Драга мајко Милосава,

 

Да ти се јавим да сам здрав, што и вама желим, да ми одговорите јесте ли могли кукурузе посијати и где сте ју посијали и да ми одговорите јесу ли волови омршали и за осталу стоку и јесте ли узорали.

 

Нашао сам гроб брата Миливоја, и јесу ли се овце ојањиле, и има ли гусенице. Сад прими поздрав, мајко Милосава, од мене и наши комшија, и путовали смо мајко морем и прилично се помучили по Албанији, сад је све добро.

 

 

Pronađeno u džepu vojnika umrlog od tifusa na Vidu, Đurđevdan 1916.

Victor Charreton, Le cimetière des héros (1914), Muzej Dauphiné, Grenobl

 

 

Iako je ovome mesto na južnim delovima foruma, neka ipak stoji ovde.

 

Hteo bih mnogo toga da napišem ali nemam snage.

Jbg, ja bih ipak ovo u podrum.

Ne ide, ono vojnicko pismo, post iznad i ovo...

Pronađeno u džepu vojnika umrlog od tifusa na Vidu, Đurđevdan 1916.

Da li se zna odakle je vojnik?

Ne. Pomenuto je u memoarima ađutanta jednog vojvode, onako uzgred.

Стане ми кнедла у грлу код "путовали смо мајко морем". Ух.

Ne. Pomenuto je u memoarima ađutanta jednog vojvode, onako uzgred.

Posto je ijekavica u pitanju, jel znas mozda u kojim delovima Srbije se tada pricala ijekavica?

Edit:

Mozda mi se ijekavica prividja "posijati"?

Edited October 11, 201410 yr by djeneralche

U Starom Vlahu najviše, Podrinju i drugim delovima zapadne Srbije.

U Starom Vlahu najviše, Podrinju i drugim delovima zapadne Srbije.

Ok, tnx.

Ovo sad po sećanju jer nisam zapisao citat:

 

U Albaniji, pored puta, uz drvo je naslonjen smrznut vojnik. Za šajkaču mu je zadenuto parče hartije. Na hartiji piše:

 

Ako me nađeš mrtvog, u pojasu mi je ušiven napoleon. Uzmi ga i sahrani me kao čoveka. Ako me ne sahraniš, proklet bio i svi koje voliš.

Ok, tnx.

 

Nema na čemu.

Major Winston Churchill, Francuska, 15. decembar 1915.

Ni nedelju dana posto je odrzao poslednji govor u majci svih parlamenata, obreo se u svom puku, 2nd Grenadier Guard, kao komandant bataljona.

Posle dardanelske ostavke, ovaj ministar smatrao je da mu je mesto u rovovima: niko mu ne porice licnu hrabrost i to u poprilicnim kolicinama. Opisuju ga kao neosetljivog na pucnjavu, 'ladnog k'o spricer, nesvesnog opasnosti, 'like a baby elephant'.

Naslo se, doduse i onih koji su smatrali da bivsi kraljevski ministar zasluzuje visi cin, pominjao se i generalmajorski.

Bivsi ministar nije cekao cin, obaska sto je Askvit licno stavio veto i na samu pricu o tome.

Na fotografiji je sa svojim francuskim kolegama, opremljen je, primerno britanski ekstravagantno francuskim, takozvanim Adrian slemom za koji u pismu supruzi tvrdi da se nada da zastiti njegov 'valuable cranium'.

Primerno po obicaju samouveren, deo fronta na izbocini kod Ipra koji je drzao bataljon kojim je komandovao, opisuje kao 'no part of the line from the Alps to the sea better guarded'...

“A good army of 50,000 and sea-power—that is the end of the Turkish menace.”

Winston Churchill

 

Uvek je bio samouveren.

Fast forward par decenija i dobiješ Ancio. U oba slučaja lokalnom komandantu je važnije da iskrca trupe i ušanči se nego da napreduje.