Mediji u Srbiji

[dvb-t manijak]

2 hours ago, igoraki said:

1. Hitno obrišu članovi kojima se državnim preduzećima poput Telekoma Srbija omogućava da imaju medije u svom vlasništvu
2. Hitno unesu odredbe koje omogućavaju sudsku i građansku kontrolu postupanja REM-a po žalbama građana i organizacija
3. Hitno unesu odredbe kojima se ograničavaju funkcionerske kampanje i propisuju kriterijumi i metodologija na osnovu koje REM prati izveštavanje medija tokom izbornih kampanja

Pod 2. i 3. imaju mogu 100% podršku.

 

Ovo pod 1. je vrlo diskutabilno, kao i čitav "izlazak" države iz medija. Na stranu što je to vrlo retka praksa u svetu, da komentarišem situaciju kod nas.

Država nije nikad izašla iz medija, već daje debele pare, na razne načine. Neću da komentarišem skandal oko davanja para iz državnog budžeta RTS-u i RTV-u, a ni mutne radnje oko Telekoma i njihovih kanala.

 

Pišem o lokalnom informisanju, gde razni nivoi vlasti daju ne tako male novce za informisanje. Nekada su te pare završavale u opštinskim novinama, radio i tv stanicama. Te stanice jesu bile glasnogovornici vlasti, ali je većina to radila umereno. Ali pored toga imali su i raznovrsni program, sa sadržajima iz kulture, sporta i drugim lokalnim temama. 

Sada iste te pare, odnosno i veće lokalni nivoi vlasti dele na "konkursima" za "projekte", koji su unapred namešteni. Mnogi od tih novinara i "medijskih radnika" koji sada kritikuju su pre petnaestak godina sedeli po tim komisijama i dobijali koverte u džep.

 

Ako je ideja stvarni izlazak države iz medija, onda nema više para iz državne kase ni po kom osnovu i kraj.

 

Kakvi bre projekti i slične gluposti. Mi smo za izlazak države iz medija, ali očekujemo pare od projekata.

[Spirit]

Hipotetički, da se ispoštuje tačka 1, šta bi se desilo sa Arenom? Telekom bi se povukao iz vlasništva, Arena bi bankrotirala jer je već ionako u dugovima, pa bi je onda SBB uzeo pod svoje sa sve pravima za prenos?

[Milosh76]

Prodali bi 49% Arene nekom tzv fondu i pokrili gubitke.

[vememah]

 

 

Edited October 30, 2023 by vememah

[mackenzie]

Averidž srbi su počeli da primećuju svakodnevne naslove hronike u Blicu koje nemaju veze sa Srbijom. Da li je to do puštanja tih komentara od moderatora ili je stvarno ljudima dokurčilo ovaj ringierov eksperiment nad ljudima. Ako je neko upoznat sa njima, kako stvari stoje u CH i u ostalim zemljama gdje su prisutni, da li isto ovako truju tamošnje čitateljstvo?

 

Quote

 

Тровачи једни. Зар још треба и у Румунији да пратимо црну хронику. Марш!

 

Uz svo dužno poštovanje devojci iz Rumunije koja se ubila, ali zaista? Naslovnica naših novina, za random vest kakvih, nažalost, u svojoj zemlji imamo pregršt. Bravo

 

Zasto najvise forsirate price o raznoraznim zlocinima pa kad ih nestane u Srbiji ubacate iz celog sveta ? Jer to neki psiholoski eksperiment nad narodom ?

 

Strasno da mora da se objavljuje samo ono morbidno.

 

Ozbiljan dnevni list.Šta vam se desilo?I vi,kao i celokupno društvo... Razumem,ne sme se pisati o aktuelnim temama i problemima,pogotovo sad pred izbore

 

Aha ovo je vest udarna u Rumuniji. Molim izvestaj iz Instanbula a i ako moze sta ima u Spaniji novo!?!?

 

Trujete i tudjim nesrecama!

 

 

Ovo Blic radi svakodnevno, godinama. Ima li iko objašnjenje?

 

 

[JozoMujica]

1 hour ago, mackenzie said:

Ima li iko objašnjenje?

 

Pare.

[foto]

umiranje stampanog novinarstva kod nas.

za 7-8 godina, a mozda i manje, postojace samo zuta stampa (ako i to. i sigurno ne u kolicini kao danas)

[namenski]

44 minutes ago, foto said:

umiranje stampanog novinarstva kod nas.

Evo, castim te  1 reportazu, Vasko Ivanovic, Politika, neke '60-te...

Spoiler

OD NEMAČKOG ZAROBLJENIKA DO BEOGRAĐANINA

ČOVEK NEMA GRANICA

Zivot je najveća domovina čoveka, kaže Erih Deker, Nemac, naš zemljak

Prilike se, polako ali sigurno menjaju. Možemo da investimo da nisu samo naši gastarbajteri u Nemackoj. Jedan Nemac gastarbajter, radi u Jugoslaviji.

Zao mi je, ali, moraću da vam pokvarim početak: ja nisam gastarbajter. Ja sam Jugosloven. Jednak s vama, vašim kolegama, jednak sa svim radnim ljudima. Po slovu Ustava i zakona, punopravan gradjanin Jugoslavije. Već deset godina. Izvršite ispravku.

Nisu ga pitali

Zovem se Erih Deker. Rodjen sam 10. maja 1920. godine, u Lajpcigu. Po zanimanju sam scenograf. U Jugoslaviju nisam došao u tom svojstvu. U Jugoslaviju sam došao na mašini koju najstrasnije mrzim, koju najdublje prezirem na ratnoj mašini. I onda sam je mrzeo, kao i sada. Kao i svaku borbu, osim one koju čovek vodi da se približi drugom čoveku. Imao sam dvadeset godina a oni su počeli svetski rat, ne pitajući me.

Slem nemačke vojske natukli su ml 1940. godine: Vrlo dobrols rekli su. Zderao sam ga s glave, zajedno's nesto kose, maja 1945. godine. Možda će biti dobro, pomislih All, strahovao sam.

U ludilo koje se yove rat, sreća je sve to čoveka pomogne da makar jedan, dan jedan čas preživi, a ne načini zločin protiv drugog čoveka. Imao sam takvu sreci. Sve vreme rata proveo sam kao tehnički crtač karata u štabu regimente, pardon, u stabu puka.

Godine 1943, stigao sam i u našu zemlju. Prvo Zagreb. Bio je jul ili, avgust žito je zrilo. Do tada, o Jugoslaviji nisam znao ništa. Osim da je na BaIkanu i da u toj zemlji živi neki strašan, divlji narod. Prvi put sam baš u Jugoslaviji, video mali voz. Prebacili su me u Sarajevo. Mali voz, orjentalna arhitektura i prelepa okolina Sarajeva, ošamutili su me potpuno. Vaši, odnosno, davno već, naši ljudi došli su kasni je, da me potpuno zbune, izbace iz ravnoteže, da bi mi, konačno, vratili samopouzdanje i kakvu takvu veru u ljude, koju sam sve vreme rata pokušavao da sačuvam, slikajući prirodu i lirske motive. Danima sam hodao po brdima. Iz ravnice iz koje sam došao, sve je za mene bilo novo, nezaboravno.

Možda vam to zvuči čudno, jer ja još uvek govorim o vojniku okupatorske armije. I meni je bilo čudno. Ali, ja dotad nisam nikada video takvu zemlju, takve reke, takve šume. Ljudi su, velim, došli kasnije. Bilo je to ovako.

I on je došao.

U maju 1945. godine, naša, pardon, nacistička armija je kapitulirala. Fašizam je umro. Ja tada nisam bio antifašist. Ali, imao sam dvadeset i četiri godine i verovao sam da još treba da živim. Mrtva strana nije mogla biti moja strana to sam više osećao nego znao.

Odveli su nas u zarobljenički logor u Našice. Još nisam verovao da sam preživio rat. Nisam verovao zato što još nisam sreo komesara, Kog komesara? Bilo kog komesara, Očekivao sam da se pojavi taj užasni čovek, crni čovek obavezno, razumete? Koji bljuje
vatru i psovke i ima istovetne presude štampane hiljadama primeraka. Dani au prolazili, a on nije dosa. Sretao sam samo jednog mladića, dečaka skoro. Imao je uniformu, ali, bolje bi mu pristajala studentska bluza. Taj je video da sakupljamo trunje od duvana po džepovima. Pusite? (zapazili ste da nam je rekao vi), Ponudio nas je duvanom i cigaret papirom. Ponekad, kad smo bili mnogo umorni, da bi nam i po čašicu rakije. Bio je to komesar logora. Vi ste slikar, rekao mi je, i nas komandant je slikar.

Pozvali su me u komandu. Da vidimo šta umete da radite, rekao je komandant. Cudno, rekao je. vi jos uvek umete da zapazite čoveka. To je više nego sto sam očekivao. Ostao sam u komandi, Crtao sam portrete za Prvi maj, zidne novine, pisao parole. Jes sam s njima istu hranu. To sam još i mogao da razumem (počeo sam bio ponešto da učim). Ali, jeo sam za istim stolom s njima, to je bilo previše. Jednoga dana svi iz komande otišli su na neku utakmicu. Posle pola sata ustanovio sam da je i stražar na utakmici. Pa ja, zarobljeni neprijateljski vojnik, ostao sam sam u komandi! Uhvatila me panika: šta ako se nešto rdjavo dogodi? Šta ako izbije požar? Sta... Gledao sam niz ulice laknulo mi je kad su se vratili. Kakvi su to ljudi, do djavola! Ne veruju oni, valjda, meni? Cekao sam da se ta misterija razjasni.

Putovanje prvo i drugo

“Culi ste za omladinsku akciju na pruzi Brčko - Banovići? “Čitao sam u novinama o tome. Tačnije, video sam neke fotografije. Krenućete tamo, rekao je komandant. Ovde je ausvajs, pardon, objava. Izveštavačete za vaše zarobljeničke novine sa pruge. Pravo je da nešto vaši zemljaci saznaju o zemlji koja ih hrani.

Ko će ići sa mnom? Mislim... sigurno da nećete biti sami. Ne znam tačno, rekao je komandant. Ali, u tom pravcu putuje mnogo sveta.

Ja sam razumeo da oni mene šalju bez stražara! Stigao sam na prugu Brčko – Banovici, rakli su mi: »Na osnovu ovog papira dobićete prenoćište hranu u brigadi u kojoj se zadesite.

Prugu Brčko - Banovići, a jednog na drugi kraj. obišao sam pešice, mnogo pre nego sto je bila gotova. Video sam Bosnu u jesen i ja sam slikao, slikao. I slao izveštaje.

Nije ni tako rdjavo, rekao je komandant. Sledeće godine, izveštavao sam s pruge Samac Sarajevo. Te iste godine, nama ratnim zarobljenicima je rečeno: >Oni koji su se ponašali kao ljudi, mogu, ako žele, da potpišu ugovor i da ostanu dve godine da rade kao slobodni radnici u Jugoslaviji. Ko ne žell, može odmah da krene svojoj kući. U svakom slučaju, više niste zarobljenici. Postarajte se da to više nikad i ne postanete.<

Petnaest puta po dve godine

Potpisao sam ugovor. Upućen sam u Beograd, na dužnost u scenografsko odeljenje Narodnog pozorišta Iste godine, na zahtev druga Bojana Stupice, prešao sam u Jugoslovensko dramsko. Posle dve godine moj je ugovor istekao i ja sam nameravao da se vratim u Nemačku. Pozvao me je Stupica i rekao:

Čoveče, koga ćeš vraga tamo?« Kog ću vraga u svojoj zemlji?

To me je začudilo, u prvi mah. A onda sam razumeo da sam ja nekome potreban.

I više od toga: da meni veruju. Da računaju sa mnom! Teško je izneveriti ljude koji računaju s tobom, Osim toga, začeo se jedan život koji nisam bio isplanirao. Ostao sam dvadeset godina u Jugoslovenskom dramskom. Prošao sam put od crtača do šefa radionice, Bez laktova... pardon, bez laktanja. Samo radom, molim! Možda će zvučati neobično ono što kažem, ali, mene je i partijska organizacija podržala, to jest, kad sam kandidovan za šefa radionice, podržali su me

To sam hteo da kažem.
Kasnije sam prešao u Narodno pozorište. I eto, prošlo je trideset godina. Ne, nije prošlo. Ništa nije prošlo što ostavi traga. U međuvremenu, bavio sam se slikarstvom. Imao sam tri izložbe. Ljudi su bili ljubazni prema meni. Objavljivao sam crteže u NIN-u i ne kim drugim časopisima. Prvi plakat JAT-a ja sam načinio. Možda vam se čini da to nije ništa osobito. Ali, jeste! Ja to znam. Prvi plakat Jugoslovenskog aerotransporta!

Od pre deset godina sam državljanin Jugoslavije. Dogovorili smo se da ispravite ono o gastarbajterima. O, da! Bio sam nekoliko puta u Nemačkoj. Dobro žive, dobro. Ali, čovek ne može dugo tamo gde nije njegov svet. Drukčiji nam je ritam, navike, humor. Čak i lju baznosti su meni drugačije, o manama da i ne govorim. Mi Jugosloveni... Počeću da vas učim. A zapravo, hteo bih da kažem: život je najveća domovina čoveka. Coveku nema granica.

Pre dvadeset i pet godina sam se oženio. Da, da, imam stan. Mali stan i mnogo prijatelja. I dalje volim da lutam prirodom. Ako imate vremena, krenite je dnog dana sa našim društvom, Pokazaću vam najlepša mesta u Sumadiji, najzelenije proplanke koje ste ikada videli.

Sa Erihom Dekerom čekao sam da se jednom, ko načno, upali to zeleno svetlo za pešake. Da nije bilo njega pretrčao bih odavno. Ali, nisam znao koliko je njemu još u sećanju da smo mi sa Balkana i čekao sam. Kao što je red.

Oni su ludi ako misle da ću ja ovde da trunem, dok im padne na pamet da upale to zeleno svetlo. Prošišajmo, u blizini nema milicionera rekao je Jugosloven Erih Deker. I zaista je prošišao. 

 

I, secanje na jedno najmanje 50-ak velikih zapadnobalkanskih novinasrskih/reporterskih imena, od Vardara do Triglava...

[utilitarist]

boža je na ivici živaca. maštanje je i moguće često ponavljano te praštajte, kad se bude srušilo radilasko zlo svaki dan u udarnom terminu prvo da ide jedan od dokumentaraca sa n1 o bagri a onda sat vremena neko besan i pametan da drži vakelu. verujem da bi se tako mile bez obzira što je temeljno otrovan i ispranog mozga kroz godinu dve opasuljio  a da bi ovo vreme trajno bilo zapamćeno kao doba sramote. možda nisam u pravu no bez takve dokontaminacije je zasigurni semper idem.

[Shan Jan]

On 7. 12. 2023. at 20:32, mackenzie said:

Averidž srbi su počeli da primećuju svakodnevne naslove hronike u Blicu koje nemaju veze sa Srbijom. Da li je to do puštanja tih komentara od moderatora ili je stvarno ljudima dokurčilo ovaj ringierov eksperiment nad ljudima. Ako je neko upoznat sa njima, kako stvari stoje u CH i u ostalim zemljama gdje su prisutni, da li isto ovako truju tamošnje čitateljstvo?

 

 

Ovo Blic radi svakodnevno, godinama. Ima li iko objašnjenje?

Jure klikove a klikovi donose pare jer veca publika znaci da mozes vise da naplacujes reklame. Ljudi su spremniji da kliknu na losiju vest zbog evolutivnog usadjenog instinkta da se na probleme vise obraca paznja nego na stvari koje idu dobro (lepo je ako ima u izobilju voca okolo ali ako se tu krece neki predator bolje da se pokupite ili ga bar resite). Takodje, click bait starim ili stranim vestima dovodi do toga da kliknes na njih. To sto ispizdis sto su te prevarili je nebitno.

 

Koristi PPP za vesti, batali bljuc i slicne stvari.

[mackenzie]

Kako Blic vješto fotošopira sliku, ispade da svijeće pale za ubicu

 

https://www.blic.rs/vesti/svet/novi-detalji-o-monstrumu-iz-praga-smrt-nosio-u-torbi-za-gitaru/vz4tdkr

[Frank Pembleton]

35 minutes ago, mackenzie said:

Kako Blic vješto fotošopira sliku, ispade da svijeće pale za ubicu

 

https://www.blic.rs/vesti/svet/novi-detalji-o-monstrumu-iz-praga-smrt-nosio-u-torbi-za-gitaru/vz4tdkr

Jbte koji govnari

[notenoughreasonsforclaire]

Izgleda da srpsko izdanje časopisa "Nacionalna geografija" prestaje izlaziti.

[Frank Pembleton]

5 hours ago, notenoughreasonsforclaire said:

Izgleda da srpsko izdanje časopisa "Nacionalna geografija" prestaje izlaziti.

Pa meni je i bilo sumnjivo kad je onaj Rill otišao. Gde si našao vest?

[notenoughreasonsforclaire]

7 hours ago, Frank Pembleton said:

Pa meni je i bilo sumnjivo kad je onaj Rill otišao. Gde si našao vest?

 

Neko je okačio ovo na Redditu: