Kolumnistička lupetanja

[Frank Pembleton]

Kako fikser može da bude prvopotpisani u članku?

Postoje razne varijacije , daj primer a da nije nesto ovakvo:

Special correspondent Cirjakovic reported from Belgrade and Times staff writer Wilkinson from Rome

[MayDay]

Sta je fikser?

[vememah]

https://en.wikipedia.org/wiki/Fixer_%28journalism%29

 

@Pembleton:

Pa tu piše da je bio special correspondent, to nije isto što i fixer.

[MayDay]

Thanks!

[Frank Pembleton]

Lokalac koji ti zavrsava poslove koje ti kao stranac ne mozes ili zbog nepoznavanja "lokalnih obicaja" ne umes...

Realno "trkaci" ali vrlo dragoceni kada su dobri...

[Frank Pembleton]

https://en.wikipedia.org/wiki/Fixer_%28journalism%29

 

@Pembleton:

Pa tu piše da je bio special correspondent, to nije isto što i fixer.

 

Pa zato sam ti i napisao to je kad radis malo vise od tog posla pa kao eto da te nagrade.Ali ako napravis sranje da mogu da te puste niz vodu...

[luba]

kad dopisnik nije u zemlji, ili ako je  fikser priključen glavnom birou ili redakciji, onda često i izveštava. ne može da bude zaposlen u tom mediju najčešće, jer je stranac, treći svet itd.

nije baš za nipodaštavanje posao, kako god i ko god ga u srbiji predstavljao.

[yolo]

naravno, ali da je nakicena biografija ko da je konkurisao za posao u CNN, jeste. 

[Krošek]

nebitno.

[gospa buba]

mogla bih mozda da mu vratim knjigu.

i da mu trazim 200 dinara.

nije bila losha, sigurno vredi i vishe.

ali nismo ekipa -_-

[Frank Pembleton]

kad dopisnik nije u zemlji, ili ako je  fikser priključen glavnom birou ili redakciji, onda često i izveštava. ne može da bude zaposlen u tom mediju najčešće, jer je stranac, treći svet itd.

nije baš za nipodaštavanje posao, kako god i ko god ga u srbiji predstavljao.

 

Napisao sam gore, nije za nipodastavanje, samo se ovde gruvaju ti listovi i tv ko da su ljudi bili sefovi biroa...

[luba]

nije toliko nakićena koliko drugi prave, moglo je i kitnjastije.

samo ovaj trening štrči, to i nije nešto, ima mnogo skupljih i boljih.

 

ali to je nebitno. konsiljere, svaka čast. većina novinara i "novinara" da se pokrije ušima kad pročita šta napišeš.

[akibono]

tužno je što se ne biješ sa nečijim mišljenjem ili stavom, nego sa honorarnim pismenim zadatkom...

[Notorious]

Дакле овако

 

Први пут се име неког из моје породице појавило у Политици негде 1990. Чланак се звао Нећемо униформе сличне усташким и представљао је побуну книнских полицајаца против Туђманове власти. Мој отац је био један од тих педесетак полицајаца који су потписали ту петицију. Због тог потписа га је суд у Шибенику осудио на 12 година затвора. Аболиран је након рата. Не знам да ли је тај потпис био ћирилични или латинични. Свеједно је.

 

И данас мислим да је поступио исправно и поносан сам на њега. Урадио је оно што је требало да се уради када је бло тешко. Претили су му, нудили су му мито али га нису поколебали. Лоше ствари ће доћи касније, када је патриотизам постао само оправдање другим људима за лоповлук, мржњу и злочин.

 

Из Книна сам за време рата изашао три пута. Два пута на лечење у Београд и једном да упишем факултет. Све скупа 15 дана. Не рачунам један дводневни излет до Бањалуке и седмодневно љетовање у Карину на 3 километра од линије фронта. Било је неко примирје а нама нису сметали остаци граната и борби од прије ког мјесеца. 

 

Отишао сам у Олуји и никад се нећу вратити. Немам и не желим хрватски пасош. Из принципа. То није моја земља.

 

Мој чланак о Олуји је један од три најчитанија чланка на српском Вајсу одкад он постоји. И на то сам поносан. И захвалан сам Вајсу што ми је дао шансу да кажем оно што мислим.

 

Србија ми никад није пружила ништа. Пружили су ми поједини људи којима ћу се читавог живота захваљивати, али држава ми није дала ништа. Напротив, моје земљаке и мене је издала онда када нам је било најтеже. Тадашњи издајници су сада уважени политичари. Ја ћу их презирати до краја живота. Никада им нећу опростити. Зашто бих кад они нису имали довољно људскости и храбрости да затраже тај опрост? И џаба им дување у Српство.

 

Православац сам. Не сматрам да је то потребно наглашавати и доказивати. Нисам проповједник и у цркви стојим у последњем реду. Скромно и скрушено. Како мислим да би требало да буде. То не значи да ме понекад није срамота недјела која поједина свештена лица, злоупотребљавајући мантију, раде. 

 

Либерал нисам. Противник сам уласка у НАТО пакт. Имам велике резерве и према Европској унији.

 

Навијам за Звезду. Имао сам и слику као доказ. Клинац у звездином дресу. Имао сам и постер Пиксија у природној величини и комад мреже у коју је Клаус Аугенталер дао онај аутогол. Изгубио сам их, остали су у стану који нам је отет након Олује.

 

Са мојим клијентима се понекад не слажем у гомили ствари. Они и ја смо се свађали и свађаћемо се на форуму. Форум и служи за то. Али ћу увек бранити њихово право да кажу оно што мисле као што ћу увек радити мој адвокатски посао најбоље што могу, без обзира на то да ли ми је клијент академски грађанин у медијски експонираном предмету или наркоман лопов од кога су сви дигли руке. 

 

У овом предмету сам два пута излазио поражен из суднице. Никада, јавно нисам рекао нити једну ружну о судији која је тако пресудила иако сам мислио, и дан данас мислим, да је њен правни став био противан закону. Поготово ми никада није пало на ум да је оптужим да је део некаквог волшебног центра моћи. Госпођа је радила свој посао. Друга ствар је то што мислим да га је радила лоше.

 

Након свега, оно што ме боли није демагогија, извртање смисла мојих речи или злонамерна тумачења. То служи на част ономе у шта се Политика претворила. Смета ми и боли ме то што сте ме након свега назвали случајним Србином који у ћирилици види писмо кромањонаца а у шајкачи жиг звери. Након свега што сам проживео, било би људски да се извините због тога. Уколико нећете, вама на част. Ја вас тужити нећу.

 

Ovo što si napisao je iskreno i argumentovano, ali upućeno na pogrešnu adresu, zato što apeluješ na nepostojeće instance, odnosno svest i savest ljudi koji pišu i objavljuju tekstove poput Ćirjakovićevog. Bojim se da jedini jezik koji oni razumeju ne sadrži pojmove odgovornosti ili empatije, u suprotnom nikome od njih ne bi ni palo na pamet da sroči, a još manje da štampa, izlučevinu onakvog sadržaja. Tendenciozna interpretacija presude i kvalifikacije koje su upotrebljene su generalno nedopustive (možda i kažnjive), nezavisno od bilo čijeg porekla i životne istorije, ali to za njih očigledno nije prepreka. 

Izvini što se petljam, ali članak je toliko gnusan da stvarno mislim da ni autor ni urednici ne zaslužuju, niti imaju čime da obrade, iskrenost tvog odgovora. 

[gospa buba]

ta stvar je sudski gotova nepovratno, jel tako