Endarkenment

[Peter Fan]

Nisam sve čitao, ali imaju li gdje podaci (slični ovima u ovom radu), koji navode za koliko je umanjen R&D globalno, ili barem Fortune 500 kao nekakav proxy?

 

Uostalom, nisu li robotizacija i virtualizcija radnog prostora (u skoro svim sferama i geografijama) inovacije? Pa šta su Amazon i Tesla (da napomenem samo dvije najpoznatije firme koje su tzv. Disruptors) nego high-risk bets za velike insitucionalne investitore?

 

Malo mi je to sve tanko i nekako na tragu "nisu više ni inovacije kao što su nekad bile". Ovo uz ogradu da nisam sve čitao.

[MancMellow]

Ma nisam ni ja još čitao, ali 

 

Our study aims to fill this gap by presenting a comprehensive analysis of the size, concentration and distribution of R&D expenditures for all firms traded on NYSE, NASDAQ and AMEX.

[Peter Fan]

Pa šta je tu sporno? Ili misliš da je u EU/Kini/Japanu bilo značajno drugačije?

[MancMellow]

Nemam pojma šta bi bilo, ali u tekstu koji je Prospero citirao pisalo je

 

 

 

No, it is not a new phenomenon. Western societies have certainly been more open to innovation in previous decades, but we document a 40-year trend of innovation slowdown. During that period, productivity growth has declined. Companies increasingly spend less of their revenues on innovation or to invest in long-term business building. Now that investment institutions own most of Western blue chip firms, we see that they are taking capital out of companies, but that is a trend that started several decades ago. 

 

Na NASDAQ-u je izlistano sve živo iz celog sveta. Nije to teza.

[Sestre Bronte]

nema mračenja, nije ništa toliko loše da ne može jedan kvalitetan svetski rat da ga opravi

[Peter Fan]

@ Manc: Moraću pročitati :-)

 

Ovako ofrlje mi to zvuči dosta tanko (OK, counterintuitive :-))  jer milično iskustvo i casual marketplace observations govore upravo suprotno. Ne znam kako tačno su definisali inovacije, ali meni je zadnjih 40 godina puno epohalnih inovacija. Od informacijske revolucije, interwebsa i svega povezanog sa istim, pa do novih materijala, nano tehnologije i medicine, i čega sve ne. 

 

Produktivnost je proizvod različitih faktora, a ne samo inovacija.

[MancMellow]

mora da se pročita, jer, upravo to - šta su konkretno brojali u inovacije i u ulaganje u iste. To na stranu, sa produktivnošću stvari definitivno ne stoje dobro (ova donja tabela je priča za sebe)

 

http://www.nybooks.com/articles/2016/08/18/why-economic-growth-will-fall/

[Peter Fan]

Pročitao tvoj link, i tu (govorim za review, ne za samu knjigu) se gotovo uopšte ne govori o inovacijama, već o usporavanju rasta i nejednakoj distribuciji. Nedostatak inovacija je naveden tek kao jedan od uzroka tog stanja.

 

[MancMellow]

pa da. preciznije - nedostatak izdvajanja za inovacije iz profita tj pad istog (izdvajanja)

[Peter Fan]

Što meni ne zvuči realno. A bogami ni ovima koji su radili ono istraživanje koje sam naveo.

 

No dobro, trebalo bi se u to malo dublje upustiti. Ovako se jednom čini ovo, a drugom ono™.

[hazard]

Što meni ne zvuči realno. A bogami ni ovima koji su radili ono istraživanje koje sam naveo. No dobro, trebalo bi se u to malo dublje upustiti. Ovako se jednom čini ovo, a drugom ono™.

 

U kojoj industriji radis?

 

Hocu reci, nije svaka industrija neki IT ili nano-nesto.

 

Drugo, R&D trosenje tako zajedno je jedna stvar, ali pitanje je koliko je R, a koliko D. Moje iskustvo da je sve manje R, a sve vise ili uglavnom samo D, da univerziteti rade ono sto su nekada radile corporate research laboratorije, a ono sto nekada radili univerziteti, rade opet samo univerziteti ali u mnogo manjem obimu. Mislim da sam ja ovde na forum kacio koliko je opalo investiranje americkih firmi u basic research u poslednjih par decenija.

[hazard]

Naravno, to je to. Ali kako je do toga došlo? Pa recimo da 1955 neko je, naravno, mogao da proda svoje deonice u GM, ali sve što je sa tim param mogao je da, verovatno (nisam se udubljivao u cifre, ali pretpostavljam, možda grešim) kupi neke druge sa marginalno drugačijim povratom od prodatih. Ili ako ne marginalno, onda ne ludački većom razlikom i mnogo manjim rizikom. Globalno tržište postoji, ali samo za kapital. Ne postoji za radnu snagu i ne postoji, što je još važnije, za uslove poslovanja koji u velikoj meri zavise od države. Uopšte nisam optimista.

 

U nekom trenutku vecina ucesnika na trzistu kapitala postali su u sustini spekulanti. Pod time mislim da su odustali od ,,originalne" logike investiranja, a to je da investiras u neku firmu zbog profita koji ce ta firma generisati, tj. da drzis akcije zbog dividendi, i presli na logiku zvanu kupi akcije jeftino prodaj skupo. Ja ne kazem da su spekulanti losi a priori, naprotiv oni su neophodni jer ubrizgavaju likvidnost u trziste, nije biti spekulant ,,ruzna" ili nepozeljna profesija, treba i mora da ih bude. Ali je problem rekao bih kada smo ,,svi" spekulanti a ne neki mali % ucesnika na berzi.

 

Zasto se dogodilo ne znam, jedno objasnjenje je starenje zapadnih drustava, cinjenica da ,,pravo" investiranje jednostavno nije moglo da generise povracaj na ulozen novac koji je bio potreban da se pokriju nadolazece potrebe penzionih fondova i sl., i onda je krenulo jurenje vecih i vecih prinosa kroz raznorazne trange-frange, na kraju, mahinacije.

[MancMellow]

Što meni ne zvuči realno. A bogami ni ovima koji su radili ono istraživanje koje sam naveo. No dobro, trebalo bi se u to malo dublje upustiti. Ovako se jednom čini ovo, a drugom ono™.

 

Ipak su, vidim iz zakljucka, izdvojili i samo US kompanije. I evo:

 

 

It has grown twice as fast as advertising and capital expenditure, two comparable forms of internal firm investment. Indeed, across the U.S. economy, R&D spending is increasingly determined by managers at the firm level, as the burden of R&D spending has shifted from the federal government to the private sector. Most of this growth has been driven by small R&D-intensive firms many of which are not yet profitable. In additional cross-sectional analysis, we find that over two-thirds of the cross-sectional variation in R&D spending is accounted for by time- 23 invariant firm fixed effects while less than 3% is explained by time-varying factors like size, market-to-book, leverage or profitability.

[MancMellow]

U nekom trenutku vecina ucesnika na trzistu kapitala postali su u sustini spekulanti. Pod time mislim da su odustali od ,,originalne" logike investiranja, a to je da investiras u neku firmu zbog profita koji ce ta firma generisati, tj. da drzis akcije zbog dividendi, i presli na logiku zvanu kupi akcije jeftino prodaj skupo. Ja ne kazem da su spekulanti losi a priori, naprotiv oni su neophodni jer ubrizgavaju likvidnost u trziste, nije biti spekulant ,,ruzna" ili nepozeljna profesija, treba i mora da ih bude. Ali je problem rekao bih kada smo ,,svi" spekulanti a ne neki mali % ucesnika na berzi.

 

Zasto se dogodilo ne znam, jedno objasnjenje je starenje zapadnih drustava, cinjenica da ,,pravo" investiranje jednostavno nije moglo da generise povracaj na ulozen novac koji je bio potreban da se pokriju nadolazece potrebe penzionih fondova i sl., i onda je krenulo jurenje vecih i vecih prinosa kroz raznorazne trange-frange, na kraju, mahinacije.

 

Starenje je dobar argument za recimo danas, ali za 70-te bas i nije nesto. Kriva radjanja tj prir. prirastaja je u Americi presla zenit tek negde 1958-62, a to znaci da su tokom 70tih baby boomeri (oni pravi, rodjeni 45-58) u stvari tek poceli da masovno ulaze u work force (i nastavili sve do 82-83 pa i malo dalje ovi najkasniji), to sto je prirastaj poceo opasno da pada 70-tih nema uticaja u realnom vremenu i nisu mogli tada da znaju da ce se to nastaviti (a i nije se bas u toj meri nastavilo kao 70-tih). 70-te su bile vreme krize na Zapadu kada uopste nije bilo toliko izvesno da ce iz hladnog rata izaci kao totalni pobednici. Umoran sam sad :D ali verovatnije mi je da bi kredit trebalo dati onim autorima koji odgovor traze na polu politike i ideologije.

 

Onako na precac - ni Tacer ni Regan nisu dosli niotkuda, idejna baza se vec bila formirala. Neki rezultati su postignuti, pre svega pobeda u hladnom ratu, ali skromno mislim da je model nadziveo svrhu i da je neophodno traziti nesto novo, jer ovako kako ide pocinje ozbiljno da generise teske politicke krize i probleme (i ekonomske, naravno) 

Edited August 1, 2016 by MancMellow

[hazard]

Pa 70tih je poceo da ,,stuca" ozbiljno ekonomski model Zapada koji je do tada sljakao, to svi znamo (stagflation itd.), pa je to sve onda zabiberila energetska kriza. Regan i Tacer su produzili zivotni vek tom modelu putem deregulacije - neki potencijal za ekonomski razvoj koji je vec postojao ali je bio ,,obuzdat" obimnom regulacijom na taj nacin je pusten iz boce (narocito u finansijskom segmentu). Do se do kraja 80tih/pocetka 90tih u sustini izduvalo ali je onda dosao informaticki/tehnoloski bum 90tih, pa su mnogi mislili da je sve OK i nastavili po utabanom od strane Regana/Tacerke. Kada su Amerika (i dobrim delom Britanija) u pitanju, stvar je u tome sto do 2000ih vise nije imalo sta da se deregulise maltene, nije postojao neki "pent-up" potencijal za ekonomski rast koji je mogao tek tako da se ,,oslobodi". 2000tih je posle pucanja tehnoloskog mehura Fed onda bukvalno naduvao balon kredita i nekretnina i time produzio zivotni vek celoj konstrukciji do velike finansijske krize. EU bez Britanije je malo drugaciji slucaj, oni nisu nikada deregulisali trziste rada, i tu postoji "pent up" rast koji bi mogao da se oslobodi i da kupi jos neko vreme (recimo 10 godina).

 

No to je sve manje vise poznato, meni ostaje nepoznanica sustinska onda zasto je sistem poceo da trokira 70tih? Sta je tu fundamentalni problem? Ocigledno da nije preterana regulacija sama po sebi problem, jer je ona ,,samo" kupila jos koju deceniju.

 

Da li je stvar u tome da je do 70tih, Zapad, a Amerika narocito, jednotavno izgubio tu veliku prednost koju je imao nad ostatkom sveta zbog pocetnog skoka u industrijalizaciju, kolonijalizma, imperijalizma i svega ostalog? A kod Amerike narocito, zbog cinjenice da je americka industrija iz drugog svetskog rata izasla jaca dok je evropska bila skoro sva sravnjena sa zemljom?