Peter Fan Posted May 18, 2018 Posted May 18, 2018 4 hours ago, mrdja said: Obzirom na velicinu i znacaj, Kina zaista nije bila preterano agresivna kroz istoriju. S druge strane, iz samog naziva zemlje se vidi kako oni posmatraju svet i sebe u tom svetu. Tesko da ce se tu nesto menjati. Dva puta sam putovao Kinom. Prvi put Beijing, Chengdu, Jiuzhaigou, Huanglong, Guilin, Yangshuo i Shanghai. Drugi put Hong Kong, Guangzhou, Kunming, Dali, Lijiang, Shangrila, Chengdu, Emei, Leshan, Shanghai, Suzhou, Hangzhou. Imao sam prilike da upoznam dosta ljudi, da putujem kineskim avio kompanijama ili vozom, koristim subway i isustva su mi dosta drugacija od navedenih na prethodnim stranicama. Rekao bih i da su gradovi uz obale sasvim drugaciji od gradove u unutrasnjosti, gotovo neuporedivi. Ljudi su ljubazni, radoznali, kultura je sasvim drugacija (nesto sto se podrazumeva pri putovanju) i zaista nisam imao nijedno negativno iskutvo. Problem vezan za Uyghure postoji vec dosta dugo, ali kao i u vecini sukoba, deo problema je u obe strane. U Kunmingu mi je hotel bio par minuta hoda od zeleznicke stanice, gde je neposredno pre toga grupa Uygura nozevima ubila desetine civila (ukljucujuci tri deteta) apsolutno bez ikakvog povoda. Inace, Yunnan provincija (i sam Kunming) vaze za mozda najtolerantniju sredinu u Kini, poznatu po najvecem broju manjina od svih provincija. I posle tog incidenta u celoj ulici je bilo dosta Uyghura koji su i dalje prodavali svoje lepe (a i ukusne) proizvode. Sta ce doneti buducnost Xinjiangu i Tibetu pokazace vreme ali je interesantno da najvise reci kritike imaju oni koji su najvise vojno angazovani ili su to bili u proslosti. Delovi Xinjianga u kojima zive pretezno Kazaci su medju najlepsim mestima na ovoj planeti (Yili dolina, Kanas). U martu ove godine sam putovao Severnim Vijetnamom, od Hanoija, preko Halong Baya, Babe Lake, sve do vodopada koji cini granicu izmedju Vijetnama i Kine. Proveo sam noc u mestu Lang Son, koje je krajem sedamdesetih bilo zauzeto od strane kineske vojske (uz dosta razaranje) a danas je jedan od gradova koji se najvise gradi i najbrze razvija. Zaista sam proputovao dosta, ali nigde nisam video vise ljudi koji vredno rade u poljima nego u Vijetnamu i nigde nisam video toliko kamiona kao u pogranicnoj zoni izmedju Vijetnama i Kine. Nacionalisti ce se uvek busati u grudi i pricati velike reci, ali Kinezi i Vijetnamci su u ovom trenutku toliko ekonomski povezani da je apsurdno ocekivati sukob. Sta god prosecan Vijetnamac (ukljucujuci i mog vozaca i vodica) mislio o Kinezima, svima je jasno da Kinezi u najvecoj meri kupuju ono sto se napravi u celom Severnom Vijetnamu, a i kineski turisti trose tu najvise para. S druge strane, Kinezi u Vijetnamu imaju stabilan izvor za mnoge njima neophodne resurse po sasvim povoljnim cenama. Neverovatno je koliko ljudi unapred zauzme neki navijacki stav i onda trazi potvrdu tog stava u novinskim artiklima, blogovima, tviterima. Ozbiljan problem zahteva ozbiljan prostor, a nijedan od ovih medija to jednostavno tema. Dosta divnih Kineza, Kazaka, Uyghura, Vijetnamaca smatram prijateljima. Vecina njih (narocito mladji) se lepo druze medjusobno. Zasto je vaznije misljenje izopacenih nacionalista od misljenja ovih normalnih, svakako daleko inteligentnijih ljudi? Kako neko moze uopste mrziti naciju? To je bolesno. mrdja, sve je to lijepo i zelim vjerovati da si u pravu i da je tvoja vjera u ljude opravdana. Ali nije li raspad SFRJ upravo primjer gdje smo jedan mjesec zajedno sjefili u kaficima, a vec slijedeceg bili u suportnim rovovima? Cijela BiH je bila u "brat je mio, koje vjere bio" fazonu, a to nije sprecilo najgori rat. No to po stranu,kako tumacis desavanja iz maja 2014? Hoces reci da su spaljene kineske fabrike i 20-ak ubijenih u Vijetnamu zapadnjacka propaganda? To sto postoji lokalni ekonomski interes, ne znaci da rata nece biti. Evo ima ovdje istoricara, pa mogu pojasniti da je i I sv. rat itekako bio protiv ekonomske logike, pa je ipak izbio. Rijetko se kad ratovi vode striktno ekonomskom logikom, to kad jednom krene ima neku drugu dinamiku™. Tako da ja mislim da ce tu jos itekako biti sranja, mijesao se Zapad ili ne, i da ce upravo Kina biti inicijator. Cak mislim da ce im to biti "dobar" ventil kad jednom ekonomija uspori, a morace.
Peter Fan Posted May 18, 2018 Posted May 18, 2018 16 minutes ago, banecare1 said: ima ladno pivo Nemoj zajebavat, vec napisi svoje utiske o (ne)postojecoj kineskoj imperijalnoj prijetnji.
banecare1 Posted May 18, 2018 Posted May 18, 2018 1 hour ago, Peter Fan said: Nemoj zajebavat, vec napisi svoje utiske o (ne)postojecoj kineskoj imperijalnoj prijetnji. gotovi ste, morao je neko da stane na kraj belosveckim hohstaplerima
namenski Posted May 18, 2018 Posted May 18, 2018 Sangaj, 1945, dani posle odlaska Japanaca. Quote Medjutim, glave KIneza vec su se okretale drugom prizoru. Gomila se okupila na dnu stepenica Sangaj kluba. Skupina americkih i britanskih mornara izasla je kroz okretna vrata i stajala na najgornjoj stepenici, prepiruci se i masuci pijano prema krstasu usidrenom kraj Keja. Kinezi su posmatrali kako se mornari postavljaju u red poput horskih pevaca. Izazvani tim radoznalim ali nemim gledateljstvom, mornari su poceli podrugljivo dovikivati Kinezima. Na znak nekog starijeg mornara, otkopcali su trapez pantalone i mokrili niz stepenice. Dvadeset metara nize Kinezi su cutke posmatrali kako lukovi mokrace stvaraju penusavi potok koji je tekao prema ulici. Kad je dosao do plocnika, Kinezi su se povukli, i dalje bezizrazajnih lica. Dzim je bacio pogled na ljude oko sebe, pisare, kulije, seljanke, dobrano svestan njihovih misli. Jednog ce dana Kina kazniti ostali svet i osvetiti se na strasan nacin. J. G. Ballard, Carstvo sunca.
nera Posted May 18, 2018 Posted May 18, 2018 16 hours ago, banecare1 said: gotovi ste, morao je neko da stane na kraj belosveckim hohstaplerima +1000 @namenski lepo je to napisao
Bustin Posted May 19, 2018 Posted May 19, 2018 On 18.5.2018. at 1:59, banecare1 said: ima ladno pivo Ima i cachaca. Ispečena u podrumu templbara. Kupovo mi jedan zemo.
namenski Posted May 19, 2018 Posted May 19, 2018 On 18.5.2018. at 1:25, nera said: U poslednjoj recenici je kljuc. Tih pravovernih ima poprilicno, neke pretpostavke kazu skoro pola. Prakticno, KPK igra izmedju dve vatre od '78. naovamo. Pa i Xijin Ping je iz konzervativne struje odatle i dolazi dozivotno predsednistvo. Usudila bih se da kazem da su kineski kapitalisti vrlo svesni toga, jedan od razloga da iznose pare iz zemlje. Jos bih se usudila da teoretisem da im politicka vlast nije toliko bitna za sad jer ostvaruju svoje interese bez problema, gde zapne plate i to je to. Svakako, videcemo kuda ce prica dalje da ide. Ovde je prilika za nekoliko pitanja koja mozda kinesku situaciju i moguce perspektive ucine jasnijim, ali mozda i pomognu vecem razumevanju procesa rastakanja komunistickih rezima pocetkom 90-ih godina 20. veka, rastakanja koje je prouzrokovalo onoliko svega i svacega. Bojim se samo da na ta pitanja tesko da moze da odgovori bilo koji zapadni analiticartm: da bi se ona barem razumela, a kamoli na njih pokusalo da odgovori, potreban je pozamasan partijski staz Na primer: koliki je stepen tajkunizacije clanstva KPK? Uobicajena pojava u svim bivsim komunistickim zemljama je da su se komunisticki kadrovitm prvi dohvatili najisplativijih privatizacija, u najvecem broju slucajeva formirali nove elite, dakle bez preterane ideoloske osetljivosti postali uzorni kapitalisti. Objasnjenja ima puno, od socijalnih do prakticnih kao sto je kontrola nad sluzbamatm, povoljna startna pozicija, itd, itd... Uz jednu ogradu kojoj nije posveceno dovoljno paznje: autenticni, samonikli komunisticki rezimi poput sovjetskih ili jugoslovenskih su bili kudikamo skloniji pravljenju sranja od pelcovanih rezima poput cehoslovackog i vecine ostalih istocnoevropskih koji su relativno bezbolno prosli kroz tranziciju i davno, davno iza sebe ostavili sentiment starih dobrih vremena kada su svi imali posao, itd, itd... Kina, dileme nema, spada u autenticne i to tvrde. Dalje, koliko je KPK uspela da odrzi 1 bitan element socijalne vitalnosti: vertikalnu drustvenu pokretljivost? Ono da 'svaki vojnik u svom rancu ima marsalsku palicu'. Uzecu za primer CCCP: dok su pekari, kamenoresci, ucitelji i ostala fukara napredovali i to uspesno, tukli skolovane feldmarsale stvari su se gibale i to bogami poprilicno. Onda kada su deca ambasadora pocela da postaju ambasadori, deca generala - generali, deca direktora - direktori, dobili smo jedno drustvo kao sto je pozno sovjetsko koje se okamenilo, postalo nezamislivo kastinski podeljeno, bez skoro ikakve mogucnosti da se ta podela prevazidje. Putin je, na primer, izdanak srednjeg birokratskog sloja, koji je, sticajem okolnosti iz postkomunistickog perioda sa sve nespornim licnim kvalitetima, postao to sto je postao, ali je zato - opet primera radi - dovoljno pogledati biografiju 1 Lavrova pa da bude jasnije o cemu govorim: dete elite, skolovano u elitnim skolama, izdanak sovjetskog establismenta par exellence pa da coveku sve bude jasno. I trece, za ovu priliku, uloga i uticaj vojske u Kini: po prirodi stvari, vojska je uporiste konzervativnih, u slucaju Kine komunistickih trendova i nacina razmisljanja, obaska sto i sami Kinezi - kao jednu od retkih stvari - ne kriju da je Centralna vojna komisija najvazniji organ vrha KPK. Postoje osnove za sumnju da je kinesko naoruzavanje, pored razvoja prirodnog za jednu veliku silu koja ima globalne ambicije, ali i sredstva da ih ostvari, i obol vojnim strukturama, koska koja im se baca da budu mirni. Ali, pitanje je sta crveni ili u najboljem slucaju rozikasti generali ocekuju i cemu li se nadaju od te silne gvozdjurije: Svetsku revoluciju, izravnavanje nekih starih racuna ili nesto trece. S tim sto, sumnje nema, vojska u Kini je pre svega spremna da u slucaju potrebe zavede unutrasnji red i mir po svojim kriterijumima.
mrdja Posted May 22, 2018 Posted May 22, 2018 On 17.5.2018. at 20:12, Peter Fan said: mrdja, sve je to lijepo i zelim vjerovati da si u pravu i da je tvoja vjera u ljude opravdana. Ali nije li raspad SFRJ upravo primjer gdje smo jedan mjesec zajedno sjefili u kaficima, a vec slijedeceg bili u suportnim rovovima? Cijela BiH je bila u "brat je mio, koje vjere bio" fazonu, a to nije sprecilo najgori rat. No to po stranu,kako tumacis desavanja iz maja 2014? Hoces reci da su spaljene kineske fabrike i 20-ak ubijenih u Vijetnamu zapadnjacka propaganda? To sto postoji lokalni ekonomski interes, ne znaci da rata nece biti. Evo ima ovdje istoricara, pa mogu pojasniti da je i I sv. rat itekako bio protiv ekonomske logike, pa je ipak izbio. Rijetko se kad ratovi vode striktno ekonomskom logikom, to kad jednom krene ima neku drugu dinamiku™. Tako da ja mislim da ce tu jos itekako biti sranja, mijesao se Zapad ili ne, i da ce upravo Kina biti inicijator. Cak mislim da ce im to biti "dobar" ventil kad jednom ekonomija uspori, a morace. Izvini sto tek sad odgovaram, iskoristio sam "long weekend" da posetim Finger Lakes u NY State. Malo vodopada, jezera i klanaca, za promenu i odmor od Toronto dzungle. Kako sam rodjen u Hrvatskoj, ziveo i u Bosni i Srbiji drugacije sam dozivljavao taj rat a nikako ne mislim da se on desio odjednom. Podele su pocele mnogo pre samog sukoba i neke zivotne odluke sam doneo par godina pre pocetka, ocekivajuci da se on desi. Vreme mi je, nazalost, dalo za pravo. Iako je bilo zrtava i medju meni najdrazima, ne mogu mrzeti nijednu naciju, previse je meni dragih ljudi na svim stranama. Zasto pokusavati tumaciti ono sto se desilo u maju 2014, kad sam bio tamo u martu 2018 i video kakav tretman imaju kineski turisti u Vijetnamu, video sve obelezeno paralelno i u kineskim karakterima od Hanoija do granice (nije bilo tako pre deset godina), gledao izuzetne pokusaje da privuku sto vise Kineza. Naravno da ce u zemlji od 90 miliona stanovnika biti 20.000 ili 50.000 (licitiranje brojkama je prilicno degutantno) koji ce protestovati ako su ubedjeni da druga drzava pocinje busenje u vodama koje pripadaju toj zemlji. Bilo je i razmene "vodenim" topovima, ali sve je to bilo jako daleko od rata i danas se tamo ni ne pominje. Secanja na kraj 70-ih su daleko vise u svesti Vijetnamaca. Ne tangira me zapadnjacka propaganda (ili istocna). Zalosno je da se zurnalizam pretvorio u neprofesionalnu propagandu i marketing, ali iz tog razloga ne citam novine ili njihove sajtove. Jos manje obracam paznju na twitere ili blogove. Naravno, knjige citam vise nego ikad, nikad nisu bile tako lako dostupne. Nazalost, slobodu izvestavanja koju je Internet revolucija donela su zloupotrebili razni wanna-be eksperti koji jednostavno nisu kvalifikovani da pisu o onom o cemu pisu, ali ih to ne sprecava. Ovde je nedavno postavljen link na neki blog gde autor jednu grupu u sukobu naziva idiotima ... naravno, iole ozbiljan covek ce tog trenutka prestati citati jer se taj recnik koristi u mestima gde ozbiljnim, kulturnim i inteligentnim ljudima (i diskusijama) nije mesto. Kao humanista, imam kriticki stav prema atomskim bombama bacenim na Japan, ali nikako ne bih mogao citati analizu u kojoj autor kaze "oni idioti sto su bacili bombe". To je diskusija svojstvena primitivcima. Vec dugo se vecina ratova vodi iz ekonomskih razloga (osvajanja resursa, podele plena) a razlika je u tome da se u novije vreme najveci ratovi i dobijaju ekonomijom. Zasto bismo gledali I svetski rat kad je II dosta blizi, a hladni rat izmedju USA i Rusije nesto sto se desavalo za naseg zivota. Nije se taj rat zavrsio velikim vojnim sukobom, nego ekonomskim krahom ovih drugih. Danas USA i Kina vode ekonomski rat, sa dosad promenjivim rezultatima i neizvesnim ishodom. Promene koje su posledica globalizacije su se desile neverovatnom brzinom i mnoge drzave (sistemi) nisu imali (ili jos uvek nemaju) razvijene mehanizme da to sve amortizuju. Kljuc za Kinu nije brzina uspona ili pada rasta, nego sta ce biti za srednjom klasom koja odjednom postaje velika i izuzetno vazna, a istorijski gotovo da nije ni postojala, te drzava nema razvijene aparate za nju. S jedne strane, razvojom te srednje klase, Kina postaje manje zavisna od zapadnog trzista za svoje proizvode. S druge strane, normalno je da ce prohtevi te srednje klase rasti. Kako ce se to zavrsiti polemisu i najveci eksperti, malo toga ja mogu reci sto bi bio ikakav doprinos diskusiji. Kinezi su uvek bili dosta strpljivi, vesti pregovaraci i u ovom trenutku maksimalno koriste svoje prednosti. Njihova ulaganja u Africi odlicno prolaze, jer Afrikanci imaju toliko tuznih momenata vezanih za zapadnu civilizaciju i jos vekovima ce placati cenu bahatom crtanju granica zlocinaca kao sto je bio Cecil Rhodes. To sto vecina zapadnih zemalja danas ima zdraviji odnos prema rasizmu nego sama Kina i ne znaci mnogo kad se uzmu u obzir dogadjaji iz proslosti. I u americkom dvoristu, Juznoj Americi, gde Rusija nije nikad imala sansi da ekonomski parira, Kina ima neverovatno dobre rezultate za jako kratak vremenski period. Ona je danas prvi trgovinski partner Brazila, drzave koja cini pola povrsine i pola stanovnistva celog kontinenta. Usput su Kinezi prvi ili drugi partner i drzavama kao sto su Peru, Argentina i Kolumbija. Cak i obicni ljudi dole imaju stav da je bolje sto je tu sada Kina, jer Kinezi, ma koliko bili tvrdi na pregovorima i ponekad nekorektni pri placanju, ne pokusavaju da menjaju vlast u tim zemljama ... a to je nesto na sta su gotovo svi u Juznoj Americi veoma osetljivi jer su ove promene )potpomognute spolja) bile jako krvave. Istini za volju, kao nekog ko je izabrao zapadnu civilizaciju kao mesto gde ce provesti ostatak zivota, mene ne tangira Kina previse. Moj najveci problem je USA, de facto lider zapadnog sveta koji ne zasluzuje tu ulogu vise (pri tom ne mislim na spoljnu politiku), a ne vidim nikog ko bi je zamenio u toj poziciji.
namenski Posted June 1, 2018 Posted June 1, 2018 Akcija i reakcija, ili - pocela su da se rade i neka prepakivanja u regionu, pa su se tako indijski predsednik vlade i predsednik Indonezije na sastanku onomad dogovorili da se u sklopu razvoja zajednicke ekonomske zone u Sabangu, razvije jos zajednickija pomorsko-vazduhoplovna baza. Sam Sabang se nalazi na opasno dobrom polozaju, uz sam vrh Jave, na ulazu u Malacki moreuz, danas verovatno najznacajniji svetski pomorski put. Sumnje nema na koga se pomenuta rabota odnosi, bas kao sto jos manje ima sumnje u znacaj, za sada samo nominalni, preimenovanja i prosirenja nadleznosti US Pacific Command u US Indo-Pacific Command. Preko 350,000 ljudi u miru tezak deo americkih vojnopomorskih snaga ovim prosiruje svoju nadleznost, ali i nedvosmisleno - sto je i stavljeno na papir i objavljeno - ima za cilj da podvuce znacaj saradnje i integracije sa Indijom u pogledu kontrole nad ovim delom sveta. Sama havajska ceremonija promene imena i nadleznosti je uprilicena istovremeno kad i smena komande: na mesto dosadasnjeg komandanta admirala Harija Harisa, koga je predsednik Tramp kandidovao za ambasadora u Juznoj Koreji, dosao je admiral Filip Dejvidson, a ministar odbrane SAD, Dzim Matis je tom prilikom izjavio da: Quote In recognition of the increasing connectivity between the Indian and Pacific Oceans, today we rename the U.S. Pacific Command to U.S. Indo-Pacific Command... A u nastavku podsetio da su SAD i Indija 2016. potpisale sporazum o uzajamnom davanju na koriscenje kopnenih, pomorskih i vaduhoplovnih baza za potrebe servisiranja i snabdevanja i to kao jedan od koraka u preduzimanju protivmera rastucoj za sada i pre svega pomorskoj snazi/pretnji Kine, kao i da su SAD trenutno snabdevac #2 Indije, inace veoma perspektivnog kupca, naoruzanjem i vojnom opremom. Naravno, nijepropustena ni prilika da se Indija podseti na potrebu ali i eventualne vajde od pridrzavanja i poostravanja sankcija prema Rusiji. Novi komandant PACOM-a, pomenuti admiral Dejvidson, bio je jos odredjeniji: Quote I think India and the relationship with the United States is the potentially most historic opportunity we have in the 21st-century and I intend to pursue that quite rigorously... Sto se same Indije tice, em geografija, em iskustva puskaranja sa Kinom u drugoj polovini 20. veka, potvrdjuju da je Nehruova napomena iz sredine 60-ih godina 20. veka jos uvek jedno od uporista njene odbrambene politike: 'kad god Kina postane Kina, ona nuzno postane i imperijalisticka...'
namenski Posted June 16, 2018 Posted June 16, 2018 Polako ali sigurno, sa sve kongresnim saslusanjima: evo sada i lika po imenu James Fanell, pridruzenog clana zenevskog Centre for Security Policy, koji najavljuje mornaricku katastrofu koja samo sto nije. Fanell se inace penzionisao januara 2015. posle 30 godina karijere mornarickog obavestajnog oficira specijalizovanog za Tihi okean, da bi se kasnije istakao i kao glavni promoter, ako ne i nesto vise oko knjige Peter-a Navarro-a, mnogo citirane i, tvrdi se, uticajne tamo gde treba – Crouching Tiger: What China Militarism Means for the World i koja je autoru donela mesto trgovackog zavetnika u Beloj kuci. Na kongresnom saslusanju, Fanell je izjavio: Quote I spent 28 years watching what China does with its navy, like Jane Goodall watching gorillas. Every day, observing and recording their movements. Then I analyzed their activities and projected what they’ll do next. Inace i sve u svemu, tek da se zna, vise se i ne smatra potrebnim u takozvani diplomatski recnik zamotavati cinjenicu da americki vojni establisment smatra da Kina preduzima destabilizujuce akcije koje ugrozavaju slobodu plovidbe i globalnu sigurnost. Tacka, ili doslovno po Fanell-u: Quote The Chinese Communist Party is engaged in a total, protracted struggle for regional and global supremacy. This supremacy is the heart of the ‘China Dream’ Pa dalje: Quote These actions include China’s construction of naval air stations atop buried coral reefs, threatening naval actions at sea and an intense naval newbuild program. Po Fanell-u, sve to bez greske znaci da: Quote ...these cumulative efforts are clear empirical indicators of China’s future malign intentions and actions Predvidjajuci razvoj u 2020-im, koje naziva Decade of Concern, Fanell upozorava da kineske ogromne ekonomske transakcije vezane za pristup i osposobljavanje luka diljem Planete, neizbezno vode kasnijem vojnom koriscenju tih postrojenja. Fanell se dalje ne ustrucava da sve to, ako se brzo ne pristupi protivmerama, vodi u pravu pravcatu katastrofu sto se tice prevlasti na moru, a naravno i sire. Kao prve akcije na tom planu, predlaze: 1. Temeljno preispitivanje odnosa prema Kini, ukljucujuci i tradicionalnu americku (kulturnu) slabost prema toj zemlji; 2. Nedvosmisleno deklarativno izjasnjavanje u smislu da su odnosi USA – Kina usli u period, fazu nadgornjavanja; 3. Preispitivanje vasingtonske One China Policy i to temeljno; 4. Proklamovanje od strane (Trampove) administracije isturenog prisustva prema Kini americkih pomorskih snaga; 5. Preduzimanje od strane USA kudikamo aktivnijih i neprikrivenih narocito pomorsko obavestajnih operacija prema Kini; 6. Vracanje, pod moranje, americkog pomorskog nuklearnog odvracanja, sto u praksi znaci znacajnu promenu koordinata raketa u podmornicama; 7. Povecavanje, kvantitativno i kvalitativno, americke ratne mornarice u skladu sa pisanijem likova po imenu Roger Wicker i Jerry Hendrix, a naslovljenim How to Make the U.S. Navy Great Again. U zakljucku, Fanell zagovara ozdravljenje americke pomorske moci, zapusteno posle pada Sovjetskog Saveza, ali i gradjenje novih, jakih saveznistava. Sve u svemu, jastrebova nikad ne manjka: manjkalo je, do sada, oznacavanje kineske pretnje kao komunisticke. Dal' zal za proslim vremenima, dal' izvlacenje iz naftalina proverenog vokabulara koji nije omanuo, dal' intelektualna lenjost/inercija/nesposobnost nove generacije kreatora i uticajdzija na americku politiku, vracanje komunistcke pretnje kao elementa izgradnje 1 politike i strategije i nije nesto sto bi - kada je Kina u pitanju - trebalo da preterano brine cak i Ameriku. Mnogo je, mozda, grdja mogucnost da to izrodi 1 na silu generisan ideoloski sukob, dakle sukob izmedju 2 sistema i 2 nacina zivota: materijala bi se naslo u svetu u kome se dokazalo da inace posustala klasicna predstavnicka demokratija nije uslov za ekonomski uspeh i to po kapitalistickim standardima. Pokazalo se, naime, da i autokratije vise nego uspesno mogu da ekonomski uspevaju, a da vise partija nikako nije dovoljan da svi budu demokratski namireni. Fanell-ovo svedocenje, za one koje ne mrzi:
Peter Fan Posted June 19, 2018 Posted June 19, 2018 Bice tu svasta, pogotovo ako se americko-kineski trgovinski rat rasplamsa: --- China has warned its citizens in Vietnam after protesters clashed with police over a government plan to create new economic zones for foreign investment that has fuelled anti-Chinese sentiment in the country. http://www.abc.net.au/news/2018-06-12/china-warns-citizens-in-vietnam-after-protests/9857786
namenski Posted June 19, 2018 Posted June 19, 2018 Sun Bo, drugi covek China Shipbuilding Industry Corporation (CSIC) osumnjicen je za ozbiljno krsenje zakona i narusavanje partijske discipline, sto je inace uobicajeni partijski eufemizam za korupciju. U ogromnom drzavnom konglomeratu osnovanom 1999. i koji je objedinio vecinu dotadasnjih socrealistickih brodogradilista, ali i naucno-istrazivackih kapaciteta, odgovornom za razvoj i gradnju najvaznijih kineskih mornarickih konstrukcija, ukljucujuci podmornice i nosace aviona, niko ne zna ulogu i polozaj, pojedince jos manje, odgovorne za pojedine projekte, ali se veruje da je Sun Bo, izgledni mangup u nasim redovima, bio ako ne najodgovorniji, ono tu negde kada je u pitanju program izgradnje nosaca aviona. Vest je, inace, poprilicno diskretno objavljena u subotu kasno uvece, ali propracena napomenom da Sun Bo-ovo osumnjicenje pada u jeku napora za modernizaciju, razvoj i dalji rast kineske pomorske moci koji je samo par dana pre toga ponovo naglasio Drug Dozivotni. Objavila ju je National Supervisory Commission, taze institucija, osnovana marta ove, 2018. godine, kao najvise antikorupcijsko telo Kine, izjednaceno po rangu sa vrhovnim sudom i vrhovnim tuzilastvom, telima podredjenim parlamentu, ali i institucionalno povezano sa centralnom partijskom disciplinskom komisijom.
namenski Posted July 9, 2018 Posted July 9, 2018 USS Benfold i USS Mustin, nema ga na fotografiji, su u subotu 7. jula, ponosno projezdili Tajvanskim moreuzom, podrucjem koje Kina smatra posebno osetljivim i to, kako tvrde anonimni americki izvori, kao podrska predsednika Trampa naporima da se dodatno naglase narastajuce tenzije sa Kinom, posebno posle serije nedavnih velikih kineskih pomorskih manevara. Portparol americke Pacificke flote, kapetan Charlie Brown, je prolaz brodova nazvao rutinskim iako slicni poduhvati nisu preduzimani godinama u nazad. The Global Times, kineske drzavne novine, u redakcijskom uvodniku od istog dana naglasavaju da ce Kina ostati mirna i da nece reagovati na psiholoske provokacije SAD, dok za to vreme iz Amerike stizu aberi da se kroz moreuz sprema i prolazak nosaca aviona, prvi od 2007. i godina Busove administracije, sto je i onda od strane mnogih americkih nadleznih proglaseno kao nepotrebno preterivanje i izazivanje. Abraham Denmark, zamenik sekretara za odbranu za vreme Obame, zaduzen za Istocnu Aziju, podrzava slanje brodova kroz Moreuz i to kao dokaz potvrde americke spremnosti da zadrzi slobodu manevrisanja svetskim okeanima i demonstraciju nesmetanog prava prolaza, ako treba cak i kineskom periferijom: sve ovo pada u vreme po malo narastajucih kinesko-tajvanskih tenzija posle pobede na izborima 2016. Demokratske progresivne partije, ne bas naklonjene Kini, ali i uoci posete Pekingu bivseg tajvanskog podpredsednika Lien Chan-a inace clana do nedavno vladajuce prokineske Nacionalisticke partije.
ArleKino Posted September 14, 2018 Posted September 14, 2018 Ima li šta ovdje o ovom kineskom logoru za muslimane? Milion ljudi se nalazi u kampovima na sjeverozapadu Kine gdje se vrši "revidiranje" putem psihološkog preodgoja.
Recommended Posts