Beograd nekada

[katamaran]

Korak u pravom smeru. Ako mozes da namestis da se taj deo ni ne ucitava jos bolje.

 

edit: kad pricamo o sportu tu se nadam se podrazumeva i szd. Tek to mi ne treba u zivotu.

Edited April 22, 2017 by katamaran

[namenski]

Terazije, rekonstrukcija.

 

[Frile]

Slučajno sam naleteo na ovu stranu sa starim fotografijama Beograda: http://secanja.com/2012/stari-beograd-u-slici/

 

Na samom dnu strane je nekoliko fotografija iz vazduha.

[katamaran]

Vec posle prvih par fotki vidim da je super stranica 

 

Nisam kacio jedan mnogo dobar instagram nalog? Pretpostavljam da ga pratim al se ne snalaziim da nadjem sta sve tamo pratim a ne iskace mi nista njihovo posle duzeg skrolovanja.

 

edit: izguglah sad ovaj al nije taj...

 

https://www.instagram.com/proticp/

 

i ovaj obecava

Edited April 22, 2017 by katamaran

[KnightLore]

Trg Republike - aerosnimak iz 1985. godine. Vec sledece godine pocinje poplocavanje Knez Mihajlove i platoa ispred Narodnog muzeja, a dve godine kasnije izgradnja staklenca i uredjenje platoa ispred njega. Na novobeogradskoj strani blokovi 20 i 19A jos uvek neizgradjeni, u bloku 19 samo SC i Interkontinental.

 

[katamaran]

Od cega li su ovi visoki dimnjaci iza pijace?

 

 

Ima i danas jedan maltene na istom mestu ali mnogo manji. Primeti se samo iz Skenderbegove.

 

edit:

 

https://www.google.com/maps/@44.8224675,20.4633817,3a,63.6y,217.44h,104.31t/data=!3m6!1e1!3m4!1sWWI0_Zzl0mWDwh2tZXWdgg!2e0!7i13312!8i6656!6m1!1e1

 

Nisam siguran da je isto mesto. Tacnije sigurno nije.

Edited April 22, 2017 by katamaran

[KnightLore]

Ti dimnjaci su bili u sklopu fabrike zice Glise Josipovica u Skenderbegovoj ulici.

 

Dopuna:

 

Dimnjak u daljini prvi sa leve strane je bio u sklopu fabrike slatkisa Kosta Sonda u Cara Urosa 62. Danas je tu sediste kompanije Mona.

Edited April 22, 2017 by KnightLore

[katamaran]

Hvala.

 

Vidi se da su odmah posle crkve a onaj malisa je dosta posle. Jos jedna super slika sa Friletovog linka

 

 

Jos kad bi i zvuka bilo :) Publika deluje zainteresovano.

 

edit: a da nisi slucajno nekad cuo za Alijinu bastu? Naleteh jednom u nekom spisku startih toponima i od tad me bas zanima gde je bila. Negde na Dorcolu svakako.

 

izgleda da nije Alijina.. Google nista ne nalazi. Valjda sam na ovom topiku kacio taj spisak toponima. Probacu da nadjem...

Edited April 22, 2017 by katamaran

[Đipalo Junuz]

Super su slike :)

Došao sam u Bg početkom devedesetih, neverovatne su mi te promene izgleda grada...

[katamaran]

Bas super sto je ozivela tema :)

 

Ipak je Alijina

 

 

Alijina bašta

Malko na sever iduci od bivše Vidin kapije, onamo ka parnom kupatilu, bila je bašta s vinovom lozom i drugim vocem nekoga Turcina Alije. Tu je bilo gro-ždja neobicno krupnog i slatkog. U sredini bašte bio je jedan mali kucerak, koliko da se covek od zla vremena skloni. Alija je tu leti i nocivao i danjivao. Kad groždje dospe, Alija je imao mušterija dosta. Ko mu dodje da jede groždja, plati na vratima groš, pa jede bez mere koliko god može. A koji hoce da po- nese, tome Alija izmeri i naplati groš od oke. Posle bombardovanja (1862. godine) Alije je nestalo, a bašta je razvaljena, i loza pokopana i raznesena.

 

 

Neka ideja gde bi bila? Mozda bas negde kod ovih dimnjaka?

 

edit: po Vidin kapiji valjda ipak negde u blizini kule Nebojsa

 

najverovatnije na mestu Djokovicevih terena. Pretpostavljam da je parno kupatilo na mestu Galeta.

 

ceo spisak

 

 

ekst koji sledi objavljen je u "Godišnjici Nikole Cupica", knjiga XXII, u Beo-gradu 1903. godine, pod naslovom Crtice za raniju sliku srpske prestonice, zapisao M. DJ. Milicevic, i s godinom na naslovnoj strani - 1902.

Abadžijska caršija
Onde gde je danas Abadžijska caršija bila je tridesetih godina livada kneza Miloša, a majstori abadžije imali su ducane u beogradskoj varoši, medju tur-skim ducanima i kucama.Knez Miloš razdeli svoju livadu na placeve, digne abadžije iz varoši, i naseli ih na one svoje placeve, da je seljacima lakše dola- ziti k njima na ducane, a i majstori da steku svoje kuce, i da ne placaju dove- ka kiriju Turcima. Danas u Abadžijskoj caršiji nema nikakvih ducana, nego su same kuce, ali je ulici ostalo ime Abadžijska caršija.

Alijina bašta

Malko na sever iduci od bivše Vidin kapije, onamo ka parnom kupatilu, bila je bašta s vinovom lozom i drugim vocem nekoga Turcina Alije. Tu je bilo gro-ždja neobicno krupnog i slatkog. U sredini bašte bio je jedan mali kucerak, koliko da se covek od zla vremena skloni. Alija je tu leti i nocivao i danjivao. Kad groždje dospe, Alija je imao mušterija dosta. Ko mu dodje da jede groždja, plati na vratima groš, pa jede bez mere koliko god može. A koji hoce da po- nese, tome Alija izmeri i naplati groš od oke. Posle bombardovanja (1862. godine) Alije je nestalo, a bašta je razvaljena, i loza pokopana i raznesena.

Barjak džamija
Od mnogih džamija, koje je imao nekadanji Beograd, danas stoji samo Barjak džamija, koja je niže Zereka ka Dorcolu iduci i onamo bliže Gradu. U njoj danas uci hodža, koji prima platu od srpske države. To je bogomolja za sve muslimane koji u Beogradu žive, ili kroz Beograd kao putnici prolaze. Ne-kada, za turske vlasti, na munaru se od te džamije istavljao barjak, te je od toga i dobila ime Barjak džamija. Po ovoj džamiji cesto se oznacava i njezina bliža okolina.

Batal džamija

Na severozapadnom kraju onoga novoga parka koji je zasađen na pre-djašnjoj Batal džamijskoj pijaci, na istok od dvorske bašte, bila je jedna stara džamija, ozidana tesanim kamenom. Ona je odavno bila napuštena, munara joj se prebila, vrata sva bila su istavljena i isprovaljivana. U njoj je cesto pla-ndovala stoka. Zato se i zvala Batal džamija. Kako se Beograd širio, to je i ta Batal džamija, posle bombardovanja, oborena, te se ocistilo lice onoj zgradi gde je danas gimnazija; ali se to mesto i okolina njegova i sad zove Batal džamija.
Pokojni knez Mihailo ustavljao se je na ovoj džamiji, i govorio je da bi je tr-ebalo opraviti, pa u nju smestiti Državnu arhivu, ali ga pretece smrt.

Bitpazar

Turci tako zovu pazar gde se prodaje starež svake vrste. U Beogradu do bombardovanja (1862. godine), Bitpazar je bio na Dorcolu, od raskršca ona-mo ka Gradu. Posle bombardovanja bitpazarski ducani bili su se rasuli po va-roši; ali je njih docnije, 1887, vlast skupila i smestila u Fišegdžijsku ulicu (danas kralja Aleksandra). Cuje se da ce njih i odatle krenuti dalje. Ima naredba da ovi trgovci nikakvu starež ne smeju uneti u svoje ducane i izložiti prodaji dokle je najpre ne dezinfikuju u zavodu za taj posao. I to im se radi po utvrdjenoj maloj taksi.

Bulbulder

Bulbuderom zove se onaj potok koji tece ozgo od Laudanova šanca dole ka Dunavu, prolazeci istocno od Trkališta. Preko doline toga potoka preveden je nasip na Novo groblje. Bulbul je slavuj, a dere je dolina ili potok. Dakle, bilo bi: Slavujev do, Slavujev potok ili Slavujevac.
Za austrijske okupacije (1718-1739) Bulbulder je bilo Beogradjanima to što je danas Topcider. Jedan stariji Beogradjanin kaže da je tu bilo "s mora smo-kava i od Mostara groždja".

Bulina vodenica

Na mokroluškom potoku, ispod današnje Vajfertove pivare, baš prema mo-nopolu,bila je vodenica, koja je sada bataljena, a zvala se najpre Bulina vodenica, posle: Pisar Lazina vodenica. Od oca Pisarn Laze, ona je ostala sinu mu Sreti L. Popovicu. Sad je vec u cetvrtim rukama kako je Sreta umro, i vodenica davno ne melje, bataljena je. Tu na placu oko te vodenice diže Godjevac radionicu za gvoždje, i udruženi hlebari zajednicki mlin (1902. godine).

Varoš kapija

Ona vrata na šancu kojnje opasivao staru beogradsku varoš, koja su bila onde, gde je sada Valožiceva knjižara, južno od Velike crkve, zvala su se Var-oš kapija. Do bombardovanja 1862. godine tu su stajali turski nizami. Kapija je bila od kamenoga zida i od debelih greda. Nad njom je bila stražara. Vrata na toj kapiji nisu se u poslednje vreme gotovo nikad ni zatvarala. Godine 1862. nizami su odatle pobegli u Grad, a kapija je srušena. Sad baš tu se ze- mlja otkopava, a indžinir M. Savcic gradi onde blizu krasnu kucu od tri boja.

Velika pivara

Bice godine 1840, nacinila je kneginja Ljubica na uglu ulice Bosanske i one od Tri kljuca (naravno sadašnje, a pre je to bilo cisto polje) dugacku zgradu za Pivaru. Prvi zakupac te pivare bio je neki Rista Paripovic, Rudnican. On je odatle godine 1842. Vucicevoj vojsci (svojim zemljacima) slao pivo. Danas tu više ne radi pivara, nego ima gostionica i bašta. U toj pivari ima poveca sala u kojoj je držala svoje sednice znamenita Skupština svetoandrejska (1858. i 1859) koja je proglasila povratak Obrenovica u Srbiju. Sad je tu oficirska za- druga.

Venecija

Tako se zove ona ravnica duž desnog brega savskog od ušca topciderske reke dole do Beograda. U tu ravan prelazi preko Save železnica, tu je glavna železnicka stanica, tu je žitni trg, monopol duvana, i malo pomalo otima se, nasipanjem, od vode i ostala ravan.
Ta se Venecija nekad nazivala i Ciganska bara.

Vidin kapija

Ova je kapija bila današnjoj Dušanovoj ulici izlaz iz varoši u predgradje. Danas je teško kazati gde je mestimice bila, tek je to onde blizu one tvornice, gde se tvori elektrika. I ta je kapija bila ozidana tesanim kamenom, i utvrdjena debelim direcima; nad njom je bila stražara, gde su sedeli nizami, koji su stražarili na kapiji. Ta je kapija 1862. godine oteta silom od nizama. U tom boju odlikovao se je clan palilulskog kvarta Moja Bogdanovic.

Vracar zapadni

Tako se zove onaj deo beogradske varoši od kragujevackoga druma do Lude kuce (Doktorove kule). Na ovom su Vracaru: Velika kasarna, Vojna akademija, Nova kasarna, Etnografski muzej, Bolnica kraljice Drage, Kuca za gluvoneme i Opservatorija.

Vracar istocni

Vracarom istocnim zove se onaj deo današnjeg Beograda, koji se od Dvora pruža naviše ka selu Mokrom lugu, a širi se izmedju kragujevackoga druma i palilulske crkve. Na tom je Vracaru Velika vojna bolnica, poslanstva: nemacko i austro-ugarsko, katolicka crkva, Englezovac, i crkva Sveti Sava.

Gospodarska mehana

Na tramvajskoj pruzi iz Beograda u Topcider, blizu ušca topciderske reke u Savu, na levoj strani puta, ima jedna starinska kuca, koja se zove Gospodarska mehana. Tridesetih i cetrdesetih godina tu je bila skela za prevoz svinja preko Save, a tu je bila i carinarnica. Gospodar Jovan naredio je te je ta carinarnica i ova mehana za marvene trgovce kulukom nacinjena. Carinarnica je odatle dignuta, a ostala je mehana, koja se i danas zove Gospodarska a imanje je državno.
Prema toj mehani, na savskoj obali, još stoji magacin gde se nekad stovarala so. Ispod toga magacina pristao je 25. jan. 1859. godine parobrod, koji je dovezao knezove Miloša i Mihaila. Odatle su oni na kolima kroz guste mase sveta, ulicama Miloševom i Abadžijskom, otišli u Veliku crkvu, a odande kroz Stambol kapiju Terazijama u Dvor.

Gospodska ulica

Današnja Brankova ulica, ona od Zelenog venca do Zlatnog konja, pre se zvala Gospodarska ulica. Tu su bile s gornje strane kuce: Herbezova, Tenkina, Markoviceva, Stanišiceva i Simiceva, a s donje strane Djermanova, Stejiceva, Marinoviceva, Šiliceva, i Brankoviceva. Tu je ulicu najviše prozvao Gospodskom Miloš Popovic, urednik Srpskih Novina, kad je, pedesetih godina, u njoj, u kuci St. Markovica, bio otvorio knjižaru, koja je docnije prešla na Velimira Valožica, a danas pripada sinu Velimirovu Milošu. To je bila prva knjižara u Srbiji.
Dok su Turci bili u Beogradu, iz Dvora se u Veliku crkvu išlo svakad Gospodskom ulicom na Varoš kapiju, a na Stambol kapiju vrlo retko.

L.1 (avatar)
L.1:
11.09.2006. 17:10
Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema
Groblje novo

Još godine 1853. izišla je jedna odluka državne vlasti da se digne groblje sa Tašmajdana jer su ga vec opkolile kuce. Ta je odluka dugo ostala mrtvo slovo. Tek godine 1882, posle Sanitetskog zakona, Beograd je izabrao za groblje mesto na desnoj strani doline Bulbuldera, zemlju otkupio, nivelisao, nasuo, ogradio zidom, nacinio nasip od Trkališta do toga mesta, i podigao vidjadukt preko Bulbuldera. Za sve to potrošeno je 166.669.58 dinara.
U toj ogradi je mesto za sahranjivanje pravoslavnih, katolika, protestanata, Turaka, i Jevreja eskinaskog obreda. Jevreji pak seferdinskog obreda imaju svoje odelito groblje malo niže ovoga srpskoga.
Sahranjivanje u Novom groblju pocelo se 17. avgusta 1886. godine, i prvi je onde ukopan Dragutin, sin Veljka Dimovica baštovana.
Groblje ima svoj fond, koji je 1902. godine iznosio 229.345.66 dinara.
U sredini groblja lepa je nova crkva, posvecena Svetom Nikoli. To je zadužbina danas pokojne Drage, supruge poc. Stanojla Petrovica savetnika.

Groblje staro

Koliko se sada zna, Beogradjani su svoje mrtve sahraljivali od nekadašnje Varoš kapije na ovamo ka Zelenom vencu, i dole ka Toskinoj cesmi. Odatle je groblje izmešteno na Tašmajdan oko godine 1828. Na Tašmajdanu je groblje ostalo do godine 1886; a od te godine beogradski se mrtvi sahranjuju u No- vom groblju preko bulbulderskog potoka. Na onom groblju na Tašmajdanu nacinjena je 1835. godine crkva i posvecena svetom jevandjelistu Marku. Po toj crkvi, groblje se to kaže i Groblje kod Markove crkve, a nekad se rece i Palilulsko groblje, jer je glavna nurija ovoj crkvi Palilula.
Breg Tašmajdan, koji je nad ovom crkvom, najviše lici da je ona Cupina humka gde je spaljen Sveti Sava.

Dva bela goluba

Dvokatna kuca, od drvene gradje pok. Jove Kujundžica, bila je na onom danas praznom placu, koji licem gleda pravo ka Kolarcu i Stambol kapiji, a rebrima je okrenut Hilendarskoj ulici i ulici Dva goluba.
Na toj kuci Jova je imao cimer: Makaze i dva bela goluba. On je, u šali, govorio: da je to jedno golub a drugo je golubica. A makaze su znak njegova terzijskog zanata. Sad te kuce nema. A celom kraju onom ostalo je ime Dva bela goluba.

Dedija ili Dedina

Ono brdo koje se, medju padinom Mokrog luka i dolinom Topciderske reke, najlak spušta ka Savi, zove se Dedija ili Dedina. Bilo je i jedno manje brdašce koje se zvalo Mala Dedija, pa je to brdašce raskopano kad se gradio put u Topcider. Tako se ime Mala Dedija izgubilo, a ostalo samo Djedija ili Dedina. To je ono brdo gde su danas vinogradn i letnjikovci; Djoke Simica, N. Z. Popovica, Brace Djordjevica, Rajovica, Djurica, Pavlovica i drugih Beogradjana. U novije vreme retko se i cuje ime Dedija ili Dedina, nego se obicno naziva Topcidersko brdo.

Delijska cesma
Onde gde je sada trokatna kuca Nikole Spasica (pre Pandjelova) za Turaka je bio delijski konak, gde je sedeo vojvoda (turski starešina) koji je sudio Turcima erlijama za manje stvari. Pred tim konakom bila je cesma, koja se zvala delijska cesma, jer su u onom konaku boravile i delije (turski vojnici). Sada je cesma izmeštena preko puta uz plac akadsmijski, a od nje se i ono mesto okolo zove Delijska cesma. Sam tocak ne znam dokle ce ostati, jer je samo za vreme dopušteno da se onde namesti.

Doktorova kula

Glavna zgrada današnje kuce za sumanute bila je imanje Doktora Kuniberta, koji je kao lekar služio kneza Miloša skoro dve desetine godina. On je na cistom polju vracarskom, na desnom bregu mokroluškog potoka, daleko od ondašnje varoši beogradske, nacinio kucu, koju su Beogradjani prozvali Doktorova kula, koje joj je ime ostalo i do danas.
Tu je on bio nasadio cveca i plodna voca, a kad su ga Beogradjani pitali što je otišao tako daleko od varoši, on je odgovarao: - Bice ovo nekad sredina Beograda!

Dortjol

Upravo: dortjol ceširi puta, raskršce. Tako su Turci zvali ono raskršce, gde se krste Dubrovacka ulica i ulica Dušanova. Od toga se onaj ceo kraj varoši prozvao Dortjol.

Djerizi

Ima dva stara djeriza ili vodovoda kojima je voda dolazila u Beograd.
Prvi prima vodu u vrh Bulbuldera. On je ozidan i zatvoren. Njegova je voda predje išla preko Palilule, kroz mitropolitovu baštu, preko Skadarske ulice na Cukur cesmu i na Saka cesmu onamo ka Gradu. Sada se voda iz toga vodovoda stace u rezervoar na Trkalištu, pa se odande razvodi u sve javne cesme na dunavskoj strani Beograda.
Drugi djeriz prima vodu u Malom Mokrom lugu, gde su tako zvane rimske cesme. Ovaj nije zatvoren nego se i Mokrolužani služe njime. Voda iz njega sprovodi se u rezervoar kod Doma za napuštenu decu, a odande se razvodi u javne cesme na Savskoj strani.
Ovaj je djeriz pređe išao preko Simiceva majura, pored Vojne bolnice, pored Dvora, pa Terazijama, na Ruskog cara (gostionicu), pa na Delijsku cesmu, i na Grcku kraljicu (gostionicu) u Grad.
Kod spomenika kneza Mihaila nameštena je 1891. godine spona staroga vodovoda sa novim s Belih voda. Ali se vode iz staroga vodovoda u novi puštaju samo u velikoj nestašici, i na vrlo kratko vreme.
Sva voda po beogradskim kucama dolazi sa Belih voda.

Englezovac

Onaj deo nove beogradske varoši od Slavije do crkve Svetog Save, i od kragujevackoga druma do onoga širokoga polja na istoku, zove se Englezovac po Englezu Makenziju, koji je to mesto kupio od Djoke Simica, i naselio ga. A neki to zovu i Savinac, po crkvici, koja je dignuta u slavu Svetom Savi. Pre pak dok je to imanje pripadalo starom gazdi, zvalo se je Simicev majur.

L.1 (avatar)
L.1:
12.09.2006. 13:21
Podrazumevano Re: Beograd kojeg više nema
Zdanije kod jelena

U pocetku pete desetine prošloga veka podigao je knez Mihailo Obrenovic veliku trokatnu kucu na pokoj blizu Saborne beogradske crkve. Ta je kuca na svom južnoistocnom roglju imala od bronze jelena, kao svoj beleg. Zato se najpre i zvala Zdanije kod jelena. Posle jednoga požara u toj kuci, jelen je skinut, i ona se dalje zvala Zdanije. Docnije je knez Aleksandar Karadjordjevic nacinio zdanije na pijaci (ono što je danas opštinski sud). Tada se ona knez Mihailova kuca prozvala Staro zdanije. Još docnije, ta se kuca prozove Grand hotel. U toj kuci pre požara bila je velika sala za pozorišne predstave. A u njoj su se i oni prijatelji ilirstva cetrdesetih godina sastajali i svoje ideje širili. Mesto toga sastajanja zvalo se Ilirska kasina. I ta je kasina izazvala Beogradjane, koji nimalo nisu simpatisali Ilirstvo, da osnuju Citaonicu, koja se u svom pocetku zvala Citalište, koje je otvoreno u opštinskoj zgradi, baš preko puta od toga Zdanija, 24. februara 1846. godine.

Zeleni venac

Na onoj beogradskoj pijaci u koju ulaze ulice: jedna s Terazija, druga od Starog telegrafa, treca od Varoš kapije, cetvrta od Save a peta iz Abadžijske caršije, ima jedna starinska, glomazna dvokatna kuca, u kojoj je nekad bila manja gostionica sa znakom Zeleni venac. Od toga se ceo onaj kraj prozvao Zeleni venac.
I pijaca Zeleni venac tu je ispred te stare kuce.

Zerek

Ono mesto Dubrovacke ulice, gde nju preseca ulica, koja od Velike pijace i policije vodi onamo ka Gradu, zove se Zerek. Sa Zereka se ulica Dubrovacka dosta strmo spušta ka Dorcolu i ide dalje ka Dunavu. Zerek kažu da znaci pogled, vidik, a odande i jeste lep i širok vidik dole niz Dunav, na Banat a i na brda Mirijevsko i Višnjicko.

Jalija

Jalija se zove ona ravna desna obala Dunava od Grada niz vodu do ispod varoši Beograda. Tako se zove i zaseljen deo te ravni, upravo donji deo Dorcola, onaj što je bliži k Dunavu.
Na Jaliji je jevrejska mala. I jevrejska osnovna škola u toj mali zove se i piše: Škola na Jaliji.

Jevremovac

Danas Botanicka bašta, koja pripada Velikoj školi. To je, do godine 1889, bilo imanje kralja Milana, koje mu je ostalo od oca, a zvalo se Jevremova bašta, po ranijem gazdi, gospodaru Jevremu, dedi kraljevom. Poklonivši tu baštu Velikoj školi, kralj Milan je uglavio: da se prozove Jevremovac, Tako je postalo to današnje ime.
Pred Jevremovcem je cesma, a više te cesme nova osnovna škola, koju je opština podigla na placu, koji je Vucic bio poklonio Beogradskoj bolnici.

 

 

Cini mi se da bese i veci. Ovo sam sad iskopao na krstarici.

 

edit: dodatak

 

https://forum.krstarica.com/showthread.php/85462-Beograd-kojeg-vi%C5%A1e-nema/page6?styleid=25

 

da ne kopiram sve jer je rascepkano po postovima. Valjda nece nestati sa interneta.

Edited April 22, 2017 by katamaran

[KnightLore]

Ovde se misli na staru Vidin kapiju koja je bila u okviru šanca koji je opasivao grad. Ta kapija se nalazila u blizini raskršća Francuske i Dušanove ulice, tako da se Alijina bašta prostirala na prostoru između današnje Prve gimnazije i parnog kupatila.

 

Radi ilustracije plan Beograda iz 1867. godine

 

 

Emilijan Josimovic - Beograd 1867Beograd 1867, nacrtao Aleksandar Deroko po planu Emilijana Josimovića.
Izvor: Politikin Zabavnik

БЕОГРАД ОКО 1867. ГОД.

Капије на шанцу око старе вароши. Ове су капије порушене, углавном, 1862. год., док је Стамбол-капија срушена 1866. год.
I. Сава-капија, II. Варош-капија, III. Стамбол-капија и IV. Видин-капија

1 — Mecтo на Калемегдану где је извршена предаја градова кнезу Михаилу
2 — Касарне у Доњем граду (порушене после 1918. год.)
3 — Капија Карла VI (саграђена у првој половини XVIII века)
4 — Унутарње војно пристаниште у Доњем граду
5 — Џамија у Доњем граду (срушена после 1948. год.)
6 — Хамам у Доњем граду
7 — Капија из времена деспота Стефана Лазаревића (из почетка XV века)
8 — Пашин конак у Горњем граду (срушен после 1918. год.)
9 — Џамија у Горњем граду (срушена после 1882. год.)
10 — Пристаниште на Дунаву
11 — Пристаниште на Сави
12 — "Ђумрукана" (саграђена 1835, срушена после 1918. год.)
13 — Саборна црква (саграђена 1837—1845. год.)
14 — Митрополија (саграђена 1837—1840. год., срушена после 1918. год.)
15 — "Нови конак" или конак књегање Љубице (саграђен 1831. године)
16 — Хотел ЏКод Јелена" (саграђен 1841, срушен после 1918. год.)
17 — Кућа Цветка Рајовића (у време бомбардовања Београда 1862. године била 1 српска. жандармерија, доцније Реалка)
18 — "Пиринчана", остаци резиденције принца Александра Виртембершког (caграђена почетком XVIII века, срушена 1870. год.)
19 — Барјак-џамија
20 — Ичкова кућа (саграђена 1825, срушена 1936. год.)
21 — Делијска чесма
22 — Турска кућа, од 1808. године Доситејев лицеј
23 — Капетан-Мишино зданије (саграђено 1863. године)
24 — Државна штампарија (саграђена 1835. год., срушена после 1945. год.)
25 — Чукур чесма
26 — Коларчева пивница (саграђена 1860. год., срушена за време II светског paтa)
27 — Теразијска чесма (подигнута 1860. год.)
28 — Варошка болница (саграђена 1865. год.)
29 — Кућа Стојана Симића (саграђена око 1930. год. Од 1843. до 1903. год. била двор Обреновића. Срушена 1903. год.)
30 — Дворац престолонаследника Михаила, доцније Министарство унутрашњих и спољњих послова, срушен 1903. год.
31 — Кућа Стојана Симића (саграђена после 1842. год. Доцније Руско посланство. Срушена за време II светског рата)
32 — Вазнесенска црква (саграђена 1863. год.)
33 — Дворац кнеза Милоша (саграђен 1829—1836. год. Доцније Министарсгво финансија. Срушен после 1918. год.)
34 — Касарна (срушена после 1918. год.)
35 — Црква Св. Марка (саграђена 1832. год., срушена 1930. год.)
36 — Војма академија (саграђена 1830. год., срушена за време II светског рата)
37 — Касарна (саграђена 1832. год.)

[katamaran]

Svaka cast  :ziga:

 

Nisam siguran gde tu ima parno kupatilo. CIni mi se da ima nesto zatvoreno pre par decenija al ka jugu. Mada nikad nisam skapirao tacnu lokaciju tog kupatila.

 

O ovom kupatilu je rec?

 

http://www.nadji.info/rs/javno-kupatilo-dunav-cara-dusana-beograd/ve35022/

 

 

Vidim groblje na Kalemegdanu. Svojevremeno sam citao neki tekst gde kazu da skoro da nema mesta u centru koje nije bilo groblje u nekom trenutku. Posebno veliko bese u pionircu gde je bila neka boljnica. Oko skupstine je sigurno bilo zbog one dzamije koja je bila tu. Nabrojase milion mesta.

 

 

 

edit: na ilustraciji je Tasmajdan dosta manji od danasnjeg parka. Kazu da su tu spaljene mosti Sv. Save a ne na Vracaru. Negde oko Sanse.

 

samo preko kamenoloma pise Tasmajdan. Sto je u krajnjem logicno jer je po njemu dobio ime :)

Edited April 23, 2017 by katamaran

[katamaran]

Fascinantno koliko su ulice u sustini iste ko i danas. Da me neko baci sa biciklom u 1867. godinu snalazio bih se po gradu bez ikakvih problema. Al bi bio cudan trip da krenem pored skupstine a tamo Batal dzamija :)

 

 

ako ikad savatam zlatnu ribicu vremeplov ce mi biti jedna od zelja. Bas bih voleo da se prosvrckam tadasnjim Beogradom. 

Edited April 23, 2017 by katamaran

[boshoku]

sve to lepo, romantizam, bla, bla, al zamisli da moraš kod zubara (!), te koliko su tada ljudi, za današnje pojmove, smrdeli

[hazard]

Fascinantno koliko su ulice u sustini iste ko i danas. Da me neko baci sa biciklom u 1867. godinu snalazio bih se po gradu bez ikakvih problema.

 

Pa sad. Ako pod "gradom" podrazumevas potez do Slavije, onda da :D