naucni vocap - kad necete da smarate posten svet

[Prospero]

A i kad su skinuti sa projekta primaju neku platicu i imaju placene doprinose, a ne rade ali stvarno nista.

 

to ako direktor instituta odluči da izmisli radno mesto "samostalni stručni saradnik" koje vuče platu recimo 30ak hiljada neto, i to van trezorskih priliva po projektu, tj mora da izmisli te pare. manji instituti i oni koji ne rade nešto posebno van državnih projekata uglavnom ne mogu ni to (jednom instu je prošle nedelje na 3 dana isključena struja).

 

ni matori™ redovni profesori na faxovima ne rade uglavnom ništa jer imaju saradnike/asistente da robovski tucaju kamen uče studente pa mnogi primaju po 150-200k mesečno neto.

[gospa buba]

 

 

ni matori™ redovni profesori na faxovima ne rade uglavnom ništa jer imaju saradnike/asistente da robovski tucaju kamen uče studente pa mnogi primaju po 150-200k mesečno neto.

nemoguce -_-

 

ja naivno pokushavam da nekako diskusija ne ode na tu stranu, jedva smo nekako prebrodili prirodnu vs drushtvenu kataklizmu neradnika, sad josh samo da prebrodimo gde su veci nauchnici neradnici na faksu ili institutu, pa da se mirno prepustimo tranzicionom procesu.

 

uostalom, jel dobio neko iz srbije nobelovu nagradu? ikad? nije? zatvaraj! -_-

Edited May 13, 2016 by gospa buba

[Notorious]

to ako direktor instituta odluči da izmisli radno mesto "samostalni stručni saradnik" koje vuče platu recimo 30ak hiljada neto, i to van trezorskih priliva po projektu, tj mora da izmisli te pare. manji instituti i oni koji ne rade nešto posebno van državnih projekata uglavnom ne mogu ni to (jednom instu je prošle nedelje na 3 dana isključena struja).

 

ni matori™ redovni profesori na faxovima ne rade uglavnom ništa jer imaju saradnike/asistente da robovski tucaju kamen uče studente pa mnogi primaju po 150-200k mesečno neto.

 

To im nije omogućeno propisima, prema kojima asistent ne drži predavanja i ne ispituje/ocenjuje na ispitu, nego kršejem propisa u kome neposredno ili posredno, iz različitih pobuda, učestvuju svi koji znaju a ne reaguju. 

[gospa buba]

To im nije omogućeno propisima, prema kojima asistent ne drži predavanja i ne ispituje/ocenjuje na ispitu, nego kršejem propisa u kome neposredno ili posredno, iz različitih pobuda, učestvuju svi koji znaju a ne reaguju. 

nemoguce -_-

[Notorious]

nemoguce -_-

 

Klevećem iz hobija  -_-

Priča je otprilike počela time da bi se promenom propisa/načina finansiranja podržao nerad, što je potpuna besmislica jer je više nego očigledno da je, ma kakvi bili propisi, diskutabilno njihovo sprovođenje i kontrolni mehanizmi. Ukoliko mi se dogodi da ne mogu da održim nastavu, imam dve opcije - da se đoram sa asistentom za termin (vežbe u terminu predavanja i obrnuto) ili da otkažem časove i ujurim termin za nadoknadu. O mogućnosti da se ne pojavim na ispitu* i ne razmišljam. Tako se ponaša i većina mojih kolega, a za to što ima i onih koji se skoro pa uopšte ne pojavljuju na poslu nisu krivi propisi. 

 

edit: *da studente ispituje asistent, a da ja samo potpišem prijave, indekse i zapisnik

Edited May 13, 2016 by Notorious

[hazard]

Oklen ovo boldovano?

Po belom svetu to nije tako.

Osnovna delatnost fakulteta su i nastava i istrazivanje, pa tako i postoji podela medju kadrovima, neko se bavi samo nastavom a veci deo veci deo vremena provodi u istrazivanju. Tako je barem u UK.

 

Zavisi gde i kako. Meni se nekako cini da je u Srbiji mozda i nekada bila ideja da osnovna delatnost fakultetima bude nastava, jer upravo postoji ta mreza naucnih instituta kojima je jedina delatnost istrazivacki rad. Takodje je moj utisak da zemlje koje prate taj anglosaksonski sistem (research universities) nemaju toliko razvijenu mrezu instituta. Sa druge strane, u Nemackoj recimo, istrazivanjem dominiraju instituti (Max Planck, Frauenhofer, itd.) dok su univerziteti prilicno slabi (sto pokazuje cinjenica da je prvi nemacki univerzitet na Sangajskoj listi tek na 46. mestu, i sledeca tri na 51., 52. i 97., a posto je jasno da u Nemackoj postoji visok kvalitet obrazovanja, ocigledno je da su tako nisko upravo zbog manjka istrazivanja). Francuska je slicna prica (prvi univerzitet tek na 36. mestu, i generalno malo njih medju top 100, a istrazivanjima dominira mreza instituta CNRS).

 

Ono sto jeste tacno u citatu na koji si se obratio je to da fakulteti vecinu svojih prihoda (od kojih se placaju plate) vuku od aktivnosti vezanih za nastavu, i da su im naucni projekti dodatni prihod, dok su institutima ti projekti jedini prihod (ili ako nisu skroz jedini, tipa institut mozda nesto zaradjuje od prodaje knjiga ili tako nesto, onda su najveci deo prihoda, tipa 80% i vise, u svakom slucaju, prihod od kog zavise plate).

[Prospero]

kakva crna prodaja knjiga

 

štampaju se sve manji tiraži da se smanje troškovi a jača izdavanje u pdf-u. važno je da ti je katalogizovana u nbs (da ima isbn i cip podatke) i to je to.

 

ministarstvo raspisuje konkurse za finansiranje publikacija 2 puta godišnje, najveći deo naše produkcije ide preko toga. to posledično znači (bar je naša politika takva a i dobrog dela onih drugih koje pratim) da se štampani primerci ili dele zainteresovanoj javnosti (koja dolazi na tribine, konferencije itd) ili šalje sličnim kućama i bibliotekama, a pdf se kači na sajt jer je javni novac platio publikovanje knjige.

 

uz digitalnu štampu sve se češće rade tiraži od recimo 50 primeraka koje autor plati iz svog džepa (nek je to do 20k) i onda deli saradnicima, poznanicima itd, ako ne želi ili ne može da čeka te konkurse.

 

u d.h. naukama nekakav vidljivi profit od prodaje naučne publikacije je fantastično retka stvar, i u ukupnom finansijskom smislu je beznačajna za rad instituta.

 

za ove kuće koje ja pratim i s kojima sarađujem budžet je izvor verovatno negde oko 98-99% njihovih prihoda.

Edited May 13, 2016 by Prospero

[hazard]

Nisu, stalno su zaposleni samo naučni savetnici. Ostali su zaposleni dok traje projektni ciklus. A i tada mogu biti skinuti s projekta diskrecionom voljom šefa projekta.

 

Btw - niti u zakonu, niti u realnosti, ne postoje ,,stalno zaposleni". To je nemoguce (jer je uvek moguce da neko dobije otkaz). Postoje zaposleni na odredjeno i zaposleni na neodredjeno. Razlika izmedju te 2 kategorije, osim odredjenog/neodredjenog datuma kraja radnog odnosa, je sto ovi drugi, tzv. ,,stalni" imaju neka prava kada je kraj radnog odnosa u pitanju - moraju biti otpusteni sa obrazlozenjem (a ne diskreciono), i ukoliko nisu otpusteni zbog nekog flagrantnog krsenja propisa ili zakona ili cega vec, mora im biti isplacena otpremnina, dat odgovarajuci otkazni rok, itd. itd. Kod zaposlenih na odredjeno jednostavno radni odnos prestaje nakon odredjenog datuma i to je to. Druga razlika je sto kada si zaposlen na odredjeno, mnogo ces teze dobiti kredit (Prospero je vec to spominjao).

 

Projektnim finansiranjem se ceo naucni sektor (osim red. profesora i naucnih savetnika pa na vise) drzi konstantno de fakto u stanju zaposlenja na odredjeno, i to se radi nekakvim akrobacijama pravnim kojima se zaobilazi zakon o radu - ne znam tacno kakvim - po kom je ranije rad na odredjeno bio dozvoljen samo na godinu dana (to je sada novim zakonom, valja povecano na dve godine).

 

Takodje, ideja da se mora raditi ovakvo projektno finansiranje kako bi se izbeglo da naucnici ne sede i ne rade nista ocigledno nije tacna - i pored projektnog finansiranja, ima dosta njih koji su se godinama ,,provlacili" (kao sto rece gospa buba, a i ja znam za par primera) tako sto se formalno ,,prikace" na neki projekat a ustvari dzabalebare. Dalje, i kada je neko zaposlen na neodredjeno (,,za stalno") taj svakako i dalje moze biti otpusten ako ne radi svoj posao za koji prima platu. Dakle, u ugovor o radu sa naucnikom se uvede sta se od njega ocekuje (X publikacija u Y godina ili sta li sve vec), i ako se taj uslov ne ispuni, dobija se otkaz (naravno uz sva prava koja u tom slucaju sleduju nekome ko je bio zaposlen na neodredjeno). Takodje, neko moze uvek biti otpusten i kao tehnoloski visak (kao u bilo kojoj firmi).

 

Na kraju bih samo da dodam da u tom prepucavanju instituti vs. fakulteti postoji dosta ljudi na fakultetima koji su u istom ,,sosu" kao i institutlije, a to su doktoranti. Budzet za doktorske studije ne postoji, pa tako doktoranti postaju saradnici u nastavi za dzabe (bez ikakve plate) da bi ih fakulteti oslobodili skolarina. Asistentska mesta su ogranicena (do nepostojeca na nekim faksovima) i ne postaje se asistent automatski po upisu doktorata (ili recimo do 1 god. posle toga). Jedina mogucnost mnogim doktorantima (znam/znao sam nekoliko takvih) da imaju bilo kakav prihod je da ,,upadnu" u projekat. A pritom, kada ste doktorant, zakon vas vise ne tretira kao studenta, pa nemate pravo na studentske povlastice (zdravstveno osiguranje, markicu, i sl.). Masa ljudi odustane od doktorata ukoliko ne uspeju da se nakace na projekat u prvih godinu-dve, jer neplaceni rad u nastavi i neplaceni istrazivacki rad ne ostavlja mnogo vremena da se radi neki drugi posao kako bi se prezivljavalo. Meni se cini da su u celom tom sistemu doktoranti najjebanija strana, a ceo sistem zapravo na njima pociva.

[hazard]

ministarstvo raspisuje konkurse za finansiranje publikacija 2 puta godišnje, najveći deo naše produkcije ide preko toga. to posledično znači (bar je naša politika takva a i dobrog dela onih drugih koje pratim) da se štampani primerci ili dele zainteresovanoj javnosti (koja dolazi na tribine, konferencije itd) ili šalje sličnim kućama i bibliotekama, a pdf se kači na sajt jer je javni novac platio publikovanje knjige.

 

 

 

E onda ti dodje drzavna revizija i pita po kom osnovu ste podelili ovih 50 knjiga drugim instutitima, fakultetima, i bibliotekama, i tako otudjili tu vrednu drzavnu imovinu, dakle gde je 7 papira sa 16 pecata koji to pravdaju? 

 

Npr. ova knjiga koju ste poslali postom univerzitetskoj biblioteci Jejla, gde je odluka direktora koja to odobrava? 

 

True story

[Prospero]

држава плаћа штаму и трошкове лектуре/коректуре, за шта у конкурсној документацији добија више понуда (барем од штампара). непогрешиво дају мање пара онима који претерују са захтевима.

 

књиге остају институтима а њихова продаја књига се књижи и улази у биланс.

Edited May 13, 2016 by Prospero

[Dr Arslanagić]

E onda ti dodje drzavna revizija i pita po kom osnovu ste podelili ovih 50 knjiga drugim instutitima, fakultetima, i bibliotekama, i tako otudjili tu vrednu drzavnu imovinu, dakle gde je 7 papira sa 16 pecata koji to pravdaju? 

 

Npr. ova knjiga koju ste poslali postom univerzitetskoj biblioteci Jejla, gde je odluka direktora koja to odobrava? 

 

True story

 

 

Ozbiljno ti se to desilo?

 

(Mada za poklon knjige zaista treba odluka direktora i mi je uvek imamo).

[gospa buba]

Ozbiljno ti se to desilo?

 

(Mada za poklon knjige zaista treba odluka direktora i mi je uvek imamo).

imam 42 komada pod stolom koje ne mogu da prodam a nemam vishe kome da poklonim. a ni ne znam chije su, pola finansiralo preduzece pola ministarstvo. ne znam ni zashto su kod mene. pravno mi uopshte nije jasno ko sam

 

da, i nije mi placen nikakav honorar, nikad, po kom osnovu bih se odrekla bilo kakvih prava.

Edited May 13, 2016 by gospa buba

[Prospero]

Ja razmenjujem duplikate sa drugim preduzetjima, imam pismeni amin diše i

sastavljam listu razmene u wordu.

 

by Tapatalk

[gospa buba]

moracu da se raspitam. da ne krenem na kupujem prodajem

[Budja]

Zavisi gde i kako. Meni se nekako cini da je u Srbiji mozda i nekada bila ideja da osnovna delatnost fakultetima bude nastava, jer upravo postoji ta mreza naucnih instituta kojima je jedina delatnost istrazivacki rad. Takodje je moj utisak da zemlje koje prate taj anglosaksonski sistem (research universities) nemaju toliko razvijenu mrezu instituta. Sa druge strane, u Nemackoj recimo, istrazivanjem dominiraju instituti (Max Planck, Frauenhofer, itd.) dok su univerziteti prilicno slabi (sto pokazuje cinjenica da je prvi nemacki univerzitet na Sangajskoj listi tek na 46. mestu, i sledeca tri na 51., 52. i 97., a posto je jasno da u Nemackoj postoji visok kvalitet obrazovanja, ocigledno je da su tako nisko upravo zbog manjka istrazivanja). Francuska je slicna prica (prvi univerzitet tek na 36. mestu, i generalno malo njih medju top 100, a istrazivanjima dominira mreza instituta CNRS).

 

Ono sto jeste tacno u citatu na koji si se obratio je to da fakulteti vecinu svojih prihoda (od kojih se placaju plate) vuku od aktivnosti vezanih za nastavu, i da su im naucni projekti dodatni prihod, dok su institutima ti projekti jedini prihod (ili ako nisu skroz jedini, tipa institut mozda nesto zaradjuje od prodaje knjiga ili tako nesto, onda su najveci deo prihoda, tipa 80% i vise, u svakom slucaju, prihod od kog zavise plate).

 

Mozda u prirodnim naukama.

 

U ekonomiji ti je Tirol na Univerzitetu u Tuluzu, Piketi u Pariskoj Skoli ekonomije, itd. I po casopisima vidjam nazive nemackih univerziteta a ne institua. Ima IZA (Institut za labour economics, ali on je vise mreza nego institut sam po sebi).