Polemike

[John Coltrane]

Nakon tog „kratkog priloga demistifikaciji“ ostaje samo jedno pitanje: A zašto je nevoljnome uredniku trebalo toliko godina da to objavi? Ako je Popović još 2007. prestao biti većinski vlasnik Vremena, zbog čega ga Žarković ranije nije prokazao kao bešćutnoga gada, amoralnog profitera i lopova? Kako to da njegova kriminalna djela nije prijavio policiji i tužilaštvu? Zašto je svoju urođenu ljubav prema istini tako dugo susprezao, da bi tek sada prsnuo kao gnojni čir i okupao javnost obiljem sluzavih otkrića?

 

 

Meni je ovo glavni utisak i potvrda koliko je Zarkovic ispao smrad u celoj prici. Na kraju krajeva jel moguce da je on sve to trpeo godinama (da ne kazem decenijama)? Jel moguce da su se Srdje stvarno svi toliko plasili i jel moguce da je on imao toliki uticaj na ljude oko sebe? 

[teacher]

Pa jbg, sto ne uradise lepo tako, bilo bi postenije. I ljudskije, a ne ovako, ko pizde, ala Andjus. 

 

+1

jbg, sujeta i alkohol

[gospa buba]

izbi snajka cia tek na 42 strani polemike. eee, kukavno neshto ugasheno  -_-

[Sludge Factory]

sta bi djindjic uradio s kosovom

 

ili:

 

 

 

mislim dajte, javne licnosti su i posthumno izlozene tumacenju i ucitavanju, nije popovic ni prvi ni posljednji

 

Naravno da mogu i jesu. Ne mogu, a i da mogu ne bih, da im zapusim usta i vezem ruke, mogu da misle sta hoce i da to misljenje slobodno iznesu. Ja samo zadrzavam svoje pravo da mislim i da im kazem da su govna. :)

[FERNOUX H]

http://www.politika.rs/rubrike/Komentari/Politika-ocaja-ili-strategija-liberala.lt.html

 

POLEMIKE Andrea Jovanović

Politika očaja ili strategija liberala

 

Bilo da stiže iz usta našeg premijera, bilo članova akademske zajednice – koja, čak i kada kritikuje vlast, kritikuje na način „nije dovoljno štednje, mora još!“, antinarodna političko-ekonomska perspektiva predstavlja se kao jedina moguća

Povodom teksta „Siriza i Srbiza“

 

„Liči li nam Srbija na Grčku?“, pita nas ekonomistkinja Danica Popović pre neki dan u Politici. Onaj broj nas koji je još koliko-toliko privilegovan da između svakodnevnog preživljavanja uspe da isprati i vesti iz sveta svakako će imati barem donekle potvrdan odgovor na ovo pitanje. Liči. Međutim, nasuprot onome što Popovićeva tvrdi, dolazak Sirize na vlast u Grčkoj u stvari nije predstavljao nikakvo iznenađenje:ona nije neka „mala partija“ koja je odjednom osvojila većinu već se radi o dugogodišnjom pokretu, nastalom „odozdo“, iliti, po naški, iz naroda.

 

Ali, ostavimo ovo po strani. Uprkos novom, navodno crvenom, dresu koji Borko Stefanović planira da nosi sledeće sezone, ništa se zaista slično Sirizi još nije pokrenulo niti će u skorije vreme ovde u središnjem delu Balkana.

 

Ono čega, s druge strane, i te kako ima jeste neoliberalna politička i, u kontekstu profesorske titule gđe Popović, akademska hegemonija. Iliti, po naški ponovo, antinarodna dominacija. Bilo da stiže iz usta našeg premijera, bilo članova akademske zajednice – koja, čak i kada kritikuje vlast, kritična je na način „nije dovoljno štednje, mora još!“, antinarodna političko-ekonomska perspektiva predstavlja se kao jedina moguća.

 

Profesorka Popović koristi primer trenutnog fijaska pregovara Grčke i trojke kako bi dodatno utvrdila tu neminovnost i njome nam otvoreno zapretila. Ako su „radni“ Grci prošli tako, zamislite šta tek čeka neradne Srbe!, njena je poruka.

 

Zanimljivo je kako zagovornici jedne te iste pozicije lako menjaju svoj stav o grčkom narodu prema potrebi – kada treba objasniti tamošnju krizu, onda su Grci neradnici koji žive iznad svojih mogućnosti, a kada treba predskazati ekonomsku apokalipsu koja nas čeka, onda su i Grci dobri u poređenju sa nama.

 

Dakle, ništa istinski levo se u Srbiji još nije desilo, a već nas podsećaju na pravila sistema u kojem živimo. „Dug mora da se vrati“, i tačka. Evropa (i Zapad) imaju institucije, a institucije se moraju poštovati. Ali da li je to zaista tako?

 

Svima nam je 2008. godina poznata kao početak i danas aktuelne ekonomske krize. I uprkos finansijskom haosu, napravljenom uz pomoć potpune korupcije i deregulacije američkog finansijskog sektora, svi se ipak dobro sećamo da investicione banke niko nije naterao da plate cenu tog haosa.

Njihove dugove izmirili su američki poreski obveznici i svi smo u tišini gledali kako bespomoćni narod spasava banke zbog kojih su brojni njegovi članovi ostali i bez krova nad glavama. Dug mora da se plati, ubeđuju nas, ali uglavnom dug plaćaju oni koji u toj zelenaškoj utakmici zapravo i ne učestvuju i oko njenih pravila se ništa i ne pitaju. Toliko o zapadnim institucijama i njihovom legitimitetu.

 

Trebalo bi onda još nešto dodati na temu „nadrealnosti“ otpisa duga o kojoj govori profesorka. Poznato je i da je Ekvador dobar deo svog duga pre nekoliko godina otpisao upravo po osnovu njegove „nelegitimnosti“. Volela bih da mogu da zaključim da ono što je zapravo nadrealno jeste politika koja već trideset godina zahteva od naroda da spasava sistem koji ga tlači. Ali taj zaključak nije do kraja ispravan, jer je istina da je nadrealnost u stvari mesto na kojem svi već živimo.

 

Kao što smo videli na primeru Amerike, ni u toj nadrealnoj realnosti ne važe ista pravila za sve. Privatno je uvek privilegovano u odnosu na javno, dok je razvijeno privilegovano u odnosu na „zaostalo“. I to je mesto gde je profesorka apsolutno u pravu – mi čak nismo ni Grčka. Pravila koja će primeniti na nama biće oštrija i od tih. „Evropskim institucijama“ ne treba razvijena i uređena Srbija – njima treba tržište za izvoz njihovih proizvoda, tržište rada za uvoz jeftine visokoobrazovane radne snage i „ekonomski ambijent“ za izvoz proizvodnje u (neo)liberalnu oazu gde će kapital sklapati dilove sa vlašću i imati dovoljno nezaposlenih da zaposlene može ucenjivati kako hoće. Treba im i vlada koja će osigurati da ono malo vrednosti koju stvorimo odlazi stranim bankama da bi se ciklus dužničkog ucenjivanja unedogled nastavio. Hoćete da pričamo o alternativi koja nije Siriza? Onda moramo da pričamo o promeni samih pravila.

 

Očigledno, Siriza ih nije promenila i zato gubi utakmicu, koja je ionako nefer od samog početka. Zato Siriza nije „ekstremna levica“, već partija očaja koja pokušava da sedi na petnaest stolica odjednom. Podrška nobelovaca tu svakako neće pomoći. S druge strane, podrška neoliberalnoj „trci do dna“ u Srbiji od strane većine njenih ekonomskih eksperata, premda su bez „Nobela”, svakako učvršćuje pomenutu antinarodnu dominaciju i nameće politiku očaja. Nažalost, profesorka Popović tako doprinosi da u toj trci pobedimo i barem da u nečemu budemo prvi.

 

Andrea Jovanović, članica Kolektiva Gerusija

objavljeno: 06.06.2015.

Edited June 16, 2015 by FERNOUX H

[nezvanova]

sve je pocelo ovim tekstom /pakoviceva kritika romea i julije u reziji mikija manojlovica/....

http://www.danas.rs/danasrs/kultura/upotreba_sekspira.11.html?news_id=299915

 

nastavilo se ponovnim pakovicevim prozivanjem manojlovica....

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/vucicev_miki_maus.1079.html?news_id=303873

 

odgovor manojlovica

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Sta-ne-moze-da-mi-oprosti-krug-dvojke.sr.html

[FERNOUX H]

Sportski Komentator u pokušaju | 28/06/2015 11:41

Veliki spktakl ! Samo danas u vašem gradu! Multi-Pakovic antiratni profiter vs Grabež-Manojlovic beskompromisni član svih partija. Očekue se strahovita borba, s'obzirom na potpunu izjednačenost aktera. Dva suparnika istog stila na suprotnim stranama javnog ringa. Prema procenama kladionica a uprkos žestokom pljuvanju očekuje se nerešen rezultat.

[kobni zelaya]

Ova polemika je teatar apsurda tipična za naše selo. Dva eksponenta dve politike se svađaju kobajagi zbog predstave. Koja je kobajagi rađena zbog pozorišta, čak i kobajagi zbog politike i koja kobajagi nekog miri. Onda imamo kobajagi kritiku i dalje sve prestaje da praktično bude kobajagi, jer je toliko jasno da tu ništa ni nema više veze s pozorištem.

Paković i onako nije niko i ništa, a na Mikijevom mestu bih se pokrio ušima zbog te predstave, koja je sramotno slaba, bez ideje i žara, a u suštini čak i bez politke. Fondaciona tezgetina.

 

Totalna mrka kapa. Duplo golo. Potpuno predvidljivo.

[akibono]

Zaista je sudar titana, čak su im i ti pismeni ura'ci na očekivanom ne-nivou... onako vonjaju po kafanski. Mož' polemika da potraje u beskonačnost.

Meni je ono što je Borka napisala u vikend Danasu apsolutno primeren komentar na trenutni političko-kulturni angažman Mikija M. i pogađa suštinu.

Edited June 29, 2015 by akibono

[teacher]

Ova polemika je teatar apsurda tipična za naše selo. Dva eksponenta dve politike se svađaju kobajagi zbog predstave. Koja je kobajagi rađena zbog pozorišta, čak i kobajagi zbog politike i koja kobajagi nekog miri. Onda imamo kobajagi kritiku i dalje sve prestaje da praktično bude kobajagi, jer je toliko jasno da tu ništa ni nema više veze s pozorištem.

Paković i onako nije niko i ništa, a na Mikijevom mestu bih se pokrio ušima zbog te predstave, koja je sramotno slaba, bez ideje i žara, a u suštini čak i bez politke. Fondaciona tezgetina.

 

Totalna mrka kapa. Duplo golo. Potpuno predvidljivo.

 

sve je kobajagi, samo je kloaka istinska...

[John Coltrane]

Dokle se stiglo sa Zarkovic vs Смајловић?

[svashtabezneshto]

Sad u Vremenu je on njoj odgovorio, mislim da se ona još uvek nije oglašavala, ili je bilo mlako pa niko nije preneo.

[akibono]

Sad u Vremenu je on njoj odgovorio, mislim da se ona još uvek nije oglašavala, ili je bilo mlako pa niko nije preneo.

 

ma kako se nije oglašavala, juče objavila tekst od 100.000 reči - početak mu na naslovnoj pa se nastavlja unutra  

 

http://www.politika.rs/rubrike/kolumna-nedelje/Platicu-za-ovu-kolumnu.sr.html

 

inače je jebucka Basara vrlo stručno skoro svakog dana u Danasu, pohisterisala je potpuno - svi su protiv nje 

Edited June 29, 2015 by akibono

[svashtabezneshto]

Uh, propustila sam, hvala:)

[svashtabezneshto]

Ljilja Smajlović:

Najbolji smo! Svi nas napadaju! A ti što nas napadaju stalno za sebe pričaju da su najbolji!

 

 

Nin, Saša Janković, Savet za štampu, Nato, Basara, Blic, ćirilica, latinica! (Nema Žarkovića eksplicitno, valjda je

podrazumejući protivnik.)

 

Ona ume da poentira (tako izgleda na dijagonalno čitanje),

uglavnom polazi od neke opštepoznate i priznate tvrdnje, oko koje plete (samostalno) nesuvisle

ideje kojima daje smisao teško oborivim činjenicama, koje sa idejom koju želi plasirati uglavnom imaju malo ili nimalo veze.

(Vode nema, suša je, i zato je zbog nedostatka tečnosti u zemlji gorivo poskupelo! Kad se njene kolumne svedu ovo je otprilike rezultat.)

Ovde je omašila skroz. Ili je ispizdela do kraja, ili rivale ne smatra bitnim da bi se njima ozbiljno pozabavila.