1 minute ago, bags said:

Sad vidim da sam okacio istu sliku dva puta.

1.)

a.) Silovali su 14-godisnjakinju celu noc i majka je dosla ujutro Jesi li ziva jos.

b.) Silovali su sve od djevojvice do starijih zena. I jednu od 75 god na samrti.

2.) Silovali su celo selo kad su dosli. Mene isto.

Jel pisu njihovi muzevi pored ja sam pre toga silovao Ruskinje od 22 god i sve sam ih streljao posle, postavljam tablu jer nema nijedna ziva Ruskinja ili neko njen da postavi ovakvu tablu jer smo se pobrinuli da nijedna ne prezivi silovanje nakon zarobljavanja (zvanicna naredjenja da ih sve do jedne streljaju nakon grupnih silovanja) a radi se o stotinama hiljada zarobljenica od 20ak godina u proseku?

Da li Austrijanci i njihova omladina znaju kako su prosle te ruske devojke i koliko ih je bilo?

Kapiram da ih to ne zanima, kao i Vucic prostituisu svoje zrtve a zgodno zaboravljaju ovo drugo.

provukla sam fotku kroz translejt i dobila ovo

“Invazija” je malo ekstreman prevod. Nisu jos bas toliko daleko otisli.

Ovo je samo u svrhu revizionizma. Smeta im taj jedan spomenik koji imaju za nekoliko hiljada poginulih Rusa, plus poruka i obracun sa Putinom koji pretpostavljam nije bio ucesnik WWII, dok spomenici njihovim neork precima i rodjacima po Austriji, uvazenm apotekarima, zanatlijama i poljoprivrednicima koji su 4-5-6 godina terorisali stanovnistvo istocne Evrope, ubijali sve do dece i beba, stoje free of table sa spiskom nepocinstava. Za orke ovako, za ubermenshene tako.

Djed moje supruge.

Inace odmah tu pored spomenika je postavljen i porvokativan plakat, koji je zapaljen ali sad su tu aktivisti da ga cuvaju.

Spoiler

Ha, ha ha glupi orci.

Ne znam koja je inače poenta ovog topica, ali zanimljiva su porodična sećanja. U mojoj familiji se nešto o tome nije pričalo, mada moguće da je i do toga da sam najmlađi iz moje generacije, pa im je dosadilo da pričaju. Najstarija rođaka ima 10 godina više od mene. A možda i nije bilo puno lepih priča. Kad sam bio stariji nisam nešto mnogo više išao po porodičnim okupljanjima, a i ima nas svuda po svetu. Za jednog pradedu je baka pričala da je bio u Americi dva puta verovatno između dva rata i verovatno je radio u nekoj čeličani. To mi tad nije bilo zanimljivo, posle jeste, ali nije više bio ko da priča. Dosta ljudi iz tih krajeva je išlo tamo, videh i u knjizi o Pete Maravichu. Tek ovog proleća mi keva reče da su tog i ostale u selu ustaše okupile i ubile. Sledeći put u BG-u moram da ispitam to, možda još neko zna ovo o Americi. Iz ove perspektive, pomalo je uvrnuto da dosta ljudi nema bog zna kakvo sećanje na period od pre recimo 100 godina, odakle su im porodice itsl. (pre nego što se neko uključi da kaže, jasno je da vas ima gde i nije tako). Već moji klinci verovatno neće imati pojma odakle sam ja, ako ih to bude ikad zanimalo možda će biti u istoj situaciji kao i ja, da nema ko da im priča.

Mi smo kod dede u kući našli svesku velikog formata, ispisanu do pola sitnim rukopisom koja počinje sa "Autobiografija".

Iz teksta se vidi da je počeo da piše sa 76 godina. Prešla sam samo prvih par stranica koje pokrivaju detinjstvo, a sigurno ima da se pročita još zanimljivog jer je deda učestvovao u misiji Halijard kao civil.

Čitaću kad sledeći put odem, dogovor je da sveska ostane tamo.

Jednoj prijateljici je umro otac pre par godina i poslednje mesece je proveo u poodmakloj fazi demencije. Jedno vreme je živeo još sam i uglavnom umro je par meseci nakon što su ga stavili u starački dom. Kaže da mu je posle dok je čistila kuću našla napisane uspomene. Uglavnom je pisao o ženama koje je jurio, kaže voleo je sisate.

Tj. možda je i nešto drugo bilo unutra, al iz nekog razloga meni je to ostalo u sećanju. A i bila je malo ozlojeđena i umorna jer je sve palo na nju, pa joj se nije išlo u ostale detalje.

Edited September 14, 2025Sep 14 by Venom

Moja keva je skupila sve priče koje je čula od svojih roditelja i praroditelja, na to dodala arhivsku gradju koju je iskopavala godinama i napisala knjigu o našoj porodici (samo za nas). To je uradila hobistički, a ovako je napisala još dve male istorijske knjige na sličnu temu koje su joj zvanično izdate. Žena nije pisac, ali je ceo život htela da studira istoriju, obožava arhive, stara pisma, memoare, životne priče pa je to uradila onako za svoju dušu a izdavaču se dopalo.

Najtužnije je verovatno što ćemo svi sesti da je pročitamo detaljno (manje više se sve priče prenose decenijama pa ih znamo ovako ili onako) kad nje više ne bude bilo. Svakako je fascinantno kada možeš na jednom mestu da pročitaš sve uspone i padove jedne šire porodice kroz 19. i 20. vek, a da nisu u pitanju Buendije ili Karamazovi već tvoji preci.

Edited September 14, 2025Sep 14 by Amos

@Venom za Ameriku, pogledaj ovde. Našla sam pradedu preko prezimena. Ime je pogrešno napisano. Ima grešaka pa ako ne nadješ iz prve probaj nekoliko varijanti. https://heritage.statueofliberty.org/passenger

neki daleki rođak prof istorije u školi je po odlasku u penziju napisao knjigu porodica simović^tm

pisao je desetak godina, al prilično suvoparno, samo faktografija. uspeo je da iskopa iz dubrovačkog arhiva prvo pisano pominjanje jednog simovića iz 1385. godine kada je izvesni džabadaja simović sišao sbrda i poče da radi kao šegrt u nekoj zanatskoj radnji. jedino vredno, a pretpostavljam da mu je to odnelo 90% vremena je rodoslovno stablo porodice/plemena, iz nekog razloga su u njemu samo muški članovi porodice

ništa spec, sem tog prvog i rodoslova. menjao bi to za knjigu kakvu je pisala amosova mama

Porodičnu istoriju treba ostaviti konfabulaciujama.

S tim u vezi, živo mi se fućka za porodičnu istoriju i genealogiju. Ni na koji način ne utiče na nekvalitet mog života da li je neki moj predak ubio turskog bega, pa je morao da beži.

Jbg, kad nisam Hercegovac