True detective

[Lrd]

Nisam ja pominjao nikakvo arhetipove, a stvarno ne znam kako se odgovara na ovakvu zbrku od posta.

 

Nisi u stanju ni da pročitaš post koji kvotuješ, to je ilustracija onoga što sam ti rekao a što ti očigledno nisi u stanju da shvatiš.

[Turnbull]

Pa glup sam, jebiga. Ipak, znam da nisam nigde pomenuo nikakve arhetipove.

Edited March 2, 2014 by Syme

[luba]

Ne vidim o kakvom je jednoumlju reč, nisam ja nikome propisivao bilo kakvo obavezno tumačenje serije, Nisam primetio da se Nusbaumka poziva na bilo kakvu teoriju u svom tekstu, tako ne razumem ni primedbu za teoretisanje. Ali sve i da je tako - ne vidim zašto bi žanr bio zaštićen i od teorijskog promišljanja.

 

Ne znam ni na osnovu čega tvrdiš da mi žanr nije blizak, niti kako se meri ta bliskost. Uopšte, nije mi jasna ta posesivnost glede žanra i njegova odbrana od nekakve zle teorije koja valjda hoće da ga raščara, šta li? Ne vidim da mu je uopšte potrebna takva odbrana, posebno ne na ovom topiku.

pa iz tvojih pisanja o ovoj seriji mi ne deluje da si iscitavao noar i mekdonaldovski krajm. jer da jesi, ne bi insistirao na stereotipima na takav nacin. stoga jednoumlje: u kvalitetnom zanru se stereotip ne cita onako kako ga teorija definise, slobodan je da se njime pisac igra. jos jednom, primedba je da gledas lik kao definiciju stereotipa, a ne kao lik, zasnovan na masti ili realnosti, svejedno.

 

o kvalitetu odbrane ne mogu da sudim, moja je.

[morgana]

@lrd

 

ja sam pominjala arhetipove a ne syme. objasnicu kasnije, sad imam obaveze prema sponzorima. uglavnom i ukratko, u pravu sam -_-

Edited March 2, 2014 by morgana

[ToniAdams]

jebes vas sve sto trtljate

 

uini, jer da gledam?

 

odgledo prve 2, i dosad mi je retko koja serija bar na momente izgledala dobro poput karnevala i povremeno imala mozgolomne dijaloge poput vajera, kao sto je to slucaj sa ovom.

Edited March 2, 2014 by ToniAdams

[Weenie Pooh]

Gledaj naravno, valja. A i ako ti se ne svidi, ima T&A.

[Turnbull]

pa iz tvojih pisanja o ovoj seriji mi ne deluje da si iscitavao noar i mekdonaldovski krajm. jer da jesi, ne bi insistirao na stereotipima na takav nacin. stoga jednoumlje: u kvalitetnom zanru se stereotip ne cita onako kako ga teorija definise, slobodan je da se njime pisac igra. jos jednom, primedba je da gledas lik kao definiciju stereotipa, a ne kao lik, zasnovan na masti ili realnosti, svejedno.

 

o kvalitetu odbrane ne mogu da sudim, moja je.

 

You're gonna love this one. :)

 

Koga ove rasprave užasno smaraju ili mu smetaju da uživa u seriji, neka ne čita spojler.

 

 

Ali hajde da pojasnim šta mi smeta u ovoj odbrani tajnog žanrovskog znanja dostupnog samo inciranima, kao i u optužbi za jednoumlje. Pre svega, meni ne smetaju žanrovske konvencije same po sebi, razumem ih i prihvatam, ali kao što si i sama rekla, autor je slobodan da se njima igra i ja tu vidim prostor za autorsku slobodu , kao i za samo-refleksiju, kritiku, itd, samih žanrovskih obrazaca. Najbolji žanrovski autori su u stanju upravo da igrajući se žanrovskim obrascima uspeju istovremeno i da ih transcendiraju.

 

E, sad za jednoumlje. True detective je serija koja na vrlo zanimljiv, a još ostaje da vidimo koliko zaista uspešan način, povezuje vrlo različite (pati, Miraleme!) diskurse - noara, southern gothic-a, lavkraftovštine, nihilističke filozofije, ali i kritike maskuliniteta itd. Nijedna od ovih perspektiva po mom mišljenju nije beskorisna za razgovor o seriji i svaka je više nego dobrodošla za sto. Već sam nekom drugom prilikom, na nekom drugom topiku, pisao o tome da ja stvarno ne mislim da filmove i serije treba na silu uglavljivati u interpretativne okvire koje oni sami na ovaj ili onaj način ne prizivaju, i upravo zato je bitno videti šta sama serija otvara kao mogući kontekst u kojem je treba čitati - a tu su i Lavkraft, i Ligoti i Mekdonald, ali i Šopenhuaer i Sioran i Reviving Ophelia i mizoginja i muško nasilje. Za mene dakle nije jednoumlje uvesti bilo koje zanimljive i sveže uvide iz bilo koje od ovih perspektiva - jedonumlje je upravo kada se nekim interpretacijama uporno zabranjuje pristup na sveto polje žanra. Nema svetih polja, i nema privilegovanih pozicija - ako je jedna od tema serije upravo način na koji njeni junaci (ili junak) stereotipizuju žene, onda je sama serija uvela to kao relevatno za njeno čitanje, niko joj to nije spolja nametnuo.

 

A žanrovska umetnost (kao i umetnost uoopšte, uostalom), nalazi se u stalnom dijalogu kako sa drugim žanrovskim delima, tako i sa teorijom (naravno, i vice versa). To ne znači da je umetnost teorija, ali znači da ju je na nekom nivou svesna i da je uzima u obzir (zbog čega ne možeš pisati noar na isti način na koji ga je pisao Mekdonald, između ostalog i zato što se u međuvremenu napisale najmanje tri police knjiga o noaru - ako pišeš isto onda to može da bude samo persiflaža). Ne mislim da tu teorijskim uvidima treba nužno davati upper hand, ali oni se ne mogu ni odbaciti pozivanjem na insuliranost žanra.

 

 

Edited March 2, 2014 by Syme

[Weenie Pooh]

Syme druže, to si samo ti primetio da je "jedna od tema serije upravo način na koji njeni junaci stereotipizuju žene". to niko drugi na svetu nije video :D Osim možda par zaludnih whiny TV kritičara sa kojima obično deliš stavove, ne znam. 

 

Mene to uvek fascinira, kad neko samoinicijativno zacrta čime neki film/serija/štagod ima obavezu da se bavi, a onda krene da pljuje po istom zato što se time ne bavi dovoljno, adekvatno, ili uopšte. Dakle, apsolutno je tačno da "spolja namećeš" priču o mizoginiji i muškim fantazijama.

 

To bi bilo isto kao ja sad da proglasim da je "jedna od tema serije" buđenje Cthulhua zato što su par puta rekli "yellow king", i posle da neprekidno kukam što nema dovoljno pipaka i eldritch apokalipse. Kad se neki element ovlaš nabaci, ili ne nabaci uopšte, suludo je očekivati da se isti dublje i detaljnije istraži. IMHO, to je sve posledica gledalačkog entitlementa koji se već decenijama parloži - u tolikoj ponudi najrazličitijeg sadržaja, stekli smo utisak da je OK da zahtevamo bavljenje temama koje Mi vidimo kao relevantne. Posle nas malo jebucka krivica ako nam se nešto svidelo a ispade da se tim temama nažalost ne bavi (dovoljno ili adekvatno)...

[Turnbull]

E, aj stavi to u spojler da ne smetamo poštenom svetu da uživa u seriji.

 

 

A, ako se uvedu Yellow King i Carcosa, onda serija ne mora sve vreme njima da se bavi, ali mora da im da neko smisleno mesto, mora da opravda zašto ih je prizvala. Dakle, nije stvar u broju pipaka, nego u tome šta će serija s tim da uradi. I to je, kao i ovo što sam ja pominjao, otvoreno pitanje. Ako se ispostavi da je to samo garnirung, onda će to biti poprilično razočaravajuće.

Prva lafkravtovska zapovest - Don't take Ctulhu's name in vain! :)

 

Edited March 2, 2014 by Syme

[Weenie Pooh]

Ali neće uraditi ništa, praktično je sigurno - to je samo onako usputni motiv, ne mora iz svega da se pravi Artist's Statement. Isto tako ne mora da se u krimi-pseudo-horor-drami pravi neka velika frka oko muško-ženskih odnosa, čak ni da se nekakav smislen stav izrazi. Prosto ne postoji takva stavka u nepisanom ugovoru između autora i gledaoca.

 

A spoileri nam ne trebaju, imamo fanove! 

[MayDay]

A spoileri nam ne trebaju, imamo fanove! 

+1

 

Ti si, Vini Nini, jedan streber streberski.

[Aion]

Nego, jeste li primetili da Rast deset godina nije popravio zadnji zmigavac koji je polomljen u onoj tuci?

[luba]

rodzersov blog i jeste to sto ja pricam. jednoumlje je posmatranje megi ili ostalih zenskih likova samo kroz prizmu stereotipa.

necu da pisem u spojleru, jer je lako skrolovati, a i koristim privilegije vlasti ovde.


 

 

Ali hajde da pojasnim šta mi smeta u ovoj odbrani tajnog žanrovskog znanja dostupnog samo inciranima, kao i u optužbi za jednoumlje. Pre svega, meni ne smetaju žanrovske konvencije same po sebi, razumem ih i prihvatam, ali kao što si i sama rekla, autor je slobodan da se njima igra i ja tu vidim prostor za autorsku slobodu , kao i za samo-refleksiju, kritiku, itd, samih žanrovskih obrazaca. Najbolji žanrovski autori su u stanju upravo da igrajući se žanrovskim obrascima uspeju istovremeno i da ih transcendiraju.

tacno. cemo onda ovaj hajbrauovski stav o tajnom zanrovskom znanju dostupnom samo iniciranima? to niti je ono sto sam napisala, niti je istina. pozivanje na zanr u ovoj raspravi usmereno je samo ka tome da se ne moze polaziti od postulata koji likovima namecu definiciju i zanemarivati pricu koja te likove razvija. ja zaista, posle dva gledanja poslednje epizode, ne mogu da se slozim sa tezom da su zenski likovi stereotipni, ponizeni, prazni itd.

zato i pominjem elroja od prve epizode. i njega optuzuju za slicne stvari, ne uzimajuci u obzir :miralem: diskurs i kontekst :miralem:. a kao dokaz da nisu u pravu prilazem the hilliker course.

 

 

E, sad za jednoumlje. True detective je serija koja na vrlo zanimljiv, a još ostaje da vidimo koliko zaista uspešan način, povezuje vrlo različite (pati, Miraleme!) diskurse - noara, southern gothic-a, lavkraftovštine, nihilističke filozofije, ali i kritike maskuliniteta itd. Nijedna od ovih perspektiva po mom mišljenju nije beskorisna za razgovor o seriji i svaka je više nego dobrodošla za sto. Već sam nekom drugom prilikom, na nekom drugom topiku, pisao o tome da ja stvarno ne mislim da filmove i serije treba na silu uglavljivati u interpretativne okvire koje oni sami na ovaj ili onaj način ne prizivaju, i upravo zato je bitno videti šta sama serija otvara kao mogući kontekst u kojem je treba čitati - a tu su i Lavkraft, i Ligoti i Mekdonald, ali i Šopenhuaer i Sioran i Reviving Ophelia i mizoginja i muško nasilje. Za mene dakle nije jednoumlje uvesti bilo koje zanimljive i sveže uvide iz bilo koje od ovih perspektiva - jedonumlje je upravo kada se nekim interpretacijama uporno zabranjuje pristup na sveto polje žanra. Nema svetih polja, i nema privilegovanih pozicija - ako je jedna od tema serije upravo način na koji njeni junaci (ili junak) stereotipizuju žene, onda je sama serija uvela to kao relevatno za njeno čitanje, niko joj to nije spolja nametnuo.

sve ok. razlika u vidjenju je sto, bas naprotiv, sveto polje zanra dopusta pristup interpretaciji, ali ne van konteksta. ko je stereotip u td? mnogo vise marti nego megi. marti, juznjacka muckarcina koji ubira recke, a potom kupuje tampone zarad mira u kuci. otac koji se uzbudjuje jer mu se tinejdz cerka vatala sa dva tipa koje ce posle prebiti koristeci svoje pandurske privilegije. svalercina koji ne pizdi zato sto se najbolje sise na svetu kresnula sa privedenim tipom, nego da nije slucajno i njemu priustila bloudzob, koji svrsi na betinu ponudu dok se nije ni desila. beli muskarac rodjen u doba rules 1950-ih, zivi u zabiti divne luizijane, vernik je koji krsi svaku zapovest, kao i vecina istih takvih ukoliko su im privlacne, dostupne i sakrivljive.

ono sto kod martija nije stereotip dolazi pod rastovim uticajem.

cak je i rast, u neku ruku, stereotip, ubermens koji kaze can't you recognise a crazy pussy?
pa zasto onda njih ne zameramo, zato sto nisu zene?
 

 

A žanrovska umetnost (kao i umetnost uoopšte, uostalom), nalazi se u stalnom dijalogu kako sa drugim žanrovskim delima, tako i sa teorijom (naravno, i vice versa). To ne znači da je umetnost teorija, ali znači da ju je na nekom nivou svesna i da je uzima u obzir (zbog čega ne možeš pisati noar na isti način na koji ga je pisao Mekdonald, između ostalog i zato što se u međuvremenu napisale najmanje tri police knjiga o noaru - ako pišeš isto onda to može da bude samo persiflaža). Ne mislim da tu teorijskim uvidima treba nužno davati upper hand, ali oni se ne mogu ni odbaciti pozivanjem na insuliranost žanra.

moze se pisati zanr na isti nacin kao sto je to radio ros mekdonald. zanr i jeste divan zato sto se velicina i kvalitet autora vidi u tome kako, sto bi moj profesor sociologije iz srednje skole, a kasniji funkcioner gssa, koji mi je dao keca jer sam se usudila usprotiviti njegovoj besmislici da je lun kralj ponoci kic i sund, vrti u krug jednu istu pricu.

zato je omrazeni deksa los zanrovski pisac: nije problem sto je njegova prica ispricana, nego sto on ne ume da je isprica drugacije.

ili, treba mi teorija da znam koji su simptomi zlostavljanog deteta. ali ne mogu njima da se vodim kao primarnim gledalackim stavom u fikciji. mozda je crtanje cica glisa sa kurcinama nastalo kao posledica slucajnog nailazenja na tatin i mamin seks, ili na zlostavljanje neke druge dece, ne mogu da se ogranicavam tim simptomima dok me prica ne dovede do toga.

pizzolatti je dobar pisac, akademski i nerdovski bekgraund mu dozvoljava raspisivanje u svakom pravcu u kom zeli da vodi pricu. to se vidi i po knjigama i po scenariju i dijalozima. ali i bez saznanja o svemu tome, gledalac u td moze da vidi ono sto jeste najvaznije, da voli svoje likove i, mozda jos vise, da voli da ih lomi tamo gde ih najvise boli, sto je za gradnju lika (a i price) no1.

i ustvari ne bismo imali vremena da drobimo o svemu ovom da je sada ponedeljak i da gledamo sedmu epizodu.

Edited March 2, 2014 by luba
luba - izvinjavam se na tipfelerima, greskama i sl, debeli prsti tesko pogadjaju malu tastaturu; host - sredio kvout

[Malvo]

Nego, jeste li primetili da Rast deset godina nije popravio zadnji zmigavac koji je polomljen u onoj tuci?

 

nije stigo čovek, šta se odmah konstruiše neka zavera, skriveni smisao, učitavate svašta, ne mogu da gledam seriju od vas

 

 

verujem da će taj detaljčić poslužiti da nam predoči da postoji četvrti vremenski plan

 

Edited March 2, 2014 by Evropejac

[Lrd]

Eto koristi neke i od Symea konačno, naterao lubu da se raspiše. :ziga: