GMO - Monsanto at the door

[dùda]

4 minutes ago, Luther said:

 

Ne moraš ni prve ni bilo koje godine da kupuješ od "njih" tako da tu zločina nema. Kupuj nesterilno seme sigurno ima toga na tržištu. 

Pa i nema baš.

Eto spomenula sam krompir.

Moj svekar je jedno seme održavao 40 godina. Danas nema krompira sa kojim je to moguće.

Sve je gore i gore. Uskoro će morati svake godine da kupuju novi semenski krompir. A nije da nisu isprobali razna semena.

[Luther]

Nemam, pojma, ali logika kaže da ako postoji tražnja za "nesterilnim" semenom neko će ga i proizvoditi. A tražnja će postojati ako je upotreba takvog semena profitabilna. Ukoliko nije ni ne treba da postoji. Ako recimo to seme od 40 godina daje tri puta manji prinos od ovog "sterilnog" zašto bi se neko time zabavljao.  

[namenski]

Luther ponovo u trci za profitom...  

[dùda]

2 minutes ago, Luther said:

Nemam, pojma, ali logika kaže da ako postoji tražnja za "nesterilnim" semenom neko će ga i proizvoditi. A tražnja će postojati ako je upotreba takvog semena profitabilna. Ukoliko nije ni ne treba da postoji. Ako recimo to seme od 40 godina daje tri puta manji prinos od ovog "sterilnog" zašto bi se neko time zabavljao.  

pa evo, ja znam taj konkretan primer

taj stari krompir tj seme je bio kenebek

ima i danas da se kupi kenebek, ali on morže da se tera dve godine i kraj priče

 

pričao mi muž da je prinos kod njih uvek bio sjajan, zemlja, klima, sve super za krompir, bilo ga na tone

niikakve razliike nema ni sada sa tim novim krompirom, samo što ne moš' od njega da praviš seme godinama, sad zašto je to tako, pojma nemam, neki đavo mu rade

 

i da, i nekada i sada se na toj planini rabilo stajsko đubrivo, pesticidi još nisu stigli, još se ne pamti godina da je krompir omanuo

niko tamo nije umro od gladi, ono jes' da su ljudi vredni, mnogo se radi, ali da se jede vala ima, i sve to bez pesticida i fertilizacije veštakom

 

a planina je, klima surova, visina 900-1200 m

e pa ako tu može da se opstane na takav način, pa može i na mnogim drugim oblastima kugle zemaljske

[palikaris]

37 minutes ago, braca said:

Pa zar to nije slučaj već decenijama sa kukuruzom i još nekim biljkama?  Mislim ima neko seme ali je sterilno, ne nikne ništa od toga (i.e. moraš svake godine ponovo da kupuješ seme od njih).  To je zločin svetskih razmera, tu si u pravu.

 

Banane valjda, ove sto mi jedemo su genetski modifikovane. Em su 5 puta vece od prirodnih, em prave banane imaju neko veliko semenje, kao biber. Naravno ukus veze nema. Nisam imao pojma.

[Luther]

1 minute ago, dùda said:

pa evo, ja znam taj konkretan primer

taj stari krompir tj seme je bio kenebek

ima i danas da se kupi kenebek, ali on morže da se tera dve godine i kraj priče

 

pričao mi muž da je prinos kod njih uvek bio sjajan, zemlja, klima, sve super za krompir, bilo ga na tone

niikakve razliike nema ni sada sa tim novim krompirom, samo što ne moš' od njega da praviš seme godinama, sad zašto je to tako, pojma nemam, neki đavo mu rade

 

i da, i nekada i sada se na toj planini rabilo stajsko đubrivo, pesticidi još nisu stigli, još se ne pamti godina da je krompir omanuo

niko tamo nije umro od gladi, ono jes' da su ljudi vredni, mnogo se radi, ali da se jede vala ima, i sve to bez pesticida i fertilizacije veštakom

 

a planina je, klima surova, visina 900-1200 m

e pa ako tu može da se opstane na takav način, pa može i na mnogim drugim oblastima kugle zemaljske

 

Možda može da se opstane na takav način, ali ljudi bi nekako da se pomere od stanja da mnogo rade a tek su na granici da ne umiru od gladi i eto imaju nešto da pojedu. 

Ljudi su širom planete umirali od gladi do te tzv. Treće pojoprivredne revolucije. Nkon toga uprkos velikom demografskom skoku nema pojava umiranja od gladi u većim razmerama. Da li je sve to dobro ili loše zavisi od toga kako definišeš takva stanja.

[mackenzie]

6 hours ago, braca said:

Monstanto je zlo. Opaka pohlepa mafijaska multinacionala spremna na sve da napravi pare.

 

Medjutim, ipak me koska pitanje da li bi vecina nas uopste bila ziva da nije njih. Da objasnim : ne tako davno, ljudi su bukvalno umirali od gladi, i u takvim zemljama kao sto je jedna Irska. Danas se svi loze na organic hranu, roundup bad, medjutim bez hemikalija i masovne produkcije bi na zalost vecina gladovala.

 

Bilo je Irskoj tada jako mnogo hrane. Ali u lukama, za izvoz. Više grla stoke su tadašnji anglosaksonski gospodari izvezli iz Irske nego što je bilo ljudi i oko milion galona putera, između ostalog.

[mackenzie]

1 hour ago, Luther said:

Nemam, pojma, ali logika kaže da ako postoji tražnja za "nesterilnim" semenom neko će ga i proizvoditi. A tražnja će postojati ako je upotreba takvog semena profitabilna. Ukoliko nije ni ne treba da postoji. Ako recimo to seme od 40 godina daje tri puta manji prinos od ovog "sterilnog" zašto bi se neko time zabavljao.  

 

Zato što niko ne jede govna. Jer manjkaju nutritivnih sastojaka.

[Radoye]

3 hours ago, braca said:

Pa zar to nije slučaj već decenijama sa kukuruzom i još nekim biljkama?  Mislim ima neko seme ali je sterilno, ne nikne ništa od toga (i.e. moraš svake godine ponovo da kupuješ seme od njih).  To je zločin svetskih razmera, tu si u pravu.

 

 

Komercijalni hibridi kukuruza i ostalih zitarica su u sirokoj upotrebi vec dobrih 100-njak godina, dobijaju se sistematskim ukrstanjem razlicitih sorti preko nekoliko godina s ciljem da u odredjenoj generaciji daju zeljene uniformne karakteristike (otpornost na klimatske uslove, veliki prinos itd). Seme koje se prodaje je bas ta generacija, vec sledeca generacija ne mora vise da ima te pozeljne karakteristike i ako se to seme dobijeno od useva kupljenog hibrida ponovo poseje prinos cesto totalno podbaci - bilo zato sto samo manji % semena nikne, bilo zato sto plod bude mali i loseg kvaliteta, sto ga potamane bolestine ili vec sta. Prednost ovih hibrida su prinosi po nekoliko puta veci od onih kad bi se sejale tradicionalne sorte, mana je to da svake godine mora da se kupuje seme. Pa sta se kome vise isplati.

 

Takodje, na slican nacin se ukrstanjem i hibridizacijom dobijaju sorte voca i povrca bez semena - pomenute banane, pa onda lubenice, pomorandze itd koje su trazenije na trzistu i skuplje se prodaju nego tradicionalne sorte. Naravno, opet treba svake godine kupovati seme (osim u slucaju vocki, jel'da, jer drvo ko drvo zivi dugo).

[ToniAdams]

A muharike?

[namenski]

6 hours ago, mackenzie said:

 

Bilo je Irskoj tada jako mnogo hrane. Ali u lukama, za izvoz. Više grla stoke su tadašnji anglosaksonski gospodari izvezli iz Irske nego što je bilo ljudi i oko milion galona putera, između ostalog.

 

6 hours ago, mackenzie said:

 

Zato što niko ne jede govna. Jer manjkaju nutritivnih sastojaka.

+1

I zato sto u prici o monsantima, hrani i lekovima koji moraju pre svega da donesu profit, pa tek onda da hrane i lece, svi lutheri obavezno zaborave da napomenu da monsanto dostignuca pre svega sluze da americki ili holandski farmer na konstantnoj ili smanjujucoj povrsini, po svaku cenu dobija sve vece i vece prinose.

Pa tako, trpimo secer proizveden od secerne repe uz ekstremno skupu mehanizaciju, dok bojkotujemo secernu trsku s kojom svetska sirotinja ne zna sta ce, dok zemlje poput poslovicno plodne Ukrajine ili Venecuele, koje bi i bez monsanta mogle da hrane pola sveta, uvoze hranu.

Samo Venecuela, pre poslednjih americkih sankcija oko 300 miliona US$ godisnje.

Jebe se monsantu da razvija sorte koje bi u Africi na primer podigle proizvodnju hrane, nema tamo trzista, ali ce zato genetski modifikovana sranja tamo da stignu posredno: isto vazi i za sve Srbije koje su ostavljene na milost i nemilost galopirajucem kapitalizmu, beskrupuloznim elitama i tajkunima, koji ce poljoprivredu, privrednu granu u kojoj je decenija jedinica mere, da uredjuju i vode od danas do sutra i iskliucivo profitno^tm

 

[djeneralche]

48 minutes ago, namenski said:

 

Pa tako, trpimo secer proizveden od secerne repe uz ekstremno skupu mehanizaciju, dok bojkotujemo secernu trsku s kojom svetska sirotinja ne zna sta ce

 

Koji to "mi"? Treba da jedemo secer od secerne trske koji se ne proizvodi ovde a da bacamo secer od vojvodjanske secerne repe?

Ukrajina, Monsanto, Holodomor, to ja ta veza.

[namenski]

58 minutes ago, djeneralche said:

Koji to "mi"? Treba da jedemo secer od secerne trske koji se ne proizvodi ovde a da bacamo secer od vojvodjanske secerne repe?

Ukrajina, Monsanto, Holodomor, to ja ta veza.

Mitm smo cela zapadna civilizacija koja je unakazila i degenerisala i tako elementarne aktivnosti kao sto je proizvodnja hrane i lekova, dovela ih do apsurda.

Ako to ne razumes - tvoj problem.

 

I mani me nabrajanja Ukrajine, Monsanta i Holodomora, to raspravljaj sa lutherima, nema tu nikakve veze.

OK?

[Venom]

15 hours ago, braca said:

Monstanto je zlo. Opaka pohlepa mafijaska multinacionala spremna na sve da napravi pare.

 

Medjutim, ipak me koska pitanje da li bi vecina nas uopste bila ziva da nije njih. Da objasnim : ne tako davno, ljudi su bukvalno umirali od gladi, i u takvim zemljama kao sto je jedna Irska. Danas se svi loze na organic hranu, roundup bad, medjutim bez hemikalija i masovne produkcije bi na zalost vecina gladovala.

 

Ta prica vise ne pije vodu, jer se ogroman broj hrane baci zato sto ne ispunjava estetske standarde, npr. jabuka koja nije dovoljno crvena, krastavac koji nije dovoljno ravan, sargarepa koja je previse kvrgava. U nekim zemljama procene za ukupnu kolicinu bacene hrane idu i do 50% od proizvedene. Dakle u idealnom svetu bi mogao da proizvedes 50% manje hrane danas i opet bi bilo dovoljno za sve.

[namenski]

8 minutes ago, Venom said:

Dakle u idealnom svetu bi mogao da proizvedes 50% manje hrane danas i opet bi bilo dovoljno za sve.

+1

Samo, da bi to priznali, zagovornici trzista i profita kao mere svih stvari, morali bi da priznaju i da problem nije u proizvodnji i proizvedenim kolicinama, nego u raspodeli, sto je sasvim drugi problem, ni tehnoloski, ni bioloski, ni hemijski...

Nego politicki, sistemski^tm, a uci u tu pricu vec bi znacilo da nesto nije u redu sa najboljim od svih svetova, vrlim novim svetom...

A to ne smemo da dopustimo, jer bi u pitanje dovelo same temelje slobode, demokratije, trzista…