Pravosuđe u Srbalja

[Ayatollah]

Moje iskustvo iz pravosuđa i državne uprave u Beogradu govori da pravnici koji su imali prosek ispod 7,5 ne treba da idu dalje od seoske mesne kancelarije i da su diskutabilnog IQ. Oni se radom na ključnim pozicijama ( sudije, tužioci, advokati) mogu izbrusiti da osrednje rade svoj posao, ali t rade s teškom mukom, nerado. Dok rade po šablonu, to ide nekako. Čim se nađu u novoj problemskoj situaciji, padaju kao snoplje.  Kus petao, pile doveka.

Drugo, prosek nije kriterijum za napredovanje u naučnoj karijeri samo na pravnom, nego na svim fakultetima, tako da odbrana dogme nije opravdanje.

Naučni rad u oblasti prava teško da može postići zadovoljavajući kvalitet koji prevazilazi granice bivše SFRJ (da ne koristim težu kvalifikaciju).

I ti sa niskim prosekom mnogo su više podložni manipulacijama i pritiscima nego oni koji su navikli na dobre ocene. Ne menjajte teze.

 

Evo, ja sam završio Pravni sa prosekom 7,53, a trenutno u međunarodnoj korporativnoj kancelariji, uglavnom na engleskom, radim komplikovane međunarodne transakcije sa masom inostranih elemenata, često regulisane engleskim ili nekim drugim stranim pravom, pri čemu nikada ne postoje dve iste transakcije. Odličan drugar je imao prosek 6,90, pa je sada u jednoj od banaka maher za komplikovane finansijske aranžmane - sindicirane kredite sa elementom inostranosti i slične stvari. Stoga je ovo napred napisano i više nego glupa generalizacija, jer da sam na npr. Opštoj istoriji dobio 8 umesto 9 ja bih spadao u grupu onih  "koji su imali prosek ispod 7,5 i ne treba da idu dalje od seoske mesne kancelarije i da su diskutabilnog IQ", koji svoj posao radi nerado sa teškom mukom i nerado.  

 

Mislim da visoki prosek na Pravnom fakultetu u Beogradu zaista nije nešto sa čim čovek treba da se naročito ponosi i da ga ističe. On pokazuje jedino i isključivo koliko je nečija bulja bila debela da sedne i napamet nabuba pisanija sujetnih profesora, te ih napamet izrecituje na ispitu, i apsolutno ne pokazuje nikakav pravnički talenat i smisao za pravničko logiciranje i povezivanje. Tako je i moj prosek bio posledica moje lenjosti i sposobnosti da memorišem brzo velike količine podataka, pa sam kampanjisao, izbegavao predavanja i vežbe i sabijao ispite na minimalan mogući broj dana za učenje, jer mi je tada bilo mnogo bitnije da visim sa tadašnjom ribom i igram Baldur's Gate nego da nabijam nekakve ocene i proseke. Za razliku od mene, postojala je masa štrebera koji su visili 24/7 na fakultetu, cimali profesore za rukav, slušali ispite, išli po 30 puta na konsultacije i slično, pa su na ispite izlazili sa bolje nabiflanom materijom i poznatiji profesorima, što je rezultovalo i boljim ocenama. Na njihovu žalost, to ne znači i da su bili spremniji da tu materiju primene. Isuviše mnogo puta sam  imao posla sa vrhunskim studentima PF-a koji su imali velikih problema da pojme iole komplikovaniju situaciju u praksi, a prisustvovao sam i situacijama gde osrednji nemački i švajcarski pravnici čiste podove sa našim masterima i doktorima pravnih nauka, koji imaju problema da pojme šta se sve može ubrojati u izvor prava u konkretnoj situaciji.

 

Što se tiče ostajanja na fakultetu, i tu je Tribun na pravom putu - stvara se zatvoreni krug, koji će do smaka sveta moći da drvi iste gluposti dok svet ide dalje. Ne dozvoli slučajno da tu uđe neko ko će promeniti koncepciju studija, izbaciti hrpu nepotrebne teorije i učiti ljude da povezuju i da se precizno izražavaju, da uvede Pravnu tehniku kao obavezan predmet, da se na ispitima rešavaju konkretne situacije itd, pa kad vidimo ko je tu najbolji, da takve ljude proberemo za nauku. Ne, validni su samo najbolji recitatori nabiflanog gradiva i ljudi sa rodbinskim i partijskim vezama, pa makar se naša pravna nauka sunovratila na nivo Zanzibara. Ko misli da to nije slučaj, neka pogleda predlog novog Građanskog zakonika koji su pisali eminentni profesori Pravnog i vidi taj hrabri iskorak u pravnički 19. vek, u kom se srpska pravna nauka još bavi rojenjem pčela, dok se strana regulativa bavi zaštitom konkurencije i ličnih podataka i regulativama u IT-ju.

[Hella]

pička vam materina da vam pička materina. udario čoveka dok je nosio kese jer je parkirao bezveze i to mu je kao olakšavajuća okolnosti - znate, on se lako iznervira.

 

za vreme Borisa Tadića su takvi dobijali po 240 godina robije

Edited December 3, 2016 by Hella

[Lezilebovich]

 

Više javno tužilaštvo u ponedeljak je obavestilo Viši sud u Beogradu da odustaje od daljeg gonjenja okrivljenih u aferi “vakcina”, saznaje Danas.

 

 

Podsetimo, afera “vakcina” nastala je usred pandemije izazvane virusom H1N1, poznatijem kao “svinjski grip”, zbog koga je Vlada, rukovođena preporukama Svetske zdravstvene organizacije, 2. novembra 2009. naložila Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da po hitnoj proceduri nabavi tri miliona doza vakcine. RFZO je, pregovaračkim postupkom, na tržištu gde je već zabeležena ozbiljna nestašica te vakcine, uspela da preko posredničkih firmi kod švajcarskog proizvođača Novartis, rezerviše potrebnu količinu koja je počela sukcesivno da se isporučuje.

 

najači™ deo

 

 

Osim bizarnih omaški, poput stava da je Vukajlovićevu na mesto direktorke RFZO imenovala Vlada, iako ju je izabrao Upravni odbor Fonda, ili da je Pavićević vlasnik i direktor Detapa, iako je to prema APR-u njegova ćerka, nejasan je i deo u kome se posrednici terete zbog zarade od 132 miliona dinara koju bi firme učesnice ukupno ostvarile da je posao realizovan u celosti. Tužilaštvo je smatralo da bi tim iznosom bio oštećen budžet Srbije, iako je provizija zakoniti deo svakog trgovačkog ugovora. Takođe, iako je tužilaštvo priznalo da je Mileusnić tokom pregovora, kada je već ponuda Novartisa ocenjena kao najpovoljnija (i jedina pristupačna u tom trenutku) sama snizila cenu po dozi sa 893 na 799 dinara, ipak je Vukajlovićevu teretilo za sklapanje štetnog ugovora.

 

lepo je podsetiti se da su mentole za trku imali i u prošloj vlasti

[pacey defender]

Par stvari u vezi sa uspehom na fakultetu - nisam pravnik ali mogu da pogledam me je posao uveo u krug različitih pravničkih profesija i usmerenja. Čini mi se da kod novijih generacija najveća razlika u kvalitetu kadra može da se povuče ne na osnovu prosečne ocene već fakulteta koji se pohađa(o). Ma kakvi da su, državni fakulteti su značajno ispred privatnih, sa izuzetkom Uniona koji je napravio solidan iskorak u vezi sa ovim što Ajatolah navodi kao poželjno usmerenje ka praksi. Takođe, čini mi se da niški pravni fakultet brže nego beogradski uvodi neke novine. Beogradski je najkonzervativniji i živi od podrazumevane tradicije, takoreći od starosti, pa ga drugi fakulteti ubrzano stižu.

 

I da, znam da ću zvučati kao neki deda, ali generalno u ovim novim generacijama (ne samo pravnika i studenata prava, ali sad smo na predmetnom topiku), svi jebeno štikliraju stavku po stavku u sivijevima i misle da to po difoltu treba nekoga da impresionira. Dva mastera u 27oj godini života, bez ikakvog uhvatljivog radnog iskustva - dakle, primene stečenog znanja u praksi uz kakve-takve reference - ali očekuje da mu sve na ovom svetu pripada sad i odmah. Bože sačuvaj da se ide stepenik po stepenik i da se na početku karijere rade niže plaćeni pešački poslovi, da se nauči nešto praktično (pošto se ne uči na fakultetima). Znači, prenaduvani sense of entitlement u dvadesetim. Mogu misliti kakvi će biti kada zapravo naprave neke karijere.

[Tribun_Populi]

 

 

Takođe, čini mi se da niški pravni fakultet brže nego beogradski uvodi neke novine. Beogradski je najkonzervativniji i živi od podrazumevane tradicije, takoreći od starosti, pa ga drugi fakulteti ubrzano stižu.

Nisu to neke naročite novine. Ja sam prva generacija koja je imala blago usmerenje (čitava tri predmeta u okviru grupe koja se birala na trećoj). Posle je nešto izmenjeno u skladu sa bolonjskim procesom, neki predmeti objedinjeni, neki ukinuti, ali je jezgro pozitivno-pravnih predmeta ostalo isto. Plus se je malo toga promenilo u načinu izvođenja nastave, njenom kvalitetu i samim ispitima, i dalje je to ista dreeevna metoda tri sata verglanja na predavanjima i istog toga sat vremena na vežbama, uz tu i tamo retke izuzetke među profesorima koji se trude da inoviraju (što se i vidi po posećenosti njihovih predavanja).

 

Niški je u poslednjih petnaestak godina bio najteži državni pravni u zemlji, a to ne kažem kao pohvalu, naprotiv. Obzirom da je i dalje praksa za pravnika sve, ceđenje suve drenovine na studijama može samo da demorališe totalno.

 

via CZ-M53 TT

[halloween]

Kandidati za sudije Ustavnog suda Srbije (mada po Ustavu, ovaj sud nije u sistemu pravosudnih organa RS, ovo je najpodesnija tema):

http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/akta_procedura/2016/3259-16.pdf

 

http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/akta_procedura/2016/2750-16.pdf

Edited December 12, 2016 by halloween

[nautilus]

ovo je ozbiljan korak u nazad u odnosu na dosadašnji saziv. umesto profesora pravnog fakulteta u beogradu dulaze profesori policijske akademije.

[Tribun_Populi]

Iz prakse dosadašnjeg saziva:

 

„Ustavni sud je uvidom u osporenu drugostepenu presudu utvrdio da je Apelacioni sud u Nišu jasno i detaljno argumentovano obrazložio zbog čega primena opšteg parničnog postupka i Zakona o obligacionim odnosima u potrošačkom sporu, u konkretnom slučaju, nije mogla da dovede do pogrešne primene procesnog odn. materijalnog prava, imajući pre svega u vidu da odredbe Zakona o zaštiti potrošača ne isključuju primenu Zakona o obligacionim odnosima, kao i da je prvostepeni sud imajući u vidu predložene dokaze i složenost postupka mogao da optira za primenu ZOO.“

 

Ja za mogućnost optiranja suda za primenu opšteg zakona, koji se po izričitoj i imperativnoj odredbi specijalnog zakona u potrošačkim sporovima primenjuje samo supsidijarno (na ono što specijalnim nije uređeno), do sada nisam čuo.

 

via CZ-M53 TT

Edited December 12, 2016 by Tribun_Populi

[halloween]

Meni je apsolutni hit da kandidati za sudiju USS navode u CV-ju da imaju položen vozački ispit B kategorije, a ova iz Sevojna piše biografiju u prvom umesto u trećem licu jednine.

[Tihajeza]

Kandidati za sudije Ustavnog suda Srbije (mada po Ustavu, ovaj sud nije u sistemu pravosudnih organa RS, ovo je najpodesnija tema):

http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/akta_procedura/2016/3259-16.pdf

 

http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/akta_procedura/2016/2750-16.pdf

 

 

Pa ovo su šokovi!!!

 

Ljudi, jel ovo neka šala?? Jel ovo stvarno ovako izgleda???

 

Kandidat za ustavnog sudiju ubraja u svoje lične osobine "marljiv u radu"???

"Poznavanje rada na računaru (Windows)"??

"Poseduje i druge sertifikate: - ..."  Da, čovek je ladno ostavio u nabrajanju tri tačke jer nije mogao da se seti još nekog kursa koji je pohađao!

"Služio je vojsku pre početka studija"

"Po završenom fakultetu zaposlila sam se u Pravnu službu SOUR Valjaonica"

"Sa odličnim uspehom završio osnovnu i srednju školu"

Podnaslov u biografiji "Kretanje u službi"?

Pa onda car direktor Instituta za uporedno pravo u svojoj ličnoj biografiji kaže da je za njegova vakta, predsednik Tomislav Nikolić dodelio zlatnu medalju njegovom Institutu.

 

Helou, kakve su bre ovo kvalifikacije "Jebem retko, ali loše"??? Aj nisam ja pravnik, ali sudija ustavnog suda je valjda neki najpismeniji, najelokventniji od pismenih i elokventnih. Zapanjena sam.

 

I da ne bude da mračim, da kažem da mi se svideo jako kandidat koji je naveo brojne konferencije, predavanja, studijska putovanja, učestvovanja u radnim grupama za izradu zakona, naslove 62 novinska članka, 54 objavljene knjige i čak 217 stručnih objavljenih radova. O stručnosti nisam kvalifikovana da dajem mišljenje, ali može se zaključiti da je čovek iskreno voli pravo.

[jms_uk]

A ni ovi iz skupstine izgleda ne mogu da formatiraju [default] US Letter papir na A4.

[Frank Pembleton]

Jbm mu...Mislim javni izvrsitelj za sudiju Ustavnog suda....

Nema brate kometa da rokne...

[hazard]

Znaci tacno je sve sto pise u ovom tekstu?

 

http://dostajebilo.rs/od-ustavnog-suda-prave-partijski-sud/

 

 

Na listi predsednika Srbije predloženo je 8 kandidata, a na prvom mestu je zamenica republičkog javnog tužioca Snežana Marković, koja je podnela više od 10 tužbi protiv poverenika za informacije od javnog značaja da bi sprečila otkrivanje dokumenata o učešću službenih lica u zločinima od pre 20-tak godina. Tužbe su obrazložene navodnim ugrožavanjem odbrane zemlje i kršenjem Zakona o tajnosti podataka iako odredbe tog zakona predviđaju da podaci kojima se prikriva izvršenje krivičnog dela ili neka druga nezakonitost ne mogu biti tajni. Snežana Marković je bila i u komisiji za izbor prvih 100 notara u postupku koji je do danas ostao pravno sumnjiv, a pominjana je i u aferi sa ATP Vojvodinom. Da li je predsednik Srbije predložio zamenicu javnog tužioca zbog rođačkih veza ili ovakvih “zasluga” za pravnu sigurnost i istragu zločina?

 

Na listi Tomislava Nikolića je i Miroslav Nikolić, predsednik Privrednog apelacionog suda, koji je bio predsednik Privrednog suda u Pančevu od 1995.g. do 2009.g. kada su sprovedene sve partijske, tajkunske i burazerske pljačke, lažna potraživanja, namešteni izvršni postupci, pljačkaške privatizacije i stečajevi u Južnobačkom okrugu za koji je bio nadležan taj sud. Između ostalih i Vršačke pivare kojoj je oduzeta vredna imovina i data komunalnom preduzeću “2. oktobar” iz Vršca.Privredni sud u Pančevu je poznat kao jedan od najkorumpiranijih privrednih sudova u zemlji. Predsednik je predožio i bivšeg vojnog sudiju i advokata i zastupnika guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković mr Milana Burića.

 

Predsednica Skupštine Srbije predložila je sadašnju predsednicu Ustavnog suda Vesnu Ilić Prelić i aktuelnu sudiju Katarinu Manojlović Andrić. Da li ih za novi mandat preporučuje to što su odbile inicijativu za ocenu ustavnosti smanjenja penzija ili što su ćutale i dalje ćute o skandaloznom, protivustavnom Sporazumu Srbije sa Ujedinjenim arapskim emiratima koji je omogućio suspendovanje kompletnog pravnog sistema Srbije u korist arapskih investitora i otimanje najvrednijeg građevinskog zemljišta u Beogradu i zgrade Geozavoda? Na spisku Maje Gojković su dve profesorke sa Kriminalističko-policijske akademije, dr Dragana Kolarić, inače supruga predsednika beogradske opštine Čukarica i člana GO SNS Srđana Kolarića, kao i dr Tijana Šurlan koja je bila visoko na izbornoj listi SNS za opštinu Vračar, a zatim vratila mandat na konstitutivnoj sednici skupštine Vračara.

 

Da li je moguće da su najbolji kandidati koje imamo javni izvršitelji, zamenici viših tužilaca, profesori na policijskim akademijama? Zar u Srbiji nema dovoljno sudija sa integritetom i neukaljanim profesionalnim biografijama da bi među kandidatima predsednice Skupštine morali da se nađu javni izvršitelj iz Beograda Branislav Petrović ili zamenik javnog tužioca u Novom Pazaru, inače rođak bivšeg direktora policije Radisav Filimonović?

 

Da li je pancevacki sud stvarno "najgori" ili to samo dosoljavaju u tekstu?

 

Ja sam mislio da ce ovo biti svinjarija, ali da nece moci da nadju 10 sudija u celoj Srbiji da kandiduju koji ce im biti podobni to nisam ni sanjao. Izvrsitelji...brate. 

[Hella]

Ja sam mislio da ce ovo biti svinjarija, ali da nece moci da nadju 10 sudija u celoj Srbiji da kandiduju koji ce im biti podobni to nisam ni sanjao.

 

a šta novi saziv sudaca treba da odradi osim povratka kosmeta u kosmet

[Tribun_Populi]

 

 

Ja sam mislio da ce ovo biti svinjarija, ali da nece moci da nadju 10 sudija u celoj Srbiji da kandiduju koji ce im biti podobni to nisam ni sanjao. Izvrsitelji...brate.

Ustavni sud nije sud u formalnom smislu tj. ne pripada pravosudnoj grani vlasti. Po definiciji je to najviši organ koji štiti ustavnost i zakonitost u zemlji, te ima ovlašćenja da preispituje pravna akta svih sa iole vlasti tj. skupštine, vlade, sudova, predsednika, pokrajine(a) opština, gradova, preduzeća i ustanova koji raspolažu javnim ovlašćenjima itd. i to kako opšta (zakone, uredbe, pravilnike, odluke) tako i pojedinačna (presude, rešenja, zaključke) po ustavnoj žalbi.

 

U tom smislu, kandidati za sudije (ili bolje rečeno članove) Ustavnog suda ne moraju uopšte biti sudije u formalnom smislu tj. nosioci pravosudnih funkcija odn. ne postoji (ni formalna ni materijalna) prepreka da neki dugogodišnji pravnik npr. neki advokat bude izabran za sudiju US (čak sam ja ubeđen da bi advokati bili među boljim sudijama ustavnog suda).

 

Međutim, u prethodnom sazivu su to bile sudije i profesori prava sa državnih univerziteta, sada će većinu (8 se bira) verovatno činiti milicajci (tužioci i profesori policijske akademije).

 

Što je, s obzirom na ovlašćenja i obim materije koju US pokriva (sveee™), teška regresija.

 

Pa će US verovatno za građane i privredu postati samo još jedna nepotrebna prepreka na putu do Strazbura.

 

via CZ-M53 TT