Zoran Milivojevic i njegovo delo

[Lord Protector]

u odnosu na koga? koji su kriterijumi?

 

konstatacija ne pije vodu već oko jednog veka - uzimati tehnologiji sklona zapadna društva kao etalon "razvitka", jednostavno je pogrešno

 

da li to vodi kulturnom relativizmu? da, i hvala bogu da je tako

 

Ipak simplifikuješ. Nije poslednji vek samo tehnološki razvijen, to je i vreme začeća i razvoja međunarodnih zakonskih normi, prava i institucija. To je veliki korak napred, ma koliko to bilo uglavnom mrtvo slovo na papiru i/ili prepakovano licemerje ovog doba. Kulturno bogatstvo se ne sudara sa tim pravnim/moralnim univerzalizmom. Pravni/moralni univezalizam jeste bitna komponenta kosmopolitizma. A kosmopolita može kulturno da relativizuje koliko mu volja...

 

 

patetišem do besvesti :D

 

Edited December 26, 2014 by slow

[Tsai]

Djubre ogavno.

 

lock

[Budja]

Uvek možeš da nađeš društvo ili kulturu koje je na nižem stepenu razvoja u nekom istorijskom trenutku. Kad već smaram, da se vratim na antiku: jeste da je za antičke Grke ili Rimljane bilo moralno i zakonski prihvatljivo ropstvo ali npr ritualno žrtvovanje ljudi u religiozne svrhe nije. Iako su i u to vreme postojala društva koja su imala tu praksu, gde je to bilo moralno prihvatljivo i nekažnjivo. Tako je i Islamska Država donela zakone koji su nekompatibilni sa savremenim zakonima i modernim civilizovanim svetonazorom. Zakoni i moral nekog vremena se uklapaju u civilizacijski okvir najrazvijenijih i najprogresivnijih društava, tj oni su izraz razvoja tih društava ili najprogresivnijih pojedinaca u tim društvima. Ne negiram univerzalnost nekih zakona i moralnih principa ali taj istorijski kontekst je po meni jako bitan. Rimsko pravo kao primer. Rimska država i društvo su ga stvorili i to je tada bila najbolja i najprogresivnija stvar.

Američka konfederacija i Južnoafrička republika su svojom politikom i zakonima rasne segregacije i aparthejda izašle iz civilizacijskog okvira svog vremena, bili su zakonske i moralne parije. Takav je slučaj i sa Islamskom Državom danas.

Ja se u potpunosti slažem sa tobom da je moral jači od zakona ali baš zato zakon ne može da isprati i pokrije sve one slučajeve koje može da ''pokrije'' moral. Zakon uvek kaska za moralom, i neke stvari je jednostavno nemoguće obuhvatiti zakonskim rešenjima. Mislim da je to bitno i za ovu diskusiju o kažnjavanju. za razliku od Željke ja bih više stvari ostavio etici a manje ljubavi. Nema boljeg čuvara od savesti pojedinca. Ljubav može da bude opak demon.

 

Ako se drzimo tvojih kriterijuma, bice da je Zoca na nizem stupnju razvoja, tj. da ako je zakon da se deca biju moralan, on je to vise kao neki outlier koji ce civizilizacija vremenom srediti.

 

Ides iz krajnosti u krajnost. Nakon provg definitivnog suda, zakon=moral (bez ikakvih ALI), prelazis u neki univerzalni moral gde je moralno ono sto je napredno (bez definicije tog naprtka). Meni to izgleda malo konfuzno.

[Tale]

https://twitter.com/SaobrKamera/status/549157864351494144

[Malkmus]

Musolini, Hitler i Staljin.

 

 

Ugledni naučni i javni radnici.

http://www.standard.rs/politika/30850-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B0-%D1%81%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B0,-%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0

 

.

ОТВОРЕНО ПИСМО: ДЕЦА СУ НАША, А НЕ ДРЖАВНА

 

 

ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ,
ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ,
НАРОДНОИЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ,
ЈАВНОСТИ СРБИЈЕ

Поштовани,

Ми, доле потписани, дижемо свој глас против новог удара на српску породицу, који овог пута покушавају да изведу новим Грађанским закоником кроз забрану сваког физичког кажњавања деце, понекад (не увек) неопходног у случајевима када мало дете не разуме последице поступака којима угрожава себе и друге или када је насилно и агресивно према другој деци, одраслима и животињама.

 

 

Подсећамо да је:

1. Правни систем Србије, у погледу положаја и заштите деце, доношењем Породичног закона 2005. године, у потпуности усклађен са Конвенцијом УН о правима детета и другим ратификованим међународним документима који се баве тим питањем. Зато је свака измена нашег законодавства ради тобожњег усклађивања са међународним правом непотребна.

2. Мора се избећи опасност доношења неприменљивих закона, који уносе правну несигурност и руше ауторитет државе. Анкета објављена у дневном листу Политика показује да је 83 одсто испитаних против изједначавања педагошког физичког кажњавања деце са злостављањем детета, што јасно говори да ће закон који то изједначавање спроводи, ако се усвоји, бити неприменљив.

3. Законодавна реформа не сме да доведе до тога да у односима родитеља и деце већи ауторитет од мајке и оца постане држава. Последице уплитања државе у сферу осетљивих породичних односа могу да буду кобне и за породицу као темељ сваке снажне државе, али и за сам ауторитет државне власти. Злоупотреба дискреционих овлашћења од стране државне власти, у виду најдрастичније принудне мере државне интервенције у породичне односе – одузимања деце, води урушавању породице. Тиме држава у свакој породици добија уместо најприроднијег савезника потенцијалног противника, чиме се шири антагонистички фронт у унутрашњем рату између државе и друштва, целине и делова.

4. Иза намере да се новим Грађанским закоником у Србији пропише забрана сваког облика телесног кажњавања деце од стране родитеља не стоји брига за права деце, већ злокобни план да се једним системом парасанкција задре дубоко с оне стране границе која дели приватну од јавне сфере. Тиме би се сфера забрањених, противправних и друштвеноопасних радњи проширила и ван законом предвиђеног круга кривичних дела, а надлежност изрицања породично-правних санкција за телесно кажњавање деце пренела на органе којине не припадају судској грани власти. На основу нејасно и широко дефинисаног бића једног квазиделикта, о родитељском праву би одлучивали уместо „суда у одумирању”, центри за социјални рад или сличне установе друштвене бриге о породици. Следствено, прва жртва оваквог процеса заобилазног инкриминисања појединих страна породичног живота било би начело правне сигурности.

5. Пошто је јасно да држава Србија нема новчаних средстава да финансира нову функцију сталног надзора над породичним животом, средства би се по свој прилици обезбеђивала на основу пројектног финансирања из иностраних глобалистичких антипородичних фондација.

 

У земљи у којој 30 хиљада људи годишње више умре него што се роди, и коју сваке године напусти преко 35 хиљада, углавном младих, и која је од пописа 2002. до пописа 2011, остала без 400 хиљада становника, крајње је време за заштиту породице и деце, а не за њихово додатно разарање антипородичним нормама.

Буком која се диже око забране кажњавања деце само се скреће пажња са системских узрока проблема породице у Србији. Под изговором заштите деце од физичког кажњавања доћиће до ослобађања државне моћи, без гаранција да ће интереси детета бити заштићени.

Деца су наша а не државна, а државу финансирамо ми, и она је ту због нас! Зато не дозволимо да нам други према туђим интересима и мерама кроје законе о нашим породицама!

Уочи Божића, 2015.

Потписници:

1. Академик Коста Чавошки
2. Др Зоран Поњавић, професор Породичног права, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу
3. Проф. др Слободан Антонић, Филозофски факултет Универзитета у Београду
4. Др Зоран Чворовић, доцент, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу
5. Проф. др Александар Липковски, Математички факултет Универзитета у Београду
6. Коста Димитријевић, књижевник и новинар
7. Мр Владимир Димитријевић, публициста
8. Власта Младеновић, књижевник
9. Драган Хамовић, књижевник
10. Доц. др Валентина Хамовић, Учитељски факултет у Београду
11. Југослав Кипријановић, новинар
12. Зоран Павловић, историчар
13. Радомир Батуран, књижевник
14. Момчило Селић, књижевник
15. Ана Селић, преводилац
16. Жељко Цвијановић, новинар, уредник портала Нови Стандард“
17. Проф.др Иван Дојчиновић, Физички факултет Универзитета у Београду
18. Др Јелена Дојчиновић, Астрономска опсерваторија у Београду
19. Доц. др Павле Ботић, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
20. Татјана Ботић
21. Др Миша Ђурковић, виши научни сарадник Института за европске студије у Београду
22. Бошко Обрадовић, ИК Катена мунди, уредник
23. Бранимир Нешић, директор ИК Катена мунди
24. Никола Маринковић, књижевни критичар
25. Др Љубомир Протић, професор Математичког факултета Универзитета у Београду (у пензији)
26. Др Слободан Јанковић, истраживач сарадник, Институт за међународну политику и привреду у Београду
27. Проф. др Драгиша Бојовић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу
28. Бранко Павловић, адвокат, Београд
29. Хаџи Ђорђе Ј. Јанић, књижевник
30. Слободан и Драгана Стамболовић, Београд
31. Слободан Цветковић
32. Весна Цветковић
33. Павле Цветковић
34. Марија Цветковић
35. Милорад Маринковић
36. Драган Вујисић, предузетник
37. Данијела Вујисић, професор
38. Драгиша Јевтић, официр у пензији
39. Зоран Шкорић, дипломирани економиста

 

Edited January 10, 2015 by Malkmus

[Lezilebovich]

 

Буком која се диже око забране кажњавања деце само се скреће пажња са системских узрока проблема породице у Србији.

 

pa ko diže buku, ako ne ove "ugledne" ličnosti i njihov medijski pratilac ZM ?

[Takeshi]

Musolini, Hitler i Staljin.

 

 

Ugledni naučni i javni radnici.

http://www.standard.rs/politika/30850-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B0-%D1%81%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B0,-%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0

a gde je bin laden? morao bi malo osavremeniti poredjenja.

 

medicinar sa ta kursom, hobi - spinovanje.

[Lezilebovich]

čak ni ovako ugledne ličnosti, nisu htele ZM-a na svojoj listi :D

[Takeshi]

čak ni ovako ugledne ličnosti, nisu htele ZM-a na svojoj listi :D

 

sto je ovaj naravno primetio, najavljujuci da ce biti jos drugih peticija. 

 

gde je sanda raskovic ivic na ovoj dss-dveri peticiji?

[Lezilebovich]

Zoća™ postaje rezident u Mixeru

 

 

Ljubavi možda nema dovoljno u stvarnosti, ali ono što je činjenica jeste da se nikada do sada nije govorilo više o njoj. Činjenica je da ljubavi ima sve manje jer se putem medija plasira „instant" ljubav koju nove generacije prihvataju i njome se, nažalost, diče", rekla je Mirjana Bobic Mojsilovic na novosadskoj tribini, a šta ona i Zoran Milivojević još imaju da kažu na temu ljubavi, zaljubljenosti i preljube, saznajte u sredu, 11. februara.

 

Ovo deluje kao da će biti veličanstveni rasadnik svakojake gluposti i opštih mesta.

[Indy]

Ah, te "nove generacije" mora da su neki retardi... na mame i tate, valjda.

[betty]

ali taj prezir prema zaljubljenosti, to je nesto skroz iscaseno, zar ne? 

[Indy]

Ima smisla koliko i prezir prema kijavici.

[Hella]

ljubav je izmišljotina siromaha to shvati svaki rednek čim dobije jurodžekpot

[halloween]

Veličanstvena uvodna rečenica. Nepotrebno dalje čitanje.

 

Неки људи чешће, а неки ређе примећују да им се...