Jump to content
IGNORED

Politika i poplave


Turnbull

Recommended Posts

Posted (edited)

Gradonacelnik Sapca u ostavci, na lokalnoj televiziji je pricao sat i po o desavanjima u vreme poplava. Opisao je kako je tekla odbrana dok je on komandovao kao i haos koji se desavao u petak uvece u zgradi gradske uprave. 

 

Objasnio je i sta je cija nadleznost. Kaze da su za reku Savu nadlezne Srbijavode i da grad izvrsava njihove naredbe. Rekao je da je tu i nastao najveci problem. Od Srbijavoda je dobio zadatak da toliko i toliko dzakova postavi na to i to mesto, i to je radjeno. O naredbama Srbijavoda postoje i dokazi na papiru - zapisnici i slicno. Kako kaze, u petak se najsrdacnije pozdravio sa Puzovicem kad je odlazio iz Sapca da bi posle cuo kako je Puzovic na sednici vlade pricao potpuno drugu pricu... Kaze jos kako su kasnije postavljana brda dzakova na tacke koje nikada nisu pominjane kao problematicne, itd...

 

Rekli su da ce biti snimak sutra na yt-u.

U novom Vremenu intervju sa njim , detaljan . Nije da je šta nejasno mnogo bilo ai ka dčovek pročita dodje mu samo da lupa gloovom u zid . Od muke

 http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1202816 znam da još nije za besplatno čitanje , tek, preporuka :)

Edited by ljuttko
  • Replies 1.8k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • Turnbull

    161

  • harper lee

    56

  • Aće

    54

  • ficfiric

    53

Top Posters In This Topic

Posted Images

Posted

sad odgledao Marića na AL Džaziri - izdominirao. Šta god pričali o njemu meni se čini kao lik koji zna svoj posao.

Posted (edited)

Ко је одговоран за поплаве? Odmah sam znao da Dinkić ima neke veze

Обраћање јавности Општинског штаба за ванредне ситуације.

 

У протеклих неколико недеља Општински штаб за ванредне ситуације није био у прилици да се на овај начин обраћа јавности. Бавили смо се санацијом последица поплава у намери да што пре град доведемо у редовно стање. Сад, по окончању ванредне ситуације сматрали смо да је време да се обратимо јавности, како би разјаснили неке недоумице и упутили поруку шта је надаље потребно чинити.

 

1. Одговорност

 

Питање које свакако интересује велики број грађана је – како је до поплаве дошло, да ли се она могла спречити и да ли постоји одговорни појединац или институција који би се на тај начин – као одговорни за поплаве, могли означити.

 

Ако говоримо о одговорности за поплаве у Параћину и ако одговорност постоји, онда одговоран мора бити онај појединац или она институција који су по закону дужни да организују одбрану од поплава на реци Црници.

 

Ствар је дакле једноставна – прочитаћемо Закон о водама који се бави и организацијом система одбране од поплава и Оперативне планове одбране од поплава које доносе Општина и Министарство пољопривреде, свако за своју „зону одговорности“ и установићемо ко је одговоран.

 

1. Закон о водама каже следеће: постоје воде првог и другог реда. За воде првог реда одговара држава, преко свог јавног водопривредног предузећа. За воде другог реда одговара локална самоуправа.

 

2. Река Црница је река првог реда, дакле река Црница је река за коју одговара држава преко свог јавног водопривредног предузећа.

 

3. Прецизније, у члану 53. Закона о водама, члану којим се дефинише одбрана од поплава каже се следеће: „Одбрану од поплава организује и спроводи на водама I реда и на системима за одводњавање у јавној својини јавно водопривредно предузеће, а на водама II реда јединица локалне самоуправе, у складу са општим планом за одбрану од поплава и оперативним планом за одбрану од поплава“

 

Дакле, по Закону о водама, ствари су јасне и нема никакве дилеме – за организовање и спровођење одбране од поплава на реци Црници одговорно је јавно водопривредно предузеће – „Србијаводе“.

 

4. Још прецизније, у складу са поменутим законом Министарство пољопривреде донело је Оперативни план за одбрану од поплава за 2014 годину (за воде I реда) «Сл. Гласник РС 4/14»

 

Наведеним оперативним планом је прописано да:

 

„ВОДНО ПОДРУЧЈЕ Морава обухвата 13 деоница, деоница М 7 је ЋУПРИЈА – ПАРАЋИН- – ЋИЋЕВАЦ- и обухвата Велику Мораву од Ћуприје до састава Јужне и Западне Мораве и десне притоке Велике Мораве и то: Раваница, Црница и Јовановачка река

 

Јавно водопривредно предузеће надлежно за одбрану од поплава је ВП „ЋУПРИЈА” А Д , тел 035/887-15-08, факс 035/887-10-44 E-mail: vpcuprija@pttrs Директор: В. Ш., моб 065/###-##-##

 

Руководилац одбране од поплава В. Ш., моб 065/###-##-##

 

Заменик руководиоца одбране од поплава Н. Т., моб 065/###-##-##“ (напомена – бројеви телефона и имена у оригиналу могу се наћи у поменутом Оперативном плану за одбрану од поплава за 2014.год. (за воде I реда)). (http://www.slglasnik.info/data%20files%20slg/pdf/1/02128.pdf)

 

5. Према томе, не само да је Законом прописано да „Србијаводе“ организују и спроводе одбрану од поплава на реци Црници, него је Оперативним планом који доноси Министарство пољопривреде и јасно одређено ко тачно, тј. који део предузећа и који конкретни стручњаци су руководиоци одбране од поплава и заменици руководиоца одбране од поплава на реци Црници.

 

6. Механизације, људства и опреме „Србијавода“ на Црници 15. маја, сем неколико руководилаца овог сектора иза 12 часова у Параћину није било.

 

7. Једина конкретна помоћ „Србијавода“15. маја била је долазак двојице стручњака, задужених иначе за одбрану од поплава на реци Црници од којих смо затражили стручно мишљење да ли је потребно отварати насип на Црници низводно од бивше фабрике штофа, пошто су насипи узводно изнад града већ били савладани и вода се разлила по пољу код Главице.

 

Одговор је, од стране овлашћеног лица „Србијавода“ за одбрану од поплава на Црници био да насип не треба пробијати, те никаквог пробијања насипа ни тада ни касније није било (објашњење је иначе да се насипи отварају испред тачке загушења, а таквих тачака је било неколико у самом граду, не низводно). Друга наређења, захтеве, упутства нисмо добили.

 

Неовлашћено пробијање насипа је иначе кривично дело и на води првог реда може га наредити само овлашећно лице „Србијавода“. Како је већ речено, пошто су сви насипи на Црници узводно од Параћина и на Грзи узводно од Давидовца већ или отворени или преплављени, а уско грло се налазило у самом граду и у бившој фабрици штофа, а пошто је пробијање насипа према речима стручњака из овог водопривредног предузећа сврховито само узводно од уског грла у водотоку, овлашћена лица „Србијавода“ нису донела одлуку о пробијању насипа. Овакву одлуку «Србијавода» као исправну, подржали су и руководиоци овог предузећа на нивоу региона Јужне Србије и технички руководиоци на нивоу целе Србије на каснијим састанцима.

 

 

 

2. Објективно – да ли означена „одговорна институција“ може да буде одговорна

 

Да ли сад, пошто су закон и Оперативни план одбране од поплава на водама првог реда више него јасни можемо да прогласимо „Србијводе“ одговорним и да завршимо ову причу?

 

Формално правно – можемо, суштински не можемо. Испоставиће се да „Србијаводе“ уопште нису у стању да организују одбрану од поплава, ни финансијски, ни кадровски ни организационо, тј. да смо ми као друштво, држава, законом предали посао одбране од поплава у руке јавног водопривредног предузећа које нисмо опремили да се са тим задацима носи.

 

Од 15. маја до сада у Општини Параћин одржана су три састанка са руководиоцима „Србијавода“. Један од тих састанака одржан је и уз присуство представника медија. Осим тога „Србијаводе“ су поднеле и усмени извештај о проблемима у одбрани од поплава на водотоковима првог реда и на седници Окружног штаба за ванредне ситуације у Јагодини, која је била отворена за јавност у петак 30. маја 2014.год.

 

Шта смо чули и шта је јавност могла чути на овим састанцима:

 

1. Најпре – да је до поплаве дошло јер су Србију погодиле катастрофалне кише, незабележене у историји у последњих 120 година од како се мере падавине.

 

2. Кад је о Параћину реч сазнали смо да представници „Србијавода“ сматрају да систем одбране од поплава, који је функционисао без проблема 46 година и сматрао се веома поузданим, због чега су се ангажовали са оно мало људства и механизације које су имали на другим местима, једноставно није пројектован за толику количину воде, тј. да се по њиховим речима „ништа није могло учинити“.

 

3. Сазнали смо да „Србијаводе“ немају довољно људи. Да су четири радника – стручњака овог предузећа задужена за више од двадесет општина.

 

4. Да је један од радника који су дошли у Параћин поподне 15. маја био задужен за више од 400км насипа под ванредном одбраном од поплава, а други за више од 230 км насипа под ванредном одбраном од поплава.

 

5. Да су нека предузећа која имају на списку као предузећа чију механизацију и људство треба употребити по плану за одбрану од поплава без телефона и струје због неплаћених рачуна већ шест месеци и да их је зато било практично немогуће контактирати, а да у њима радници нису примили плату и више од шест месеци.

 

6. Да објекти за одбрану од поплава на Црници имају и мане које је требало исправити пре више деценија.

•а. Нпр. да су сви мостови у нивоу корита реке, а требало би да буду подигнути.

•б. Да није завршен део корита по првобитним плановима и условима код моста у центру града, када је мост пре тридесет година изграђен.

•в. Да је погрешно изведена кривина реке код хотела „Петрус“, тј. да је ту кривину требало исправити, за шта је и рађена експропријација за пробијање новог корита са друге стране „Петруса“ пре више од тридесет година али да тада тај пројекат није спроведен, а сада га је због изградње зграда и немогуће спровести.

 

7. Сазнали смо и да „Србијаводе“ просто немају пара ни да заврше оно што и сами сматрају приоритетом, па тако

•а. Нису имали пара да заврше измуљивање Црнице кроз „Штофару“ када је оно рађено у граду пре две године

•б. Да су им крајем 2012.год. одузети бројни приходи у „сечи парафискалних намета“.

•в. Да су такође 2012.год. наменске паре којима су располагали пребачене у буџет републике, па да од тад добијају само четвртину средстава која се кроз наменске приходе прикупљају.

•г. Такође, нису имали пара да изграде ново корито Црнице од моста код „СФС“ до ауто – пута, за шта је општина у међувремену решила имовинске односе.

 

Закључак: Можемо колико год хоћемо да тврдимо да су „Србијаводе“ одговорне за одбрану од поплава на Црници по прописима, али од тога је слаба вајда, „Србијаводе“ сазнали смо, немају ни људе, ни технику, ни паре, ни опрему, а постојећи системи одбране се без тога не могу ни одржавати.

 

А ко је крив за то што „Србијаводе“ немају чиме да нас бране од поплава?

 

На то питање одговор треба да да стручна јавност, ми се у то овде нећемо упуштати.

 

3. Шта је наравоученије – шта морамо урадити у будућности

 

Прво и најважније – морамо се у што је могуће већој мери ослонити на сопствене снаге и сами решавати проблеме. Иако закон другачије каже, не можемо се ослонити само на заштиту коју по закону треба да нам пружи државно водопривредно предузеће. Многе ствари морамо изгурати сами.

 

Међутим, неке послове не можемо урадити без „Србијавода“.

 

1. Најпре неопоходно је да „Србијаводе“ очисте корито реке тамо где се сматра да постоје уска грла, као што је круг „Штофаре“. То не може да уради нико сем њих.

 

2. Потребно је такође да „Србијаводе“ заврше пројекат уређења корита реке од моста у Немањиној до ауто – пута.

 

Међутим, ове две мере, иако довољне за све поплаве које смо имали у протеклих 46 година, неће спречити Црницу да се поново излије у град уколико се понове кише које смо имали.

 

3. Потребно је исправити грешке у изградњи корита реке, а паралелно са тим покушати исправљање нивелације бар пешачких мостова.

 

4. Са „Србијаводама“ морамо да размотримо могућност изградње фиксних бетонских баријера поред шеталишта.

 

Време од падавина на Јужном Кучају, па до доласка воде у град, веома је кратко. Не постоји систем који би могао да нас упозори на висину поплавног таласа. Зато су неопходне фиксне баријере. Баријере које се не морају монтирати и на којима ће постојати мали број тачака које морају додатно да се бране.

 

5. Мора се решити питање одводњавања делова града који су у депресији у односу на околни терен и које као брана блокира железничка пруга Београд – Ниш – Врапчана и дела Месне заједнице Центар, а ове воде треба одвести у канале испод Данкова и канале у Горуњу.

 

6. Кишна канализација у Врапчану мора се одвојити од постојећег колектора изградњом посебног вода, дугачког 800 метара до канала у Змичу.

 

7. Потребно је организовати систем раног упозоравања на поплавне воде Грзе и Црнице, могуће време упозорења је у најбољем случају неколико сати, како би се цео систем одбране који тек треба изградити могао ставити у функцију. Такав систем сада ни у назнакама не постоји.

 

8. Потребно је и уређење водотокова другог реда у циљу одбране села у сливу Црнице и Грзе, као и други радови на узводном току Црнице које такође треба да спроведу „Србијаводе“.

 

9. У неким деловима града потребно је искључити стару и изградити нову кишну канализацију (ради се о кишној канализацији која је грађена пре више од четрдесет година).

 

Сви ови радови наравно нису ни јефтини ниги се могу брзо спровести, али без њих, иако смо 46 година били без поплава, неће бити мирног сна у Параћину и селима наше општине.

 

Порука коју желимо да пренесемо није да је нека државна служба за све одговорна, те овај текст не треба тако схватити.

 

Порука је да је проблем са којим се као заједница суочавамо вишезначан и сложен. Најлакше би било да означимо „Србијаводе“ или неког другог као одговорног, позивајући се на закон који је сасвим јасан и да на тај начин завршимо целу причу, али то не би било ни праведно, ни истинито нити би решило било какав проблем.

 

Порука је да смо као заједница, као друштво слаби, рањиви пред природом и њеним силама. Да овај догађај не мора бити изузетак и да можда у годинама које следе можемо очекивати поново велике воде каквих није било у протеклих сто година.

 

Да би смо умањили опасност од неког будућег изливања реке Црнице мораћемо да сами и заједно са „Србијаводама“ изведемо бројне радове. То значи да ће бити неопходно да се одложи решавање неких других проблема. Тако неће бити биоскопа ни ове, а могуће ни следеће зиме у Параћину. Уређење језера – купалишта на 7. јулу сачекаће решавање проблема Црнице … Многи други послови биће одложени или отказани. На жалост многе неопходне послове уопште не можемо покренути без „Србијавода“, њихових прорачуна и стручне подршке, будући да је ово јавно водопривредно предузеће управљач водотока Црнице. Наш приоритет сада мора бити отклањање опасности од нових поплава и док то не урадимо, како је већ речено, у Параћину неће бити мирног сна ни једне кишне ноћи.

 

Edited by dvb-t manijak
Posted

Pa bravo. Ovaj čovek je nadam se i dalje u DS-u. Mislim, nadam se zbog njih.

Posted

Pa bravo. Ovaj čovek je nadam se i dalje u DS-u. Mislim, nadam se zbog njih.

Jeste, predsedavao je nedavno odrzanom Skupstinom.

Posted (edited)

Pa bravo. Ovaj čovek je nadam se i dalje u DS-u. Mislim, nadam se zbog njih.

 

 

Sasa Paunovic, covek koji je gradonacelnik Paracina evo vec tri mandata i ljudi ga tamo vole. Uradio je dosta za grad, resio mnoga prakticna komunalna pitanja, sredio infrastrukturu, sve vodi transparentno. Ima otvoren fejsbuk profil (kao gradonacelnik) gde pored logicnih pitanja gradjana mozes da procitas i uvrede SNS-ovaca, paracinskih mafijasa i raznovrsne bagre koje on ne cenzurise, naprotiv, svima uljudno odgovara.

 

Bilo bi dobro za DS da ga najzad iz lokala prebace na neko vidljivije mesto.

Edited by Caligula
Posted

Bio je, dok naprednjaci nisu preuzeli tu organizaciju, predsednik stalne konferencije gradova i opština. Što je dosta uticajno mesto

 

Послато са GT-I9100 уз помоћ Тапатока

Posted

Bilo bi dobro za DS da ga najzad iz lokala prebace na neko vidljivije mesto.

Da, ali onda dobiješ zakopanog operativca u blato "visoke politike " a izgubiš dobrog lokalnog političara.

 

Послато тетејцем

Posted

LOL "visoka politika" u Srbiji, ali da, kapiram šta hoćeš da kažeš.

Posted

Bio je, dok naprednjaci nisu preuzeli tu organizaciju, predsednik stalne konferencije gradova i opština. Što je dosta uticajno mesto

 

Послато са GT-I9100 уз помоћ Тапатока

u kom smislu uticajno? uticaj na koga?

Posted

Na artikulaciju zajedničkih stavova lokalnih samouprava i na lobiranje za njihove zajedničke interese. Preko skgo se organizuju treninzi i sprovode projekti za lokalne samouprave. Ova organizacija je posebno značajna za lokalne samouprave u unutrašnjosti jer im bukvalno služi kao prozor u svet

Posted

Znam za projekte, tu su najaktivniji. Razumem prohodnost ka donatorima i ka inostranstvu.

 

Zanima me prohodnost ka centralnim vlastima. Kapiram da im je bitno da im predsednik bude iz stranke koja drži republičku vladu. Šta su do sada uspeli da izdejstvuju kod republičkih organa (vlade, parlamenta)?

Posted

Ono povećanje procenta poreza na zarade mi prvo pada na pamet. 

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...