Hladni rat

[Radoye]

Nema frke, ja to cisto da ne bude zabune.

 

Rusi su prvi eksperimentisali sa balistickim raketama na podmornicama ali tek od 1955, dok je prakticna primena dosla negde 1960. i to u nekako isto vreme i u SSSR i na zapadu. Sama raketa koju su Rusi koristili za ekspetimente je razvijena 1954. i bila je njihova prva nuklearna balisticka raketa. Nema teorije da je neko 1949. razmatrao gradnju ovako necega, u SSSR ili drugde. Narocito ne u SSSR jer oni tada jos uvek nisu ni imali bombu a bez toga je citav koncept balisticke podmornice besmislen.

 

Jako puno revisionistickih fantazija se moze naci kako na internetu tako i u knjigama, neko se istripuje i pusti buvu a onda resavska prepisivacka uzme maha i za cas posla vise ne mozes da razdvojis mit od stvarnosti. Jedno vreme je bilo popularno izmisljati svakojake nemacke tajne projekte, letece tanjire i ostale bajke, a odnedavno su Rusi usli u modu.

 

Kao na primer ovo:

 

 

Vise izvora ponavlja kako je ovo projektovano jos pred rat, razvoj prekinut nemackim napadom 1941. pa nastavljen da bi na kraju poletelo 1945 ali se navodno odustalo jer je tada postala dostupna naprednija nemacka tehnologija. Cilj je naravno pokazati kako Rusi nisu zaostajali za drugima u razvoju tehnologije turbomlaznih motora. Ja vec godinama tragam za bilo kakvom fotografijom koja bi potkrepila postojanje ovakvog prototipa ali uzalud. Zapravo, radi se o jednoj studiji zasnovanoj na teoretskom motoru Arhipa Ljulke koji fizicki nikada nije postojao, sa ciljem da se utvrdi koliko je prakticna izvedba mlaznog aviona. Konstrukcioni biro Mihaila Gudkova koji je navodno proizveo prototip je zapravo bio zatvoren 1943.

 

Ili moj omiljen primer:

 

 

Navodno projekat na kome su Italijani radili u Musolinijevoj RSI u zadnjim danima rata, neobicno napredne konstrukcije i slican avionima s kraja 50-tih i pocetka 60-tih. Mozda zato sto jedini materijalni dokazi za njegovo postojanje, navodno autenticki crtezi iz 1943. na sebi imaju logo kompanije koji je u upotrebu usao 60-tih godina?

[bigvlada]

Kada sam rekao ispovesti bolesnog uma, upravo sam to i mislio. Ovo naravno nije sišlo sa papira. Ne razlikuje se od planova koje je za Staljina uradio jedan američki konstruktorski biro pre rata, kombinaciju bojnog broda i nosača aviona. Kada imaš ludog šefa/poslodavca, najlakše je nacrtati ono što hoće (čuo čovek da postoje V1 i V2) i pustiti da projekat sam propadne usled svoje tehničke nenormalnosti. 

[Shan Jan]

To bih voleo da vidim vlado, tu kombinaciju, daj malo vise infa ako imas. Inace jedna od mojih omiljenijih ludorija jer cherchilov ledeni nosac aviona: https://en.wikipedia.org/wiki/Project_Habakkuk

[vathra]

Шан Јан,

потражи Gibbs & Cox пројекте носача/бојног брода.

 

Иначе су Јапанци конвертовали два ББ, Хјугу и Исе, у ББ/НА

https://en.wikipedia.org/wiki/Ise-class_battleship

[vathra]

Што се тиче Стаљина, ипак се не може рећи да је што се тиче технике боловао од мегаломаније.

Ако изузмемо овакве фантазије, у пракси су остварења била чак и мања од оног што је конкуренција направила.

 

Упоредите нпр. тенкове, који је совјетски прототип имао више од 70 тона? А Немци су их редовно користили, Американци и Британци направили.

[bigvlada]

To bih voleo da vidim vlado, tu kombinaciju, daj malo vise infa ako imas. Inace jedna od mojih omiljenijih ludorija jer cherchilov ledeni nosac aviona: https://en.wikipedia.org/wiki/Project_Habakkuk

 

Slika koju znam da imam je i dalje nestala u akciji. Evo umesto toga jedne veće slike umetničke vizije Habakuka, sa sve bombarderima. Habakuk je bio interesantna ideja ali nepraktična. Lakše je bilo napraviti avione sa većim akcionim radijusom.  

 

 

Што се тиче Стаљина, ипак се не може рећи да је што се тиче технике боловао од мегаломаније.

Ако изузмемо овакве фантазије, у пракси су остварења била чак и мања од оног што је конкуренција направила.

 

Упоредите нпр. тенкове, који је совјетски прототип имао више од 70 тона? А Немци су их редовно користили, Американци и Британци направили.

 

Čovek je bio tehnički nepismen. Čerčil je u par navrata isticao ovu činjenicu u memoarima. Opaske o radijusu dejstva lovačkih aviona nad Bretanjom i ponuda slanja nekoliko pešadijskih korpusa "da svrše posao" otvaranja drugog fronta su primeri za to.

 

One gorepomenute projekte aviona nisam video. Imam History of aircraft construction in USSR Vadima Šavrova ( drugi tom obuhvata period 1938-1950), Early Soviet Jet Fighters Jefima Gordona i Soviet Secret Projects Fighters Since 1945 koju je napisao zajedno sa Tonijem Batlerom. Tamo se ne pominju, ali se pominju projekti mlaznog motora od kojih je prvi bio 1929; međutim delom zbog toga što se lavovski deo posla obavljao u Harkovu i Lenjingradu, delom zbog premeštanja fabrika i osoblja a delom i zbog niskog prioriteta projekata razvoja mlaznjaka, motora za serijsku proizvodnju nije bilo pre završetka rata. 

 

Što se tiče megalomanije.... Staljinova čelična jaja.  :0.6: Knjiga gde su pobrojani svi (papirni) projekti kugelpanzer-a. 

 

 

Nisu to nove ideje, samo što su uglavnom (s pravom) ostajale na papiru. Autor je car jer je našao izdavača koji vrlo lako može da nam u budućnosti da mašinu kojom možemo da bukvalno pregazimo Maus-a. :0.6:

 

 

edit: ovu sam zaboravio.

 

Edited October 29, 2015 by bigvlada

[vathra]

Čovek je bio tehnički nepismen. Čerčil je u par navrata isticao ovu činjenicu u memoarima. Opaske o radijusu dejstva lovačkih aviona nad Bretanjom i ponuda slanja nekoliko pešadijskih korpusa "da svrše posao" otvaranja drugog fronta su primeri za to.

 

Занимљиво је Алан Брук, начелник британског ГШ, је за Стаљина рекао да је видео на делу ”војног генија највећег калибра”, а за Черчила па и Рузвелта је говорио да је далеко теже било објаснити им неке војне ствари. Зато би требало узети са резервом Черчилове изјаве о Стаљину.

 

За мегаломанију треба погледати само оно што је макар почело да се гради као прототип, батали нешто што је неко некад нацртао и никад није ни било предвиђено за изградњу.

[Korki]

Ко је бољи војни вођа може да се погледа у војним сукобима пре Другог светског рата:

-Черчил, Галипоље, Први светски рат.

-Стаљин, Битка за Царицин(Стаљинград, Волгоград данас) у руском Грађанском рату, можда најважнија битка Грађанског рата.

Стаљин са скоро дупло мање војске и без подршке света(150 000 наспрам 250 000), коју су Бели имали, на челу са Британцима који су учествовали у тој бици на страни Белих, успева да поврати град и Черчил који има дупло више војске од Турака(550 000 наспрам 350 000) који губи битку.

додатак: ту турску војску ће само пар месеци касније руси раставити у офанзиви које кренула са Кавказа(Ерзурум офанзива), Турке је спасила Револуција у Русији 1917.

Edited October 29, 2015 by Korki

[Yoda]

Dobro, Korki, ima valjda nesto i do nemackog genija koji je kreirao strategiju odbrane Galipolja, a nesto i do discipline i organizacije Crvene armije koju je utegao jedan cika, a  koga je mnogo godina kasnije posetio Staljinov likvidator, Ramon Merkader.

Edited October 29, 2015 by Yoda

[namenski]

Dobro, Korki, ima valjda nesto i do nemackog genija koji je kreirao strategiju odbrane Galipolja, a nesto i do discipline i organizacije Crvene armije koju je utegao jedan cika, a  koga je mnogo godina kasnije posetio Staljinov likvidator, Ramon Merkader.

Korki na stranu, ali bi morao da budes malo precizniji - da ne kazem nesto gore - u ovakvim stvarima: Galipolje se ne brani niti se branilo strategijom....

Strateska je, naime, odluka da se pokusa da se nesto uradi sa Turskom sa svim u tom trenutnku sagledivim implikacijama svake sorte, od politickih, preko vojnih, do ekonomskih; strateska je odluka da se s tim pocne pokusajem proboja kroz Dardanele i dalje, itd, itd...

Na samom Galipolju, radi se o taktici, ako se tera mak na konac, a s obzirom na upotrebljene snage, moze da se udene i operatika, logistika se podrazumeva iako se tada jos uvek nije znalo za nju niti se tako zvala, to ce da saceka Amerikance i WW2.

Spora nema da je 'nemacki vojni genije' - mada bih rado da cujem sta je to - imao udela u organizaciji odbrane Galipolja, ali koliko god taj genije bio veliki, bez dobrog i motivisanog vojnickog materijala - u ovom slucaju Turaka - od svega tesko da bi ista bilo, obaska sto se svi izvori slazu da se, kada je o Turcima rec - radilo o prvoklasnom vojnickom materijalu, nezahtevnom, lakom za odrzavanje, disciplinovanom, ornom za bijenje bez mnogo prica i talambasanja o patriotizmima i ostalim glupostima.

Turci su to, uostalom, i dokazali, sve do Koreje kada su im mnogi bili itekako zahvalni.

Kad pomenusmo taktiku, operatiku i strategiju, ovu poslednju narocito, greota je ne podsetiti se 1 odlicne knjige prevedene i na srpski, Bofr, Uvod u strategiju, odlicnog dela na tu temu, obaska sto je autor, inace francuski general i odlican teoreticar, imao nesrecu da rikne na VMA tokom posete Beogradu, tamo negde jebemliga, treba proveriti, krajem sedamdesetih, pocetkom osamdesetih...

 

Sto se discipline i organizacije PKKA tice - stoji, ali: precesto se zaboravlja, cesto i namerno, ne uklapa se jebiga, da je PKKA dvadesetih i pocetkom tridesetih godina XX veka bila u neku ruku svetska vojna avangarda: mlada, neopterecena tradicijom, u jednom drustvu za koje je spoljna pretnja bila ideoloska cinjenica i koje se razvijalo usmereno poprilicno militaristicki, RKKA je porodila skoro sve novotarije kojima su se kasnije kitili razni Guderijani, Lidel Hartovi, De Golovi, itd, itd...

Od masovne upotrebe tenkova, do velikih vazdusnih desanta: Frunze, Tuhacevski, itd, itd, su samo neka od imena vrhunskih vojnih teoreticara tog doba: parije tadasnje takozvane medjunarodne zajednice, Sovjetska Rusija i vajmarska Nemacka, Reichswehr da se ne lazemo, saradjuju bratski i dele znanja i saznanja.

Stuka je rodjena u Lipecku, tenkovi su se isprobavali na nekim drugim mestima, petljalo se i sa hemijom: prva postava Luftwaffe, oni zaista opasni, jer nisu samo leteli, nego su i izmisljali nove nacine upotrebe letecih masina, Melders i Trautloft na primer, prosli su kroz Lipeck u slozi sa svojim sovjetskim kolegama, deleci znanja.

Nemacka je dobila mesto i priliku da se bavi necim cime u samoj Nemackoj ne bi mogla, zabrane, Versaj, taj rad, a Sovjeti priliku za uvid u dostignuca mozda najrazvijenije vazduhoplovne tehnologije tih godina.

Interesantno je da je tacku na saradnju stavio niko drugi nego Adolf, odmah po dolasku na vlast: ideologija je dosla po svoje, iako nije smetala likovima kakav je jedan od organizatora i ucesnika pomenute saradnje, pruski oficir, tipican da tipicniji ne moze biti, Johannes Friedrich von Seeckt, poznatiji kao Hans, covek koji je uspeo da Nemackoj sacuva jezgro vojske, onog buduceg Wehrmacht-a, mada mozda i poseje seme njegovog neuspeha iz prostog razloga sto je sacuvani oficirski kadar bio previse kastinski nastrojen za potrebe nacizma koji ce po svoje da dodje u Luftwaffe, a najvise i najizrazitije kod nemackih WW2 podmornickih posada, dakle u bransama koje nisu mnogo zarezivale tradiciju nego su otvarale perspektive omladini Nemacke i nekim od vrhunskih dostignuca 'nemackog vojnickog genija'  :P , i to u svakom pogledu - od strucnosti i efikasnosti, preko nevidjene drskosti do - hrabrosti.

 

Sam von Seeckt, inace nacelnik staba kod Makenzena tokom nemackog napada na Srbiju 1915, zavrsice karijeru u Kini kao vojni savetnik Cang Kaj Seka i to zadavsi poprilicno glavobolje crvenima koje je priterao uza zid, zamalo.

U Kini ce, ovako ili onako, da se ponovo sretne sa nekim od sovjetskih saradnika i to kako gde i kako kad: od sovjetskih savetnika kod tog istog Canga, do Kominterna potpaljivaca kao sto je bio cuveni Borodin, neke od marsala da ne pominjemo... 

Edited October 29, 2015 by namenski

[Korki]

Чанг Кај Шек је подржаван од СССР у борби против Јапана, испоручивана му је војна опрема, одређени кредити, инструктори  итд. Ч.К Шек је делом совјетски ђак, он је обучаван, иако националиста, у Москви од стране Комитерне. Бородин, као агент СССР, је био његов саветник.

Али заниљив је био и генерал Црвене Армије и легедна грађанског рата, Бљухер, који је био војни инструктор у штабу Куомитанга, када је кренула Северна експедиција у уједињавању Кине. Када је Ч.К Шек кренуо у обрачун са комунистима обезбедио им је сигуран повратак у СССР. Касније је Бљухер елиминисан у чисткама крајем тридесетих.

Што се тиче Турака, већ сам рекао: турска војска је изгубила 1/4 данашње Турске моментално после Галипоља, за пар месеци, Трабзон им је пао за пар дана, од стране Руса. Средином 1916 ветарани Галипоља на челу са Ататурком су доживели пораз од Руса и Турску је спасио политики хаос у Русији.

Галипоље је огромна грешка, на много нивоа, Британца а међу њима Черчил је имао велику улогу у томе. Нико не може да ме убеди да је руска војска била опремљенија од Британца на Галипољу јер то није била. Она је имала огромне проблеме, због чега се делимично десила Револуција.

[Radoye]

E jebiga sad.

 

Ruska vojska nije ratovala na Galipolju, njihova situacija na Kavkazu je drasticno drugacija (linije snabdevanja, sirina fronta, teren, odbrambene fortifikacije...), jedino sto je bilo slicno je da su se i Rusi i Britanci (i njihovi kolonijalci) tukli protiv Turaka.

 

Sto se tice Cercila, njegova uloga oko Galipolja pocinje i zavrsava se insistiranjem da se otvori alternativni front protiv Turske, da se rasterete ostali frontovi (ukljucujuci i onaj na Kavkazu) i da se eventualno na prepad pokusa zauzeti Istanbul i na taj nacin otvore komunikacije izmedju Mediterana i Crnog Mora a mozda i izbaci Turska iz stroja Centralnih Sila. Ideja kao ideja nije bila bez osnova. Ono gde je Cercilova greska je sto je on nastavio da tvrdoglavo insistira na toj ideji cak i kad su stvari opasno krenule naopako. Cercil niti je komandovao trupama na terenu niti je ucestvovao u samom planiranju kampanje dalje od inicijalne ideje ("trebalo bi otvoriti novi front u Turskoj i pokusati otvoriti komunikaciju sa Rusima kroz Bosfor i Dardanele") i kasnije je uporno a cak i tvrdoglavo gurao i u vladi i u parlamentu da se nastavi sa operacijom.

 

Prema originalnom planu, trebalo je prvo forsirati Dardanele brodovima i unistiti obalsku artiljeriju i utvrdjenja sa obe strane. No, Antanta je zestoko potcenila turske snage stacionirane ovde, a usput su prenebregnuli svaku mogucnost da bi moreuz mogao biti miniran. U nekoliko ponovljenih pokusaja (na Cercilovo insistiranje), saveznicko brodovlje je bilo masakrirano bez da su neprijatelju naneli znacajnije gubitke. Opet, preoptimisticno ocenivsi da su, kad su vec sami toliko najebali, sigurno i Turke dobro nalupali, Cercil insistira da se nastavi sa planiranim kopnenim delom operacije.

 

Zasto bas na Galipoli - ne znam. Ulgavnom, uzak a dugacak stenoviti jezik, sirok nekih 6-7 km a dugacak 75, sa Turcima ukopanim na visokom, sa utvrdjenjima, baterijama teske artiljerije i ostalim sranjima, mi se ovako laicki i sa udaljenosti od 100-njak godina nimalo ne cini logicnim mestom za invaziju. Mozda se sam Galipoli mogao i zaobici, i iskrcati se negde drugde, ako je vec Istanbul bio krajnji strateski cilj operacije. Mozda negde u Saroskom zalivu, stajaznam.

 

Na stranu to sto je ovo bila jedan od prvih pomorskih desanata ovakve velicine, prakticno generalna proba za ono sto cemo gledati u 2. svetskom, a sve onako ad-hok improvizovano zato sto jednostavno nije postojalo iskustvo na koje bi se moglo osloniti kako da se izvede pomorski desant.

 

U isto vreme, Francuzi su se iskrcali sa azijske strane Dardanela. Samo, kad su videli da su stvari posle po qrcu, Francuzi su se spakovali i povukli. Za razliku od njih, Britanci su nastavili da pumpaju trupe u klanicu dobrih godinu dana. Naravno, uz stravicnu cenu u ljudskim zivotima, zbog cega je na kraju i sam Cercil na jedno vreme pao u politicku nemilost.

 

Ko zna sta bi bilo da je Antanta na vreme odustala od ove ideje. Trupe koje su ovde uludo bacili tesko da bi donele neku vecu prevagu da su upotrebljenje onako kako je originalno zamisljeno, na zapadnom frontu. Da li su mogli da idu sa njima u Basru, ili u Egipat, ili mozda da se ranije vrsi diplomatski pritisak na Grcku da dozvoli upotrebu luke Solun da se te trupe upumpaju u Srbiju? Ili u Italiju? Da li bi Italija uopste stupila u rat?

 

Sa druge strane, gotovo sigurno je da bi, da nije bilo Galipolja, da bi onih 16 turskih divizija koje su godinu dana tu bile vezane bile sve to vreme u akciji protivu Rusa na Kavkazu.

Edited October 30, 2015 by Radoye

[Korki]

Пробијени су били Турци на Кавказу почетком 1916. Не говoрим о томе, ту се слажем да су имали лошије шансе од Руса. Говорим о средини 1916, јул и август, када се битке пребацују практично у Анадолију и када Русе неуспешно нападају 2 и 3 турска армија. Друга армија је била подређена Ататурку. Била је на одбрани Дарданела, попуњавала је људима мислим 5. турску армију која је била на Галипољу. И трећа армија је попуњавала на Галипољу, средином 1916 добар део људи је враћен у 2 и 3 армију и имали су неке почетне успехе у офанзиви против Руса али је касније настала катастрофа, око 30% обе армије је убијено, масовно дезертирање...Кажем, Турке је спасила политичка ситуација у Русији.

Черчил

 

“but there would be no more war with Turkey. A good army of 50,000 and sea-power—that is the end of the Turkish menace.”

 

Било је 10 пута више војске и није успео у циљу. Толико о његовом осећају за ситуацију, због тога се и десила кланица. Черчил је вршио велики притисак на командире, један је због тога замењен, слао је људе у смрт а непретка није било, али Черчил је и даље притискао. Један део разлога је и Черчилов расизам и што је мислио да ће се Турци распасти, као нека племена по Африци са стрелама, чим виде Британску морнарицу. Галипоље је изабрано баш зато што се није водило претерано рачуна на могући отпор Турака.

[bigvlada]

Занимљиво је Алан Брук, начелник британског ГШ, је за Стаљина рекао да је видео на делу ”војног генија највећег калибра”, а за Черчила па и Рузвелта је говорио да је далеко теже било објаснити им неке војне ствари. Зато би требало узети са резервом Черчилове изјаве о Стаљину.

 

За мегаломанију треба погледати само оно што је макар почело да се гради као прототип, батали нешто што је неко некад нацртао и никад није ни било предвиђено за изградњу.

 

Neko je sve te megalomanske projekte naručio. To što su bili tehnički neostvarivi je druga tema. Problem i sa podmornicom i sa BB/CV i sa jajima je u tome što ne postoji jedan metar kojim bi se gradirali neostvareni projekti. Između crteža inženjera i gotovih planova poslatih fabrici stoje godine (u nekim slučajevima i decenije) istraživanja i razvoja, brdo zlatnika i planina potrošenog papira. Plus razni demonstratori, predprodukcione verzije mašina itd... Časopisi i pojedinci često objavljuju projekte koji iz objektivnih razloga nikada nisu prošli preliminarnu fazu ali deluju efektno. Problem je kada se izvrće istina i ti projekti predstavljaju kao nešto što je bilo ostvarivo ali eto neko nije hteo ili još gore kao nešto što je napravljeno. 

 

Jedna umetnička vizija američkog kosmičkog broda iz ruskog časopisa. Danas imamo fotošop pa je prezentacija efektnija ali se suštinski malo toga promenilo. 

 

[namenski]

Zasto bas na Galipoli - ne znam. 

Ejebigasad  :)

Nije stvar u Galipolju, stvar je z Dardanelima, tacnije u potrebi da se moreuz otvori za mornaricu, udje u Mramorno more, ne zaplete u kopnene operacije, Turci tuku tamo gde su najslabiji.

Sa jakim pomorskim snagama u Mramornom moru, Stambolu gradu nema zivota.

Dardaneli se inace onako, po inerciji, uzimaju za Cercilovu pizdariju koja se malo-malo pa potegne, ali stvari ne stoje bas tako: sama ideja potice jos iz 1914, visi u vazduhu, razmatra se i ulazak u Tursku preko Aleksandrete sto Francuzi kvare, itd, itd...

Vinston je platio ceh kao najvise eksponiran, ali u svetlu tadasnjih dogadjaja i nacina razmisljanja: 1915. je godina, Zapadni front se zakopao i svima polako postaje jasno da nesto ne valja, sve stoji, krv se lije, ne pomera se ama bas nista.

Trebalo je biti zaista 1 Cercil pa pokusati da se utice na  generalsko admiralsku tupost: kampanja je smela, politicke i strategijske konsekvence su nesagledive, udara se u slabu tacku, onaj Cercilu i kasnije tako dragi 'meki trbuh'...

Sam Cercil ce dugo da proklinje nadlezne kopnene komandante koji su posle iskrcavanja na takoreci nebranjenu obalu stali da se ukopaju, prikupe snage, vide sta i kako dalje, jednom recju da daju vremena Turcima da se osveste i prikupe i to je mozda najvaznija lekcija ove vrste operacija koje se cesto u kontinentalnoj literaturi i ne samo literaturi podcenjuju.

Cercil je u pravu kad tvrdi da je stvar propala zbog nedovoljne energicnosti i neodlucnosti: turska stvar je jedno vreme zaista visila o koncu, a vise nego uspesna dejstva britanskih podmornica u Mramornom moru dokazuju da proci Dardanele i nije bilo tako nemoguce za pomorske snage.

U idiotizme Prvog svetskog rata zaista spada - i tu si u pravu - britansko nastojanje dugo skoro godinu dana da se resenje postigne na kopnu, spomenik generalskoj tuposti dostojan Prvog svetskog rata.

Doduse, da ne gresim dusu, ne samo tuposti nego i jednom nacinu razmisljanja koji jednostavno nije mogao da stigne tehnologiju i promene koje je ona unela u ratovanje.

 

Vinston je svoju lekciju naucio, izblatnjavio se kao - cini mi se - komandant puka u Flandriji, osvetlao obraz i na tom polju, i bice da se ozbiljno kandidovao za najveceg Drzavnika 20. veka.

Naravno, a iz danasnje perspektive narocito, moze da mu se prebaci toliko toga, ali nema spora da se radi em o izuzetnom liku, em o coveku, drzavniku i politicaru koji je mnogo puta dokazao i pokazao svoje sposobnosti i kvalitete: od prepoznavanja nemacke post WW1 pretnje i identifikacije nacizma kao zla kome se po svaku cenu treba stati na put, do neverovatnog broja politickih akcija, poteza, tehnickih i vojnickih doprinosa saveznickom  ratnom naporu.

Uz sve mane, pa i poneki promasaj, mora mu se - na primer - priznati posvecenost zapadnom modelu predstavnicke, parlamentarne demokratije, na stranu ogranicenja koja je svakako imao, od politickih pa do, ako se hoce, klasnih, a cak i iz danasnje perspektive tesko mu se moze prebaciti odgovornost za potpaljivanje Hladnog rata: sa tacke gledista Zapada i pobede u tom ratu - bio je u pravu, svidjalo se to nekom ili ne.

Kao lik - zapanjuje: dovoljan je samo letimican, povrsan uvid u samo njegove memoare, narocito one iz WW2 pa da covek ostane zapanjen nad neverovatnim mnostvom ideja, problema, pizdarija svake vrste koje je trebalo resavati, visoke, najvise politike, diplomatije i strategije, pa da coveka zaboli glava.