Before Sunrise/Sunset/Midnight

[Molder]

Pa art imitates life, pa i razgovore koji se u istom vode. A to je razgovor između ljudi koje razdvajaju klasa, nacija, generacija, obrazovni nivo, itd., tako da nije ni čudo što se koriste najsvedenije ili najopštije reference. Meni je inače uvek super kad neko u filmu uspe da prikaže dug razgovor sa više učensnika, i to je ovde super uspelo. (Drugi film koji sam ove godine gledao koji je uspešan u istom poduhvatu je Trotina "Hana Arent".)Edit: Inače, ono što je super u tom razgovoru jeste upravo kako relativizuje njihovo shvatanje ljubavi. Na lagan i neusiljen način nas vodi ka saznanju da je romantična ljubav oko koje su oni izgradili svoj život, istorjski relativan fenomen, so much so da već nešto starijim generacijama ona nije zauzimala ni približno značajno mesto u životu, a da onima koje tek dolaze zauzima neko potpuno drugačije. Može se živeti i drugačije, i živi se drugačije, pa ipak, taj temeljni mit oko kojeg su oni izgradili život je njima bitan, on je zbog njega žrtvovao svoj prvi brak, bliskost sa sinom, ona karijeru, itd.

Upravo suprotno! Zoki bi odatle izvukao zaključak da je romantična ljubav "iluzija" - a odgovor bi bio da iako je iluzija (as opposed to what?), ona je naša iluzija, iluzija oko koje gradimo živote. Nema povratka na staro, niti bekstva u tradicionalizam. Ona nema nikakvu spoljašnju garanciju, ni u prirodi, ni u tradiciji, jedina njena vrednost je u tome što je mi vrednujemo, ali - pa šta?Meni je film zapravo jako dobar odgovor na zoćinski cinizam, koji (odgovor, ne cinizam) pritom ne beži u bajkovitost Sleepless in Seatle, nego unflinchingly suočava romantične ideale sa pritiscima kojima su izloženi da vidi hoće li izdržati.A za ambijent prosto uopšte nisi u pravu - kao i u prva dva filma, ambijent igra jako značajnu ulogu, ne znam na osnovu čega uopšte možeš da tvrdiš suprotno. Radio drama naravno nije opcija, jer je ritam njihovog razgovora nedvojido povezan sa ritmom njihovih koraka. U stvari i ovaj i raniji filmovi neerovatno dobro skida te hodajuće razgovore.

Sve odlično rečeno! Bravo!

[Ajant23]

Syme, držiš kičmu pravo, bravo, bravo Šalu na stranu, kada se setim onog bola od iskustva Tape-a... Žao mi pomalo Hawka, on je totalno zastraniio u te produkcije, mada bilo bi zanimljivo gledati ga na Brodveju u onome Stopardovom, štera što to niko nije uradio makar cam. Ali, onda bi i pozorišna produkcija morala biti svođena na nivo Molderovog bravo...

[Budja]

Edit: Ista poenta kao Gagorder oko Zoce. Da se ne ponavljam.

Edited January 12, 2014 by Budja

[gagorder]

A za ambijent prosto uopšte nisi u pravu - kao i u prva dva filma, ambijent igra jako značajnu ulogu,

u tom smislu što je - lep?

[Aineko]

Pretpostavio sam da ćeš se pozvati na pateriku, ali to trčanje na kraju je samo jedna od mučnih scena. U svakom slučaju tragičnije od straobalne svadje ovo dvoje na temu da li će živeti u Parizu ili Americi. Njena karijera je u pitanju, zaboga!

a moj utisak nakon BM je potpuno drugaciji od ovoga sto ti opisujes... Nisam gledala BV (a kako ste ga opisali i ne gleda mi se) ali mi je BM bas ostavio mucan utisak, narocito poslednja scena. ja to uopste nisam shvatila kao "Njena karijera je u pitanju, zaboga!", vec da se tu radi o celom njenom i njegovom zivotu. BM je film o nemogucnosti kompromisa, ne zato sto ljudi nisu spremni na kompromis vec zato sto oko nekih stvari u zivotu nema kompromisa (samo potpuno odricanje jedne strane od svojih 'zahteva'). on oseca da je prilozio ogromnu zrtvu za njihovu vezu - ostavio je porodicu u Americi i preselio se u Evropu, i oseca da, mozda, ima pravo da trazi nesto slicno od nje. ona pak oseca da se zbog te ljubavi nasla u situaciji za koju verovatno nikad nije zelela/verovala da ce se naci - situaciji oslikanoj ocajnim pokusajem uspavljivanja bliznakinja setnjom po ulici u tri ujutru dok on negde po svetu promovise svoju knjigu. tako da i ona oseca da joj se tu nesto 'duguje'. zato mi je poslednja scena jedna od najmucnijih scena koje sam ikad videla na ovu temu. mislim na onaj trenutak kad on njoj kao ponovo nudi 'fantaziju', samo joj ovog puta kaze 'uzmi ili ostavi' a ona prihvata (nakon onog pogleda u stranu), znajuci (ili shvatajuci, sto mi je jos gore) da je to najbolje sto se moze imati, da ne postoji nista bolje, jednostavno je nemoguce uskladiti zivote dvoje ljudi na neki 'pravedniji' nacin. prihvata znajuci da ce opet ona biti ta koja zna ime decjeg lekara, a ne on, i da je to najbolja moguca podloga sa koje mogu da grade dalje.

[Alis]

a moj utisak nakon BM je potpuno drugaciji od ovoga sto ti opisujes... Nisam gledala BV (a kako ste ga opisali i ne gleda mi se) ali mi je BM bas ostavio mucan utisak, narocito poslednja scena. ja to uopste nisam shvatila kao "Njena karijera je u pitanju, zaboga!", vec da se tu radi o celom njenom i njegovom zivotu. BM je film o nemogucnosti kompromisa, ne zato sto ljudi nisu spremni na kompromis vec zato sto oko nekih stvari u zivotu nema kompromisa (samo potpuno odricanje jedne strane od svojih 'zahteva'). on oseca da je prilozio ogromnu zrtvu za njihovu vezu - ostavio je porodicu u Americi i preselio se u Evropu, i oseca da, mozda, ima pravo da trazi nesto slicno od nje. ona pak oseca da se zbog te ljubavi nasla u situaciji za koju verovatno nikad nije zelela/verovala da ce se naci - situaciji oslikanoj ocajnim pokusajem uspavljivanja bliznakinja setnjom po ulici u tri ujutru dok on negde po svetu promovise svoju knjigu. tako da i ona oseca da joj se tu nesto 'duguje'. zato mi je poslednja scena jedna od najmucnijih scena koje sam ikad videla na ovu temu. mislim na onaj trenutak kad on njoj kao ponovo nudi 'fantaziju', samo joj ovog puta kaze 'uzmi ili ostavi' a ona prihvata (nakon onog pogleda u stranu), znajuci (ili shvatajuci, sto mi je jos gore) da je to najbolje sto se moze imati, da ne postoji nista bolje, jednostavno je nemoguce uskladiti zivote dvoje ljudi na neki 'pravedniji' nacin. prihvata znajuci da ce opet ona biti ta koja zna ime decjeg lekara, a ne on, i da je to najbolja moguca podloga sa koje mogu da grade dalje.

lepo rečeno.to je to u suštini. ta poslednja scena kad ona guta knedlu i pristaje je baš mučna i tu je poenta. druga opcija je suviše strašna, i ipak čini taj kompromis. većina ljudi će nevoljno da pristane, vrsta kompromisa sad nije ni bitna, samo da ne napravi taj veliki rez.konkretno kod njih još i nije vreme za taj rez, pošto imaju još neku kilometražu da pređu, ali vrlo ih lako vidim kako uskoro dolaze do krajainače, to pismo koje on njoj kobajagi čita nije slučajno izabrano. mislim da se on tu nadovezuje na njenu priču iz Beča. bila je jedna scena u crkvi kada mu priča kako ponekad čitav svoj život vidi kao prisećanje jedne starice na samrti. otud i to izmišljeno pismo koje piše matora Selin

[Amos]

"Njena karijera je u pitanju, zaboga" je bio pokusaj karikiranja Symovog - "Think of the children", posto mene taj momenat gadja u slabu tacku. Deca ce odrasti, deca ce dobiti nove roditelje, life goes on.U svakom slucaju pogledaj BV jer smo vec zasli duboko u poredjenje ova dva.Moj utisak iz BM je kroz sva tri dela sa poentiranjem u poslednjem da oni ultimativno jesu jedno za drugo i pored svih stvari koje bi druge parove brzo privelo kraju. Ljubav na prvi pogled, vreme koje je proteklo izmedju prva dva filma do ponovnog sastanka, kompromisi i na kraju taj njen pogled uz prihvatanje. Meni to nije toliko tragicno posto ne mislim da ona prihvata da bude sa covekom koga ne voli, vec pristaje da oboje nastave sa trudovima za nesto sto je "pravo" i "retko". Mozda vidimo u nekom cetvrtom delu sta je bilo na kraju.Aj, necu vise da trolujem temu sto kaze Syme. Mislim, meni High Fidelity ima tuzan kraj. :)P.S. Bilo bi interesantno pomesati parove iz ova dva filma i videti interakciju. :D

Edited January 12, 2014 by Mos

[Aineko]

"Njena karijera je u pitanju, zaboga" je bio pokusaj karikiranja Symovog - "Think of the children", posto mene taj momenat gadja u slabu tacku. Deca ce odrasti, deca ce dobiti nove roditelje, life goes on.U svakom slucaju pogledaj BV jer smo vec zasli duboko u poredjenje ova dva.Moj utisak iz BM je kroz sva tri dela sa poentiranjem u poslednjem da oni ultimativno jesu jedno za drugo i pored svih stvari koje bi druge parove brzo privelo kraju. Ljubav na prvi pogled, vreme koje je proteklo izmedju prva dva filma do ponovnog sastanka, kompromisi i na kraju taj njen pogled uz prihvatanje. Meni to nije toliko tragicno posto ne mislim da ona prihvata da bude sa covekom koga ne voli, vec pristaje da oboje nastave sa trudovima za nesto sto je "pravo" i "retko". Mozda vidimo u nekom cetvrtom delu sta je bilo na kraju.Aj, necu vise da trolujem temu sto kaze Syme. Mislim, meni High Fidelity ima tuzan kraj. :)P.S. Bilo bi interesantno pomesati parove iz ova dva filma i videti interakciju. :D

bold: to uopste nije sporno (u celoj prici je najmanje sporna njihova ljubav). tragicnost je u tome sto trilogija pokazuje da ljubav, cak i ta njihova, ogromna, nije dovoljna. postoje stvari oko kojih nema kompromisa i ljubav to ne moze da ulepsa.

[Turnbull]

u tom smislu što je - lep?

Gag, hajde ovako - ili pogledaj film do kraja i konkretizuj primedbe, ili batali. Ovakva bockanja stvarno nemaju nikakvog smisla.

[kim_philby]

ja moram priznati da sam tup na ceo ovaj serijal. jednostavno mi je uvek bio nekako kic. no ja sam uzasno infantilan i za mene je idealna filmska romansa ona iz rajnerovg princess bride.Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[Amos]

bold: to uopste nije sporno (u celoj prici je najmanje sporna njihova ljubav). tragicnost je u tome sto trilogija pokazuje da ljubav, cak i ta njihova, ogromna, nije dovoljna. postoje stvari oko kojih nema kompromisa i ljubav to ne moze da ulepsa.

Imamo potpuno razlicitu percepciju teme. Meni velika ljubav jeste dovoljna pod pretpostavkom da govorimo o dve zrele osobe koje znaju sta zele. Linija kompromisa mi se zavrsava sa klincima, iliti - nemoj ih praviti ako neces znati kako im se zove lekar. Zasicenje, sumnje, nezadovoljstva zbog nekih licnih potreba koje si zrtvovao za tim mi se podrazumevaju u smislu da si znao sta si potpisao kad si se prijavio za ozbiljnu stvar/brak.

[hoffnung]

ja moram priznati da sam tup na ceo ovaj serijal. jednostavno mi je uvek bio nekako kic. no ja sam uzasno infantilan i za mene je idealna filmska romansa ona iz rajnerovg princess bride.Sent from Bender's iPad using Tapatalk

ja se dvoumim samo za jednu scenu [juce pogledao prvi deo] da li je kic ili nije. kada su u onoj sobi gde su slusali plocu. sve ukazuje na zesci kic. tekst pesme, njih dvoje se snebivaju... ali se nisu poljubili. da su se poljubili, ne bih imao dilemu da li je apsolutni kic.edit:cak i da jeste ta scena kic bez dileme, ne bi mi predstavljalo neki problem, iako bih rekao: "auu jebote koji kic :D"edit2:verovatno cu veceras ponovo da pogledam drugi deo, ali da se vratim malo na prvi, posto mi je jos sve sveze. ja sam bio fasciniran ponovnim gledanjem koliko sam zaboravio kada se zaljubis koliko snage imas [vrlo realna scena] da blejis po gradu ne osecajuci umor. podsetilo me koliko je zapravo zaljubljenost ogromna snaga, bolje od red bula u svakom slucaju. Edited January 12, 2014 by bob mould hair style

[Turnbull]

Being 20 also helps :)

[hoffnung]

kako ne kako ne :D

[Turnbull]

a moj utisak nakon BM je potpuno drugaciji od ovoga sto ti opisujes... Nisam gledala BV (a kako ste ga opisali i ne gleda mi se) ali mi je BM bas ostavio mucan utisak, narocito poslednja scena. ja to uopste nisam shvatila kao "Njena karijera je u pitanju, zaboga!", vec da se tu radi o celom njenom i njegovom zivotu. BM je film o nemogucnosti kompromisa, ne zato sto ljudi nisu spremni na kompromis vec zato sto oko nekih stvari u zivotu nema kompromisa (samo potpuno odricanje jedne strane od svojih 'zahteva'). on oseca da je prilozio ogromnu zrtvu za njihovu vezu - ostavio je porodicu u Americi i preselio se u Evropu, i oseca da, mozda, ima pravo da trazi nesto slicno od nje. ona pak oseca da se zbog te ljubavi nasla u situaciji za koju verovatno nikad nije zelela/verovala da ce se naci - situaciji oslikanoj ocajnim pokusajem uspavljivanja bliznakinja setnjom po ulici u tri ujutru dok on negde po svetu promovise svoju knjigu. tako da i ona oseca da joj se tu nesto 'duguje'. zato mi je poslednja scena jedna od najmucnijih scena koje sam ikad videla na ovu temu. mislim na onaj trenutak kad on njoj kao ponovo nudi 'fantaziju', samo joj ovog puta kaze 'uzmi ili ostavi' a ona prihvata (nakon onog pogleda u stranu), znajuci (ili shvatajuci, sto mi je jos gore) da je to najbolje sto se moze imati, da ne postoji nista bolje, jednostavno je nemoguce uskladiti zivote dvoje ljudi na neki 'pravedniji' nacin. prihvata znajuci da ce opet ona biti ta koja zna ime decjeg lekara, a ne on, i da je to najbolja moguca podloga sa koje mogu da grade dalje.

Odlično si ovo napisala, i slažem se sa većinom stvari osim sa interpretacijom poslednje scene. Mislim da nam ona ne pokazuje da je Selin pristala na Džesijeve zahteve i da se pomirila sa datom situacijom u raspodeli roditeljskih obaveza. Ništa nije razrešeno, svi problemi su još tu i ne znamo kako će ih rešiti. Rasprava i svađa će još biti, i u pravu si, neko će tu morati da žrtvuje nešto značajno, što će onda izazvati dalji grudge, itd. Ono što ta scena treba da otkrije jeste da li uprkos tome, oni još uvek mogu da gledaju na svoj odnos i iz drugačijeg ugla, onog, pod kojim njihov odnos nije samo skup kompromisa i odricanja, nego i igra i spremnost da se igra nastavi. To je ono odmeravanje izdržljivosti romantične ljubavi pod pritiskom prozaine stvarnosti.