On 23.12.2018. at 13:55, Anduril said:

ovo licemerje je samo klasicni mehanizam u politickim diskusijama pa sve do ratova izmdju drzava koji pocivaju na "mi" vs "vi" plemenskom principu, koji koriste sve strane, a koji se vuce od istorisjkih do savremenih dogadjaja. Klasicna utakmica sa navijacima. 

To je OK samo sto nema veze sa ozbiljnom politickom analizom niti ce takvo ponasanje ikad dovesti do nekog boljitka bilo gde. Nikad nije.

 

Ali šta nudiš kao alternativu tom navijačkom mentalitetu? Ispraznu relativizaciju. Nemojmo kritikovati sa moralnog stanovišta američki intervencionizam ako nismo spremni da na isti način kritikujemo ruski ili iranski. Pokažimo impartiality, zadržimo intelektualnu distancu; tek pošto objektivno istaknemo da "both sides do it" imaćemo pravo da argumentovano osudimo obe istrtljamo opravdanja za svoju.

 

Realno nema dovoljno tog navel-gazing holier-than-thou palamuđenja u javnoj sferi. Nema na svetu dovoljno Ezara Klajnara i Voksova, biće da zato izostaje boljitak.

 

Negde sam uvhatio nekog od senatora koji je kao potencijalnu opasnost naveo što je problem što među tim Turskim snagama će da budu i neki za koje mnogi smatraju da su teroristi

 

Dok su im padale bombe po Alepu ti isti su bili borci za slobodu. 

 

Na drugoj strani pitaju Renda juče na CBS-u kako ima na desetine hiljada ISIS boracfa još u Siriji. On mrtav ladan kaže da su to naduvane brojke i da ih najviše ima u Idlibu ali da neće oni nikuda odatle

Edited December 24, 20187 yr by theanswer

 

Super je to sto su se tri ludaka dogovorila da puste niz vodu/eliminisu kako god hocete jedinu ekipu koja se posteno rokala sa ISISom i jebala im kevu

Pa nije se još ništa dramatično desilo Kurdima, izgubiće deo teritorije koju kontrolišu, koja je ionako prevelika u odnosu na njihovu brojnost i raspored stanovništva. Budimo pošteni, da im nije Amera ne bi preživeli ovaj sukob.

 

Btw ko je treći ludak, ja sam mislio da je ovo dogovor pre svega Tramp-Erdogan?

Hajde da se ne lazemo, grdno ce najebati. 

2 hours ago, Tsai said:

Super je to sto su se tri ludaka dogovorila da puste niz vodu/eliminisu kako god hocete jedinu ekipu koja se posteno rokala sa ISISom i jebala im kevu

 

kao prvo nisu se jedini rokali

 

kao drugo kurac bi im jebali kevu bez njihove podrške

Nisu jedini, ali jedini posteno. Rusi i rezim su sharali i po pobunjenicima, zapravo procentualno i vise po njima. Uglavnom, da, znam da je sve to sranje i ovo sto je Redoran napisao je tacno i znam da ce i u buducnosti najebavati neko drugi ni kriv ni duzan ali onako se bas serem po narandzastom rijaliti degenu, celavom kagebeovskom kepecu i buljavom pacijentu sa napolenskim kompleksom

On 24.12.2018. at 15:15, Weenie Pooh said:

Ali šta nudiš kao alternativu tom navijačkom mentalitetu? Ispraznu relativizaciju. Nemojmo kritikovati sa moralnog stanovišta američki intervencionizam ako nismo spremni da na isti način kritikujemo ruski ili iranski. Pokažimo impartiality, zadržimo intelektualnu distancu; tek pošto objektivno istaknemo da "both sides do it" imaćemo pravo da argumentovano osudimo obe istrtljamo opravdanja za svoju.

Realno nema dovoljno tog navel-gazing holier-than-thou palamuđenja u javnoj sferi. Nema na svetu dovoljno Ezara Klajnara i Voksova, biće da zato izostaje boljitak.

 

Ne vidim zasto bi unosenje vise objektivnosti umesto pristrasnosti bilo problem.

Naprotiv, sadasnje katastrofalno stanje politicke diskusije u SAD i Britaniji upravo pokazuje gde vodi politicka polarizacija koju guraju lobisti i medijska korporatizacija. 

Profesionalno i objektivno novinarstvo je maltene unisteno kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou ako ga je ikad i bilo. 

Dominantni standard je postala novinarska industrija razonode koja selektira razne Trampove i BoJo tipove kao i dogadjaje koji donose klikove ali su daleko od ozbiljnih drzavnika ili informisanja koje je neophodno demokratijama.

Ekscentricna misljena i jednostrana propaganda dominiraju javnim prostorom dok su cinjenice i eksperti postali dosadni, suvise kompleksni ili i sami guraju propagandu.

Polarizacija i propaganda jesu uobicajeni modus operandi diktatura ali demokratije imaju prilicno kratak vek trajanja u takvim uslovima. 

Sta bi bila alternativa? Stavljanje politickog novinarstva i politicko-ekonomskog informisanja u rang sudstva po vaznosti, nezavisnosti i po statutarnim pravilima, tj. odvajanje od industrije razonode. 

Edited December 25, 20187 yr by Anduril

15 minutes ago, Anduril said:

Ne vidim zasto bi unosenje vise objektivnosti umesto pristrasnosti bilo problem.

 

Zato što mediji sebe već doživljavaju kao politički objektivne, i na izvestan način moglo bi se reći da to i jesu. Ako se ograničimo na period pre orange-turd-into-punch-bowl trenutka disrupcije, jasno se vidi šta je radio CNN, taj etalon objektivnosti: forsirali su neutralne, centrističke, status quo pozicije, zamišljajući iz svojih ivory towers da ljudsko društvo sporo ali stabilno grabi napred, pa ga samo treba tu i tamo malo ćušnuti da ne skrene slučajno u ekstrem. (Pritom su i oni publici nudili klikabilnu razonodu ništa manje nego konkurentni Fox News ili MSNBC: šta je ko tvitnuo, gde se strmopizdio malezijski avion, celebrity jebarnik, dnevnopolitički dog & pony show...) Držali su se arhaične ideje po kojoj je medijska objektivnost = neutralnost, balancing act između bleeding heart liberalnog populizma i konzervativnog steady-the-ship tradicionalizma.

 

Problem sa tim je to što je u međuvremenu svet, kako kaže King, krenuo dalje: liberali su prestali da budu liberalni a konzervatici konzervativni (osim po irelevantnim idpol pitanjima). I jedni i drugi postali su pragmatično korporativni, gledali samo svoj bottom line, konvergirali ka deregulativnoj crnoj rupi u centru iz koje su ih blaženo gledali duhovi Regana i Tačerke. Zamišljali su da tako može u nedogled, da bezočna eksploatacija ljudi i prirode nema granica, prelivali iz šupljeg u prazno i nadali se da će nas tehnologija već nekako spasiti. Taj sumanuti mindset ka kom odavno teže obe političke struje mediji su zdušno podržavali pod barjakom objektivnosti, tj. neutralnosti, tj. uzaludnog threading the needle između dve ekstremno slične opcije.

 

Ali ispostavlja se da ipak ne može u nedogled, iako Musk još nije osvojio Mars a Bezos još nije zamenio sve radnike hibridima ljudi i konja robotima. Ispostavlja se da laissez faire i beskrajni outsourcing pre ili kasnije vode u jarak; da beskrajno ratovanje izaziva migracije i konsekventni uspon nacionalizma; da biračko telo ipak nije u dovoljnoj meri beslovesna stoka da se ne bi ritalo dok ga gazda vodi na klanje. Zato su mediji ovako zbunjeni pred Trampom, Bregzitom, i drugim populističkim strujanjima, zato ne znaju kojom pričom da umire stoku pa joj nude bajate narative o perfidnom eksternom neprijatelju koji je svojim tajnim moćima celu situaciju prouzrokovao...

 

Ali džabe se trude ti paragoni objektivnosti - zahvaljujući internetu, više nemaju kontrolu kakvu su nekad imali. Čak i da nekako uguraju genie back into the bottle, ostaje im osnovni problem umiruće planete i sve bržeg Braunovog kretanja globalne populacije. Za rešenje je verovatno prekasno, zato smoke 'em if you got 'em.

 

TL; DR verzija - stvarna objektivnost kao apstraktna vrlina neostvariva je u svetu kojim upravljaju special interests.

 

1 hour ago, Anduril said:

 

Ne vidim zasto bi unosenje vise objektivnosti umesto pristrasnosti bilo problem.

Naprotiv, sadasnje katastrofalno stanje politicke diskusije u SAD i Britaniji upravo pokazuje gde vodi politicka polarizacija koju guraju lobisti i medijska korporatizacija. 

Profesionalno i objektivno novinarstvo je maltene unisteno kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou ako ga je ikad i bilo. 

Dominantni standard je postala novinarska industrija razonode koja selektira razne Trampove i BoJo tipove kao i dogadjaje koji donose klikove ali su daleko od ozbiljnih drzavnika ili informisanja koje je neophodno demokratijama.

Ekscentricna misljena i jednostrana propaganda dominiraju javnim prostorom dok su cinjenice i eksperti postali dosadni, suvise kompleksni ili i sami guraju propagandu.

Polarizacija i propaganda jesu uobicajeni modus operandi diktatura ali demokratije imaju prilicno kratak vek trajanja u takvim uslovima. 

Sta bi bila alternativa? Stavljanje politickog novinarstva i politicko-ekonomskog informisanja u rang sudstva po vaznosti, nezavisnosti i po statutarnim pravilima, tj. odvajanje od industrije razonode. 

 

Dakle, podrzaviti sve medije?

Zabraniti finansijskim institucijama da drze medije?

i tome slicno...

 

50 minutes ago, Weenie Pooh said:

 

Zato što mediji sebe već doživljavaju kao politički objektivne, i na izvestan način moglo bi se reći da to i jesu. Ako se ograničimo na period pre orange-turd-into-punch-bowl trenutka disrupcije, jasno se vidi šta je radio CNN, taj etalon objektivnosti: forsirali su neutralne, centrističke, status quo pozicije, zamišljajući iz svojih ivory towers da ljudsko društvo sporo ali stabilno grabi napred, pa ga samo treba tu i tamo malo ćušnuti da ne skrene slučajno u ekstrem. (Pritom su i oni publici nudili klikabilnu razonodu ništa manje nego konkurentni Fox News ili MSNBC: šta je ko tvitnuo, gde se strmopizdio malezijski avion, celebrity jebarnik, dnevnopolitički dog & pony show...) Držali su se arhaične ideje po kojoj je medijska objektivnost = neutralnost, balancing act između bleeding heart liberalnog populizma i konzervativnog steady-the-ship tradicionalizma.

 

Problem sa tim je to što je u međuvremenu svet, kako kaže King, krenuo dalje: liberali su prestali da budu liberalni a konzervatici konzervativni (osim po irelevantnim idpol pitanjima). I jedni i drugi postali su pragmatično korporativni, gledali samo svoj bottom line, konvergirali ka deregulativnoj crnoj rupi u centru iz koje su ih blaženo gledali duhovi Regana i Tačerke. Zamišljali su da tako može u nedogled, da bezočna eksploatacija ljudi i prirode nema granica, prelivali iz šupljeg u prazno i nadali se da će nas tehnologija već nekako spasiti. Taj sumanuti mindset ka kom odavno teže obe političke struje mediji su zdušno podržavali pod barjakom objektivnosti, tj. neutralnosti, tj. uzaludnog threading the needle između dve ekstremno slične opcije.

 

Ali ispostavlja se da ipak ne može u nedogled, iako Musk još nije osvojio Mars a Bezos još nije zamenio sve radnike hibridima ljudi i konja robotima. Ispostavlja se da laissez faire i beskrajni outsourcing pre ili kasnije vode u jarak; da beskrajno ratovanje izaziva migracije i konsekventni uspon nacionalizma; da biračko telo ipak nije u dovoljnoj meri beslovesna stoka da se ne bi ritalo dok ga gazda vodi na klanje. Zato su mediji ovako zbunjeni pred Trampom, Bregzitom, i drugim populističkim strujanjima, zato ne znaju kojom pričom da umire stoku pa joj nude bajate narative o perfidnom eksternom neprijatelju koji je svojim tajnim moćima celu situaciju prouzrokovao...

 

Ali džabe se trude ti paragoni objektivnosti - zahvaljujući internetu, više nemaju kontrolu kakvu su nekad imali. Čak i da nekako uguraju genie back into the bottle, ostaje im osnovni problem umiruće planete i sve bržeg Braunovog kretanja globalne populacije. Za rešenje je verovatno prekasno, zato smoke 'em if you got 'em.

 

TL; DR verzija - stvarna objektivnost kao apstraktna vrlina neostvariva je u svetu kojim upravljaju special interests.

 

Pa dobro, CNN moze biti mejnstrim ali ne znam ko ga zamislja kao objektivan medij.

Oni su od Prvog Zalivskog rata napravili spektakl i to je tacno to korporativno ogledalo. 

A i Tramp ili Brexit su za njih spektakl, tako da nisam siguran koliko im ova polarizacija zapravo ne odgovora.

Sto se tice interneta, pa YT ili FB algoritmi jos pogorsavaju stanje - jeste, stari mediji nemaju vise monopol ali su zato ovi novi jos dalje od profesionalnog novinarstva. Od novinara je ostao algoritam. 

 

@ Budja - ne, nisam to napisao.

Edited December 25, 20187 yr by Anduril

2 hours ago, Anduril said:

 

Pa dobro, CNN moze biti mejnstrim ali ne znam ko ga zamislja kao objektivan medij.

Oni su od Prvog Zalivskog rata napravili spektakl i to je tacno to korporativno ogledalo. 

A i Tramp ili Brexit su za njih spektakl, tako da nisam siguran koliko im ova polarizacija zapravo ne odgovora.

Sto se tice interneta, pa YT ili FB algoritmi jos pogorsavaju stanje - jeste, stari mediji nemaju vise monopol ali su zato ovi novi jos dalje od profesionalnog novinarstva. Od novinara je ostao algoritam. 

 

@ Budja - ne, nisam to napisao.

 

Naravno da nisi, ali to je jedna  od mogucih nacina da se tvoje univerzalno nacelo konkretno primeni.

 

Dakle, pitanje je kako to nacelo koje sasvim lepo zvuci Stavljanje politickog novinarstva i politicko-ekonomskog informisanja u rang sudstva po vaznosti, nezavisnosti i po statutarnim pravilima, tj. odvajanje od industrije razonode.  konkretno primeniti?

 

Edited December 25, 20187 yr by Budja

ja mislim da je to zanimljiva ideja, o kojoj se može solidno razgovarati. "konkretno primeniti" bi značilo uvesti pravila koja su u domenu profesionalne etike i struke (npr. šta je uopšte vest kao novinski rod, a šta nije itd.) u sferu prava na neki način, možda preko nekih specifičnih veća koja izriču i kazne, kao što se npr. fudbaleru može izreći novčana kazna za to kako se ponaša na konferenciji za medije, ili kao što te ekspres restoran sa švedskim stolom može novčano "kazniti" jer previše ždereš i razbacuješ hranu kao stoka itd... razna promišljanja su tu moguća. ali sve to zalazi duboko u slobodu govora. ja i nemam problem s tim, tako da su mi ta promišljanja u stvari dosta bliska.

Odvajanje vesti od industrije razonode bi funkcionisalo otprilike kao odvajanje glave od trupa... s tim što bi trup nesmetano nastavio da se batrga okolo, a glava bi istrulila u roku od odmah.

 

Da ne trolujem više sirijsku temu, spoiler za ovaj kratak CTH esej na temu svetle budućnosti New Media; izvukao sam samo poslednji pasus.

 

Spoiler

How to Win Fake Friends and Influence Nobody
Journalism isn’t the stuffy career path it used to be: instead of covering a beat at your local paper, working your way up the totem pole to a national outlet, and enjoying comfy union benefits all the while, the contemporary journalist can now embrace the life of the common deer tick, jumping from host to host until being plucked off and left to die in a pile of shit.
Indeed, most young reporters observe their local papers foundering and look to start their careers at one of the many hip, VC-backed news sites online—hell, you’re a millennial, you know their names: Mic, Vox, Vice, HuffPo, BuzzFeed, Dang-That’s-News, r/creepshots, Sproing, and Fappe.
The market is volatile, yes, but that doesn’t mean you can’t game the system with some lifehacks. Here are the steps anyone can follow to become part of the perpetually insecure floating labor reserve army of Digi-News.
1. A Good Twitter Avatar: People need to know that you’re a legitimate journalist whose opinions on Russia can be taken seriously. For your avatar, use a screenshot of the one time you were on TV talking to a congressman’s dumbest child about how the 2018 midterms are like Jumanji. If you’ve never been on TV, take a perfectly centered selfie from your chest up in which you have a smirking-yet-serious look on your face that says, “Sorry, we only serve facts here. But you can also get snark if you really want it.”
2. A Good Twitter Bio: As a media kid, you’ll need to signal-boost a lot of different news content, which will probably include some nasty right-wing cranks and racist bloggers. In your bio, warn your followers that retweets of these assholes aren’t endorsements, even though they will almost certainly end up as your colleagues and drinking buddies. If you’re under thirty-five, include a fake job title like “Anti-cronut Activist” or “Honorary Canadian”; if you’re over thirty-five, quote some turgid classic rock song with lyrics like, “Caught between left and right / Lookin’ for truth in this fallen world.”
3. Good Tweets: Don’t share too many spicy political opinions, for which you could get disciplined or fired. Instead, quote-tweet everything, adding only “This x100!” or “Big if true.” This is funny because the story is usually not true. Or, say something about the weather and then just write “Sad!” as Donald Trump would. This is funny because the user in question is someone other than Donald Trump. Keep eighteen-month-old puns and jokettes going—they’ll never get stale.
4. Good Tweet-ups: Now you’ve hit the big time. Thanks to trenchant observations like “Hmm, fake news much?” you’ve achieved a level of notoriety sufficient to earn you an invite to a bona fide Journalism Happy Hour. Hop onto the surface train down to one of the worst bars New York or DC has to offer; some kind of always crowded watering hole for dead-eyed people called the Lanyard Lounge or Capitol Cloak Room where you’ll get to meet the doughy whites behind the avatars. Regale the crowd with the latest memes and hot takes that everyone already knows because you’re all chained to the same stupid website, get a little too tipsy on $7 Amstels, and find yourself in a handicap stall desperately making out with a thirty-seven-year-old Medium writer who’s thinking about pivoting to improv comedy. You’ve earned it, rookie.
5. Good Journalism: Find some time to do this. Maybe post a C-SPAN video of a politician saying something different than what they’re saying now. That’s called an exposé, and it’s the highest form of journalism.

 

So much for the exciting new world of digital media, an industry that in 2018 appears vast and thriving but is actually financially dependent on getting enough people to click on links like “One Weird Trick for Putting Your Dong in a Light Socket.” With ad-blockers torpedoing the last scraps of traditional revenue, most news outlets are set to march into the twenty-first century as proud slaves to megacorporations like Facebook and Google, the last beacons of hope to get people to read anything.