DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)

[ToniAdams]

pametno. nikad se ne zna kad ces da krepas.

[Sara]

1 hour ago, Meazza said:

 

Uvek imas svoj identitet. Ako mislis na kolektivni identitet, sve je to vrlo lako podlozno promeni iz generacije u generaciju.

Pričamo o nacionalnim identitetu, bar ja

[ToniAdams]

stvarno drzis do nacionalnog identiteta?

nikad to nisam razumeo.

[Sara]

6 minutes ago, Hamlet Strašni said:

Ја сам за викенд овластио жену да управља мојим ФБ кад умрем. ФБ увео  претварање  профила у посмртни или тако нешто

Ja jednog pokojnog blokirala, bog da mi oprosti, bilo mi jezivo što njegova ćerka piše sećanja, pomene i komentare u njegovo ime. "tata bi rekao.. Bla bla" 

[Sara]

Just now, ToniAdams said:

stvarno drzis do nacionalnog identiteta?

nikad to nisam razumeo.

Zapravo da, više nego što želim da priznam. Uprkos svemu što je ova država priredila meni i mojoj porodici 

[gospa buba]

paradoksalno, i ja. mada, kad bi doshlo do nekog streljanja, ja bih letela prva

sent from bubamoto

[namenski]

2 hours ago, Meazza said:

Uvek imas svoj identitet. Ako mislis na kolektivni identitet, sve je to vrlo lako podlozno promeni iz generacije u generaciju.

Jedan poznati Jung u poseti Pueblo indijancima, onima sto zive u nastambama iskopanim u vertikalnim stenama i non-stop se pentraju merdevinama gore - dole, zzavrsava razgovor i polazi. Poglavica ga pita koji je totem njegovog plemena, Jung odgovara da u Svajcarskoj nema totema.

Polaze niz stepenice, Indijanci kao svi normalni^tm ljudi silaze licem ka van, kao mi^tm niz stepenice, Jung licem ka merdevinama, opet kao mi^tm uz i niz merdevine...

Sisavsi, poglavica cutke prilazi Jungu i pokazuje sliku/amblem medveda na Jungovoj jakni, inace deo grba Berna, onog u Svajcarskoj.

Medved je jedina zivotinja koja se penje ili silazi licem ka drvetu, dupetom na dole...

 

Hocu reci, mozda ti mozes da pokusavas da isteras kolektivni identitet iz sebe, on iz tebe bogami nece.

I ne treba, on nas, dobrim delom cini onim sto jesmo, sa svim dobrim i losim stranama i naravno da se percepcija i odnos prema njemu menjaju prema istorijskim prilikama, ali je jedno priznati ga, a sasvim drugo pretvoriti u element koji te odredjuje kao jedinku.

Tada si vec u nacionalizmu, a taj sa identitetom veze nema, on je njegova negacija: kad covek spadne ili ga spadnu^tm na to da je pre svega Srbin, Papuanac, Nemac, onda je djavo odneo salu i znamo s cim imamo posla, da (nas) neko mulja i manipulise.

 

Ali, skoro pa ritualno se odricati identiteta, odnosno njegove vaznosti i samog postojanja uostalom, nikako nije dobro: time se ne dokazuje ama bas nista.

Edited May 14, 2018 by namenski

[Weenie Pooh]

13 hours ago, pt 2.0 said:

a smrt se na određenom nivou prevazilazi samo nekom vrstom kolektivnog identiteta, odnosno zajedništvom koje počiva na ljudskosti.

Smrt se ni na jednom nivou ne prevazilazi. Može da se prihvati do ove ili one mere, često uz pomoć donekle utešnih rituala, ali nemojmo se zavaravati pričom da ritualima prevazilazimo smrt.

 

Problem sa svim tim ritualima je što su sa vremenom sve manje efikasni, sve manje sposobni da modernom otuđenom čoveku pruže imalo utešnu iluziju pripadanja zajednici. Možda je mom dedi nešto značilo da se sa rodbinom okupi oko nečijeg groba i sluša popove kako bajaju, ali meni danas ne znači ništa. Pleme meni govori samo: "ovako ćemo jednog dana da zatrpamo i tebe i sve do kojih ti je stalo, da vas jedu crvi". A meni za to vreme kroz glavu prolazi "oćete kurac, zakazaću kremaciju šta košta da košta, a vi posle zatrpavajte jedni druge".

 

Naravno, nije ni alijenacija zdrava - ne ponosim se ja svojim otuđenjem od zajednice, ali ono najmanje ima veze sa grobljanjskim ritualima. Neefikasnost rituala samo je simptom, samo dokaz moje emotivne otupelosti i izolovanosti. Da bi se to promenilo potrebno je da ljudi drugačije žive, a ne da se drugačije sahranjuju.

[Meazza]

1 hour ago, Sara said:

Pričamo o nacionalnim identitetu, bar ja

 

To me tek uopste ne zanima. Mislim da je dovoljno sto pricamo jednim jezikom, a cak mi je i to svejedno. 

[ToniAdams]

+1

 

zapravo i dalje ne kapiram najjasnije na sta se ova kategorija odnosi. aj nek mi neko malo ilustruje pricu o nac identitetu, mozda sam megasrbenda a nisam ni svestan

[Filozof manijak]

PO mom mišljenju, taj "nacionalni" identitet je običan veštački konstrukt, i nimalo ne držim do istog

[Meazza]

1 hour ago, namenski said:

Jedan poznati Jung u poseti Pueblo indijancima, onima sto zive u nastambama iskopanim u vertikalnim stenama i non-stop se pentraju merdevinama gore - dole, zzavrsava razgovor i polazi. Poglavica ga pita koji je totem njegovog plemena, Jung odgovara da u Svajcarskoj nema totema.

Polaze niz stepenice, Indijanci kao svi normalni^tm ljudi silaze licem ka van, kao mi^tm niz stepenice, Jung licem ka merdevinama, opet kao mi^tm uz i niz merdevine...

Sisavsi, poglavica cutke prilazi Jungu i pokazuje sliku/amblem medveda na Jungovoj jakni, inace deo grba Berna, onog u Svajcarskoj.

Medved je jedina zivotinja koja se penje ili silazi licem ka drvetu, dupetom na dole...

 

Hocu reci, mozda ti mozes da pokusavas da isteras kolektivni identitet iz sebe, on iz tebe bogami nece.

 I ne treba, on nas, dobrim delom cini onim sto jesmo, sa svim dobrim i losim stranama i naravno da se percepcija i odnos prema njemu menjaju prema istorijskim prilikama, ali je jedno priznati ga, a sasvim drugo pretvoriti u element koji te odredjuje kao jedinku.

 Tada si vec u nacionalizmu, a taj sa identitetom veze nema, on je njegova negacija: kad covek spadne ili ga spadnu^tm na to da je pre svega Srbin, Papuanac, Nemac, onda je djavo odneo salu i znamo s cim imamo posla, da (nas) neko mulja i manipulise.

  

Ali, skoro pa ritualno se odricati identiteta, odnosno njegove vaznosti i samog postojanja uostalom, nikako nije dobro: time se ne dokazuje ama bas nista.

 

Ja se nicega ne odricem svojevoljno, pustam sebe da budem ono sto jesam. Ako mi do necega nije stalo ne mogu i necu da se pretvaram da mi jeste stalo. Ako tu postoji dosta toga balkanskog, srbijanskog, ja ne bezim od toga i nije me sramota toga sto jesam. Npr. preferiram klasiku, operu, rok muziku, volim da slusam salsu, ali volim i народњаке sto bi ti rekao.  Juzni vetar, Sinan? Daj ovamo. Ali necu da se hvatam za nesto sto mi je strano, kao sto su to mnogi ovdasnji obicaji, verovanja i nacini razmisljanja.

Edited May 14, 2018 by Meazza

[namenski]

19 minutes ago, Meazza said:

 

Ja se nicega ne odricem svojevoljno, pustam sebe da budem ono sto jesam. Ako mi do necega nije stalo ne mogu i necu da se pretvaram da mi jeste stalo. Ako tu postoji dosta toga balkanskog, srbijanskog, ja ne bezim od toga i nije me sramota toga sto jesam. Npr. preferiram klasiku, operu, rok muziku, volim da slusam salsu, ali volim i народњаке sto bi ti rekao.  Juzni vetar, Sinan? Daj ovamo. Ali necu da se hvatam za nesto sto mi je strano, kao sto su to mnogi ovdasnji obicaji, verovanja i nacini razmisljanja.

To sto si nabrojao samo su delici i to poprilicno stereotipni, identiteta.

Problem sa identitetom nastane, na primer, pred vratima Ausvica.

Ili Jasenovca.

Preferirao ti klasiku, operu, sinana ili cuvanje ovaca u nekoj zabiti u kojoj ti nikakvi identiteti niti sta znace, niti trebaju.

 

A sam izraz, fraza, 'ja sam ono sto jesam' je odraz nepoznavanja ili, jos gore, nepriznavanja veza koje nas - na dobro ili lose - vezuju sa generacijama koje su nam prethodile i cije je kolektivno secanje ugradjeno u nas, ali i sa generacijama koje nam slede: sustina price o identitetu je sacuvati ga, a ne dozvoliti da sklizne u nacionalizam/rasizam jer u tom slucaju postaje sopstvena negacija.

Bljak.

 

 

Edit: nikada i nigde nisam upotrebio izraz народњаци, ni u pozitivnom ni u negativnom kontekstu, proveri ako te ne mrzi, ali unesi obavezno u zapisnik.

[pt 2.0]

Namenski očarava na ovom topiku. 

 

(Naravno da imam nacionalni identitet. Kada sam ga najviše bila svesna? Dok sam živela u Minhenu godinu dana. Dok sam pokušavala da imam ljubavnu vezu sa strancem. Tokom bombrardovanja. Tokom devedesetih. Tokom svakog čina odlaska u inostranstvo gde predstavljam svoju zemlju. Ooo, da. Ja to imam, jak imprint.)

Edited May 14, 2018 by pt 2.0

[Weenie Pooh]

16 minutes ago, namenski said:

A sam izraz, fraza, 'ja sam ono sto jesam' je odraz nepoznavanja ili, jos gore, nepriznavanja veza koje nas - na dobro ili lose - vezuju sa generacijama koje su nam prethodile i cije je kolektivno secanje ugradjeno u nas, ali i sa generacijama koje nam slede: sustina price o identitetu je sacuvati ga, a ne dozvoliti da sklizne u nacionalizam/rasizam jer u tom slucaju postaje sopstvena negacija.

Bljak.

Daj molim te. Suština priče o identitetu ne može automatski da bude sačuvati ga - suština mora da bude definisati ga, što Meazza gore i pokušava da uradi, kako bi se odlučilo šta nam znači, da li ga vredi čuvati ili ne, na koji način, itd.

 

Jedina definicija koju ti nudiš je ona najprimitivnija: moramo se plemenski definisati jer će nas tako definisati druga plemena i strpati u koncentracione logore  Point Taken se na to nadovezuje ističući da je svog nacionalnog identiteta najviše svesna kad je neposredno izložena tuđim nacionalnim identitetima. Obe tendencije su vrlo dobro poznate, tragično kratkovide, i defanzivne - štonokažu reakcionarne.

 

Potreba za identitetskom osovinom oko koje će čovek graditi ličnost i život je, najiskrenije rečeno, tužna realnost doba u kom živimo. Postoji nešto htonsko u tom opsesivnom rovarenju oko temelja individue, u tim očajničkim pokušajima da iščprkamo nekakve artefakte zajedničke prošlosti, neke Korene, neki najmanji zajednički sadržalac koji će nam kolektivno pružiti kakvu-takvu ogradu od strašnog spoljnog sveta. Imam razumevanja i saosećanja za tu potrebu, ali ne toliko da bih zažmurio pre činjenicom da je to sve smoke & mirrors, da tražimo skrovište i utehu tamo gde ama baš nikakvog skrovišta i nikakve utehe nema i ne može biti.

 

Lepo kaže Marlo: