na automobile je ovaj. Porodicni automobil, za koga nisam siguran da li ga se zaista sjecam ili smo samo imali nekakve slike.

 

Ford 26m, svijetlo plavi, sa crnim vinilnim krovom i ovim ogledalima, slican ovom, samo boja ne valja. Dugo se u porodici odrzao mit o ovom autu kao "zmiji" :) i sve su bili sigurni da boljeg nikada nismo imali.

 

 

Nemam nikakvo automehanicarsko znanje, ali ako nekada u zivotu budem imao love i vremena na pretek, kupio bih ovako nesto.

[namenski]

nista, sve super. za vespu....

Ovu vespu?

 

 

Ili si imao nesto drugo na umu?

 

@B_B: si siguran da je oznaka bila 26M?

Koliko se secam postojali su, nizali se Ford Taunusi 12M, 15M, 17M i 20M i tu je bio kraj sve do ukidanja obelezavanja koje je oznacavalo zapreminu motora.

Edited December 28, 2014 by namenski

[yolo]

Ovu vespu?

 

 

Ili si imao nesto drugo na umu?

 

 

 

[namenski]

A, to.

Meni pa ovako nesto padne na pamet kad se pomene dvotaktno.

 

[Tale]

[bigvlada]

 

 

 

 

 

Četvorka.   Sa tim kolima sam proputovao Bosnu uzduž i popreko, Dalmaciju od Raba do Boke. 

Moje prvo sjecanje na automobile je ovaj. Porodicni automobil, za koga nisam siguran da li ga se zaista sjecam ili smo samo imali nekakve slike.

 

Ford 26m, svijetlo plavi, sa crnim vinilnim krovom i ovim ogledalima, slican ovom, samo boja ne valja. Dugo se u porodici odrzao mit o ovom autu kao "zmiji" :) i sve su bili sigurni da boljeg nikada nismo imali.

 

 

Nemam nikakvo automehanicarsko znanje, ali ako nekada u zivotu budem imao love i vremena na pretek, kupio bih ovako nesto.

 

Moja tetka je imala takav, ali metalik braon. Meni je delovao kao avion.  :D

 

[namenski]

Dosle su sezdesete, prosecni Zapadnoevropejac se opario pa mu kao takvom pocele da padaju na pamet gluposti koje uz to idu.

Automobili su porasli, sofisticirali se i nije ih vise bilo tako jednostavno prodati; opareni je sada hteo i mogao da bira.

Mode su bile razne, princip se - bar sto se Evrope tice - nije bitno promenio, ali je automobile jos uvek bilo moguce razlikovati na prvi pogled. Pocele su da se mnoze takozvane auto revije, specijalizovani casopisi za bavljenje napravom koja je, kao ni jedna druga pre toga, a bogami ni posle, nije toliko zaokupljala razvijeno covecanstvo; kompjuteri i mobilni telefoni su na putu da dostignu i prestignu tu vrstu zaludjenosti, ali - bilo kako bilo - sta god mogli, nikad nece moci da imaju onaj neponovljivi miris novog automobila.

Stepen zaludjenosti je bio - i jos uvek je - neverovatan: bilo je automobila koji su tako kategoricno proglasavani za djubre da je onom ko slusa takve tvrdnje ostajalo nejasno kako neko ko je odvojio tolike pare za pomenuto djubre nije promptno zavrsio u ludari.

Rasprave o potrosnji - ekstremi su bili na ivici tvrdnje da svaki put kad auto dovezu kuci odliju malo goriva iz rezervoara, pa rasprave o ovim ili onim prednostima i manama padale su u vodu pred ozbiljnim istrazivanjima koja su dokazala da je prilikom kupovine u preko 90% slucajeva presudna - boja.

Ili neka od gluposti na komandnoj tabli.

 

 

 

 

Vec skoro u 70-im, jedna fabrika od imena, ugleda i pedigrea, imala je ozbiljan problem: trebalo je zameniti prvi evropski narodni auto, model na kome je pocivala cela ogromna fabrika. Neuspeh je mogao da znaci gasenje, pa mesta za zezanje nije smelo da bude, ali su pokusaju volksvagena kroz cele sezdesete bili vise nego smesni i neuspeli sa sve poslednjim modelom u pokusaju, takozvanim 411. Vreme Golfa je tek trebalo da dodje i doslo je, nemacki pouzdano i nepogresivo.

 

[B_B]

Moja tetka je imala takav, ali metalik braon. Meni je delovao kao avion.  :D

 

Metalik braun jebote...Tesko mi zamislivo da ijedan danjasnji automobil obojen ovako moze izgledati ovako dobro.

[namenski]

Takozvani enterijeri su se - osim retkih i casnih izuzetaka - amerikanizovali, u modu su usli takozvani cetvrtasti brzinomeri sa nekom trakom koja se odmotavala, cajger nije bio obavezan u ta vremena kad se od vozaca ocekivalo da menja brzine po sluhu i osecaju, a ni kao ukras, dok je glavni hit bila rucica menjaca pored volana, opet po uzoru na Amerikance.

Evropa je tu stala: automatski menjac se nikad nije primio.

 

 

 

[namenski]

E, a onda su se za one koji su hteli i mogli vise, pojavile zverke: ulimuzinjene zujalice koje su imale kvalitete i osobine do koliko juce nezamislive. Ni jedan od do sad pomenutih autombila na ovom topiku, pa cak ni oni veliki Fordovi nije imao celih 100 KS, sto se smatralo sasvim dovoljnim obicnom coveku.

U stvari, snage su se kretale negde oko standardnih 45 - 60 KS: sa modelima kao sto su Djulija i mali BMW-i, potekli iz fabrike koja je jedva prezivela 60-te, 100 i vise KS su postali primenjivi.

Trebalo ih je, doduse, znati voziti i nije malo onih koji su imali pare da ih kupe polupalo svoje primerke, na ocaj i radovanje ljubitelja i entuzijasta bez para.

Nije kome je receno, nego kome je sudjeno, bila je kiselkasta izreka ojadjenih zaljubljenika u ove, mozda najlepse automobile svog vremena.

 

 

 

[namenski]

[Peter Fan]

Mislim da ni ova dva Skandinavca ne smijemo prenebregnuti ™, kad vec pricamo o kasnim 60-im/ranim 70-im i 100 KS, mada oni nikad nisu bili obicni, pogotovo SAAB:

 

 

[Прслин]

Од прве озбиљније кинте коју сам зарадио у животу сам купио овај аутомобил:

 

 

Имао сам га три године и укупно сам њиме прешао око 1500 километара, никада више од 100 у цугу. Кварио се буквално на сат времена, био је потпуно труо и отказивало му је апсолутно све што је могло да се помера, а ломило се све што није могло да се помера. Јесте, имао је 2500 кубика у линијском шестаку и лепио на седиште када се дода гас у четвртој уз Чукаричку падину, али је седиште било сломљено када је ортак при првој вожњи улазио на задње седиште и од тада је сувозач увек био нагнут напред под углом од 15%. На крају сам га продао за 10% кинте коју сам дао за њега. Ипак, много ми је драго што сам га имао, мало због тога што више не балавим на његов непрејебиви дизајн, мало више што од тада купујем искључиво немце и јапанце не старије од четири године - кад немам кинте мајушне, кад имам средње, а највише због тих 1500 километара чистог задовољства.