Mil@n Posted August 7, 2015 Posted August 7, 2015 ti si u poljskoj? i u slovačkoj su isto super, pa ako imaš prilikeDa, Poljska. Poljaci su carevi... Sve je van pameti skockano, svaki metar svake staze. Ima ih milion, bukvalno se penju sa decom od tri meseca. Prelepa je planina, valjda jer ima mnogo zelenila, malo samih stena.
barrcode Posted August 10, 2015 Author Posted August 10, 2015 (edited) Uh... :) Maja Jezerce, pogled prema Theti dolini. Edited August 10, 2015 by barrcode
Mil@n Posted August 10, 2015 Posted August 10, 2015 (edited) U Poljskoj nemiri, zdravo :DElem, sinoć se vratismo... Bila je jedna krajnje zanimljiva situacija. Kao što rekoh prvog dana smo imali hajk turu od oko 18 gore dole km do doline 5 poljskih jezera. Tura je prelepa, potoci, vodopadi, staze su fenomenalne, sređene, obeležene, ovo je stvarno dostupno svakome bez obzira na iskustvo, nebrojeno parova smo videli sa JAKO malom decom, tako da... Samo napred.Drugi dan smo penjali 3 vrha, doduše, samo prvi - Giewont 1894 - može da prođe kao neko penjanje jer postoje lanci i sl pred sam finalni deo za koji treba nekih pola sata, verovatno i manje kada je manje ljudi ali ovde je JAKO prometno. Druga dva nisu tehnički zahtevna /nije ni da je prvi/, ali je tura bila ubitačna sa oko 20ak km hajka i nešto manje od 2000 popetih metara ukupno, dakle bilo je uzbrdo, nije da nije. Posle smo grebenima došli do vrha Kopa Kondracka 2005m, da bi završili sa Kasprovim vrhom na 1896. Spustismo se u dolinu za nekih 3 sata i to je to...Elem, pred kraj spuštanja (posle nekih 12h pešačenja i to dobrog), prvo je loše počela da se oseća jedna devojka. Sat pred kraj krenulo povraćanje i nenormalna malaksalost, mučnine... Za njom i jedan lik, ultramaratonac, ekstremno spreman koji je došao sa nama na aktivni odmor :D To se dešava u pola sata. Posle saznajemo da je ceo dan devojka koja je odustala na samom početku pod temperaturom i mučninama... Nešto kasnije vodič nam povraća dva puta... Opet nešto kasnije povraćamo i ja i ortak, ja sam se brzo revitalizovao, dok se on muči i dalje sa temperaturom. Ovaj maratonac je baš najebao, bolnica, infuzija i sl.. Sve u svemu u roku od par sati nas 7 je nadrljalo, neverovatno. Mi smo se raspravljali, šta mislite da je uzrok? Moja teorija je trovanje ili vodom ili hranom jer su mi male šanse da se kod svih virus aktivira u tako kratkom vremenskom intervalu. Sve u svemu, poobaralo nas da ne veruješ, ali smo se svi manje više brzo povratili. Šetnja trećeg dana je otpala, četvrtrog smo se normalno vratili nazad, srećom. Slike kasnije. Edited August 10, 2015 by Mil@n
iDemo Posted August 10, 2015 Posted August 10, 2015 Maja Jezerce, pogled prema Theti dolini. Hvala, hvala... :) Daj kasnije detalje ako ti nije tesko - logistika, putovanje, pratnja...
iDemo Posted August 10, 2015 Posted August 10, 2015 @Mil@n sunce, vrucina, nedostatak vode?? dehidracija etc?? trovanje je uvek opcija
Mil@n Posted August 11, 2015 Posted August 11, 2015 @Mil@n sunce, vrucina, nedostatak vode?? dehidracija etc?? Sunčano i vruće je svakako bilo, ali ništa strašno. Čak smo imali sreće, oblaci su se povremeno pojavljivali i štitili nas od sunca. Dehidracija takođe ne bih rekao da ulazi u jednačinu jer smo imali svi dovoljno vode, ni u jednom trenutku nismo oskudevali. Ne znam, živo me zanima šta je bio uzrok, imali smo neslaganja, struju za virus i struju za trovanje.
nbg4ever Posted August 11, 2015 Posted August 11, 2015 Masovna histerija, MASOVNA HISTERIJA!!! Sent from my Nexus 4
barrcode Posted August 11, 2015 Author Posted August 11, 2015 Hvala, hvala... :) Daj kasnije detalje ako ti nije tesko - logistika, putovanje, pratnja... Standardno početak u Gusinju ("Katmandu Prokletija"), pa putem koliko može do Vusanja. Prethodno mora da se prelazak granice prijavi policiji u Plavu i da se tako nešto plati 5 evra. (standardno crnogorski - smislili taksu, a niko ne zna kako i gde to da platimo. morali da čekamo otvaranje banke). Ta taksa nije zajebavanje - ako nekoga uhvati albanska granična policija, vodi ga direktno u Tiranu na nekoliko dana. (mada opet, kog đavola će granična policija u toj zabiti, iako ljudi tvrde da se to dešavalo?) Od Vusanja Ropojanskom dolinom (sa sve pogledom na Maja Harapit :ziga: ), pa onda skretanje do bivše karaule na Zastanu (7km, 350m razlike). Bitna stavka - jedino tu još ima vode, svi ostali na putu za Jezerce su presušili. Od Zastana do Buni Jezerce (Dolina Jezerca, barem ono što je ostalo od njih) šumom, preko B17 bivšeg graničnog kamena (400m razlika visine). Kod poslednjeg, najvišeg jezera (na 1800m nm) smo postavili bazni kamptm (jer ovo jeste u neku ruku mala ekspedicija). Sva jezera su tamo gore desetkovana, ovo najveće niko ne pamti u tako jadnom, izvetrenom obliku. Tu inače postoji izvor, ali kaplje kap po kap, te puni flašu od 1 litra za nekoliko sati (ako se flaša ne sruši zbog vetra). Sutradan krenuli put Maja Jezerceta. Prokletije opravdale svoje ime. Od samog starta kreće krš i sipar i tako sve do kraja. Određena snežišta su se uprkos ovakvom letu još održala (dugačka su i po nekoliko stotina metara), te je melem hodati po snegu a ne po siparu. posle 2 sata smo stigli na prevoj ispod Jezerceta (na 2300m nm) i započeli završni uspon. E tu stvari počinju da se komplikuju. Strmo je baš, koriste se i ruke i noge za penjanje, a sama stena je očajnog kvaliteta jer se raspada. A to je važno, jer nemaš oslonac za samog sebe, a onome ispod možeš da odroniš neku stenu i lavinu kamenja na glavu. Neobično neprijatno iskustvo je kada se to desi onome iznad tebe, a ti moraš da trčiš u stranu i to po nekim preuskim ispupčenjima, a ne znaš da li će stena preko koje trčiš da popusti). Dakle nema zajebavanja pri penjanju, šlem obavezan, odstojanje veoma važno. Ređaju se kuluari, polja sipara koje se obrušava i tako vertikalnih 400 m. Nema sajli, niti sličnog fiksnog osiguranja jer u onakvoj steni ništa ne može da opstane. Dva sata nam je za to trebalo. Ne treba da napominjem da je mnogo teže i opasnije kada se silazi i da nam je trebalo više vremena da siđemo nego da se popnemo. Izlazak na sam vrh i povratak nazad. Vremene nas je poslužilo, jer se sa kišom po mokroj i ovako jadnoj steni Jezerce naravno ne penje, ali nas je odvalilo sunce te smo ostali bez vode i agonizirali smo zbog žeđi. Nazad nekako do Buni Jezerceta, natovari opremu i do prvog izvora na Zastanu, pa do Vusanja. Drugi dan: Buni Jezerce - Maja Jezerce 1000m uspona i 1900m nizbrdo. Nikoga usput celog dana sreli nismo. (barem do Zastana) Jasno je da smo imali vodiča, jer je markacija zbog nekonzistentnosti kamenja, sipara nepostojeća od Buni Jezerceta nadalje. Svakako najteži uspon u ovom delu Evrope. Ne znam da li bih ponovo tamo, ali mi je drago da imam i taj trofejtm.
barrcode Posted August 12, 2015 Author Posted August 12, 2015 polazak iz Ropojane: B17, bivši granični kamen (ulazak u Albaniju) postavljanje kampa pored poslednjeg jezera u Buni Jezerce (a od kog nije ostalo mnogo): dalje, dolina kojom se ude na Maja Jezerce - skroz u pozadini Karanfili (slikano sutradan, mobilnim) jedan od detalja sa završnog uspona na Jezerce. Jasno se vidi da su stena i sipar jedno, odnosno da je bilo kakav oslonac upitan izlazak na sam vrh, odnosno na poslednji greben
iDemo Posted August 12, 2015 Posted August 12, 2015 To stvarno izgleda k'o veselje za silazak... Super slike. Hvala!
barrcode Posted August 12, 2015 Author Posted August 12, 2015 To stvarno izgleda k'o veselje za silazak... Super slike. Hvala! jasno je da najteže deonice nisam slikao, jer su mi ruke bile zauzete.
Mil@n Posted August 13, 2015 Posted August 13, 2015 Nemash selfi-stik??? Planinar amater, pusti ga. :)
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now