Pojam "urbano"

[Kampokei]

@ Lujo: U principu da, lepo receno, tako nesto bih i ja rekao na prvu loptu. Ali mozda je nesporazum (ne izmedju nas ovde, nego inace u znacenju termina) i izvor razlicitog shvatanja pojma bas u znacenju ovog "savremena kultura". Cesto se cuje da su novobeogradski blokovi najurbanije naselje, mozda i na Balkanu. To moze jedino da se pravda ako pod urbanim smatramo ili 1) sve ono sto po fizickoj strukturi naselja jeste anti-selo ili 2) ako i geto kulturu pod jakim uticajem hip hopa smatramo potpuno legitimnim predstavnikom savremene kulture (jer to "klasican" kulturni sadrzaj" definitivno nije).

[Caligula]

Cekaj, zar selo nema urbane elemente  tipa infrastrukturu?

[Leia]

Ne znam je li mi utisak varljiv, ali čini mi se da je ovo pitanje urbanosti iz nekog razloga posebno bitno u Beogradu. Drugdje ne izgleda toliko presudno.

Osim toga, beogradski pojam urbanosti kao da implicira i radikalnije zahtijeve u pogledu životnog stila i ukusa. Granice razdvajanja od neurbanog su tako i kod sredovječnih beogradskih urbanoida određene kriterijima mladalačkih subkultura. Za razliku od recimo Zagreba gdje se crta povlači po pitanju purgerstva, obilježenog tradicionalnim manirima i navikama, klasičnim ukusom i ozbiljnom glazbom, dok alternativa i undergraund ostaju na periferiji tematskog polja. Isto u Beču, Pragu, urbano je slati djecu u školu plesa, na časove klavira i tenisa, predavati recepte za božićne kolače s koljena na koljeno itd, uglavnom jaka doza tradicionalnosti. Samo u Beogradu se urbanitet brani subkulturnom alternativom.

 

valjda ima veze sto ta klasicna gradjanska tradicija datira jos iz austrougarskog doba, i odrzala se barem u ilegali i posle ww2 u istocnoj evropi gde se nikad nije bas sa puno naklonosti gledalo na socijalisticki poredak.

kod nas je taj period bio doba napretka i izgradnje novog drustva u novoosvojenoj slobodi, dok su se cesi, madjari i ini zlopatili pod rusima i vratili se svom ranijem nacinu zivota cim su im videli ledja.

[atajlo]

Е, Милка, топић о урбаности је међу ситнијим стварима, кад се погледа на шта све Београд полаже право да има монопол.

 

Nisam to rekla jer i ne mislim tako. Najveći je, i brojčano i prostorno, i kao takav zaslužuje i najveći medijski™ prostor, između ostalog. :)

 

Druge stvari su mi se vrzmale po glavi kad sam ovo pitala; u međuvremenu je pristiglo nekoliko komentara posle kojih malo bolje razumem slučaj.

[Agni]

 To bi grubo receno bila neka dva kulturna obrasca, juzoevropski i mitelevropski. .

 

Ne bih rekao. Slanje dece na casove klavira i uopste pridrzavanje "tradicije" i klasicne kulture nije toliko vezano za jedno podneblje koliko je vezano za privilegovan drustveni sloj - u Pragu je urbanost nesto kao skup odlika burzoazije. Zasto to nije tako i u Beogradu? Pretpostavljam da je razlog to sto se populacija Beograda toliko uvecala posle WW2 da je razlika izmedju burzuja i ostalih zasenjena razlikom izmedju "starosedelaca" i "dosljaka", a u stvari razlikom izmedju razlicitih generacija dosljaka. Dok se burzuj izdvaja u odnosu na ostale prvo ekonomskim polozajem, razlika izmedju wannabe starosedalaca i "seljaka" mogla je biti definisana samo kulturom. Posto wannabi staroseodeoci uglavnom nisu burzuji i nemaju pristup klasicnoj kulturi, alternativna gradska supkultura mladih nametnula se kao ta granica izmedju urbanih i 'seljaka".

Edited March 26, 2014 by Agni

[Otto Katz]

@ Lujo: U principu da, lepo receno, tako nesto bih i ja rekao na prvu loptu. Ali mozda je nesporazum (ne izmedju nas ovde, nego inace u znacenju termina) i izvor razlicitog shvatanja pojma bas u znacenju ovog "savremena kultura". Cesto se cuje da su novobeogradski blokovi najurbanije naselje, mozda i na Balkanu. To moze jedino da se pravda ako pod urbanim smatramo ili 1) sve ono sto po fizickoj strukturi naselja jeste anti-selo ili 2) ako i geto kulturu pod jakim uticajem hip hopa smatramo potpuno legitimnim predstavnikom savremene kulture (jer to "klasican" kulturni sadrzaj" definitivno nije).

Da, imamo tu dva isprepletena motiva gdje specifično mjesto tradicionalnosti može poslužiti kao ključ. U mitelojropskom poimanju urbanosti postoji jasna podjela urbanog i narodnog tradicionalizma gdje ovaj prvi drži elitističku poziciju zasnovanu na tradicionalnoj visokoj kulturi i jednako tradicionalnom životnom stilu. Suvremenost je skundarna. 

S druge strane modernost jest i tu kriterij razdvajanja, ali vrlo subtilan. Moderne komunikacijske tehnologije i uvezena masovna kultura su na evropskom selu davno odomaćene. 

U beogradskom slučaju izgleda da se sukob tradicionalizama, stáááárog beograđanstva, zatrtog po komunistima '45 i krivog opanka, nije ni završio, a već djeca seljačkih partizanskih pukovnika, transformirana u endemsku urbanu floru, životom brane svoj komad urbanog pred hordama seljaka formiranih na masovnim medijima i njima posredovanoj kulturi. 

Ukratko došlo je do krivog srastanja uslijed istorijskih diskontinuiteta i prevelike demografske dinamike. 

Edited March 26, 2014 by Otto Katz

[Leia]

Posto wannabi staroseodeoci uglavnom nisu burzuji i nemaju pristup klasicnoj kulturi, alternativna gradska supkultura mladih nametnula se kao ta granica izmedju urbanih i 'seljaka".

kako nemaju pristup, pa bas u socijalizmu je svako mogao da posalje dete u baletsku ili muzicku skolu o drzavnom trosku. sad sto kod nas mejnstrim kultura nije nikad bila ni blizu na nivou kao druge gde postoji duza tradicija to je druga prica.

[Kampokei]

@Agni: Mozda delom jeste tako, ali se recimo Barselona ili Madrid ne uklapaju u to objasnjenje. Oba grada sa vrlo jakom burzoaskom tradicijom, a opet se ova urbanost dozivljava vise na ovaj srpski nacin.

 

@Caligula: nemilosrdan si :) mozda ne po infrastrukturi, ali ja blokove dozivljavam kao anti-sela po prirodi medjuljudske komunikacije ili po odnosu mesta zivljenja i mesta proizvodnje, tj. posla. Al mozda nisam bas u pravu.

Edited March 26, 2014 by Kampokei

[Otto Katz]

 Dok se burzuj izdvaja u odnosu na ostale prvo ekonomskim polozajem, razlika izmedju wannabe starosedalaca i "seljaka" mogla je biti definisana samo kulturom. Posto wannabi staroseodeoci uglavnom nisu burzuji i nemaju pristup klasicnoj kulturi, alternativna gradska supkultura mladih nametnula se kao ta granica izmedju urbanih i 'seljaka".

U slučaju komunističke istočne Evrope je naravno došlo do dijalektičkog obrta. Osiromašena buržoaska klasa se na isti način držala kulture kao jedinog pristupačnog teritorija za vlastito održanje. 

[bergasa19]

Lujo urbanost poistovećuje sa malogradjanštinom.

[Pontijak]

 

U beogradskom slučaju izgleda da se sukob tradicionalizama, stáááárog beograđanstva, zatrtog po komunistima '45 i krivog opanka, nije ni završio, a već djeca seljačkih partizanskih pukovnika, transformirana u endemsku urbanu floru, životom brane svoj komad urbanog pred hordama seljaka formiranih na masovnim medijima i njima posredovanoj kulturi. 

Ukratko došlo je do krivog srastanja uslijed istorijskih diskontinuiteta i prevelike demografske dinamike. 

[Caligula]

@Caligula: nemilosrdan si :) mozda ne po infrastrukturi, ali ja blokove dozivljavam kao anti-sela po prirodi medjuljudske komunikacije ili po odnosu mesta zivljenja i mesta proizvodnje, tj. posla. Al mozda nisam bas u pravu.

 

Mene kod samog pojma "urbano" zbunjuju Borcha, Mirijevo ili MMLug (pa i NBG).  

 

Secam se da je 1 Banatsko Novo Selo imalo ekipu koja je znala da na traktore natovari generator, pojacala i instrumente i otisne se na livadu da pravi R/N/R zurku. Ili je to urbana™ legenda?

 

edit: TM :D

Edited March 26, 2014 by Caligula

[Otto Katz]

Lujo urbanost poistovećuje sa malogradjanštinom.

 Pa, ne. Građanski tradicionalizam je komponenta urbanosti čiji značaj će izaći na vidjelo tek u godinama dalje propasti humanističke kulture pred nama. Slojevi koji predaju normu formalnog obrazovanja, profesionalnih aspiracija, stranih jezika, muzičkog odgoja, uključenosti u komunalnu politiku itd itsl. su kičma urbaniteta po svakom kriteriju. Malograđanština nema veze s lekcijama klavira. 

[Caligula]

U beogradskom slučaju izgleda da se sukob tradicionalizama, stáááárog beograđanstva, zatrtog po komunistima '45 i krivog opanka, nije ni završio, a već djeca seljačkih partizanskih pukovnika, transformirana u endemsku urbanu floru, životom brane svoj komad urbanog

 

 

... to je to.

[Malkmus]

Podela u Beogradu po liniji urbano kao suprotnost ruralnom i urbano nasuprot malograđanštini (zavisno od shvatanja reči "urbano") je bilo i pre Drugog svetskog rata.

 

edit oftopik trivia: Subotica je možda jedina urbana sredina koja imala približan broj stanovnika pre Drugog svetskog rata u poređenju sa brojem stanovnika danas.

Edited March 26, 2014 by Malkmus