Kolumnistička lupetanja

[kim_philby]

Njegova teza je poznata, i ja bih rekao, tačna - opasno je pozivati se na nekakav ne-ideološki zdrav razum, jer je i sam zdrav razum ideološka kategorija. Okej, nije to baš ideja najnovijeg datuma, ali slažem se, naravno. Međutim, njegov tekst zapravo završava na pozicijijama upravo onoga što kritikuje - treba saslušati svaku stranu, ne treba nikoga odbacivati, istina je uvek negde u sredini, ne valja nijedan ektremizam, ni homofobni, ni homonacionalistički (?!?), itd. Pa on je taj koji nastupa sa pozicije kobajagi deideologizovanog zdravog razuma, a to u Srbiji uvek znači sa pozicija nacionalizma kao dominantne ideologije.Uz to u tekstu ima i mnogo drugog đubreta, npr. kada kaže da e zabluda da se po mnogim političkim pitanjima može zauzeti "objektivan ili naučan stav". E, sad, tačno je da se nauka često koristi za depolitizaciju nekih tema, ali objektivnost ne mora nužno biti naučna. Objektivnost može biti npr. nepristrasnost, ili objektivno važeća rešenja mogu biti ona do kojih se dolazi u slobodnoj raspravi svih učesnika, itd.Ovo što on radi je prosto jedan pledoaje za moralni i istorijski relativizam - koliko ljudi toliko ćudi, svako ima neku svoju istinu, niko nije sam po sebi u pravu , itd. Homofobi smatraju da su u pravu, i gejevi smatraju da su u pravu, i tu nema nikakvog objektivnog načina da razrešimo njihov sukob.

naravno, problem je ovde takodje sto je on pomesao altisera i bodrijara a bodrijara zamenio bacom vasovski. drugim recima fail ali fail koji moze da nam nesto kaze i o istrosenosti pozicije koju je zauzimao rani altiser (kao i fridriha i luja ima dva komata - mladi & stari).alstiser, prilicno direktno suprotstavlja nauku ideologiji. pri tome kada kazem nauka ne mislim samo na vasine velike boginje vec na teorijsku produkciju znanja koja je moguca i koja se desava kada dodje do epistemoloskog loma koji pomera celokupni referentni sistem. zdrav razum je i uvek i sada samo produkcija postojecih odnosa moci dok je nauka teorijska proizvodnja znanja koja nastaje doslovce iz trenja u ideologiji. to ne znaci da zdrav razum nema neku internu konzistentnost ili da je 'netacan' vec da je jednostavno u sluzbi re-produkcije moci dok je nauka zapravo u sluzbi produkcije znanja koje otvara nove sisteme. to ne znaci da je svaki naucnik 'naucnik' ili da je svako bez teorijske naobrazbe zdravorazumas.pravo, ustav, jednakost ljudi zagarantovana pravom su takav epistemoloski lom bas kao sto je i kasniji marksisticki zahtev za tim da se ta prava konkretizuju tako sto ce se apstraktnoj suprotstaviti stvarna jednakost.i naravno, ono o tome da ideologija nema spoljasnjost ne znaci da smo svi mi njeni robovi vec da smo je interorizovali kroz postojece sisteme reprodukcije ideologije a za altisera je to u prvom redu skolstvo. ideologija ne pluta niotkuda vec je njen nosilac drzava koja je reprodukuje kroz svoj ideoloski aparat. Edited October 15, 2013 by kim_philby

[kim_philby]

i da dodam da se slazem sa yodom. antonic je brilijantni um za cirjakovica. stavise, u toj nekoj lakanovskoj podeli antonic bi bio hulja (neko ko cinicno radi jedno a intimno veruje u drugo) dok bi cirjakovic bio budala (sto je budala).na nekom nivou samorazumevanja i antonic i vukadinovic su levicari, socijalisti, ali su ubedjeni da je ta politicka forma porazena te sada pribegavaju ideoloskoj persiflazi gde kao prioritet postavljaju borbu za ocuvanje suvereniteta pred onim sto vide kao imperijalisticki trend. bas kao i ljilja smajlovic (od koje sam svojim usima cuo da je komunista). zapravo oni su, za nas marksiste (sto bi rekao radagast) izdajice.s druge strane cirajkovic je poverovao da je srbin.

Edited October 15, 2013 by kim_philby

[Ariel]

na nekom nivou samorazumevanja i antonic i vukadinovic su levicari, socijalisti, ali su ubedjeni da je ta politicka forma porazena te sada pribegavaju ideoloskoj persiflazi gde kao prioritet postavljaju borbu za ocuvanje suvereniteta pred onim sto vide kao imperijalisticki trend.

Ovo je 100% tačna opservacija.

[Turnbull]

Šta priča ovaj čovek? Mleko od crne koze, splavovi koji su po prirodi skloni seobama (?!?), reče mu jedan čovek jednu stvar, a neki drugu neku drugu, ne može nam reći koju, itd.

Шта да се ради Слободан Владушић Они више не постојеПреостаје нам да закључимо да је оно на сплавовима, а између словеначке шљивовице и турског бурека, нека гомила нечега, што заправо и није самосвојан ентитетЛепо је имати пријатеље. Лепо је имати и пријатељице. Из њихових уста до нас допире ветар речи са зрнцем песка на дну, од кога, током заједничког испијања очеве ракије, чиваса или Виборове вотке (или можда свега тога заједно) може настати нешто дивно, као бисер, нешто ретко, као сир црне козе, или нешто страшно, као прича која следи. Али никада: ништа. Зато су нам ти људи пријатељи, а те жене, пријатељице.Ево приче коју ми је испричао пријатељ: на једној славистичкој катедри у ЕУ један студент је имао проблем да докаже једном професору да је Црњански српски писац. Професор га је стално исправљао: Црњански није српски, већ мађарски писац (јер је рођен у Чонграду – Мађарска, тачније ондашња Аустроугарска), односно југословенски писац (јер није живео у Србији, већ у Краљевини СХС, односно Југославији). Препоручено му је да за потребе рада прихвати сугестију професора. Студент није пристао.Разуме се, и даље постоји неколико страних слависта, одличних познавалаца српске књижевности. И даље има вредних и преданих преводилаца. Њима је упућена захвалност и поштовање и ово није прича о њима. Али јесте прича о процесу који је у току: већ дуже времена до мене допиру гласови како се славистичке катедре или затварају или реформишу тако да у њима главни предмет не буде књижевност већ тзв. свакодневни живот. Дакле, није важна српска књижевност, што ће рећи Црњански и Андрић, већ чињеница да пијемо шљивовицу, једемо бурек и разбијамо се по сплавовима на различите начине. Шљивовицу је као свој национални бренд на Западу заштитила (ако се не варам) Словенија, бурек је – зар не? – одувек био турски, а сплавови су по природи ствари неутемељени и склони сеобама. Преостаје нам да закључимо да је оно на сплавовима, а између словеначке шљивовице и турског бурека, нека гомила нечега, што заправо и не постоји као самосвојан ентитет. Оно што иза тог нечег остаје, тих неколико писаца, расподелићемо поштено између живих народа и мртвих држава. Укратко: славистичке катедре у једном делу света постају балканолошки институти. У чему је разлика, упитаће се просечни српски доктор (сумрачних) наука са било ког од вечерњих факултета. Па ево у чему: први су се бавили српском књижевношћу и историјом, други се баве овдашњом територијом, природним ресурсима и обичајима домородаца који територију насељавају. Први су образовали преводиоце, поклонике друге, националне (тј. наше) културе, пријатеље једном речју; други регрутују компрадоре или подучавају локалним обичајима трговце, мисионаре и војнике. Први нас сматрају као себи равне, други нас виде као складиште ресурса. За прве је добро што постојимо. За друге би било боље да нестанемо, али да ништа вредно не понесемо са собом.И заиста, на то непостојање пристајемо када на овакве процесе одговарамо одмахивањем руке, као да је у питању нешто неважно. Да ли се Црњански сипа у резервоар? Не. Па кога онда брига? Али такав домородачки коментар, који се гади свега што не може да поједе, попије или оплоди (да цитирам једног писца из суседне књижевности) припада онима о чијем се престанку постојања неће приповедати приче, попут оне Живојина Павловића о бранитељима Београда из Великог рата. Они ће нестајати или одумирати у тишини. За нас остале, који у пркос свему и у инат свима, још постојимо, важи једна старовинска српско-светска поука која се да наслутити из ове приче: не зови никога да ти тумачи снове ако имаш поред себе принцезу Атех.www.slobodanvladusic.netСлободан Владушићобјављено: 16.10.2013.

[le petit nicolas]

"ветар речи са зрнцем песка на дну"pavić, ah, pavićpoz

[MancMellow]

Slavisticke katedre i instituti nestaju sve u 16.

[Turnbull]

Jel stvarno? Ozbiljno pitam.Ja imam jednog frenda sa Berklija koji je na slavistici i sudeći po njemu, ovo što piše Vladušić je neverovatna budalaština. Momak zna jugoslovesnku međuratnu književnost u sitna crevca, a to mu uopšte nije tema (bavi se jezikom), nego ga teraju mentori da čita.Dakle ne da se ne zapostavlja književnost, nego se izrazito forsira.

Edited October 16, 2013 by Syme

[Turnbull]

Teofile?

Погледи са стране Зоран Ћирјаковић Левичарско тржиштеСоцијалистички рај је одавно изгубљен. Тешко би „отац левице” препознао овдашње љутите паралевичаре који, уместо о редистрибуцији, солидарности и братству, воле да говоре о себи и својим правимаКарла Маркса су често називали „Богом левице”. Иако у Европи нема много људи који данас прижељкују његов „други долазак”, повратак на планету Земљу би за (ко)аутора „Комунистичког манифеста” представљао болно и фрустрирајуће искуство.Сачекала би га и многобројна изненађења. На пример, у Србији би овај велики непријатељ слободног тржишта вероватно био шокиран чињеницом да једно од најразвијенијих локалних тржишта функционише на нашој необичној левици. Наиме, уместо великих партија и моћних синдиката имамо једну сурову политичку арену на којој се углавном боре људи који се издају за левичаре. Ту је, као и у Марксовим морама, „човек човеку вук”.Трофеј око кога се води ова тешка борба је велики, али релативно редак. Ради се о положају „легитимног” браниоца или гласноговорника различитих оштећених и маргинализованих група. Сан типичног (не само) српског левичарског предузетника је да монополише право да јавно говори или о некој угроженој мањини или у њено име. Зато се лева страна политике овде углавном свела на скаламерију састављену од стално растућег броја аутистичних политика идентитета.Следећи Марксову логику могли бисмо да кажемо да на нашој левичарској „берзи” најбоље пролазе велики акционари људске патње и страдања. На овом идеолошком тржишту важи максима „што горе то боље”. Зато свако стварно или замишљено зло не бива представљено само као десничарско, већ је оно, по правилу, нацификовано. Стално се појављују нови амбициозни предузетници који воле да парафразирају антифашистичку поему „Прво су дошли...” и патетично поентирају стиховима: „Затим су дошли по мене, али тада више никога није било да се побуни.”Штавише, једна од ретких ствари која уједињује овдашње завађене либерале јестемржња према српском национализму који редовно описују као „најгори” или „клерофашистички”. Ту се крије и један од разлога зашто овдашњу „грађанску левицу” српски радници углавном не занимају.Наиме, пошто су и током деведесетих и данас многе „плаве крагне” често биле на страни националиста, перјанице грађанских снага не крију да верују да се посткомунистичке муке и јад радника не рачунају, да је реч о самоповређивању. Штавише, многи сматрају да је радничка класа не само заслужила транзиционе патње и понижења већ да треба додатно да испашта због саучесништва у рушењу „кока-кола социјализма”.Српска грађанска левица се практично поделила у две јалове „фракције”. Једна је активистичка и гласна струја коју бисмомогли да назовемо „партија саможивих”. У њој су безбројне невладине организације, удружења и иницијативе у којима се, по правилу, број оснивача и чланова може избројати на прстима једне руке. Оне представљају димну завесу левице и заводљиву илузију да овде постоји организовани отпор неолибералној доминацији и њеним злочињењима.Друга је ћутљивија, углавном елитистичка и морализаторска струја коју можемо назвати „партија згађених”. У њој доминира (неретко самопроглашена) интелигенција која верује да сви они који нису довољно „либерални” и „културни” не треба да постоје. Штавише, највећи Марксови непријатељи, представници данашње верзије „вампирског” капитализма и његових транснационалних полицајаца, тешко да су могли да замисле боље савезнике од ових аморфних „фракција” самозаљубљених и самодовољних левичара.Многи од њих као да не желе да победе чак ни у малим идентитетским биткама које воде. Кључне речи њихове борбе су радионице, пројекти и донације. Стиче се утисак да су неки стремили да постану ловорикама (и припадајућим апанажама) овенчани првоборци, а не да остваре велике циљеве о којима говоре. Не желим да сугеришем да треба да се облаче на бувљаку или ходају унаоколо у одрпаној гардероби, али овде има превише Gucci левичарки и татиних и маминих анархиста у Camper ципелама да би неко оно што говоре узео озбиљно.Наравно, карикирани левичари нису наш специјалитет. Слика Бернара АнријаЛевија, „шампањског социјалисте” који путује приватним авионима и одседа у најскупљим хотелима, представља, за једне, тешко достижан идеал, али, с друге стране, и одличну илустрацију лажне, НАТО левице која је постала део неолибералног џет-сета и лукративне „селебрити културе”.И писац „Капитала” је постао роба. У популарној хипстерској радњи на Дорћолу тражња за касицама-прасицама у облику Марксове бисте је обично већа од понуде. Самом Марксу би се у Србији вероватно више допали пензионери. Штавише, да не представљају моћну гласачку машину и наша реалност би представљала израз тријумфа логике капитала, девети круг марксистичког пакла.Социјалистички рај је одавно изгубљен. Тешко би „отац левице” препознао овдашње љутите паралевичаре који, уместо о редистрибуцији, солидарности и братству, воле да говоре о себи и својим правима. Не знам шта су ови активисти згађени Србијом и њеном радничком класом стигли да прочитају, али Маркс није написао „егоистички манифест”.Факултет за медије и комуникацијеЗоран Ћирјаковић

[pacey defender]

Ćirjaković se dotakao nekih interesantnih tema i neke linije razgraničenja koje pominje zaista mogu da se primete, ali ovaj teskt je bolno tupav i površan. Argumentacija je trećerazredna.

[Turnbull]

Pa kao i uvek, on napipa nešto, ali do kraja teksta se sve raspadne. Zapravo, tu nema nikakve analitičke namere, nego samo hoće da po hiljaditi put zapljune svoju omiljenu metu, "Drugu Srbiju", ili već tako nekog fantoma.Ali pazi kako mu se sve meša i brka, čas su levičari NVO, čas nekakve devojčice koje nose Gucci... ne zna ni on sam s kim se bije. A da ga čovek pita, pa dobro Ćirjakoviću, što ti ne napraviš levičarski pokret/stranku po svojoj meri?, živo me zanima šta bi rekao.Edit: Pritom, već smo o tome razgovarali ali moram opet da primetim, sve je ovo užasno retro. Kao neki cheap knock off Antonićevih tekstova iz 2002-3.

Edited October 30, 2013 by Syme

[pacey defender]

Sve se slažem. Nema analitičke namere a izdaje se za analitičara; ne vlada pojmovnim aparatom; sklizne u digresije i pogrešne analogije; nemušto pokušava da argumentuje ono što su neki drugi već ranije pokušali da problematizuju na kvalitetniji način.Potpuno nepotreban lik.

[kim_philby]

pa otkad je levi sampanj socijalista?mislim marks nije napisao ni nacionalisticki manifest. ovde se ocekuje od nas, komunjara, da prigrlimo fasizam kako bi se borili protiv kapitalizma. mogu to priuceni cirjakovic i njegov drugar papic, sta cemo im jos i mi. mislim bolje i kemper cipele od cegera i naocala ludjaka koji obitava na pravom sredistu cirjakoviceve misli izmedju skupstine i palmoticeve.

Edited October 30, 2013 by kim_philby

[Turnbull]

Pa upravo tako. Uostalom 90% likova koje on ovde navodi uopšte nisu levičari po sopstvenom samorazumevanju (NVO, itd).

[kim_philby]

pa tacno. ko je tu levicar? ovo je sada cak i ispod nivoa vojka i savla. vise se ni ne zna ko se proziva.ma na stranu sve to. cirjakovic je ponovo sve pogresno razumeo kao kada je bulaznio ono za hanekea. zaprvao ono sto on i njegovi kompanjoni rade nije vise ni stalni obracun sa papirnim tigrom druge srbije vec je atak na ona mesta gde neka levica i dalje postoji, pa makar i getoizirana i slabasna. a to je naravno univerzitet & kultura. i naravno on to sve cini sa mesta predavaca na fakultetu za medije i komunikaciju nade perisic.

Edited October 30, 2013 by kim_philby

[Turnbull]

:lolol:Pa da, sa privatnog univerziteta pljuje studente i studentkinje onog državnog koji još, što reče, kako tako i održavaju neke levičarske tradicije.I to gde? U novini koju sada preko Ljilje Smajli uređuje Vučić Aleksandar. I on nekome priča da je na strani "vampirskog kapitalizma". Pa jebote...