Crtice o prvom svetskom ratu

[porucnik vasic]

Иначе књига је феноменална, а он приватно ретко пријатан и забаван саговорник који се разуме у пиво.

[Korki]

Тренутно читам неколико његових књига: Russia Against Napoleon: The True Story of the Campaigns of War and Peace; Imperial Russia 1689-1917; Towards the Flame: Empire, War and the End of Tsarist Russia.

Треба да набавим: Empire. The Russian Empire and its Rivals; Russia and the Origins of the First World War.

Па да све то прочитам и стекнем комплетна утиска о свему што пише.

[vathra]

Па нисам све завршио, могао бих како су британци обучавали, наоружавали Турке у годинама пре Великог рата, заједно са Немцима, да би им Турци показали знање на Галипољу.

Наставак о Лењину, можда читава тема о руском Грађанском рату, неки други пут.

 

Да ли би могао да објасниш, у светлу горенаведеног, како су Британци добили свој први ратни брод са чучавцима?

[Korki]

Тако што су препродавали бродове из Јужне Америке Турцима 1913? И тако што су слали своје поморске официре да врше реформу Отоманске морнарице 1913 у време када и Немци шаљу своју велику војну мисију на челу са генералом Лиманон фон Сандерсом да врши огромну реорганизицију Отоманске војске, после катастрофе Отомана у Балканском рату са немачким оружјем и обуком, врши фортификацију Босфора, што је све усмерено против руских интереса. Узгред, Немци су баш рачунали на то, њихови планови и анализе су показивали да Руси и Британци не могу заједно због низа проблема између њих у Азији, пре свега у Персији, у годинама пре рата. Иначе, Азија јесте била далеко важнија за Русију од Европе, што је стварало велику нелагоду у Паризу. Русе је једино занимао Балкан у Европи због Босфора. Е, сада што су се Немци залетели кроз Белгију на Француску, то је друго питање. Велико је питање да ли би  Британија реаговала  да је све остало на истоку, али Шлифенов план је био другачији.

 

Да не улази у раније године, од 1830 до Англо-Туркског контигента у Кримском рату, до реформи око Младотурака...

Edited July 15, 2016 by Korki

[vathra]

Рио де Жанеиро / Султан Осман I / Аженкур није имао чучавце, али јесте продат Османлијском царству.

Имао их је Решидије / Ерин, који је од почетка прављен за њих.

Оба брода су запленили Британци кад је почео рат, тако да не знам на који су их начин они помагали.

Тиме што су им запленили оба брода, купљена јавним донацијама.

 

И друго не знам који су ти то Отомани??

[Korki]

Па нисам све завршио, могао бих како су британци обучавали, наоружавали Турке у годинама пре Великог рата, заједно са Немцима, да би им Турци показали знање на Галипољу.

Наставак о Лењину, можда читава тема о руском Грађанском рату, неки други пут.

 

Нису само продали бродове турцима на мање од године дана до почетка Првог св. рата, већ су имали инструкторе у њиховој морнарици.

Edited July 15, 2016 by Korki

[porucnik vasic]

 

Тренутно читам неколико његових књига: Russia Against Napoleon: The True Story of the Campaigns of War and Peace; Imperial Russia 1689-1917; Towards the Flame: Empire, War and the End of Tsarist Russia.

Треба да набавим: Empire. The Russian Empire and its Rivals; Russia and the Origins of the First World War.

Па да све то прочитам и стекнем комплетна утиска о свему што пише.

 

Има код мене у библиотеци. Ако си заинтересован могу да скенирам кад се вратим из Србијице.

[Prospero]

Empire; The Russian Empire and its Rivals


http://bookzz.org/md5/2CB234F55B0B25FB8EC01DC5D55FD130

Klik na "Download PDF", ima oko 80MB

[namenski]

Да ли би могао да објасниш, у светлу горенаведеног, како су Британци добили свој први ратни брод са чучавцима?

Interesantnosti^tm radi, masis poentu  : prva i do sad neprevazidjena mornarica sveta je, kao i sve ostale, чучала vekovima, i to sa sve admiralima na celu:

 

Pa je ovo tako moderan snimak admiralske kabine HMS Victory u kojoje je boravio i чучао i 1 Horacio Nelson: onaj panel sa leve strane pisaceg je pomican, admiral je imao samo da ga podigne i - чучне iznad rupe.

Radilo se o latrini, Latrines, Seat of ease inace, rupi kroz koju se piskilo i kakilo pravo u more.

 

Posada je, naravno, to obavljala masovno, na pramcu, iznad rupa sa obe strane broda iz prostog razloga sto nije svejedno чучиш li u zavetrini ili privetrini: kako je to moglo da izgleda na pomenutom HMS Victory koji je, na svojih 70-ak metara duzine imao posadu od nekih 800 - 900 ljudi, moze samo da se zamisli.

 

Ovako nekako, radi se o svedskom brodu Vasa, nadjoh ove slike na netu, imam negde bolje.

 

I konacno, moderna, obnovljena, pramcana varijanta:

Vazno je da je mahagoni, udoban i prijatan za sedenje, sto nimalo ne menja stvar kada je lose vreme, kisa, narocito hladnjikava, itd, itd....

 

Mada, admiral je mogao, a spanskim oficirima to nije bilo nimalo ispod casti, da zahteva i dobije pravu pravcatu - ношу.

Artefakt koji protestantski nastrojeni naslednici gospodarenja svetskim morima i okeanima, Britanci, nisu smatrali dostojnim dzentlmena.

[porucnik vasic]

Empire; The Russian Empire and its Rivals

 

 

http://bookzz.org/md5/2CB234F55B0B25FB8EC01DC5D55FD130

 

Klik na "Download PDF", ima oko 80MB

Хвала! Уштеде ми онолики труд!

[čekmeže]

Molim za mišljenje o ovoj ediciji

 

http://www.prometej.rs/E-Knjizara/3275/Edicija-1914-1918.shtml

[Zverilla]

engleski novinar koji je izvestavao iz flandrije, i koji tokom rata nije mogao sve da objavi zbog cenzure, 

nakon rata je sabrao svoje beleske i izdao knjigu:

http://www.gutenberg.org/files/3317/3317-h/3317-h.htm

(meni se svidja, jer za razliku od tipicne istorije, ne tretira ljude kao hiljade na mapi/u grobu)

[MancMellow]

Molim za mišljenje o ovoj ediciji

 

http://www.prometej.rs/E-Knjizara/3275/Edicija-1914-1918.shtml

 

Zavisi šta te zanima. Kao što i sam vidiš, nešto je suva nauka, nešto (dosta toga) su uspomene i slično. 

[čekmeže]

Nude mi je na kupindu ispod cene pa da vidim o čemu se radi.

[Prospero]

Ja nisam ništa od toga konkretno čitao pa nemam pametan savet. Ako ti novac nije frka onda kupi :)