Uopsteni saveti

[morgana]

ptsp je dijagnoza (nije me niko tukao, silovao, drzao u podrumu niti sam bila u vijetnamu, sto su ceste medijske slike tog problema, nego sam jednu zivotnu situaciju koja nije ni  nesto narocito rijetka dozivjela traumaticno) ali to je prolazno, a 

imam sklonost ka anksioznosti od ranije, tj vise puta sam uz spoljne okidace imala  anksiozne reakcije, sad je to sve ok i grizem se samo sto odmah nisam otisla kod dr nego sam cekala da prodje samo od sebe. 

za anksioznost se uzima jedna klasa antidepresiva, inhibitor serotoninskog preuzimanja, dobro se podnosi osim na samom pocetku kada moze da da nuspojave, nedelju-dvije ili malo vise. rezultati odlicni, uz psihoterapiju narocito.

srinkovi su drugari, a mediji koji o ovim problemima pisu senzacionalisticki umjesto da ih kao temu normalizuju su teske stetocine. prezivio depresiju (FOTO) (VIDEO). ma mrs.

 

Edited October 16, 2019 by morgana

[nezvanova]

i ja sam po strukturi anksiozna, a akutne i teske napade anksioznosti imala sam kada mi je sin bio bas mali, a ja razvedena, bez alimentacije (nisam je ni trazila, moj prvi suprug je oboleo od sizofrenije) 93-94, hiperinflacija, ja bez posla i tako... sve se skupilo pa sam imala teske napade panike, koje sam morala nekako i da prikrivam, da sina ne bih i svojim stanjem traumatizovala... sve u svemu, bas je bilo gadno ali sam odmah otisla u bg, u dragisu misovic, isla oko godinu dana dva puta nedeljno na terapiju pshoanalitickog usmerenja i pila rivotril sa kojeg sam se dosla lako ali postupno ''skinula''. i danas uvek kada imam probleme u zivotu reagujem anksiozno, ali srecom nikada nije tako kao u ono vreme. i brzo prodje. 

da mi se to sve danas desilo, verovatno ne bih isla na psihoanalizu, ali sigurno bih isla na neku psiholosku terapiju, a i lekove bih koristila. 

neko vreme nakon smrti mog drugog muza, koristila sam antidepresiv, mada to sto sam ja prozivljavala je bila zalost a ne depresija, a i anksioznost i depresija nekada imaju slicne simptome, a neki su im i zajednicki. no jedan lekic mi je malo pomogao, a vidim da ga koriste gotovo svi koji pate od depresije i idu na terapije (flunisan, vrsta serotonina, nesto slicno prozaku) iako ga nikako ne preporucujem bez konsultacija sa psihijatrom. meni je pomogao, jedino sto sam nakon prestanka koriscenja ovog leka, od kojeg sam odlicno spavala, smrsala (u mom slucaju je to ispalo dobro tj taman koliko sam htela a nikad nisam uspela da skinem nakon sto sam prestala da pusim) i osecala se podosta ravno ali ne i bezosecajno, pocela uzasno puno da sanjam, ili da pamtim snove.

 

no, nekako sam se i sa tim izborila 

[morgana]

i ja sam smrsala ali za vrijeme koriscenja lijeka, cak i malo vise nego sto sam htjela, ali to je bar lako korigovati, jedini problem sa mojim antidepresivom tj anksiolitikom (elicea, genericki naziv je escitaliopram) je taj da sam nocu imala nesanicu, no, sto vise nesanice, to vise netfliksa, ne zalim se  a u prve dvije-tri sedmice, kada sam pila danju i bromazepam koji se daje da bi sprijecio pojacanu anksioznost kao privremenu nuspojavu antidepresiva, bila sam kao jamajcanin na plazi na gandzi  pospana. to brzo prodje.

 

nisam htjela da idem na dubinske terapije, mada vidim tj guglam da se sad i u okviru psihodinamske br sesija generalno govoreci ogranicava (a svakako ima ljudi kod kojih je potreban dug rad) na valjda 12-16. uz ogradu, to mi kaze gugl, a ne strucno lice.

prvo sam istrazivala kod kojeg bih psihoterapeutskog usmjerenja isla, onda sam zakljucila da cu se paralizovati analizom i otisla po preporuci drugarice sa slicnim problemom kod ove dr u euromedic. 

 

bas sam zadovoljna i opet kazem, zalim sto nisam kod dr otisla ranije.

 

 

 

 

 

 

Edited October 16, 2019 by morgana

[mustang]

@nezvanova wow! svaka ti cast kroz sta si prosla!!! to je nenormalan pritisak cak i bez deteta. 

 

muz moj pije rivotril vec godinama ( kad je u srbiji) a u usa clonazepam. odlican lek rekla bih. nema kontraidikacije, totalno je kulishic, cak nekad mislim da mu ovde daju placebo. al cesto kaze da my nedostaje njegova psihijatrica. 

 

dok ja nikad nisam otisla kod psihijatra. niti mi palo na pamet. sto zbog vremena, sto zato sto sam mislila da je sve to normalno sto mi se desava u zivotu (od umiranja na oci, pucnjava par ‘90tiu, saobracnih nesreca, napetih situacija...) i da ima gorih slucajeva kojima stvarno treba pomoc. sve moje stresne situacije kompartamelizujem (jebem li ako nisam dobro napisala) i nastavljam dalje. jedina stvar koja mi je okidac za anksioznost jeste da me drugi ljudi pipnu prvi. istrenirala sam se da ne pokazem ljudima tu “slabost” al srcani udar hocu da dobijem.  znam da je sve to iracionalno i uopste ne znam odakle to potice. sumnjala sam dugo godina da je to odbojnost od kevinih poljubaca sa (crvenim)karminom kad sam bila mala. otimala sam se kao proper mustang. mrzela i mrzim to i dan danas. valjda zato nisam stavila karmin na sebe dan danas. odvratno mi. al kakve to veze ima sa dodirom, ono naidje neko pa te lupi po ramenu ili ruci ...gde si sestro stara? ...a tebi srce uteka ka zec 

 

svaka vam cast na organizovanosti da odlucite da idete. da je svet normalan, mi bismo svako imali svog psihijatra jos od osnovne skole. 

Edited October 16, 2019 by mustang

[Malkmus]

U školama bi trebalo učiti o genezi neuroza, depresija, pa i psihoza, valjalo bi podučavati mehanizmima adaptiranja na stresne situacije i periode, podizanju nivoa tolerancije na frustraciju, identifikovanju emocija i baratanju tim emocijama. Začudo, za vek i nešto postojanja nauke™ nikome od poslenika dobrote i razuma nije palo na pamet da se ozbiljno založi za tako šta.

[mustang]

yep

[nisam ja]

Nisam baš taktilan tip al bih grlio Mustang onako čisto da je nerviram. 

 

 

 

[mustang]

8 minutes ago, nisam ja said:

Nisam baš taktilan tip al bih grlio Mustang onako čisto da je nerviram. 

 

 

 

 

 

 sadisto!

[nisam ja]

Yup, that's my name. Don't wear it out. 

[I*m with the pilots]

On 15.10.2019. at 18:07, Malkmus said:

Super što se trudiš i što brineš. Dosta je sklizak taj teren, a tu su potrebni i drugi podaci koji nisu baš za forum, već za nekog stručnog.

Verovatno si guglala, ali ipak evo nekih saveta

https://www.healthline.com/health/how-to-help-a-depressed-friend

https://psychcentral.com/blog/9-ways-to-help-a-friend-or-family-member-with-depression/

 

Ako i kad bude razmišljala o psihoterapiji, ukoliko je u situaciji da istu sebi priušti, neka obavezno prouči različite psihoterapijske pravce ili modalitete, kako psihoterapeuti to vole da kažu, i neka obrati pažnju na to da postoje terapije koje traju kraće i one koje traju duže, naročito ako je novac bitna stavka.

 

 

On 15.10.2019. at 22:44, morgana said:

 

ako je vec toliko samosvjesna i lijepo reaguje na tematski filmski program koji je nacelno u vezi sa njenim problemom, mozda da joj suptilno preporucis odlazak kod psihijatra koji je ujedno i psihoterapeut. jeste da priroda uglavnom sve obavi sama, pa se tako ljudi od lakse depresivne epizode uglavnom spontano oporave, ali zasto trositi vrijeme uzalud? antidepresivima uglavnom treba 5-6 nedelja da profunkcionisu, kad se hemija mozga sredi krece se sa psihoterapijom. posto je cijena seanse zaista dosta visoka, nalazim da ide do 50 eura, mislim da vrijedi razmotriti privatne domove zdravlja, ja imam, zbog problema iz sfere anksioznosti, iskustva sa euromedikom u cvijicevoj, 25 eura je pregled, psihoterapijski razgovor, nisam gledala na sat ali mislimd da sam izvlacila 45-60 minuta po seansi, kako kad.

depresija, a vazi iz a srodne probleme, ne samo sto se stigmatizuje nego se i mistifikuje, nedostaje insulin, uzmes ga injekcijom, nedostaje serotonin, uzmes ga tabletama, radis na sebi sa psihoterapeutom i sam, zalijecis se, ides dalje i zaboravis na problem. ako se ponovi, obrnes jos jedan krug i to je to, za vecinu, naravno, a nema potrebe da o problemu sudimo prema ekstremima.

 

Hvala vam na smernicama, sad cu da procitam to sa linkova.

 

Imala je ona i ranije te depresivne epizode, tu i tamo je uspevala da ih katalise karateom, ali je onda bila u (na pocetku) dobroj vezi, i to ju je vratilo na dobar peron. Sve dok sam momak nije poceo da biva previse mracan, pricala mi je da se vide tokom produzenog vikenda (zive 400 km udaljeni jedno od drugog), dva dana bude sve super, onda se treceg ovaj probudi i bude potpuno ubijen, mracan i sta sve ne, nece nista, ona prezivi taj dan nekako ("dodje mi da se ubijem kada je takav"), onda sutradan sve ponovo bude super, kao da se ono juce nije desilo. Tako je bilo mnogo puta i pre mesec dana je raskinula vezu, bas teska srca. Tada sam jos bila u Beogradu pa se nisam sa njom cula, kako sam se vratila u Nemacku, pozvah je na film i citirani odgovor je usledio. Ja sam na kraju ispalila za vidjanje jer sam ostala na kaucu uz ibuprofen, ali po tome sto je ipak otisla na dogadjaj sa jos jednim prijateljem mi govori da stanje nije kriticno?

 

Ne znam da li je nekada bila na terapiji pa cu je pitati iduceg puta, nismo bas toliko bliske i znamo se tek nekoliko godina. Koliko sam povezala dosta tog mracnog je bila kombinacija nezavrsavanja doktorata dugi niz godina zbog loseg mentora i gubitka zelje sa progresom, i nemanja ("nekog normalnog") partnera preko 10 godina. Kada je ovaj momak usao u pricu, brzo je se usudila se da iscima drugog mentora i stvari su krenule, mislim da je prakticno na kraju. Sada opet dakle nema partnera i to je, verujem, uzrok trenutnog stanja.

 

 

Edited October 16, 2019 by I*m with the pilots

[morgana]

Mozda je i u normalnom procesu zaljenja veze. Ne znam, nisam vicna da procijenim takve stvari, na stranu sto nisam strucna.

Ali je srecna sto ima tako briznu drugaricu kakva si ti

[nezvanova]

evo, bili smo na ''istim talasnim duzinama'' sa covekom koji takodje pati i leci se od depresije... rekla bih da je solidno opisao sta mu se desava i sta ocekuje od okoline, sto je dosta vazno, a nije da bas svi znaju kako da se ophode prema osobama koje se bore sa ovom bolescu ili epizodom...

 

https://noizz.rs/not-just-a-mood/goran-bogunovic-depresija-not-just-a-mood/glmw38c?fbclid=IwAR0YvVbon8doMavkcMAIjdmSOJHDwNuj8K-KbKrfkPFlS7S7XZQjMf3DKh0

[Malkmus]

Usudiću se da kao laik kažem da mi to liči na ličnosni bag koji se ponavlja, neki samosabotirajući obrazac mišljenja i ponašanja, i tu bi valjalo da nađe nekog psihoterapeuta koji zna svoj posao, a prija joj.

[morgana]

zvuci logicno

[duda]

devojke, svaka vam čast, @nezvanova, ti si carica, sve to proći i nikada to po tebi (tvojim postovima ) ne bih rekla

 

anskioznost je nešto što nas sve, sve više hvata

 

ja sam odrastala u užasnom braku mojih roditelja, ali baš užasnom, alkoholizam teški sa jedne strane, nerazumevanje totalno sa druge

ali tada sam imala neku snagu, ne znam, mislila sam da će sve u životu posle tog horora (nakon razvoda mojih) da ide lako, ali dođe đavo po svoje

 

evo sad u nekim dubokim godinama, osećam da me ponekada hvata anksionznost, povezana sa užasnim nekim nemirom, neuroza valjda

još se nekako borim, ali ako se frekvencija takvih događaja poveća, moraću negde da tražim pomoć

lepo je znati da imaš kome da se obratiš za savet 

 

imam jednu prijateljicu, već je u penziji, situirana, obezbeđena, svi njeni ok, dobro, majka dementna, ali jbg, to sada već spada u redovne situacije

ona se bori sa opasnim anksioznim napadima,

na prvi pogled, rekao bi čovek šta 'oće ona, nema nikakvog razloga za bilo kakav strah, ali ona se smrzne i pred benignim nekim obavezama

biće da često ni uslovi života nemaju neke veze, ali često svakako jesu okidač