Evi_leba ti kakav si stav može da ima dete sa 5-6-7 godina o predsedniku CK SK Srbije?sa pet godina teško da može da se ima stav o Paji Patku a kamo li o nečem ozbiljnijem

Razumljiva je inercija prvoboraca i srednje klase. Ali je građanska apologija izbora Miloševića sa ove distance nedopustiva. Mladim ljudima teško da je ČvP uopšte bila tema. Ako i jeste onda se buntovnički biralo Č. Pretpostavljamo da su ti ljudi bili bar malo svesni trendova u Evropi, i da su boravili u drugim republikama. Ako se možda iz Srbije nije videla čistka slabih Srba u komitetu, Vlasijeva sudbina, Šolevićev jogurt, blokade Slovenaca itd...jedan pogled na bilo koji njegov govor iz nešto zapadnije perspektive bio je sasvim dovoljan. I to sve a da još ni '89 nije pošteno počela.Nije on nikad bio ni blizu ok već smo mi bili slepci, ili na razvojnom nivou današnjih trenerkaša.

I pored velikih razlika na pojavnom planu, reforme u Srbiji se takođe odvijaju prema skiciranom modelu. Ovde čitava stvar izgleda još zanimljivije, pošto se celokupno zbivanje odvija u znatno skraćenom vremenu i time dobija na oštrini i jasnoći. Paradoksalna veza između komunizma, demokratije i nacije u Srbiji nije izbalansirana preciznim internim reglementiranjem (kao u Sloveniji) nego je “pomirena” u jednoj ličnosti, čije je ime, bar do sada, predstavljalo ekvivalent za bilo koju od tri pomenut vrednosti. A da se one trajno ne mogu pomiriti, to zna svako, bez neke posebne analize.Milošević je nastupio kao neko ko ima konkretne odgovore na konkretna pitanja. Međutim, tajna njegovog uspeha leži upravo u opštosti. Nema ničeg opštijeg nego što je odnos identiteta, a on ga je uspostavio time što je na pitanje koje je glasilo: Srbija ponudio odgovor: Srbija. Identitet je, kao što je poznato, veoma stabilan odnos, međutim, ukoliko treba da kao “terminus medius” predstavlja most između komunizma i demokratije, pitanje je da li može izdržati napetost koja je svojstvena tom ogromnom luku. Da bi se ovaj problem rešio nije dovoljno pojačavati most, tj. intenzivirati “srednji član”, Srbiju i Srbe. Moguće je redom, do neizdrživosti, polemizovati fenomen Srba na Kosovu, Srba u Hrvatskoj, Srba u Bosni, konačno Srba na Mesecu, ali time neće biti trajno rešeno osnovno uznemiravajuće pitanje: kakav je odnos između komunizma i demokratije “kod Srba”, tj. u Srbiji. Dakle, nije dovoljno pojačavati most, moraju se približiti obale koje on premošćuje.

Đinđic

Pa ja nisam upotrebio reč zavedeni, samo sam rekao da je njihovo mišljenje bilo dobrim delom objektivno uslovljeno, i da nije zavisilo samo od lične dobre volje. Primer mi nisu moji roditelji, koji su paradoksalnoj mešavini građanizma i nacionalizma tada glasali za Vuka, nego pre svega dede i babe, koji su bili ljudi vrlo različitih porekla i nivoa obrazovanja, ali su svi odreda glasali za Slobu.

Hm, to je već stvar semantike. Recimo da bih mogao pristati pre na subjektivno uslovljeno. Tj, konzumitrali su pretstavljene istine™ onako kako im je odgovaralo da ih vide. Mogli su oni te istine da vide i drugačije, ali njima je bilo lepo da to vide tako.Nešto kao sad sa BPK. Velika većina stanovništva dosadašnje uspehe™ Vučića percipira kao nešto dobro, a u stvari, pravi efekti toga će biti vidljivi tek kroz par godina. I onda će se mnogi iznenaditi efektima i reći da su njihovi pogledi bili objektivno uslovljeni.:)

Evi_leba ti kakav si stav može da ima dete sa 5-6-7 godina o predsedniku CK SK Srbije?sa pet godina teško da može da se ima stav o Paji Patku a kamo li o nečem ozbiljnijem

Pa ovo je moj pogled iz 90ih i 2000tih na njega, iz nekih priča koje sam vodila sa svojima, i svojim prijateljima, rođacima, članci. Svakako da 88e nisam ni znala ko je on.

Hm, to je već stvar semantike. Recimo da bih mogao pristati pre na subjektivno uslovljeno. Tj, konzumitrali su pretstavljene istine™ onako kako im je odgovaralo da ih vide. Mogli su oni te istine da vide i drugačije, ali njima je bilo lepo da to vide tako.Nešto kao sad sa BPK. Velika većina stanovništva dosadašnje uspehe™ Vučića percipira kao nešto dobro, a u stvari, pravi efekti toga će biti vidljivi tek kroz par godina. I onda će se mnogi iznenaditi efektima i reći da su njihovi pogledi bili objektivno uslovljeni. :)

Razumljiva je inercija prvoboraca i srednje klase. Ali je građanska apologija izbora Miloševića sa ove distance nedopustiva. Mladim ljudima teško da je ČvP uopšte bila tema. Ako i jeste onda se buntovnički biralo Č. Pretpostavljamo da su ti ljudi bili bar malo svesni trendova u Evropi, i da su boravili u drugim republikama. Ako se možda iz Srbije nije videla čistka slabih Srba u komitetu, Vlasijeva sudbina, Šolevićev jogurt, blokade Slovenaca itd...jedan pogled na bilo koji njegov govor iz nešto zapadnije perspektive bio je sasvim dovoljan. I to sve a da još ni '89 nije pošteno počela.Nije on nikad bio ni blizu ok već smo mi bili slepci, ili na razvojnom nivou današnjih trenerkaša.

E lako je sad znati da je Vučić manijak, ja sam samo pričala stavljajući sebe u poziciju nekog ko te 88e recimo ima TV i okolinu za informisanje (kao i tvoj otac uostalom) a ne ovaj mix informacija iz 90te naovamo sa pogledom spolja u Srbiju o kome priča dillinger. Mislim niko ovde ni ne tvrdi ni blizu da je Sloba bio neki dobar izbor, komentarisalo se samo zašto on 88e nije delovao cool isključivo ludacima i manijacima nego i regularnim ljudima.

Edited February 13, 201312 yr by Evi_

Hm, to je već stvar semantike. Recimo da bih mogao pristati pre na subjektivno uslovljeno. Tj, konzumitrali su pretstavljene istine™ onako kako im je odgovaralo da ih vide. Mogli su oni te istine da vide i drugačije, ali njima je bilo lepo da to vide tako.Nešto kao sad sa BPK. Velika većina stanovništva dosadašnje uspehe™ Vučića percipira kao nešto dobro, a u stvari, pravi efekti toga će biti vidljivi tek kroz par godina. I onda će se mnogi iznenaditi efektima i reći da su njihovi pogledi bili objektivno uslovljeni. :)

A zar ti se ne čini da je to malo naivna slika društva i našeg mesta u njemu? Samo popijemo crvenu pilulu i vidimo iza matriksa?Mislim da bez ikakve potrebe simplifikuješ i praviš neke sweeping generalizacije - svako ko je hteo mogao je, itd. Mislim, to prosto nije tačno. Ako to misliš onda ispada da su svi koji su tada glasali za Slobu imali ili neposrednu korist od toga, ili bili blesavi, ili zli. A zapravo, mnogi nisu bili ništa od toga nego su mislili da donose najrazumniju odluku u datim okolnostima.

A zapravo, mnogi nisu bili ništa od toga nego su mislili da donose najrazumniju odluku u datim okolnostima.

Pa to i ja kažem, većina je mislilla da donose najrazumniju odluku, jer nisu hteli/mogli/umeli da vide dalje od dnevnika u pola 8. Ne kažam ja da su ljudi većinski zli ili potkupljeni, nego da su većinom lenji da obrade informacije i više veruju autoritetu, nego svojim kongitivnim sposbnostima.Mislim da se nas dvojica ne razilazimo previše u stavovima, nego imamo male razlike, pa se sad preganjamo oko njih. :)

Nije dnevnik u pola osam razlog. To bi bilo previse banalno tumacenje.

Nije dnevnik u pola osam razlog. To bi bilo previse banalno tumacenje.

Dnevnik u pola 8 je više neka metafora serviranih informacija. Naravno da, ako bukvalno gledamo, suviše banalno.

Bracike Kerteza na traktoru

ne psuj, ima ovde i dece, te i starijih koji bi taj "detalj", zeleli da potisnu.

Pa de, sad, nije Evi uporedila Sobu sa Đurićem i Markovićem, nego sa Draškovićem koji i jeste bio Slobin glavni konkurent u tom trenutku.

Sad moram i tebe da pitam, koliko si godina imao krajem osamdesetih. Kakav Draskovic, Seselj, oni su tad bili marginalci. Jedini Slobin konkurent (i ostalih nacionalnih lidera po republikama) je tada bio Ante Markovic sa konceptom da se problemi u zemlji (tad je to bila Jugoslavija) resavaju demokratizacijom i liberalizacijom.EDIT: Prvi visestranacki izbori u srbiji su se odrzali u decembru 1990. Ovo sto pricate o tome za koga bi bili krajem osamdesetih ima smisla samo ako ste bili komunisti. Problem je bio sto je S.M. krajem osamdesetih potpuno suspendovao i unutar stranacku demokratiju.

Edited February 13, 201312 yr by Aion

Моји родитељи су нпр. ватрено подржавали Милошевића, али су били против рата. Сад то многима дјелује контрадикторно. Ја то разумијем тако што су сматрали да су побуне других република проблемчићи које ће Армија да ријеши, а да је Слобо нови Тито и да Југославија живи вјечно, као Хајдук. Како је вријеме одмицало све мање смо били под утицајем београдских медија, али се расположење према Слоби није мијењало. Ваљда су, мислећи како је у Босни горе него у Србији тих година, мислили: шта се који мој Србијанци буне, код њих није рат. С друге стране, комплетна родбина у Србији је била листом против Слобе од почетка.Ово је требало некако да иде као +1 Сими, али сад више не знам куд сам кренуо, па нек остане на овоме.

Sad moram i tebe da pitam, koliko si godina imao krajem osamdesetih. Kakav Draskovic, Seselj, oni su tad bili marginalci. Jedini Slobin konkurent (i ostalih nacionalnih lidera po republikama) je tada bio Ante Markovic sa konceptom da se problemi u zemlji (tad je to bila Jugoslavija) resavaju demokratizacijom i liberalizacijom.EDIT: Prvi visestranacki izbori u srbiji su se odrzali u decembru 1990. Ovo sto pricate o tome za koga bi bili krajem osamdesetih ima smisla samo ako ste bili komunisti. Problem je bio sto je S.M. krajem osamdesetih potpuno suspendovao i unutar stranacku demokratiju.

Pa imao sam otprilike duplo više nego Evi. A stekao sam utisak da pričamo o prvim izborima na kojima Ante Marković stvarno nije bio nikakva alternativa.

EDIT: Prvi visestranacki izbori u srbiji su se odrzali u decembru 1990. Ovo sto pricate o tome za koga bi bili krajem osamdesetih ima smisla samo ako ste bili komunisti. Problem je bio sto je S.M. krajem osamdesetih potpuno suspendovao i unutar stranacku demokratiju.

Tačno, ali su neki osećali već od 88 da nije dobro što je ovaj zajahao, bez obzira da li su bili u pariji ili ne. Nema to veze da li je neko bio komunista ili ne.