Pravosuđe u Srbalja

[nautilus]

Ima li neko sudsku praksu u vezi clana 5 zakona o rokovima placanja?

 

problem je sledeci klijent ima 150 neplacenih faktura za koje sam trazio naknadu u izvrsnom postupku. sudija (bio prigovor uslo se u parnicu) tvrdi da postoji sudska praksa po kojoj mogu da trazim samo jednu naknadu za sve fakture.

[Uskebasi]

To je slično pitanje kao i ono da li bi u toj situaciji mogao da pokrenes 150 izvršnih postupaka, na osnovu 150 pojedinačnih verodostojnih isprava. 

Mislim da ne postoji neka formirana praksa, vec to zavisi od suda do suda (kao sto ima sudova koji u parnici poveriocu ne priznaju troskove predujma koji je placen izvrsitelju). 

Edited May 7, 2018 by Uskebasi

[nautilus]

ispada da je sistem takav da te kaznjava zbog toga sto njima olaksavas posao pa imaju jedan umesto 150 predmeta.

 

nista, videcu kako ce se odvijati. hvala na infou

[Uskebasi]

Spoiler

ЗАКОН О ИЗВРШЕЊУ И ОБЕЗБЕЂЕЊУ, ЧЛАН 39.

Питање:

Ако у извршном поступку није дозвољено спајање поступака, на који начин би суд могао да спречи злоупотребе извршног повериоца који ради остваривања већих трошкова извршног поступка и више накнада за кашњење у испуњењу новчане обавезе подноси против истог извршног дужника, истог дана, осам предлога за извршење за осам посебних рачуна, поставља захтев за осам накнада за кашњење у извршењу новчане обавезе у износу од 20.000,00 динара и трошкове за осам такси и осам састава предлога?

(Суд је спојио поступке и извршном повериоцу досудио целокупни износ главнице потраживања, камате, једну накнаду и трошак састава једног предлога и једне таксе у висини укупног потраживања.)

Питање:

Да ли је у извршном поступку, а имајући у виду члан 39. Закона о извршењу и обезбеђењу који прописује сходну примену Закона о парничном поступку, могуће спајање поступака извршења у ситуацији када је извршни поверилац, истог дана, поднео више предлога за извршење против истог извршног дужника, а по основу појединачних рачуна као веродостојних исправа? Ако је могуће, како обрачунати трошкове извршног повериоца? Да ли му припадају трошкови састава сваког појединачног предлога и трошкови таксе на сваку појединачну вредност спора или се трошкови одређују збирно, у односу на укупну вредност спора након спајања предмета?

Питање:

Да ли је дозвољено спајање у извршном поступку: у фази одлучивања о предлогу за извршење и доношења решења (сходна примена члана 290. ЗПП); у току спровођења извршења (сходна примена члана 328. ЗПП) по старом и новом закону?

Питање:

Да ли је дозвољено спајање поступака у случају извршења на основу веродостојне исправе, уколико извршни поверилац поднесе већи број предлога за извршење на основу више рачуна, против истог извршног дужника и при томе тражи накнаду због кашњења у извршењу новчаних обавеза у износу од 20.000,00 динара за сваки рачун, а предложио је да сва извршења спроведе исти јавни извршитељ? Да ли се у таквим ситуацијама ради о злоупотреби права од стране извршног повериоца?
 

Заједнички одговор:

Чланом 39. Закона о извршењу и обезбеђењу прописано је да се у извршном поступку и поступку обезбеђења сходно примењује закон којим се уређује парнични поступак. Сходна примена другог закона подразумева његову прилагођену примену, у складу са природом и циљем тог поступка. Чланом 328. став 1. Закона о парничном поступку прописани су услови под којима се решењем могу спојити парнице. Први услов је да пред истим судом тече више парница, а други услов се односи на субјекте између којих парнице теку. Парнице се спајају ради заједничког расправљања, а у циљу убрзаног расправљања или смањења трошкова. Очигледно је да ови услови не могу бити испуњени у извршном поступку у коме нема парница. Ни у парничном поступку се не спајају поступци, већ парнице. И само право расправљања је ограничено у поступку извршења. У фази одлучивања о предлогу за извршење оно је искључено, па извршни суд одлуку о предлогу за извршење доноси без изјашњења противне стране. Следи да спајање поступака у извршном поступку није дозвољено.

Уколико би извршни суд, супротно томе, ипак донео одлуку о спајању извршних поступака између истог извршног повериоца и истог извршног дужника, на основу више веродостојних исправа, та одлука нема природу решења, већ закључка како то произлази из члана 23. став 4. Закона о извршењу и обезбеђењу. Према члану 24. став 5. истог закона, против закључка нису дозвољени ни приговор, ни жалба. Из тога произлази да се одлука о спајању извршних поступака не може побијати ни приговором, ни жалбом, нити правним леком против коначне одлуке и да сагласно наведеној одреди приговор или жалбу који су поднети против закључка треба одбацити решењем или закључком којим се окончава извршни поступак.

Уколико против решења о извршењу на основу веродостојне исправе које је донето после одлуке о спајању извршних поступака, извршни дужник изјави приговор, а веће првостепеног суда приговор усвоји, решење о извршењу на основу веродостојне исправе стави ван снаге у делу којим су одређени средство и предмет извршења и констатује наставак поступка као поводом приговора против платног налога, питање злоупотребе права у односу на трошкове поступка и у односу на накнаду по Закону о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама јесте питање о коме се може расправљати у парничном поступку. Наиме, извршни суд одлучујући о предлогу за извршење на основу веродостојне исправе не одлучује о основаности потраживања ни у погледу главног дуга, ни у погледу споредних потраживања, већ одлучује о основаности предлога за извршење. Уколико је предлог за извршење основан у односу на главно потраживање и постоје услови да се извршење одреди, одредиће се и у односу на споредна тражења.

Међутим, уколико у парничном поступку који се води као јединствен, јер су спојене парнице или у сваком самосталном поступку, тужени оспори право тужиоца на наплату накнаде за сваку поједину веродостојну исправу, односно оспори право на трошкове по сваком од поднетих предлога за извршење, парнични суд ће расправити да ли се у сваком конкретном случају евентуално ради о злоупотреби права. Чланом 13. Закона о облигационим односима је прописано да је забрањено вршење права из облигационих односа противно циљу због кога је оно законом установљено или признато. Из те одредбе произлази да се о злоупотреби може и говорити само онда када поверилац има право, а у овом случају право на накнаду је уређено Законом о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама. Зато је неопходно утврдити циљеве овог закона и да ли је у сваком конкретном случају тужилац, као извршни поверилац, злоупотребио право на ту накнаду и користио га противно циљу због кога је законом установљено. Посебно ће парнични суд расправити да ли су трошкови поступка, односно више поступака у виду трошкова такси и састава предлога за извршење били нужни и неопходни с обзиром да је несумњиво да је извршни поверилац, доцније тужилац у парници, једним предлогом за извршење могао обухватити све веродостојне исправе. Ово посебно када се као у пракси ради о рачунима који су издати истог дана, по једној отпремници, а испостављени су у већем броју за поједине врсте роба у вези са истом испоруком. Наведено, међутим, зависи од сваког конкретног случаја и околности које ће парнични суд уз примену правила парничног поступка расправити и о томе донети мериторну одлуку.
 

(Одговори на питања привредних судова, утврђени на седницaма Одељења за привредне спорове Привредног апелационог суда 16. 11. 2017, 17. 11. 2017, 20. 11. 2017. и 30. 11. 2017. године и на седници Одељења за привредне преступе одржаној 17. 11. 2017)

 

Spoiler

ПРАВО ПОВЕРИОЦА ДА ОД ДУЖНИКА ЗАХТЕВА ПЛАЋАЊЕ НАКНАДЕ ЗА КАШЊЕЊЕ У ИСПУЊАВАЊУ НОВЧАНЕ ОБАВЕЗЕ

Поверилац има право да од дужника захтева накнаду за кашњење у испуњавању новчане обавезе у износу од 20.000,00 динара, независно од броја рачуна.

Из образложења:

Пресудом Привредног суда у Београду 3 П 6374/14 од 27. 8. 2015. године ставом IV изреке усвојен je тужбени захтев, пa je обавезан тужени да тужиоцу исплати износ од 60.000,00 динара

( 3 рачуна по 20.000,00 динара) на име накнаде за кашњење у извршењу новчаних обавеза у смислу члана 5. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

Међутим, другостепени суд налази да тужиоцу не припада укупан износ од 60.000,00 динара, већ само 20.000,00 динара на име накнаде за кашњење у извршењу новчаних обавеза у смислу члана 5. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

Чланом 5. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, установљено je право повериоца да од дужника захтева плаћање накнаде за кашњење у испуњавању новчане обавезе. Oнa je прописана у фиксном износу од 20.000 динара. Из одредбе произлази да се накнада у овом износу дугује независно од тога за које време je прекорачен законом одређен рок плаћања новчане обавезе, као и да ли се касни са плаћањем обавезе у целини или самог њеног дела. Битно je да ради се о новчаним обавезама произашлим из уговорних односа. Како се у конкретном случају ради о кашњењу плаћања обавезе која je фактурисана рачунима, то не значи да je тужени у обавези да плаћа накнаду пo сваком утуженом рачуну. Дакле, обавеза туженог ће бити конституисана за укупно потраживање за које није платио накнаду у законом прописаном року.
 

(Пресуда Привредног апелационог суда 1 Пж 6141/15 од 18. 11. 2015)

Spoiler

ЗАКОН О РОКОВИМА ИЗМИРЕЊА НОВЧАНИХ ОБАВЕЗА У КОМЕРЦИЈАЛНИМ ТРАНСАКЦИЈАМА, ЧЛАН 5.

Питање:

Да ли када извршни поверилац поднесе предлог за извршење на основу веродостојне исправе (више рачуна), има право на накнаду од по 20.000,00 динара за сваку фактуру или право на само укупно 20.000,00 динара, с тим да се подразумева да свака фактура испуњава "услов" из члана 3. и 4. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама?
 

Одговор:

Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама у члану 5. прописује да поверилац има право да од дужника захтева накнаду у испуњавању новчане обавезе у износу од 20.000,00 динара, за случај да новчана обавеза није измирена у роковима утврђеним одредбама члана 3. и 4. закона. Овако прописана посебна накнада за кашњење у испуњење новчане обавезе дужника представља пре свега право повериоца да од дужника то захтева и по својој природи представља једну врсту новчане казне за извршног дужника. Да би поверилац могао да оствари ово своје право неопходан услов је да је обавеза дужника доспела, односно да дужник није испунио своју новчану обавезу у року који је уговорен између повериоца и дужника и који никако не може бити дужи од 60 дана, а износ обавезе и време доспелости нису од утицаја. Такође, право повериоца да захтева исплату ове посебне накнаде је ограничено на рок од 3 године од дана истека рока за исплату новчане обавезе који је био уговорен.

Када поверилац поднесе предлог за извршење по основу већег броја рачуна припада му право на посебну накнаду због кашњења дужника у испуњавању новчане обавезе у износу од 20.000,00 динара, независно од броја рачуна који су наведени у предлогу за извршење. У супротном, уколико би се прихватило мишљење да повериоцу припада право на накнаду у износу од 20.000,00 динара по основу сваког појединачног рачуна, без обзира на висину обавезе, дошло би се у ситуацију да поверилац оствари право на посебну накнаду, као врсту новчане казне, која би у појединим случајевима по висини далеко премашила износ дуга, што свакако није била намера законодавца.
 

(Одговори на питања привредних судова, утврђени на седницaма Одељења за привредне спорове Привредног апелационог суда 16. 11. 2017, 17. 11. 2017, 20. 11. 2017. и 30. 11. 2017. године и на седници Одељења за привредне преступе одржаној 17. 11. 2017)

Spoiler

НАКНАДА ЗА КАШЊЕЊЕ У ИСПУЊАВАЊУ НОВЧАНИХ ОБАВЕЗА У КОМЕРЦИЈАЛНИМ ТРАНСАКЦИЈАМА У ПРЕДЛОГУ ЗА ИЗВРШЕЊЕ

Извршни поверилац у предлогу за извршење неизмирене новчане обавезе у року, има право да захтева и накнаду за кашњење у испуњавању новчане обавезе у висини од 20.000,00 динара према Закону о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама без прилагања посебне извршне или веродостојне исправе у вези са обавезом дужника за исплату ове накнаде.

Из образложења:

Побијаним решењем Привредног суда у Београду, 6 Ив бр. 1762/15 од 17. 3. 2015. године, одбијен је предлог за извршење извршног повериоца на основу веродостојне исправе поднете 10. 3. 2015. године.

Против наведеног решења извршни поверилац је 6. 4. 2015. године изјавио приговор истичући да Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама не дефинише новчану обавезу као збир утужених фактура нити везује плаћање поменуте накнаде за предлог за извршење, нити се на тај начин могу тумачити одредбе поменутог закона. Указује да право на добијање накнаде за кашњење у испуњавању новчане обавезе припада извршном повериоцу за сваку новчану обавезу, а да су те новчане обавезе извршног дужника исказане у сваком појединачном рачуну. Даље наводи да окончање пословног односа са извршним дужником не утиче на право извршног повериоца да захтева наплату накнаде за кашњење у испуњавању новчане обавезе.

Испитујући правилност побијаног решења на основу одредбе члана 41, у вези са чланом 5. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу, Веће је, одлучујући о приговору извршног повериоца, оценило да је он основан из следећих разлога:

Чланом 5 став 1 Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама прописано је да поверилац има право да од дужника захтева накнаду за кашњење у испуњавању новчане обавезе у износу од 20.000 динара, за случај да новчана обавеза није измирена у роковима утврђеним одредбама чл. 3. и 4. овог закона.

Грађанско одељење Врховног касационог суда Србије у поступку решавања СПП 34/2013, на седници Одељења од 13. 5. 2014. године усвојило је правни став по ком извршни поверилац у предлогу за извршење неизмирене новчане обавезе у року има право да захтева и накнаду за кашњење у испуњавању новчане обавезе у висини од 20.000,00 динара према Закону о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама без прилагања посебне извршне или веродостојне исправе у вези обавезе дужника за исплату ове накнаде.

Веће овог суда налази да је неправилно судија појединац донео одлуку као у побијаном решењу и одбио предлог за извршење на основу веродостојне исправе у делу у којем се тражи извршење за износ од 260.000,00 динара на име накнаде за кашњење у испуњавању новчаних обавеза по Закону о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

По оцени Већа овог суда, накнада за кашњење у испуњењу новчане обавезе може се тражити у износу од по 20.000,00 динара по свакој фактури појединачно, а не по предлогу за извршење како је оценио извршни суд.

Сходно наведеном, Веће је донело одлуку као у изреци решења применом чл. 44. и 39, а у вези са чл. 5. ст. 1. ЗИО, усвојило је приговор извршног повериоца изјављен 6. 4. 2015. године и укинуо решење Привредног суда у Београду, 6 Ив бр. 1762/2015 од 17. 3. 2015. године, а спис предмета је враћен извршном суду на поновно одлучивање. У поновном поступку судија појединац ће донети нову, на закону засновану одлуку о предлогу за извршење на основу веродостојне исправе.

Одлука о приговору је правноснажна и против ње нема места правном леку.

(Решење Привредног суда у Београду, број 3. Ипв(Ив) 264/15 од 16. 4. 2015)

A imas i ovo http://www.vk.sud.rs/sites/default/files/attachments/Pravni stav u građanskoj materiji.pdf, gde se govori pre svega o pravnoj prirodi i svrsi ove naknade, pa bi mozda mogao da se brani stav da poveriocu ipak pripada naknada po svakom racunu.

[nautilus]

hvala puno, znam sta mi je ciniti, samo je pitanje hoce li se klijent sloziti.

[halloween]

Digla se uzbuna među državnim organima povodom izmena ZOBS-a, jer su izmene i dopune izrešetale zakon. Koliko ima javnih institucija koje se bave bezbednošću saobraćaja na putevima i ovo da se dogodi? Nije ovo neka fina oblast pa se desi nešto jednom dnevno, te se toleriše. ZOBS je zakon za svaki milimetar teritorije 24/7/365.  Jesu li oni normalni i u Vladi i u Narodnoj skupštini? Agencija za bezbednost saobraćaja, MUP, a posebno Uprava saobraćajne policije, Ministarstvo saobraćaja, Ministarstvo pravde (važno je da naprave fotosešn koji je samo njima zabavan), Republički sekretarijat za zakonodavstvo?

[napadaj]

Imao sam u poslednje vreme pred Privrednim sudom u Beogradu nekoliko predmeta u kojima je tražena naknada zbog kašnjenja za svaku neplaćenu fakturu. Uz predloge je kolega prilagao i sentencu iz četvrtog spojlera, ali je sud priznavao pravo na samo jednu kaznu od 20.000 dinara za sve fakture, sa obrazloženjem kao iz trećeg spojlera.

 

 

[halloween]

Izmene i dopune slepački urađenog ZOBS-a su ekspresno u skupštinskoj proceduri, brljotine ispravljaju u tišini pod plaštom povećanja brzine na autoputu. 

[Tribun_Populi]

On 7.5.2018. at 19:23, nautilus said:

Ima li neko sudsku praksu u vezi clana 5 zakona o rokovima placanja?

 

problem je sledeci klijent ima 150 neplacenih faktura za koje sam trazio naknadu u izvrsnom postupku. sudija (bio prigovor uslo se u parnicu) tvrdi da postoji sudska praksa po kojoj mogu da trazim samo jednu naknadu za sve fakture.

 

I meni su uvek do sada priznavali samo jednu, ma koliko računa prilagao.

[halloween]

Evo predloga izmena i dopuna ZOBS, ušle su u skupštinsku proceduru po hitnom postupku, a i stupanje na snagu je narednog dana od dana objavljivanja, što je  i posebno se obrazlaže (redovan rok je 8 dana od dana objavljivanja).

 

http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/1178-18.pdf

 

Najluđe je što je DS 7.5. podneo predlog izmena ZOBS-a, samo za taksiste, ali ove sistemske greške ih nisu zanimale.

http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/1136-18.pdf

[Tale]

Carevi

[Ayatollah]

On 11.5.2018. at 9:38, Tribun_Populi said:

 

I meni su uvek do sada priznavali samo jednu, ma koliko računa prilagao.

Pa ništa onda, vodićemo 150 postupaka za 150 faktura da bi dobili 150 naknada, kada već ne može jednostavnije...

 

Stalno se iznenađujem odsustvom zdravog razuma kod nosilaca pravosudnih finkcija.

[Uskebasi]

Onda ti bez zakonskog osnova spoje predmete, naplate 150 taksi, a priznaju jednu kao trosak. Ili te nateraju da podnosis po jedan predlog za izvrsenje nedeljno, da bi izbegao spajanje predmeta.

[halloween]

Visoki savet sudstva  je namerno napravio propuste u proceduri polaganja testa za kandidate koji prvi put konkurišu na sudisjku funkciju.

Test se sastoji iz dva dela- pisanog testa (koji se može egzaktno kvantifikovati) i pisanog zadatka (izrada izreke sudske odluke, čija ocena nije egzaktna).

Problem je što nije garantovana anonimnost kandidata pre davanja završne ocene jer se podaci o imenu kandidata i instituciji iz koje dolazi nalaze u koverti koja se svakako otvara pre objavljivanja rezultata, te daje mogućnost da članovi komisije našteluju rezultate po volji na osnovu neegzaktnog ocenjivanja na drugom delu- izradi pisane odluke. Kandidat nakon polaganja ispita dobija nalepnicu sa brojem koji se poklapa sa brojem nalepljenim na testu, ali od te nalepnice nema nikakve praktične koristi jer se koverte sa podacima kandidata otvaraju van prisustva javnosti i rangiranje se vrši po imenu a ne po tom broju sa nalepnice.

Magarče i maltrertiraju ljude da polažu ispit pod plaštom nezavisnosti ("ranije je to bilo kako ko hoće a sada je nepristrasno"), a onda se keze jer im prolaze nevešti fazoni koji su očigledno unapred dogovoreni i u sprezi sa ostalim granama vlasti.

Edited May 14, 2018 by halloween

[Nesh]

On 11.5.2018. at 14:14, halloween said:

Najluđe je što je DS 7.5. podneo predlog izmena ZOBS-a, samo za taksiste, ali ove sistemske greške ih nisu zanimale.

http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/1136-18.pdf

 

Nije da sitnicarim, ali, preciznosti radi, ovo je predlog poslanika iz poslanicke grupe SDS-Narodna stranka.