Her

[Turnbull]

ja to uopšte ne kapiram kao vezu čoveka i mašine, već kao SF štaku da se opiše virtuelnost dobrog broja današnjih odnosa što se u potpunosti odvijaju u virtuelom svetu ili mahom preko raznih chat alata. 

šta je samanta zapravo?

neko ko je tu kad treba i nema ga kad smeta. neko ko samo sluša i neko ko se može isključiti.

udobnost virtuelnog odnosa podrazumeva ovu komponentu - konzumiranje "partnera" i nenapornost.

i još nešto - podrazumeva beskrajno divno polje da u njega ucrtaš sve svoje željene projekcije.

 

odnos sa živim čovekom, odnos u stvarnosti, podrazumeva užasan trud, aktivno učestvovanje u životu onog drugog, i obratno. imamo slobodnu volju (dve slobodne volje čak :)), neke zadate osobine, i šansu da od toga napravimo dobar odnos i dođemo do te ljubavi. ili ne. 

ne postoji odnos sa mašinom, nikada i neće postojati. tzv. zaljubljenost u virtuelne likove je jedan vid samoljublja i težak kukavičluk. apsolutna nerealnost.

 

ono što stoji u filmu da je upravo ta i takva samanta (virtuelna) bila adekvatan katalizator da njega (zatvorenog i sve ono što mu je žena zamerala da jeste bio u odnosu sa njom) odglavi iz tog stanja u koje je zapao nakon raspada jednog bitnog odnosa u njegovom životu.

 

još jednom kažem - ovo nije priča o budućnosti. ovo je priča o sadašnjosti. mnogi ljudi imaju surogate u chat "vezama" i odnosima. takvi odnosi ne bole, a super su za fantaziranje o sebi do sto jedan i nazad.

 

jedina razlika između samante i neke random chat žene je u njenom doživljaju sveta i njenoj "inteligenciji". to je iskorišćeno kao fin razlog da ona ode u jednom trenutku (kada ga je prerasla, kada je uopšte prerasla sistem u kome je učila)... sva ostala njena ponašanja su bila kao i ma koje druge žene... oduševljenje, nesigurnost, otkrivanje, ljubomora zbog limitiranosti odnosa, itd itd.

 

 

Odgledah film. Manje-više sve kako je PT napisala, sa dodatkom da je Jonah Hill bliže istini nego što se na prvi pogled čini - Her zaista jeste Me, film nam na više mesta sugeriše da je Teodor "i muško i žensko", od samog početka gde ga vidimo kako diktira žensko ljubavno pismo, pa nadalje. Samanta samim tim nije kao bilo koja druga žena, mada njegov odnos s njom zaista nalikuje na njegove odnose s drugim ženama u njegovom životu - u meri u kojoj su i ti odnosi isfantazirani, odnosno posredovani njegovim fantazmima. Samanta je međutim fantazam koji vodi iz fantazama, koji leči od zarobljenosti u sopstvene fantazme i vraća nas u realnost - kao i film, uostalom.

 

Nije najbolji Jonze, ali mislim da nije ni najgori, a sve i da jeste, najgori Jonze je opet bolji od većine drugih u njihovom najboljem izdanju. Svakako nije loš.

 

Par scena je pure genius - pokušaj vođenja ljubavi sa surogat devojkom, kao i onaj razgovor između Samante, Teodora i nadrkanog malog ejlijena. Ali film definitivno gubi zalet negde u poslednjih 15-20 minuta.

 

Dixi, a sad prepuštam scenu Viniju da na sto jednoj strani objašnjava kako AI koji oseća, nije stvarnički moguć.

Edited March 23, 2014 by Syme

[Agni]

Dixi, a sad prepuštam scenu Viniju da na sto jednoj strani objašnjava kako AI koji oseća, nije stvarnički moguć.

 

Pa nije moguc. Ali moguce je, vec sada, zaljubiti se u kompjutersku simulaciju licnosti i "zavesti je", naprimer u brojnim RPG igrama. Japanci imaju citavo trziste posveceno samo tome, a ne bi me iznenadilo medju korisnicima ima usamljenika koji to koriste kao alternativu za rl veze.

[Turnbull]

Ma, kako da ti kažem, nije moguća ni fotografija koja oseća, pa ipak ronimo suze nad sudbinama filmskih junaka koji, strictly speaking, ne postoje. (U tom smislu, film je sličniji Purple Rose of Cairo, nego, šta ja znam, Odiseji u svemiru.)

[Weenie Pooh]

Eh, pa dating sims valjda nikog nikad nisu ubedile da su stvarno stvarne, a tek poređenje sa fotografijom ne stoji. Ovde je napravljen pokušaj da nam protagonista bude zaveden i ubeđen da je pored njega natprirodno živo biće (savršeno poslušna virtualna robinja = idealna žena!), a ne skup kompleksnih rutina koje se prilagođavaju njegovom trenutnom emotivnom stanju i govore mu ono što želi da čuje.

 

Da je tema filma bila iluzija na koju čovek svesno pristaje, bio bih 100% iza toga, sigurno bi moglo štošta da se kaže; samo što nije. Umesto toga, njanjavi ljubić o postraskidnoj depresiji uvijen u SF oblandu.

[Turnbull]

Pa to ti je primedba taman koliko je primedba za Purple Rose of Cairo da likovi iz filma ne mogu stvarnički da siđu sa platna. Kao i PRoC, i Her je film o kompleksnom odnosu prema našim fantaizijama i ulozi koju one igraju u svim našim odnosima sa drugim ljudima, a ne o prespektivama razvoja AI-a.

[3opge]

Odgledah film. Manje-više sve kako je PT napisala, sa dodatkom da je Jonah Hill bliže istini nego što se na prvi pogled čini - Her zaista jeste Me, film nam na više mesta sugeriše da je Teodor "i muško i žensko", od samog početka gde ga vidimo kako diktira žensko ljubavno pismo, pa nadalje. Samanta samim tim nije kao bilo koja druga žena, mada njegov odnos s njom zaista nalikuje na njegove odnose s drugim ženama u njegovom životu - u meri u kojoj su i ti odnosi isfantazirani, odnosno posredovani njegovim fantazmima. Samanta je međutim fantazam koji vodi iz fantazama, koji leči od zarobljenosti u sopstvene fantazme i vraća nas u realnost - kao i film, uostalom.

 

Nije najbolji Jonze, ali mislim da nije ni najgori, a sve i da jeste, najgori Jonze je opet bolji od većine drugih u njihovom najboljem izdanju. Svakako nije loš.

 

Par scena je pure genius - pokušaj vođenja ljubavi sa surogat devojkom, kao i onaj razgovor između Samante, Teodora i nadrkanog malog ejlijena. Ali film definitivno gubi zalet negde u poslednjih 15-20 minuta.

 

Dixi, a sad prepuštam scenu Viniju da na sto jednoj strani objašnjava kako AI koji oseća, nije stvarnički moguć.

 

 

мисим немој да ме зајебаваш, одгледо си све спајкове, сва три, па ти овај није најбољи?

узгред, који је то мислилац који корача испред свог времена поредио ово са Одисејом?

[kim_philby]

pa dobro ali her je film koji insistira, dramaturski, kroz ponavljanje na prvom mestu, na specificnosti njihovog odnosa kao da svaki, pre svega seksualni, odnos nije neka vrsta 'skela' koje pridrzavaju nase fantazije.

 

zato je ona parodija tako dobra i na neki nacin provaljuje da je ovo samo alegorija za onanisanje.

 

 

Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[kim_philby]

...

 

dupli

Edited March 23, 2014 by kim_philby

[kobni zelaya]

Her je film o kompleksnom odnosu prema našim fantaizijama i ulozi koju one igraju u svim našim odnosima sa drugim ljudima

Ja bih tebe zvao da pišeš pr tekstove za distributere, mada kapiram da jadno plaćaju. Kad napišeš ovako nešto, ljudi onda stvarno pomisle da to vredi gledati.

 

pa dobro ali her je film koji insistira, dramaturski, kroz ponavljanje na prvom mestu, na specificnosti njihovog odnosa kao da svaki, pre svega seksualni, odnos nije neka vrsta 'skela' koje pridrzavaju nase fantazije.

 

zato je ona parodija tako dobra i na neki nacin provaljuje da je ovo samo alegorija za onanisanje.

 

 

Sent from Bender's iPad using Tapatalk

E, a ovo je već i tačno. I to onanisanje od srca. :)

[kim_philby]

Ja bih tebe zvao da pišeš pr tekstove za distributere, mada kapiram da jadno plaćaju. Kad napišeš ovako nešto, ljudi onda stvarno pomisle da to vredi gledati.

 

 

E, a ovo je već i tačno. I to onanisanje od srca. :)

mislim kapiram sta syme kaze ali bojim se da je ovo film koji insistira na svom trans-humanistickom, sajfaj, elementu i da je to, uz frizuru ejmi adams, ono gde je film najslabiji. mislim nije to alfavil gde se kroz svemir taljiga u citroenu vec film koji svoj sf aspekt shvata relativno ozbiljno. otuda watts.

 

 

Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[kobni zelaya]

Tačno, veliki je problem u tom ozbiljnom shvatanju samog sebe, možda najveći.

Drugi problem, o kome nije bilo toliko reči, je ta, ajde da kažem, "nepojavnost" Samante - takva dramaturgija postavlja pred reditelja određen problem, koji on ne tretira kao problem, nego pusti to tako. Onda to ide kako ide, međutim u sceni kada se Samanta "otelotvoruje" kroz onu slučajnu ribu za seks, mi vidimo koliko nam pažnja tu skače i koliko sve biva interesantnije. U tom smislu (samo) mogu da se prave paralele s Kjubrikom i da se razgleda čitava lepeza rešenja koja nadoknađuje to što Hala ne možemo da vidimo, nasuprot Jonzovom nepriznavanju problema.

 

edip - odoh ja, moram da radim, a nisam mogao da se ne umešam, stvarno sam paćenik. :)

Edited March 23, 2014 by kobni zelaya

[Turnbull]

mislim kapiram sta syme kaze ali bojim se da je ovo film koji insistira na svom trans-humanistickom, sajfaj, elementu i da je to, uz frizuru ejmi adams, ono gde je film najslabiji. mislim nije to alfavil gde se kroz svemir taljiga u citroenu vec film koji svoj sf aspekt shvata relativno ozbiljno. otuda watts.

 

 

Sent from Bender's iPad using Tapatalk

 

 

Nisam siguran - pazi kako Samantim razvoj zapravo ponavlja razvoj (odrastanje) Teodorove žene - radoznalost, naučni rad (i to u neuronaukama!), itd, itd. Watts je samo gimmick.

[kim_philby]

Nisam siguran - pazi kako Samantim razvoj zapravo ponavlja razvoj (odrastanje) Teodorove žene - radoznalost, naučni rad (i to u neuronaukama!), itd, itd. Watts je samo gimmick.

pa on insistira na tom gimmicku.

 

 

Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[Turnbull]

Pa mislim damo utoliko što insistira na nestabilnosti identiteta. Mada je i meni zasmetao taj Watts, mislim, jebo filozofiju...

[kim_philby]

Pa mislim damo utoliko što insistira na nestabilnosti identiteta. Mada je i meni zasmetao taj Watts, mislim, jebo filozofiju...

pa kako kad bas on esancijalizuje samantu. od prepoznavanja u glasu do samog kraja. ali na stranu sve to. on se grabi sf trans-humanistickog imaginarijuma da bi ispricao tu pricu i to spaja sa uzasno bizarnom retro-hip stilizacijom i onda zapravo nema bezanja od toga da je to jedno razmisljanje o buducnosti i ljudskim odnosima u njoj.

 

 

Sent from Bender's iPad using Tapatalk