Crtice o prvom svetskom ratu

[Kampokei]

11 minutes ago, pasha said:

Srbi Precani moblisani u A-U vojsku nisu slani na srpski front. Samo na Istok, sto se pokazalo lose za AU jer su bili cesti prebezi ka Rusima, i kasnije na Italiju.

Hrvati jesu slani na srpski front, Josip Broz je bio poslat u Macvu 1914.

 

 

 

Upravo tako. Dva moja pradeda se u plavim uniformama tukli sa Italijanima. A neki deda stricevi ili sta vec iz Hercegovine, Solunci dobrovoljci, dobili kao nagradu zemlju u Banatu vrlo brzo posle Prvog rata.

[pasha]

Tokom Agrarne reforme su svi feudalci delimicno ili potpuno kompenzovani za zemlju koja je davana bivsim kmetovima(u BiH) i tezacima(u Dalmaciji) osim onima koji su smatrani za najblize saradnike Habzuburga a koji su imali velika imanja po Slavoniji i Vojvodini. Ta zemlja je mahom davana srpskim dobrovoljcima Precanima, Soluncima, iz pasivnih krajeva.

Tokom Drugog svetskog rata ta zemlja, naselja i ljudi su bila prvi na udaru ustasa.

 

Ali velika vecina Madjara i Nemaca je ostala u Vojvodini i Slavoniji nakon 1918. Nije se desilo kao 1945.

Pancevo je 1931 imalo skoro 25% ljudi koji su govorili nemacki. Dakle, nije doslo do masovne odmazde nad obicnim Nemcima nakon 1918.

[Radoye]

2 hours ago, pasha said:

Srbi Precani moblisani u A-U vojsku nisu slani na srpski front. Samo na Istok, sto se pokazalo lose za AU jer su bili cesti prebezi ka Rusima, i kasnije na Italiju.

Hrvati jesu slani na srpski front, Josip Broz je bio poslat u Macvu 1914.

 

 

1 hour ago, Kampokei said:

Upravo tako. Dva moja pradeda se u plavim uniformama tukli sa Italijanima. A neki deda stricevi ili sta vec iz Hercegovine, Solunci dobrovoljci, dobili kao nagradu zemlju u Banatu vrlo brzo posle Prvog rata.

Pisao je Crnjanski toliko o tome, i on sam je bio na frontu u Galiciji. Srbi iz A-U su mobilisani kao i svi drugi narodi, i moj pradeda je bio u Italiji.

Moj pokojni otac je ovo znao napamet da odrecituje od pocetka do kraja: http://blog.b92.net/text/27013/Apoteoza/
 

1 hour ago, pasha said:

Ali velika vecina Madjara i Nemaca je ostala u Vojvodini i Slavoniji nakon 1918. Nije se desilo kao 1945.

Pancevo je 1931 imalo skoro 25% ljudi koji su govorili nemacki. Dakle, nije doslo do masovne odmazde nad obicnim Nemcima nakon 1918.

 

Nakon rata i razgranicenja u Madjarskoj, Rumuniji i SHS je raspisana opcija, gde se stanovnistvu koje se naslo sa "pogresne" strane granice nudio izbor da li da ostanu tu gde su (pri cemu su morali da potpisu lojalnost novoj drzavi ciji drzavljani postaju) ili da se sele u maticu (gde bi dobili finansijsku pomoc i/ili imovinu razmenjenu sa nekim ko ide u suprotnom pravcu). Tada je ispraznjena sadasnja teritorija Madjarske i Rumunije od Srba, jer su se skoro svi odlucili do optiraju, oni su vecma naseljeni po Potisju i u manjem broju po gradovima u panonskom delu SHS (Vojvodina i Slavonija), Iselili su se i Hrvati (Slavonija), Rumuni su u jednom manjem broju iz "srpskog" Banata presli u "rumunski", dok su Madjari velikom vecinom odlucili da ostanu tu gde su se zatekli. Nemcima nije nudjena opcija (barem ne u Vojvodini prema Madjarskoj, tj. na teritoriji nekadasnjeg U u A-U, ne znam kako je bilo izmedju Slovenije i Austrije).

Sto se tice odmazde - ipak je kad se sve uzme u obzir taj rat i pored svih zlocina nad civilima bio manje krvav od onog sto je usledilo u drugom ratu. Ono sto je u Srbiji 1914. bio eksces (a bilo je odmazde i masakra nad civilima, sve pedantno svapski dokumentovano) u drugom ratu je postalo pravilo. I pored svega ipak je najveci ubica u prvom ratu bio tifus (barem sto se Srbije tice) pa tek onda sve ostalo, dok su u drugom ratu zverstva bila k'o dobardan. Otud i kasnija odmazda.

[namenski]

5 minutes ago, Radoye said:

Pisao je Crnjanski toliko o tome, i on sam je bio na frontu u Galiciji. Srbi iz A-U su mobilisani kao i svi drugi narodi, i moj pradeda je bio u Italiji.

Bilo je i izuzetaka, verovatno na osnovu neke KuK uobicajene birokratske zavrzlame i po Istoriji Jugoslavije od Bozica, Cirkovica, Ekmecica i Dedijera, Beograd 1973, inace jednoj od prvih knjiga iz te oblasti koja je nacela neka i u prvoj i u drugoj Jugoslaviji nerado nacinjana pitanja, sto nije ni cudo kada se pogleda godina izdanja.

Pomenuti autori navode, inace dokumentovanu, epizodu sa srpskog ratista, ako se dobro secam negde u doba KuK zimske ofanzive, kada je grupa KuK soldata, inace Srba iz Like, sto napadacima nije bilo poznato, bila opkoljena i uspevala da odbije nekoliko srbijanskih^tm napada.

I kada je, priliko jednog od napada, neko od napadaca vec podislih KuK polozaju uzviknuo 'Predajte se, ne ginite ludo', sa druge strane stigao odgovor: 'Gde si ti cuo da se Srbi predaju...'

[Radoye]

Da, bilo je nesto Srba u jedinicama iz Hrvatske 1914. u Pocorekovom neslavnom pohodu.

Ali vecinom su sluzili po drugim frontovima, regularno mobilisani kao i sve druge nacije u A-U, nije ih izbeglo jer su pripadnici "neprijateljskog naroda" kao sto je izbeglo imigrante Ukrajince i slicne po Komonveltu. Mada je i to izbegavanje bilo prilicno nezgodno jerbo se svodilo na deportaciju u logore.

 

Meni je uvek smesno kada slusam moje Vojvodjane, one staaaare praaaave jos od Carnojevica ako ne i pre, kako se busaju da su "pobedili" Svabe na Solunu. Ono jeste, bilo je nesto dobrovoljaca u srpskoj vojsci sto je prebeglo, uglavnom preko Rusije, ali ogromnom vecinom su njihovi (nasi) preci ustvari sluzili kajzer-Franju Josifa. I to su ga posteno sluzili - ni bolje ni gore nego ostali u A-U.

[pasha]

Nije bilo bas lako izbeci vojnu obavezu, porodica je trpela-maltretiranja, hapsenja, logori.

 

Quote

Prema procenama Arčibalda Rajsa, kroz logor u Mauthauzenu od 1914. do 1918. prošlo je oko 30.000 Srba, a kroz onaj u Ašahu 25.000

Bilo je deportacija sa teritorije Bosne i Hercegovine, Slavonije, Baranje, Bačke, Banata, a mahom civili odvođeni su u austrijske logore i nakon povlačenja vojske i vlade 1915. godine preko Albanije. Bilo je tu ratnih zarobljenika, oficira, ali i oni ispod 18 godina, koji su korišćeni kao radna snaga. Muško stanovništvo, između 18 i 50 godina, smatralo se potencijalno opasnim. Srbi su bili među retkim nacijama koje su u austrougarske logore dovođeni i kao vojni i kao civilni zarobljenici

 

[čekmeže]

Mog pradedu je sa 16 godina AU vojska povela iz sela kod Save kao pratnju vojsci na Leget. Posle ga valjda vratilo.

[Radoye]

49 minutes ago, pasha said:

Nije bilo bas lako izbeci vojnu obavezu, porodica je trpela-maltretiranja, hapsenja, logori.

 

 

 

Da, samo sto se tvoj citat najvecim delom odnosi na civilno stanovnistvo okupirane Srbije nakon 1915. koje je bilo deportovano u logore na prinudni rad a ne na Srbe stanovnike A-U koji su izbegavali vojnu obavezu. Njih su uglavnom tretirali kao dezertere i streljali po kratkom postupku - tako da ih nije puno bilo koji su to pokusavali.

 

Na samom pocetku rata bilo je deportacija Srba iz A-U granicnih podrucja zato sto se Srbima nije verovalo, mislilo se da ce spijunirati u korist Srbije, da ce dizati bune, bezati preko granice i prikljucivati se neprijatelju... Ovo je trajalo dok su jos mislili da ce superiorna A-U soldateska brzo i lako da se obracuna sa primitivnom srbijanskom bagrom i da ce sve biti gotovo za par nedelja, najdalje do Bozica. Kad se ispostavilo da ce ipak duze da potraje, i kad je pofalilo topovskog mesa za istocni front (vrlo brzo - nakon katastrofa kod Psemisla i Lemberga / Lavova) skoro svima ovima sto su internirani su obucene uniforme i poslati su u rat.

 

 

Edited November 22, 2018 by Radoye

[Anduril]

3 hours ago, Radoye said:

...

Meni je uvek smesno kada slusam moje Vojvodjane, one staaaare praaaave jos od Carnojevica ako ne i pre, kako se busaju da su "pobedili" Svabe na Solunu. Ono jeste, bilo je nesto dobrovoljaca u srpskoj vojsci sto je prebeglo, uglavnom preko Rusije, ali ogromnom vecinom su njihovi (nasi) preci ustvari sluzili kajzer-Franju Josifa. I to su ga posteno sluzili - ni bolje ni gore nego ostali u A-U.

 

Sta ti je tu tacno smesno? Moj deda je recimo bio jedan od tih - ima orden sa Solunskog fronta. To je individualno i sigurno da ima takvih slucajeva. 

[Radoye]

Bilo par takvih i kod mene u selu, jedan koga sam licno upoznao Aleksa Mlinko (Bunjevac po nacionalnosti inace, sin cuvenog violiniste Josipa 'Joce Mimike' Mlinka), konjicki oficir, visestruko odlikovan, heroj. Bilo jos par koji su prebegli kroz Rusiju, na prste jedne ruke ih izbrojis. I svaka njima cast i hvala.

 

A busaju se svi Srbi u selu, kad ih slusas svi do jednog Solunci, "mi" jurili Svabe po Kajmakcalanu. I oni ciji su preci nekako izbegli sluzbu i oni (ogromna vecina, ukljucujuci i moje) koji su, ne svojom voljom, ratovali na drugoj strani pa sedeli u rovu negde podno Karpata ili u italijanskim Alpima.

 

To je smesno, ta potreba u ljudima da se okite tudjim perjem i sebi daju na vaznosti.

[Anduril]

5 minutes ago, Radoye said:

Bilo par takvih i kod mene u selu, jedan koga sam licno upoznao Aleksa Mlinko (Bunjevac po nacionalnosti inace, sin cuvenog violiniste Josipa 'Joce Mimike' Mlinka), konjicki oficir, visestruko odlikovan, heroj. Bilo jos par koji su prebegli kroz Rusiju, na prste jedne ruke ih izbrojis. I svaka njima cast i hvala.

A busaju se svi Srbi u selu, kad ih slusas svi do jednog Solunci, "mi" jurili Svabe po Kajmakcalanu. I oni ciji su preci nekako izbegli sluzbu i oni (ogromna vecina, ukljucujuci i moje) koji su, ne svojom voljom, ratovali na drugoj strani pa sedeli u rovu negde podno Karpata ili u italijanskim Alpima.

To je smesno, ta potreba u ljudima da se okite tudjim perjem i sebi daju na vaznosti.

 

Ne znam, koliko sam citao te dobrovoljacke formacije od zarobljenika i derzertera u Rusiji su brojale na desetine hiljada i borili su se uglavnom na granici Rumunije u Bugarske, a kasnije transportom deo njih je zavrsio na Solunskom frontu. 

Moj deda je s druge strane presao Savu jos pre nego sto je izbio rat i preko Albanije zavrsio na Krfu.

[Radoye]

Quote

te dobrovoljacke formacije od zarobljenika i derzertera u Rusiji su brojale na desetine hiljada

Da, to su one "Jugoslovenske" divizije (bilo ih dve ako se ne varam), tu je bilo i Srba i Hrvata i Slovenaca i to se jeste borilo na frontu u Rumuniji do izbijanja Revolucije u Rusiji pa deo posle prebacen za Solun. I naravno da ih je bilo na desetine hiljada, velika bila A-U, puno Juznih Slovena je zivelo u njoj, skoro 7 miliona, od toga odraslih muskih za mobilizaciju moralo je biti bar milion, sigurno i vise, od tog broja nije cudo da se naslo na desetine hiljada koji su presli na drugu stranu, A-U mnogima nije bila omiljena, neko nije ugrabio priliku da pretekne, neko nije bio dovoljno hrabar, neko je samo gledao svoja posla i trudio se da prezivi... Uglavnom, vecina je ostala u A-U.

 

Bilo je prebega i direktno u Srbiju na pocetku rata, narocito iz Srema, bio je onaj pohod srpske vojske u Srem nakon Cera kad je privremeno zauzet Zemun (i valjda Ruma?) i jos kojesta, pa se vratilo odatle sa dosta dobrovoljaca, bilo je i onih koji su pojedinacno prelazili. I svaka njima cast. Ali opet, to je relativno mali procenat ukupnog stanovnistva.

 

Konkretno moje selo je tada imalo nekih 7-8 hiljada dusa, otprilike polovina od toga Srbi. Od tog broja odokativno da uzmemo da je 1/4 mobilisana (pola su zene, od muskih polovina neka su starci i deca) to je nekih 1000 Srba u A-U vojsci. Od toga je manje od 10 prebeglo sto ja znam. A kad ih slusas svi do jednog terali Svabe na Kajmakcalanu.

Edited November 22, 2018 by Radoye

[čekmeže]

8 minutes ago, Radoye said:

 

Bilo je prebega i direktno u Srbiju na pocetku rata, narocito iz Srema, bio je onaj pohod srpske vojske u Srem nakon Cera kad je privremeno zauzet Zemun (i valjda Ruma?) i jos kojesta, pa se vratilo odatle sa dosta dobrovoljaca, bilo je i onih koji su pojedinacno prelazili. I svaka njima cast. Ali opet, to je relativno mali procenat ukupnog stanovnistva.

 

Ovi što su prelazili u donjem Sremu su zauzeli Zemun, a drugi prelaz je bio kod Mitrovice (Leget) i oni nisu prodrli dalje od prvih sela, odbrana je bila najsnažnija od Mitrovice i Rume.

[namenski]

13 minutes ago, Radoye said:

Da, to su one "Jugoslovenske" divizije (bilo ih dve ako se ne varam), tu je bilo i Srba i Hrvata i Slovenaca

Bilo je, bilo, i to eminentnih^tm: 

 

 

KuK часник, jugoslovenski (polu)dobrovoljac, Solunac, potporucnik pa rezervni porucnik (jos uvek) srpske vojske, vojevao na Kosovu, Pristina, Gnjilane, demobilisan 1919.

 

A bilo je i nedobrovoljnih:

Mile Budak, knjizevnik, visoki ustaski дужносник, 1 ideolog takoreci...

Koji je, dopavsi srpskog zarobljenistva 1915. godine, sa srpskom vojskom - kao zarobljenik, naravno - presao Albaniju peske, skroz...

[Radoye]

14 minutes ago, čekmeže said:

Ovi što su prelazili u donjem Sremu su zauzeli Zemun, a drugi prelaz je bio kod Mitrovice (Leget) i oni nisu prodrli dalje od prvih sela, odbrana je bila najsnažnija od Mitrovice i Rume.

 

Da, ovamo iz Macve nisu uspeli da probiju, tu je bila velika pogibija. Nego ovo kod Zemuna se rasirilo, dosta je teritorije tu zahvaceno za to kratko vreme, pa nisam siguran dokle je skroz dobacilo. Uglavnom, pokupljeno je sta se dalo pokupiti sto dobrovoljci sto robe, stoke, vozila itd, sabotirano sta se moglo sabotirati (zeljeznicki telegrafi i slicno), pa se u redu i disciplinovano povuklo nazad na juznu obalu Save.