Crtice o prvom svetskom ratu

[Hamlet Strašni]

šta znači zastupna?

[MancMellow]

šta znači zastupna?

Čeština - drugi, druga

[Hamlet Strašni]

tja

[MancMellow]

Pa niko ne kaže da je Srbija neki jedini ni glavni warmonger. Meni izgleda objektivno ono što si pisao o sukobu državnih ideja.

Ma naravno da postoji, ali ratovi ne izbijaju na njima, ratovi izbijaju usled konkretnih političkih (i vojnih) akcija. A Srbija je tu čekala i čekala. A što se toga šta su nas™ učili tiče, pa eto pročitaj onaj Bjelajčev tekst i videćeš kako je sukob nacionalnih ideja postojao i u samim KuK zemljama (mislim, znaš to i bez toga, ali nije loše podsetiti se).

[Otto Katz]

Pa naravno, sve je to tako. Ali šta od toga oduzima na šarmu onom Pašićevom konkretnom prijedlogu dila što je okačio BB?

[MancMellow]

Ništa. tražio je, kako se to govorilo, "ekonomski izlaz na more". I to, naravno, ne preko A-U teritorije. Nije to ništa sad neke hvale vredno, ali iz svega prosto proizilazi da je srpska vlada htela nekako da se dogovori sa KuK, to je jasno. I nije nudila samo povlašećen status, nego i koncesije na železnicu, što u to vreme nikako nije bilo simbolično. A i ako dogovor izostane sve što je nameravala je čvršće povezivanje sa drugim okolnim državama. Ukratko, sukob državnih ideja na stranu, odluka da se ide na ratnu opciju rat uopšte nije doneta u Beogradu, a nije ni mogla biti donesena. Strahom od neke "ideje" se apsolutno sve može opravdati.

[Yoda]

Za sve zainteresovane, Mile Bjelajac detaljnije o revizionizmu glede Prvog svetskog rata.

Hrvatski bog Glembaj: <_<

Tragove nekadašnje propagande i kontroverzi među savremenicima pratimo u kritičkim opaskama Dragiše Stojadinovića iz 1963. povodom pisanja Miroslava Krleže na stranicama beogradske štampe. Raspravljajući u „Srpskim temama” o Solunskom procesu pisac „Miroslav Krleža zavijeno nam tvrdi: Da je ruski vojni ataše u to vreme, đeneral Artamonov bio inicijator i saradnik pukovniku Dragutinu Dimitrijeviću Apisu u spremanju zavere i izvođenju ubistva austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda na Vidovdan 1914. g. u Sarajevu. Čak šta više on taj atentat, koji on naziva ’Djelo’, pripisuje u celosti ruskom generalu Artamonovu, a da je o tome mogao znati i Pašić. To što nam iznosi akademičar Krleža, sada 1963. godine ceo svet zna i istorijski je utvrđeno da je to u ono vreme bila stara austrijska i nemačka teza i da ona ne odgovara istini, te je kao takva odbačena i od austrijske i nemačke vlade (...) Sva akta po predmetu suđenja oficirima u Solunu Nemci su, za vreme okupacije, iskopali u Srbiji i odneli. Jedan deo je stavljen na raspoloženje bečkom profesoru Hansu Ibersbergeru i on je za vreme Drugog svetskog rata pisao o toj temi (a pisao je i pre rata falsifikujući izvesna dokumenta).”42O tome je u istom duhu opširno pisala hrvatska štampa za vreme Drugog svetskog rata. Dragiša Stojadinović je pratio tokom rata to pisanje i odmah po njegovom završetku skrenuo pažnju Veljku Mićunoviću, kome je predao jedan broj isečaka. Stojadinović nije siguran da li je ova akcija doprinela da se u Austriji traži pokradena građa Solunskog procesa, ali se ona uskoro ponovo našla u posedu jugoslovenske države. U tom korpusu se nalazio akt koji je Apis povodom atentata uputio sudu. Apis je tvrdio: „G. Artamonovu ovom prilikom nisam saopštio ništa od mojih namera za atentat, a povod za traženje njegovog mišljenja o držanju Rusije našao sam u tome što se naš rad na izveštajnoj službi mogao osetiti pa bi mogao biti pretekst Austrije da nas napadne”. „Kao što se vidi”, pisao je Stojadinović, „ne može biti ni reči o kakvoj zajedničkoj inicijativi i saradnji između đenerala Artamonova i Apisa na ubistvu austrijskog prestolonaslednika u Sarajevu. U izvršenom falskifikatu od strane austrijskog profesora univerziteta Hansa Ibersbergera, čitao sam istu tvrdnju koju nam sada iznosi u ’Srpskim temama’ pisac Miroslav Krleža, a naime da su Apis i Artamonov zajednički planirali i sarađivali na ubistvu Ferdinandovom.” Stojadinović podseća da je falsifikat austrijskog profesora objavljen u časopisu Spoljna politika(Auswertige Politik, Hamburg, sveska br. 7, jul 1943) i zaključuje svoje obraćanje konstatacijom da „za ovakav svoj postupak pisac Miroslav Krleža duguje, i našoj i svetskoj javnosti, objašnjenje na osnovu kakvih je drugih svojih podataka sem ove Gebelsove propagande, zasnivao svoje tvrđenje, koje čitamo u ’Srpskim temama’”.43NBS, P 736/III/69. Dragiša Stojadinović, Otvoreno pismo Jugoslovenskoj akademiji nauka, Zagreb, Srpskoj akademiji nauka, Beograd i Srpskoj matici u Novom Sadu, povodom tekstova M. Krleže „Srpske teme” u beogradskom listu Politika, posebno nastavka pod naslovom „Пашић и Солунски процес”, Политика, 9. јуна 1963

[Filipenko]

Koliko je moguće da je zamena prestolonaslednika srpske krune takođe izvedena od strane Rusa? Umesto Đorđa, patriote, su postavili svoga pitomca Aleksandra koji se školovao u Petrogradu.

[Zaz_pi]

Djordje Karadjordjevic je isto bio pitomac vojne skole u Petrogradu(Kadetski korpus cara Aleksandra II Romanova). To ne znaci da ti mozda nisi u pravu, samo osnova za taj stav sa tvoje strane(vojna skola u Petrogradu) tesko da ima veze sa istinom.edit: Nisu samo oni ruski djaci i Broz je ruski djak. Doduse, on se nije skolovao u zvanicmim vojnim skolama vec u Gradjanskom ratu na strani Crvenih(koji su ga oslobodili kao austirjskog vojnog zarobljenika koji je ratovao protiv Srbije i Rusije) jer im je trebao svaki covek za surovi rat. Gde je naucio mnogo toga, cak se i ozenio u Omsku(Sibir, gde je bio na frontu protiv Belih) a i kasnije je isao u Moskvu na obuku Komiterne. :)

Edited September 25, 2013 by Zaz_pi

[Prospero]

Eh, Rusija est omen.

[Cane Vukic Prebranac]

^^ И постао човјек.

Edited September 25, 2013 by Cane Vukic Prebranac

[Drug Chabor]

Koliko je moguće da je zamena prestolonaslednika srpske krune takođe izvedena od strane Rusa? Umesto Đorđa, patriote, su postavili svoga pitomca Aleksandra koji se školovao u Petrogradu.

Ne vidim kako su Rusi mogli da nateraju Đorđa da svom silinom šutne svog posilnog u međunožje, od čega je ovaj umro. Sasvim dovoljan razlog za njegovo izbacivanje iz reda za nasleđe prestola. Barem, u ono vreme kada se "znao red".

[hazard]

Dvorska prica je valjda bila da je taj jadan sutnuti namerno pusten da umre, ne bi li to bio razlog sa Djoletovu "smenu"

Edited September 27, 2013 by hazard

[Filipenko]

Pa da, obično ljudi umiru od jednog udarca u međunožje / stomak. Đorđe je bio inspiracija za Supermena.

[Filipenko]

BTW ništa od neke literature o Crnoj Ruci, hronologiji njihovih dejstvovanja, nekih pojašnjenja agendi iz koliko-toliko neutralne perspektive?