Bilje i gljive oko nas

[ivy]

58 minutes ago, brusli said:

Jel ima razlog sto se przi na maslacu, ili moze i na ulju ? Npr maslinovom.

 

 

razlog je ukus jer se maslac dobor slaze sa gljivama...ali naravno da moze na maslinovom ulju ili na bilo kojoj masnoci po izboru..

 

[hoffnung]

slazem se, pecurke i puter = <3. ulja daju neku neutralnu aromu. da dodam, meni je i biber must have, naravno so.

Edited December 29, 2024 by hoffnung

[ivy]

sto se tice lavlje grive..ona raste i kod nas u sumi samo je jaaako,jaaako retka..

ali ona  ima rodjake Hericium coralloides i Hericium clathroides koji nisu toliko retki i u kasno leto i na jesen se mogu naci na polutrulim bukvinim deblima u prilicnim kolicinama,iako je kod nas u knjigama zasticen bude ih u prilicnim kolicanama ali ipak,kao i sa drugim gljivama,treba ubrati samo po neki komad i ostaviti bar istu kolicinu u sumi..

 

prilicno su zeznute za cisccenje pa treba birati bas jako bele i ciste...jako su ukusne i imaju dobru i cvrstu teksturu...

[Eleniko]

Evo i ovo od danas

 

 

10cm prečnik

 

 

 

 

[Eleniko]

Btw ovih dana beremo koprive za čorbicu i hortu (divlji zeleniš) za kuvanje, omlete itd. Poludelo je sve od kiša.

 

 

[ivy]

13 hours ago, Eleniko said:

Evo i ovo od danas

 

 

10cm prečnik

 

 

 

 

 

 

 

 

lici na Saproamanita vittadinii ili neku njenu rodjaku...tamo je drugo klimatsko podrucje pa su moguce drugacije vrste na drugacijim stanistima..

 

 

uberi brate mili jednu gljivu,okreni je i slikaj je lepo sa donje strane...drsku i listice ..na dnevnoj svetlosti,u fokusu i iz blizine...to je bas jako bitan deo

[Eleniko]

važi se, nego izbegavam da ih uznemiravam ne daj bože berem a juče je ovo bilo klizavog dela pa je bila opasnost da završim sa dupetom u blatu.... ovako su samo moji kučići ljubi ih tata

 

[ivy]

moras ubarti jednu gljivu 

[slepa živana]

15 hours ago, Eleniko said:

važi se, nego izbegavam da ih uznemiravam ne daj bože berem a juče je ovo bilo klizavog dela pa je bila opasnost da završim sa dupetom u blatu.... ovako su samo moji kučići ljubi ih tata

 

ponesi nož.

iščupaj je rukom, a nožem sastruži zemlju koja se zadrži na dršci

[Boksi]

Šta je ovo na stablu jorgovana

 

[ivy]

ako sa donje strane ima bele pore/rupice onda moze biti Trametes versicolor-curanov rep

[Klara]

Kod mene je rasla na četinaru koji je propadao (navodno nikne na bolesnom drvetu?).

[ivy]

da,razlaze drvnu materiju..izaziva belu trulez

[ivy]

evo odlican tekst za upoznavanje toksina u raznim gljivama...koristite eksterne linkove za jos informacija...morate ih c/p u novi tab ali toplo preporucujem da to uradite

 

 

𝐓𝐫𝐨𝐯𝐚𝐧𝐣𝐞 𝐠𝐥𝐣𝐢𝐯𝐚𝐦𝐚

𝐍𝐈𝐊𝐀𝐃𝐀 ne konzumirajte nepoznate vrste gljiva!

Ukoliko sumnjate da ste pojeli otrovnu vrstu obavezno se obratite lekaru.

Razne vrste gljiva sadrže razne vrste otrova koji samo i isključivo nakon unosa u organizam u određenim količinama izazivaju određene negativne reakcije. Količine potrebne da određeni toksin ima negativne efekte po organizam variraju od vrste do vrste i ponekad od osobe do osobe, takođe, zavise od telesne težine, ponekad i od uzrasta osobe i slično.

Mnoge vrste gljiva sadrže toksine koji se razaraju prilikom termičke obrade, te vrste gljiva najčešće nazivamo uslovno jestivim.

Interesantno je da koncentracija toksina može da varira u različitim delovima iste gljive, npr u listićima, dršci, šeširu, itd. Takođe, u zavisnosti od podneblja, neke gljive mogu da sadrže veće ili manje koncentracije toksina iako su iste vrste.

Generalno, toksine iz gljiva možemo podeliti na četiri osnovna tipa -

𝐈 - 𝐏𝐫𝐨𝐭𝐨𝐩𝐥𝐚𝐳𝐦𝐢𝐜̌𝐤𝐢 𝐭𝐨𝐤𝐬𝐢𝐧𝐢 - ovde spadaju a͟m͟a͟t͟o͟k͟s͟i͟n͟i͟ -(grupa ciklopeptida), g͟i͟r͟o͟m͟i͟t͟r͟i͟n͟, h͟i͟d͟r͟a͟z͟i͟n͟i͟ i o͟r͟e͟l͟a͟n͟i͟n͟ - izazivaju otkazivanje unutrašnjih organa.

𝐈𝐈 - 𝐍𝐞𝐮𝐫𝐨𝐭𝐨𝐤𝐬𝐢𝐧𝐢 - m͟u͟s͟k͟a͟r͟i͟n͟, p͟s͟i͟l͟o͟c͟i͟b͟i͟n͟, p͟s͟i͟l͟o͟c͟i͟n͟, b͟e͟o͟c͟i͟s͟t͟i͟n͟ i derivati i͟s͟o͟k͟s͟a͟z͟o͟l͟a͟ - izazivaju neurološke simptome.

𝐈𝐈𝐈 - 𝐆𝐚𝐬𝐭𝐫𝐨𝐢𝐧𝐭𝐞𝐬𝐭𝐢𝐧𝐚𝐥𝐧𝐢 𝐢𝐫𝐢𝐭𝐚𝐧𝐭𝐢

𝐈𝐕 - 𝐊𝐨𝐩𝐫𝐢𝐧, 𝐛𝐞𝐧𝐳𝐨𝐤𝐨𝐩𝐫𝐢𝐧 i drugi

Ukoliko je otrovna gljiva unešena u organizam i simptomi se jave, obično se kaže da se razvio određeni "sindrom", npr -

𝐈 - 𝐀𝐦𝐚𝐭𝐨𝐤𝐬𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐬𝐢𝐧𝐝𝐫𝐨𝐦

-Najčešći uzročnici su određene vrste iz (ali ne i isključivo) rodova 𝐴𝑚𝑎𝑛𝑖𝑡𝑎 (npr https://rebrand.ly/Amanita_phalloides), 𝐿𝑒𝑝𝑖𝑜𝑡𝑎 (https://rebrand.ly/Lepiota_sp), 𝐶𝑜𝑛𝑜𝑐𝑦𝑏𝑒, 𝐺𝑎𝑙𝑒𝑟𝑖𝑛𝑎 (https://rebrand.ly/Galerina_marginata).

-Simptomi - Bolovi u stomaku, dijareja, otkazivanje jetre, koma i smrt. Između "običnih" gastrointestinalnih simptoma i otkazivanja organa može da dođe do perioda smirenja gde deluje kao da je sa otrovanom osobom sve u redu. Često, takođe, do pojave prvih (ozbiljnijih) simptoma prođe i više od 48 sati nakon unosa gljive u organizam, a kada se simptomi jave nejčešće je prekasno za pacijenta.

𝐈𝐈 - 𝐒𝐢𝐧𝐝𝐫𝐨𝐦 𝐨𝐭𝐤𝐚𝐳𝐢𝐯𝐚𝐧𝐣𝐚 𝐛𝐮𝐛𝐫𝐞𝐠𝐚 𝐢𝐥𝐢 𝐨𝐫𝐞𝐥𝐚𝐧𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐬𝐢𝐧𝐝𝐫𝐨𝐦

-Najčešći uzročnici su određene vrste iz roda 𝐶𝑜𝑟𝑡𝑖𝑛𝑎𝑟𝑖𝑢𝑠 (https://rebrand.ly/Cortinarius_sp).

-Simptomi - Povraćanje, dijareja, jeza, glavobolja, umor, otkazivanje bubrega, koma i smrt. Za ovaj sindrom je karakteristično to što simptomi mogu da se jave i do tri nedelje nakon unosa u organizam.

𝐈𝐈𝐈 - 𝐆𝐢𝐫𝐨𝐦𝐢𝐭𝐫𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐬𝐢𝐧𝐝𝐫𝐨𝐦

-Najčešći uzročnik je 𝐺𝑦𝑟𝑜𝑚𝑖𝑡𝑟𝑎 𝑒𝑠𝑐𝑢𝑙𝑒𝑛𝑡𝑎 ali i druge vrste iz familije Pezizales.

-Simptomi - Nadutost, povraćanje, bolovi u stomaku, glavobolja, krvava stolica, svetla dijareja, tamni urin koji su pokazatelji otkazivanja jetre i bubrega, takođe žutica (otkazivanje jetre), koma i smrt.

𝐈𝐕 - 𝐀𝐧𝐭𝐚𝐛𝐮𝐬𝐧𝐢 𝐬𝐢𝐧𝐝𝐫𝐨𝐦

-Najčešći uzročnici su vrste iz roda 𝐶𝑜𝑝𝑟𝑖𝑛𝑜𝑝𝑠𝑖𝑠 i to iz sekcija 𝐴𝑡𝑟𝑎𝑚𝑒𝑛𝑡𝑎𝑟𝑖𝑎𝑒 (npr https://rebrand.ly/Coprinopsis_atramentaria) i 𝑃𝑖𝑐𝑎𝑐𝑒𝑎𝑒 (https://rebrand.ly/Coprinopsis_picacea) i to samo i isključivo u kombinaciji sa alkoholom. Alkohol može biti unešen pre ili posle gljive i do 48 sati, a simptomi se javljaju ubrzo nakon spoja ove dve komponente. Postoje tvrdnje da određene vrste iz roda 𝐶𝑙𝑖𝑡𝑜𝑐𝑦𝑏𝑒 mogu da izazovu antabusni sindrom trovanja, a do skora se verovalo isto i za vrganjevku 𝑆𝑢𝑖𝑙𝑙𝑒𝑙𝑙𝑢𝑠 𝑙𝑢𝑟𝑖𝑑𝑢𝑠 za koju je naknadno dokazano da je bezbedna za konzumiranje sa alkoholom. Jedinjenja koja se nalaze u ovim gljivama koja su zaslužna za negativne reakcije su koprin i benzokoprin.

-Simptomi - Stomačne tegobe, povrađanje, dijareja, ubrzani rad srca, umor i malaksalost. Nisu zabeleženi smrtni slučajevi. Vrste koje izazivaju ovaj sindrom se najčešće svrstavaju u zasebnu kategoriju - uslovno otrovne.

𝐕- 𝐒𝐢𝐧𝐝𝐫𝐨𝐦 𝐨𝐩𝐨𝐣𝐞𝐧𝐨𝐬𝐭𝐢

-Vrste koje su zaslužne za ovaj sindrom su isključivo vezane za rod 𝐴𝑚𝑎𝑛𝑖𝑡𝑎 i istoimenu sekciju u tom rodu (npr https://rebrand.ly/Amanita_muscaria, https://rebrand.ly/Amanita_pantherina). Do sindroma dolazi usled dejstva derivata isoksazola na centralni nervni sistem.

-Simptomi - Mučnina, delirijum, vrtoglavica koja vodi ka komatoznom snu (ne mešati sa pravom komom), poremećaji u vizualnom poimanju okruženja, grčevi i napadima poput epileptičnih.

𝐕𝐈 - 𝐇𝐚𝐥𝐮𝐜𝐢𝐧𝐨𝐠𝐞𝐧𝐢 𝐬𝐢𝐧𝐝𝐫𝐨𝐦

-Tipični uzročnici su određene vrste iz rodova 𝑃𝑠𝑖𝑙𝑜𝑐𝑦𝑏𝑒, 𝑃𝑎𝑛𝑎𝑒𝑜𝑙𝑢𝑠, 𝐺𝑦𝑚𝑛𝑜𝑝𝑖𝑙𝑢𝑠, 𝑃𝑙𝑢𝑡𝑒𝑢𝑠, do sindroma dolazi usled delovanja derivata triptamina.

-Simptiomi - Audiovizualne halucinacije, poremećaj u poimanju vremena, konfuzija, slabost mišića, vrtoglavica i nekontrolisan smeh. Sam po sebi, ovaj sindrom nema dugoročne štetne uticaje na organizam, međutim, može da utiče na obavljanje svakodnevnih aktivnosti i samim tim ugrozi život pojedinca. Takođe, postoje studije koje su pokazale da vrste koje izazivaju ovaj sindrom mogu da imaju antidepresivno dejstvo.

𝐕𝐈𝐈 - 𝐌𝐮𝐬𝐤𝐚𝐫𝐢𝐧𝐬𝐤𝐢 𝐬𝐢𝐧𝐝𝐫𝐨𝐦

-Najčešći uzročnici su vrste iz rodova 𝐼𝑛𝑜𝑐𝑦𝑏𝑒 (https://rebrand.ly/Inocybe_sp) i 𝐶𝑙𝑖𝑡𝑜𝑐𝑦𝑏𝑒.

-Simptomi - Povraćanje, dijareja, preterano lučenje pljuvačke, zamućenost vida, preterano znojenje.

𝐕𝐈𝐈𝐈 - 𝐆𝐚𝐬𝐭𝐫𝐨𝐢𝐧𝐭𝐞𝐬𝐭𝐢𝐧𝐚𝐥𝐧𝐢 𝐬𝐢𝐧𝐝𝐫𝐨𝐦

-Uzročnici ovog sindroma pripadaju širokom spektru vrsta iz različitih kako međusobno srodnih, tako i udaljenih rodova. Neki od najčešćih su pripadnice rodova 𝑂𝑚𝑝ℎ𝑎𝑙𝑜𝑡𝑢𝑠 (https://rebrand.ly/Omphalotus_olearius), 𝐴𝑔𝑎𝑟𝑖𝑐𝑢𝑠 (npr https://rebrand.ly/Agaricus_xanthodermus), 𝐶ℎ𝑙𝑜𝑟𝑜𝑝ℎ𝑦𝑙𝑙𝑢𝑚 (npr https://rebrand.ly/Chlorophyllum_rhacodes), 𝑅𝑎𝑚𝑎𝑟𝑖𝑎 (https://rebrand.ly/Ramaria_sp), neke vrganjevke (https://rebrand.ly/Rubroboletus_satanas) i td.

-Simptomi - Često kod nekih osoba izostanu u potpunosti, kod drugih to su bolovi u stomaku, dijareja, povraćanje, često mokrenje i td.

𝐈𝐗 - 𝐈𝐝𝐢𝐨𝐬𝐢𝐧𝐤𝐫𝐚𝐭𝐬𝐤𝐢 𝐬𝐢𝐧𝐝𝐫𝐨𝐦

-Ovaj sindrom nema veze sa toksinima u gljivama i vezan je za netoleranciju pojedinaca prema određenim vrstama gljiva koje su za većinu ljudi bezbedne.

Treba napomenuti da postoji dosta neistraženiih vrsta, kao i dosta otrovnih vrsta koje ne pripadaju nijednoj od pomenutih kategorija.

Za kraj, pre konzumiranja neke gljive morate biti 100% sigurni da ste je tačno identifikovali.

Ukoliko ne znate koju gljivu ste našli i ubrali tretirajte je po "default"-u kao otrovnu.

Autor teksta: Spike Mikulski

Tekst sa engleskog preveo i prilagodio: Miloš Gajić

 

 

 

All reaction

 

Edited Friday at 10:43 by ivy