aleksandar tijanic

[Аврам Гојић]

Šta god da je mislio, odvalio je neviđenu ljigavštinu za koju ga treba razvlačiti i za života i posle smrti i nakon što sve zvezde u ovoj galaksiji usahnu. Pa neka se sledeći put malo bolje potrudi da artikuliše svoje misli.

što kažu u onom vicu, "a mo'š i tako".

[Yoda]

@zmanic>Ne znam, ovde se sve vise kristalise neko misljenje da je svemoguca sluzba probrala mediokritete i basibozluk i poslala ih u javnost ne bi li lakse vukla konce. To je prilicno pogresno, posebno u vreme SFRJ.

Edited November 5, 2013 by Yoda

[Аврам Гојић]

Ne znam, ovde se sve vise kristalise neko misljenje da je svemoguca sluzba probrala mediokritete i basibozluk i poslala ih u javnost ne bi li lakse vukla konce. To je prilicno pogresno, posebno u vreme SFRJ.

ma u tim pričama o Službi ima eventualno 10 posto istine, ako i toliko.

[zmanic]

@YodaGreška koju obični mediokriteti imaju o povlašćenima.Taj posao (javnost, propaganda, ideje, ideologije ... ) kroz pisanu javnu ili izgovorenu reč na radio-TVu ... ne trpi mnogo budale jer se lako i brzo istroše. Onda propadne brzo i sav trud službe.Bira se tu kvalitetan moždani materijal materijal što ne mora da znači da se radi o kvalitetnim ljudima. Pa i jedan Hajzenbeg je bio dokazani nacista. Delo ostaje.

Edited November 5, 2013 by zmanic

[Yoda]

ma u tim pričama o Službi ima eventualno 10 posto istine, ako i toliko.

Ima cesto i vise, ali je pomalo tragikomicno da se sluzbe posmatraju kao mordor iz kojeg isijava svevidece oko. Pa, i to oko arhiva, ljudi misle kad procure papiri da ce se sve saznati. Pogledaj Bugare, pootvarali dosijee, gomila politicara i javnih licnosti bili u nekim realacijama sa sluzbom, u sluzbi i...Sem plitke fascinacije, nema tu velike istine, sem za one koji poznaju mehanizme drzavnog sistema, ustrojstva sluzbe i njenih zadataka.

[Aion]

mala digresija: uz rizik da ispadne da branim Tijanića, iz konteksta te izjave od početka je bilo jasno da nije mislio na fizičko, već političko preživljavanje. Fascinantno mi je da se već 10 godina ta izjava koristi kao nepobitan dokaz da je Tijanić učestvovao u pripremi atentata.

Kontekst koji ja ocigledno nisam ukapirao. Jos ce se ispasti da je i Nikolicevo: "Porucite da je i Tito pred smrt imao problem sa nogom!" izvuceno iz konteksta.

[hazard]

mala digresija: uz rizik da ispadne da branim Tijanića, iz konteksta te izjave od početka je bilo jasno da nije mislio na fizičko, već političko preživljavanje. Fascinantno mi je da se već 10 godina ta izjava koristi kao nepobitan dokaz da je Tijanić učestvovao u pripremi atentata.

Za ovo sto sam napisao abitno™ je da li je mislio na fizicko ili politicko prezivljavanje. Nije ni Djindjic hteo ceo establisment da likvidira, vec samo da ih ukloni sa pozicija moci.

[John Coltrane]

http://pescanik.net/2013/11/dve-sahrane/Lepa poenta Zarka Koraca.Novinaru Tijaniću, država je sve oprostila – i što je vređao ljude i što se tukao u sudnici i što je menjao političke patrone iz vlastitih prizemnih interesa i što je bio bahat. Ona je to uradila jer je bio „njen“. Nije postavljao teška moralna pitanja o zločinima u ratu, o leševima u hladnjačama ili genocidu u Srebrenici. Naročito ne o odgovornosti srpske strane za te zločine. On je izabrao da bude zabavljač, „duhoviti hroničar“, kome se opraštaju kafanske doskočice. Uz njega, javnost i vlast su bili mirni.

[Anduril]

Ima cesto i vise, ali je pomalo tragikomicno da se sluzbe posmatraju kao mordor iz kojeg isijava svevidece oko. Pa, i to oko arhiva, ljudi misle kad procure papiri da ce se sve saznati. Pogledaj Bugare, pootvarali dosijee, gomila politicara i javnih licnosti bili u nekim realacijama sa sluzbom, u sluzbi i...Sem plitke fascinacije, nema tu velike istine, sem za one koji poznaju mehanizme drzavnog sistema, ustrojstva sluzbe i njenih zadataka.

Sto nisi spomenuo slucaj Ceske ili jos bolje istocne Nemacke?Mislis da tamo proces otvaranja dosijea nije imao nikakvog uticaja?Jedno je tabloidno razvlacanje a nesto sasvim drugo ozbiljan proces u okviru lustracije i ozbiljnog sudstva.

[đorđe geprat]

http://pescanik.net/...11/dve-sahrane/Lepa poenta Zarka Koraca.Novinaru Tijaniću, država je sve oprostila – i što je vređao ljude i što se tukao u sudnici i što je menjao političke patrone iz vlastitih prizemnih interesa i što je bio bahat. Ona je to uradila jer je bio „njen“. Nije postavljao teška moralna pitanja o zločinima u ratu, o leševima u hladnjačama ili genocidu u Srebrenici. Naročito ne o odgovornosti srpske strane za te zločine. On je izabrao da bude zabavljač, „duhoviti hroničar“, kome se opraštaju kafanske doskočice. Uz njega, javnost i vlast su bili mirni.

valjalo bi proučiti i ovo:http://pescanik.net/wp-content/PDF/slucajsluzbenikaaleksandratijanica.pdf

[Turnbull]

To je to, tu smo svi.

Smrt je gorka sama po sebi, a ovdje su smrti, naročito za jedan sloj samozvanih bezgrešnika, postale tek povod za pjevanje oda vlastitim "lijepim dušama". Forumaško-socijalnomrežasta takozvana javnost bjesni pravedničkim gnjevom nad onima koji su Tijaniću pisali nekrolog, a da mu nisu zapišali još neiskopan grob. Ima nečeg poučnog u činjenici da je takav nekrolog Tijaniću, dirljiv i gospodski dostojanstven, napisao, recimo, Kemal Kurspahić koji je pravio "Oslobođenje" na prvoj liniji fronta, u opsjednutom gradu, na puškomet od Karadžićeve armade, dok je Tijanić šurovao s Miloševićem, a razne "moralne vertikale" kojima se u to isto vrijeme, u prvoj polovini devedesetih nije gadio ni Milošević, ni nacionalizam i kojima je sve što se dešavalo s druge strane Drine bio tek nekakav rat "u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu" koji ih se nimalo ne tiče, sada glume neumoljive svece kojima je smrt odveć trivijalna da bi ih suspregla od psovačine, naročito ako umre neko koga preziru. Slični su im oni "moralisti" koji su, kad već pominjemo Dušana Prelevića Preleta, o(t)pisivali Davorina Popovića kao nepopravljivog naivca, skoro budalu, jer je Preleta pozvao da bude specijalni gost na prvom poslijeratnom koncertu Indexa. Pokojni Davorin, koji je čitav rat proveo u opsjednutom Sarajevu i koji je, s proljeća 1992. godine, bio žrtvom nekih od najodvratnijih ratnopropagandističkih pamfleta, imao je ljudsku širinu kakva je češće postojala u vrijeme dok riječ "prijateljstvo" nije označavala relaciju koja drugoj osobi dopušta da na monitoru voajerski gleda tvoje fotografije i prati tvoje "statuse", nego nešto mnogo dublje i važnije.