Crtice o prvom svetskom ratu

[Prospero]

prebacio sam nit rasprave o 2SR na tu temu.

[MancMellow]

Cekaj, po tebi je Nemacka ekspanzionisticka dok su Francuska i Britanija podelile pola planete izmedju sebe a Rusija se prosirila na pola Azije. Tu nema ekspanzionisticke niti? Ako gledamo globalno i univerzalno za mene nema neke posebne razlike izmedju lokalnog nemackog ekspanzionizma po Evropi i ovih drugih, kolonijalnih.

Vrednosno mozda ne po rezultatima, posebno neposrednim, da.

Takodje, nije ovo bio prvi veliki sukob jer su Napoleonski ratovi bili sukob istih ovih sila sa razlikom sto su sada one bile jos jace, korporativisticke, globalno dominantnije i technoloski naprednije. I tu je postojao neki "krivac" pa to nije sprecilo sledeci sukob.

Naravno da je postojao krivac, ali, ipak, to su bili i ideoloski ratovi. A, nalazost, uvek ce biti "sledecih sukoba". Neminovno na zalost. Ali, evo vec, kada si pomenuo Napoleonove ratove, da se vratim i na Becki kongres. U formiranju jedne ultra konzervativne klime u centralnoj i istocnoj Evropi koja je nastupila u pola veka posle tog kongresa, Bec, Berlin (i Petrograd) su igrali odlucujucu ulogu. Na zalost pre svega samih nemackih zemalja posto je to ultimativno otklonilo bazicne potrebne preduslove da se 1848/9 Nemacka ujedini kao zajednica koja tezi demokratizaciji. Taj "failure" je sustinski osnovi u "sonderweg" teorije, a on je tesko kostao ne samo nemacke zemlje, nego i sve od Baltika do Jadrana, jer su za sve nas nemacke zemlje bile prvi "Zapad" koga smo sretali i od koga smo ucili. Sam Apis ti recimo je solidan primer.

Ono sto univerzalna/humanisticka perspektiva objasnjava jeste upravo zasto je poraz Nemacke doveo do u potpunosti dijametralno suprotnih posledica posle 1. i 2. Svetskog rata. Takodje objasnjava slicne pojave u razlicitim nacionalnim kontekstima ali i razlicite pojave u slicnom nacionalnom kontekstu. Prosto zigosanje i hronolosko/technicko utvrdjivanje kolektivne krivice to ne objasnjava niti predvidja.

Ja sam protiv kolektivne krivice, ali je nuzno utvrditi, koji tacno postupci kog politickog entiteta su doveli do necega. To nije jedini, ali je veoma vazan element u formiranju tzv prosle stvarnosti. Ti se zalazes za nekakvu "istoriju coveka", ali covek u istoriji ne postoji izvan politicke zajednice u kojoj obitava, bilo da je ta politicka zajednica pleme bilo da je EU. Naravno, postoje i mnogi drugi aspekti obitavanja coveka na ovoj cudnoj planeti osim politickih, ali, rat je politicki fenomen u punom smislu te reci, a o njemu ovde pricamo.

Kraj 2.Svetskog rata je bio i kraj ne samo mejnstrim fasizma nego i mejnstrim imperijalizma i nacionalizma. Doslo je vreme velikih, globalnih saveza i organizacija, vreme federacija i kooperacija sa svim benefitima koje to nosi bez obzira na "krivicu" i naciju.

Svi ti procesi su zapoceli vec posle WW1. Zapoceli, ali ne i do kraja dovedeni, iz tri razloga: velika ekonomska kriza, revizionizam i nesto sto bih zbirno nazvao posledicama koje je kod onih koji je trebalo da budu nosioci tih novih, upravo porodjenih, medjunarodnih odnosa u punom smislu reci, ostavio WW1. Ali to je druga tema, o tome bih mogao da pisem danima, ali relativno nebitno za ovu pricu...

[namenski]

Ko je svojevremeno, ne mogu da se setim sada, nabacio tezu da se u slucaju perioda 1914 - 1945 u stvari radi o nekoj vrsti novog Tidesetogodisnjeg rata?

[MancMellow]

Hobsbom?Ne, Tejlor. Ali nije ni njegova originalno, od nekoga je prihvatio, ne mogu da se setim od koga.

Edited January 18, 2014 by MancMellow

[namenski]

Ne znam, davno, jos osamdesetih cini mi se, negde sam naleteo, zvucalo je interesantno i poprilicno utemeljeno, mada vise onako, kao poigravanje sa alternativnim vidjenjem.I zvucalo je poprilicno uravnotezeno da tako kazem.

[MancMellow]

Ok, izguglao sam, te kako se ne bih pravio pametan isto to preporucujem i drugima :D

[namenski]

Kad punokrvni republikanci shvate da nisu gadljivi na despotizam i apsolutizam.Druga strana, naravno, to vidi malo drugacije, obaska na tevtonski nacin pomalo zacinjeno erotikom...I kaze, eto to nam je hvala sto je Moltke stariji galantno popustio damama sa pruskog i ostalih nemackih dvorova, pa nije razorio Pariz onda kada mu je stajao pod nogama.

[namenski]

I, naprava svih naprava kada je u pitanju 1. svetski rat.Ceo 19. vek umne inzenjerske glave su se trudile da nadju nacin da puska puca neprekidno, ako je moguce sto vise metaka jedan za drugim, i da se puni sama.Islo je tesko: i puska je imala svojih problema, nepromenjena jos od Napoleonovih ratova, do duboko u 19. vek punila se kroz usta cevi, metkom iz dva dela koji su svaki za sebe morali da budu ubaceni u cev i propisno nabijeni sipkom. Opaljivala se kremenom sto je pesadiji onemogucavalo da se bori po kisi, na primer, na stranu sto je cela operacija morala da se obavlja u stojecem stavu.Ali se i napredovalo: metak je postao objedinjen, puska je pocela da se puni otpozadi, pa je pesak mogao i da prilegne dok to radi, a uvodjenje u metak kapisle omogucilo je da se puca i bori i po kisi, tako dragoj vojskama svih vremena.Radilo se i na barutima, pa su se tako stekli uslovi da se napravi masina koja brzo puca. Nije bilo preterane potrebe za mozganjem: razvijena industrija je davala mogucnosti da naprave masine koje mogu pouzdano da obave sledece radnje: dovedu metak u cev, obave paljenje, izvuku nazad praznu cauru (kada su se caure pojavile) i dovedu u cev novi metak.Problem je bila energija potrebna da se sve to obavi i odgovor je, za vojne potrebe, nadjen uglavnom u pokretanju rukom.Gatling u Spansko - americkom ratu; to jos nije to.

[namenski]

Mladi Hiram.Nogu je povukla poslovicna americka preduzimljivost, pa je tako Gradjanski rat doneo prve upotrebljive primerke, ali je moralo da se ceka do poslednjih decenija 19. veka da jedan Amerikanac koga u Americi bas i nisu uzeli za ozbiljno, tek u Evropi progura jednostavno resenje: da iskoristi energiju trzaja nastalu opaljenjem, i to da je iskoristi tako da ona obavi sve potrebne radnje.Neko je pre toga izmislio redenik, obicno platneni, koji je resio i omogucio precizno dovodjenje municije u masinu.Posle je sve bilo rutina, mada je recimo danski kralj, videvsi delovanje nove masine izjavio da bi sat njenog rada doveo njegovu zemlju do bankrota.Rutina je bila i isprobavanje nove masine u kolonijama gde su Maksimi, kao u Sudanu, znali da u pola sata satru i po 20,000 pobunjenika.Problem je bio u barutu: dimio se toliko da je posle par minuta masina bila obavijena gustim oblakom dima koji je em onemogucavao posluzi da vidi sta se desava, em masinu sa sve poslugom cinio nadaleko vidljivom.Nova naprava je bila teska, sto u pocetku i nije bilo neki narocit problem u poredjenju sa prednostima koje je davala braniocu: uvezbani posluzioci su mogli satima da odrzavaju neprekidnu vatru, a kako se u pocetku radilo o masinama hladjenim vodom koja je prirodno tokom pucanja isparavala, morali su da budu spremni da se, ako treba i u zaru borbe – popisaju i to sto brze u posude za hladjenje. Obuka i praksa su cinili svoje: jos pre rata, dok je nova masina uvodjena u naoruzanje, otkrilo se da izvezbana posluga moze da mitraljezom gadja cak i posredno, sto ce reci izvan linije vidnog polja. Razvili su se i postupci koje su mitraljezima omogucavali da pucaju preko glava svoje pesadije u napredovanju, a na Somi i slicnim mestima nije bilo nista neuobicajeno da ove masine rade bukvalno danima bez prestanka ispaljujuci milione metaka.Mitraljez je ubio onu staru pesadijsku o metku sa ispisanim imenom primaoca na njemu; ona poslovicna kisa metaka je stavila tacku na takve romanticarske price i pricice. Prvi model...... i tu je vec prepoznatljiva naprava....... sa sve pokusajem da se ista portabluje; u kutiji na kojoj sedi posluzilac nosio se sam mitraljez, municija i pribor.Posle, svako po svom ukusu i afinitetima: Nemci, sa modelom sa kojim su usli u rat......Rusi, sa cuvenim tockicima poznatim kao postolje Sokolova...

I danasnje budale, takozvani entuzijasti.

[Radoye]

Kad je vec Namenski pomenuo:http://books.google.ca/books?id=pTNvqbkvpo4C&dq=Anthony+Smith+Machine+Gun&hl=en&sa=X&ei=vIzaUt2-G9DMsQSIhYKQBQ&redir_esc=yPreporuka svakome koga zanima tematika.

[namenski]

Ovo jeste Zapadni front, samo sto su na fotografiji pravi pravcati Rusi, nekoliko njih od 300,000 koliko je francuska vrhovna komanda trazila od Rusije pozivajuci se na opstepoznatu cinjenicu da u Rusiji topovskog mesa ima odvajkada i koliko hoces.Na navaljivanje licno cara, general Aleksejev, tadasnji nacelnik ruskog Generalstaba progutao je jednu brigadu, pa se ceni da je sve ukupno i po smenama oko 40,000 Rusa usreceno da putuje u Francusku, gde je prva smena i stigla februara 1916.Ostalo je, sto bi se reklo, istorija, izuzev podatka da Rusi na vest o Revoluciji bas i nisu bili spremni da dalje ginu za Francusku. Posle prave pravcate pobune, streljano ih je 300, neki kazu i 400, a ostali kako koji i kako gde. Sama streljanja nisu Francuzima pala preterano tesko buduci da su bas nekako u to vreme sakupljali iskustva po tom pitanju: posle neuspele Nivelove ofanzive, sa sve odjecima pomenute Revolucije, imali su posla i sa streljanjima sopstvenih vojnika, pa i ponekog oficira.Jedan od preteklih bio je i junosa sa fotografije: sa Krstom svetog Djordja 4. stepena, ovaj rodjeni Odesanin, besprizorni sa kriminalnim dosijeom sto bi se danas reklo, prijavio se sa 15 godina u carsku armiju, mestu gde je koliko toliko moglo redovno da se jede i istakao se hrabroscu i u svakom drugom pogledu sto se iz prilozenog i vidi, tesko ranjavanje na stranu. Posle pobune, u kojoj je takodje ranjen, okusio je posao u francuskim kamenolomima, Legiju stranaca, ratovanje u Maroku i Alziru, da bi se negde 1920. uspeo da vrati kuci.U kasnu jesen 1942, vodio je slamanje Manstajnovog pokusaja da pritekne u pomoc kamaradima opkoljenim kod Staljingrada, u prolece 1945. vodio mozda najteze bitke Drugog svetskog rata van Sovjetskog Saveza, one izmedju Budimpeste i Balatona, i vodio slamanje poslednje Adolfove ofanzive, one prema kojoj su u pesmama opevani Ardeni bili cisto zezanje.I zavrsio kao ministar odbrane SSSR u jeku Hladnog rata, u vremena kada je Sovjetski Savez bio mozda najblize mogucnosti da izvuce barem nereseno.Poznat u novinama iz tog doba kao marsal Rodion Malinovski.

Edited January 19, 2014 by namenski_01

[Dimitrije]

Станислав ВинаверРАТНИ ДРУГОВИДРАГОШ ИЗ ЛИПОЛИСТАДрагош из ЛиполистаУ поцепаном гуњуСа старом пушком берданкомЧувао је као и осталиИз трећега позиваНеку ћуприју иза фронта.Када затутњи возОн би се испрсио и салутираоИ ни један мишић не би затрепериоНа старачком лицу.Он је причао готово цео данО прошлим ратовимаКада је био младИ тукао се у првој линијиТи ратови били су тежиИ лепши.Знао је Драгош да то не помаже.Али му је било мило.А раздирала га је жељаДа некако продре у први позив― Као стари сват на свадбу ―Где су његова два синаМилутин и Мутимир,― Макар колико за један бој.― Макар колико за један јуриш.Најзад се завршило чување ћупријеМале, несачуване ћуприје.Од тешког напора при повлачењуОн је заглавио у болници на ВидуАко је и остао жив кроз АлбанијуТо је само о нади да види синове.Он је синове видеоПод маслинама на КрфуИ сити су се изразговаралиИ алалили.. . . На војничком гробљу на ВидуБез обзира на јединицу и позивУдружени су сви наши борци.И Драгош из Липолиста, са њима,― Стари и искусни трећепозивац ―Не чува више обичну ћупријуЗбог које је било незгодних речиИ свакојаких шала ―Него читаво једно острво.

[vathra]

Malinovski je u oba svetska rata utefterio po dva fronta, vrlo redak poduhvat.(ucestvovao je i u operacijama u Mandzuriji).

[namenski]

Malinovski je u oba svetska rata utefterio po dva fronta, vrlo redak poduhvat.(ucestvovao je i u operacijama u Mandzuriji).

Kao general Malino i u Spaniji, ako cemo vec da brojimo :)

[Filipenko]

Jbt