Naucni radovi zanimljivi za siru javnost

[gospa buba]

Naravno da postoje i ti elementi^tm, itekako i njihova vaznost je neprocenjiva, samo sto to nije pitanje tehnologije, nego je pitanje sistema: kontinuitet u skolovanju, od obicnog шлосера do vrhunskog inzenjera jer jedno bez drugog ne ide, kontinuitet u primopredaji^tm iskustva, onome sto se nekada zvalo 'prenositi znanje mladjima' i to za dz, uz pos'o, manje brojanja citata i trzista^tm, itd, itd...

Ne mozes da imas negovano iskustvo i kulturu iskustva (ne zezam se) ako imas katastrofalne prekide u razvoju generacija, zanemarivanje takozvane opste kulture i zamenu znanja golom informacijom ma koliko informacija bilo i ma koliko lako bile dostupne, jer informacija nije znanje...

to je sve istina. jedna omanja planetarna katastrofa bi ochas pokazala da chovechanstvo jedva da ume da sashije odelo, nazalost.

 

e nas beshe terali odavde? ^_^

 

sent from bubamoto

 

 

 

[Yoyogi]

8 hours ago, Yoyogi said:

Otišlo je to u još veću degeneraciju: FaceBook je platio 18 milijardi dolara za SnapChat, to je više nego što je koštala cela misija Apolo 11 za Mesec.

 

Setio sam se kada sam izašao iz kuće, to je bio WhatsApp, cena je bila 19 milijardi dolara.

Edited January 6, 2018 by Yoyogi

[Yoyogi]

2 hours ago, Frank Pembleton said:

Ajde prosvetlite mene glupog, ni naučnici na tom nivou nisu dokumentovali svoje "korake" ?
Ili je nivo improvizacije bio toliki i toliko bilans?

 

Pre 20 godina, muzej nauke u Sidneju (u Darling Harbor, ne sećam se tačnog imena muzeja, bio sam tamo) je dobio zahtev da tadašnji PC stavi u muzej.

 

Kustos je rekao - ko će znati da ga uopšte upali za 50 godina? Tada je još bio Win 95. Tražio je detaljna uputstva da budu sa tim PC-jem.

 

Observatorija u Australiji, u Parkes, NSW, je 1995. dobila trake sa svim podacima (kopije) koje je Apollo-11 prikupio. Nikada nije našla uređaj na kome može da ih pročita.

 

Radeći na projektu u Commonwealth Bank of Australija 1996. gde sam imao Unix mašinu za "intelligent handwriting recognition", trebalo je da pročita 120,000 čekova pisanih rukom ili bilo čime da se istrenira da automatski prepozna novčani iznos na čekovima i da prođu obradu bez ljudske intervencije. Kada je došlo do toga da neki ljudi pišu čekove na pisaćoj mašini - problem. Nigde (te, 1996.) nisam mogao da nađem pisaću mašinu da napravim nekoliko primeraka.

[djeneralche]

54 minutes ago, Yoyogi said:

 

Pre 20 godina, muzej nauke u Sidneju (u Darling Harbor, ne sećam se tačnog imena muzeja, bio sam tamo) je dobio zahtev da tadašnji PC stavi u muzej.

 

Kustos je rekao - ko će znati da ga uopšte upali za 50 godina? Tada je još bio Win 95. Tražio je detaljna uputstva da budu sa tim PC-jem.

 

Observatorija u Australiji, u Parkes, NSW, je 1995. dobila trake sa svim podacima (kopije) koje je Apollo-11 prikupio. Nikada nije našla uređaj na kome može da ih pročita.

 

Radeći na projektu u Commonwealth Bank of Australija 1996. gde sam imao Unix mašinu za "intelligent handwriting recognition", trebalo je da pročita 120,000 čekova pisanih rukom ili bilo čime da se istrenira da automatski prepozna novčani iznos na čekovima i da prođu obradu bez ljudske intervencije. Kada je došlo do toga da neki ljudi pišu čekove na pisaćoj mašini - problem. Nigde (te, 1996.) nisam mogao da nađem pisaću mašinu da napravim nekoliko primeraka.

Sta se 1996te koristilo za ocr, tesseract?

Edit, sad vidim da je to icr.

Edited January 6, 2018 by djeneralche

[Yoyogi]

1 minute ago, djeneralche said:

Sta se 1996te koristilo za ocr, tesseract?

 

 

 MICR - magnetic ink character recognition, to obični ljudi nisu imali, nemaju ni danas, slobodni rukopis stanovništva kada pišu brojeve (kao novčani iznos  na čeku).

 

Banka pošalje svojim korisnicima čekovnu knjižicu, 20 čekova u njoj, sa MICR (magnetnim pismom neobičnim a čitljivim, na čeku je MICR)  koji imaju broj računa a oni opet trebaju da stave ručno novčani iznos. Čekovi prođu kroz transport (mašina 10m duga, guta 2,000 čekova u minutu) i šta ne može da prepozna ili je verovatnoća manja od 95%, ide na ekran operaterima da sa image čeka  pročitaju   i ukucaju sa  rukopisa novčani iznos. Jedna od 1,000 situacija.

 

Sravnjenje, ako nije tačno, ide kroz operatere da vide gde je i šta prošlo loše.

 

[bigvlada]

12 hours ago, Yoyogi said:

Neće se to desiti za naših života.

 

Ono što se desilo je da Amerikanci ne mogu ponovo da pošalju čoveka na Mesec. Ne znaju više kako, oni koji su znali su ili pomrli ili su preko 90 godina stari. Nil Armstrong je pravio kampanju zadnjih godina svog života ističući upravo ovo što sam uzeo da navedem.

A mogli su, 1969. kada je NASA imala kompjutere koji svizajedno danas ne bi mogli da funkcionišu kao 20$ mobilni telefon za tržište Kenije.

 

Otišlo je to u još veću degeneraciju: FaceBook je platio 18 milijardi dolara za SnapChat, to je više nego što je koštala cela misija Apolo 11 za Mesec.

Pa, ne bih se kladio. Da je neko mom ćaletu 1950. godine rekao da će za života imati kompjuter u kući (pod uslovom da mu prvo pokaže sliku i objasni šta je to) mislio bi da je lud. Ne mogu da ponovo pošalju čoveka na Mesec jer su spiskali planinu para na Vijetnamski rat (kompletan Apolo budžet, desetogodišnji, je spiskan za par meseci bombardovanja Severnog Vijetnama početkom sedamdesetih). Ne možeš da porediš Nasa-u iz 1966 koja je imala budžet u visini od preko 4% federalnog budžeta i današnju koja jedva ima 0,4%. 

6 hours ago, Frank Pembleton said:

Ajde prosvetlite mene glupog, ni naučnici na tom nivou nisu dokumentovali svoje "korake" ?
Ili je nivo improvizacije bio toliki i toliko bilans?

Kao što je gospa buba rekla, neko znanje se jednostavno prenosi uživo, sa starijeg na mlađeg. 

6 hours ago, namenski said:

Dokumentovali su oni, nego se Vlada po obicaju odao tehnoloskom entuzijazmu : uhvatio se za Saturn koga danas niko ne bi mogao da napravi, a zaboravi da doda da danas niko ne bi ni bio lud da ga ponovo pravi cak ni kao repliku za uspomenu i dugo secanje.

Jer - sta ce mu?

Bas kao sto niko danas ne bi pravio Fiata 1300, nego bi pravio nesto sasvim drugacije i vremenu i potrebama primerenije.

Naravno da niko ne bi pravio onakav Saturn, to se često koristi kao primer za gorenavedenu tvrdnju jer je ogromna skalamerija pa ljudi to lako upamte. Današnji motori su mnogo efikasniji od tadašnjih pa tako npr. raketni motori na čvrsto gorivo nove SLS rakete gotovo dostižu snagu Aerodžetovog mamuta prečnika 260 inča iz 1965 iako su rakete manje. 

Edited January 6, 2018 by bigvlada

[pbg12345]

50 minutes ago, bigvlada said:

Pa, ne bih se kladio. Da je neko mom ćaletu 1950. godine rekao da će za života imati kompjuter u kući (pod uslovom da mu prvo pokaže sliku i objasni šta je to) mislio bi da je lud. Ne mogu da ponovo pošalju čoveka na Mesec jer su spiskali planinu para na Vijetnamski rat (kompletan Apolo budžet, desetogodišnji, je spiskan za par meseci bombardovanja Severnog Vijetnama početkom sedamdesetih). Ne možeš da porediš Nasa-u iz 1966 koja je imala budžet u visini od preko 4% federalnog budžeta i današnju koja jedva ima 0,4%. 

Kao što je gospa buba rekla, neko znanje se jednostavno prenosi uživo, sa starijeg na mlađeg. 

Naravno da niko ne bi pravio onakav Saturn, to se često koristi kao primer za gorenavedenu tvrdnju jer je ogromna skalamerija pa ljudi to lako upamte. Današnji motori su mnogo efikasniji od tadašnjih pa tako npr. raketni motori na čvrsto gorivo nove SLS rakete gotovo dostižu snagu Aerodžetovog mamuta prečnika 260 inča iz 1965 iako su rakete manje. 

meni je to sa nedostatkom para prilicno supalj argument

a uglavnom se koristi kao objasnjenje zasto se nije nastavilo sa slanjem ljudi na mesec

 

jer upravo kao sto kazes, neke stvari koje su ljudima 50tih ili 60tih izgledale kao naucna fantastika danas su uobicajene

sa druge strane pored ogromnog napretka i razvijanja tehnologije, gledajuci iz te 69te pre bi ocekivao da ce to danas biti rutinski letovi, kad ono ostalo na tome

[Bujodrag]

A koji bi sada bio interes velikih država da idu na Mesec?

 

[pbg12345]

ne znam jebote

ali mi deluje da covek ima prilican interes da istrazi najblize nebesko telo planeti zemlji

ima i drugih nacina za to, ali ipak ljudske posade su vrhunac tog istrazivanja

 

 

[Filozof manijak]

Baze sa nuklearnim projektilima na Mesecu, npr. .. 

[Bujodrag]

Ne verujem, ima dovoljno nuklearnog oružja i ovde, na Zemlji.

 

Mis'im, prestiž je postignut sletanjem.

Naučnici, cenim, imaju dovoljno materijala za još decenija istraživanja.

 

Dok ne nadju način da se lako i brzo obrće  ogromna lova, Mesec će ostati pust

[Yoyogi]

2 hours ago, bigvlada said:

Pa, ne bih se kladio. Da je neko mom ćaletu 1950. godine rekao da će za života imati kompjuter u kući (pod uslovom da mu prvo pokaže sliku i objasni šta je to) mislio bi da je lud. Ne mogu da ponovo pošalju čoveka na Mesec jer su spiskali planinu para na Vijetnamski rat (kompletan Apolo budžet, desetogodišnji, je spiskan za par meseci bombardovanja Severnog Vijetnama početkom sedamdesetih). Ne možeš da porediš Nasa-u iz 1966 koja je imala budžet u visini od preko 4% federalnog budžeta i današnju koja jedva ima 0,4%. 

 

 

Čoveka na Mesec nije poslala raketa nego erkondišn. 

 

Kako su se oni razvili krajem 1950-ih i pojeftinili, penzioneri iz severoistočnih država su počeli da se preseljavaju u Floridu, u Arizonu, Nevadu gde je moglo da se hladi i živi lepo. Oni su okrenuli balans biračkog tela u tim državama koji je omogućio izbor Kenedija za predsednika SAD i koji je progurao svemirski program.

[djeneralche]

Koliki je uzorak o kome pricas?

Kad si toliko siguran napisi neku studiju o tome pod nazivom "Uticaj erkondisna na sletanje na mesec" sigurno ti sleduje makar doktorat ako ne i nesto vise.

[Yoyogi]

Pa to postoji, to sam čitao u finoj štampi, na papiru. Malo googlanja pa bi se našlo ko baš traži.

[bigvlada]

On 1/6/2018 at 7:53 PM, Yoyogi said:

 

 

Čoveka na Mesec nije poslala raketa nego erkondišn. 

 

Kako su se oni razvili krajem 1950-ih i pojeftinili, penzioneri iz severoistočnih država su počeli da se preseljavaju u Floridu, u Arizonu, Nevadu gde je moglo da se hladi i živi lepo. Oni su okrenuli balans biračkog tela u tim državama koji je omogućio izbor Kenedija za predsednika SAD i koji je progurao svemirski program.

Ne slažem se. Tadašnja štampa je prenosila izjave predsedničkih kandidata (po dvojice iz svake stranke, dakle pre unutarstranačkih izbora) i nijedan se nije preterano bavio kosmičkim temama već su svi davali krajnje uopštene odgovore. Postaviću članak kada ga iskopam. Ni u predsedničkoj trci ni Kenedi ni Nikson nisu mislili ništa posebno o sletanju na Mesec. Pri tome je Nikson branio dotadašnju Ajzenhauerovu politiku kome i dalje nije bilo jasno što se ljudi toliko uzbuđuju zbog Sputnjika.  Kenedi je postao vatreni pristalica leta na Mesec tek posle leta Gagarina. Svojim nepromišljenim govorom je napravio stratešku grešku od koje se NASA ni do danas nije oporavila. 

 

Da objasnim. Do govora o letu na Mesec do 1970. godine NASA je imala veoma opušten program koji je predviđao let na Mesec tamo neke 1973-74 godine. Prvo su trebali da uslede pojedinačni letovi astronauta, zatim u tandemu (Džemini), onda bi se pristupilo gradnji orbitalne stanice, učilo kako se živi i radi u uslovima slobodnog pada, slale bi se sonde da slikaju Mesec dok se strmoglavljuju ka njemu (Rendžeri) kao i klasične stacionarne robotske stanice koje bi se meko spustile na površinu Meseca (Survejeri). Tek tada bi se pristupilo gradnji raketa i letelica u okviru Apolo programa. To je bio jedan studiozan i metodičan plan koji se širio oprezno i postepeno. 

 

Otvaranjem kosmičke trke, sve je bilo ubačeno u petu brzinu. Budžet je za vrlo kratko vreme (par godina) ogromno narastao jer je sva infrastruktura građena odjednom (laboratorije za istraživanje i razvoj, fabrike za gradnju motora i letelica, opitni centri za testiranje raketnih motora, raketa i satelita, lansirne rampe sa pratećom opremom, informatički i komunikacioni centri, flota brodova za nadzor, komunikaciju, prihvat i spašavanje i divizije obučenog ljudstva - privreda i Univerziteti su se žalili da kosmički program prosto usisava stručno ljudstvo obrazovni program se nije više posvetio tome da podstakne decu da se bave relevantnim prirodnim naukama). Države koje nisu bile deo kosmičkog programa su se bunile zbog neravnomernog razvoja što je donosilo stalne probleme u oba doma kada se glasalo o budžetu. Paralelan razvoj kompletnog gorepomenutog hardvera i to po ubrzanom tempu je dovodio do brojnih kašnjenja i grešaka od kojih je Apolo 1 najgora ali ne i jedina. Svi programi su kasnili, bili zbrzavani, mesečeve sonde su slate na mesec godinama nakon što je tehnički razvoj Apolo programa bio zamrznut, tj. te misije više nisu mogle da utiču na izgled i funkcije Apolo hardvera. Uz to su tu i stalni pokušaju američkog vojnog vazduhoplovstva da ima paralelan kosmički program ili da proba da preuzme postojeći civilni. 

 

Nakon šest uspešnih letova Apola novac je presušio. U jeku Vijetnamskog rata Nasa je došla do Niksona sa planovima koji su obuhvatali strategije sa godišnjim budžetima od 10, 8 i 5 milijardi dolara pri čemu je prvi obuhvatao mesečevu bazu, mesečevu orbitalnu stanicu, novu raketu i letove na Mars i stanicu oko Zemlje za 30+ ljudi. Nisu dobili ništa od toga, dato im je duplo manje para od najskromnijeg programa pa je sve što su mogli da naprave bio šatl koji nije bio potpuno višekratan uz istovremeni prestanak rada na razvoju jednokratnih raketa. 

 

Jednostavno, krenuli su suviše brzo i let na Mesec, iako ostvaren je predstavljao njihov nedostižni most. Kosmički program je podržavan dokle god je donosio političke poene. Nisu imali sredstava da nastave bar istim tempom niti razumevanje kako političara tako ni stanovništva pa su spali na sadašnjih 0,4% budžeta i sanjanje snova o dalekim planetama.