Opšti topik o EU (ex kriza Evrozone)

[Tribun_Populi]

Pa dobro, tako postavljeno zvuči ok, politički harakiri već grogirane SP zarad opšteg boljitka. Ako je to u pitanju.

 

Mi ovde navikli na sebične političare pa tako nešto i ne padne na pamet kao mogućnost. :)

[MancMellow]

To radno zakonodavstvo je rak-rana francuske privrede. Dok se to ne olabavi, oni nece napraviti znatne pomake po pitanju nezaposlenosti, narocito mladih. Ko god da pokusa to pitanje da resi, it's gonna be ugly, really ugly. Sto se vise odlaze to su posledice gore. Sirak je odustao, Sarkozi je odustao, sve zbog protesta i strajkova, a da su bili uporni, danas bi francuska privreda bila zdravija. Neko mora da skupi muda i da bude politicki zrtvovan zbog toga. dobro je da ovakvu reformu sprovedu socijalisti, jer onda ne postoji veliki pritisak na LR da je ukinu ako dodju na vlast, sto ne bi vazilo da je obrnuto. 

 

Osim mogućnosti sa se okrenu i glasaju za FN. Mislim, kad nisi uradio do sada koji qrac to radiš pred izbore kad 1) možeš to da prepustiš desnici da počne odmah sebi da daje autogolove 2) ako dobiješ izbore uradiš to na početku mandata. To je jedna od onih mera koje prvo krenu na loše da bi posle krenule na bolje. Znači taman će krenuti na gore pred same izbore. Kad je čekalo decenije može još 10-12 meseci. A i voleo bih da vidim u čemu se sastoji u detaljima izmena zakona. Recimo produženje radnih sati teško će dovesti do povećanja zaposlenosti. Naprotiv.

Edited July 5, 2016 by MancMellow

[Dagmar]

Osim mogućnosti sa se okrenu i glasaju za FN. Mislim, kad nisi uradio do sada koji qrac to radiš pred izbore kad 1) možeš to da prepustiš desnici da počne odmah sebi da daje autogolove 2) ako dobiješ izbore uradiš to na početku mandata. To je jedna od onih mera koje prvo krenu na loše da bi posle krenule na bolje. Znači taman će krenuti na gore pred same izbore. Kad je čekalo decenije može još 10-12 meseci. A i voleo bih da vidim u čemu se sastoji u detaljima izmena zakona. Recimo produženje radnih sati teško će dovesti do povećanja zaposlenosti. Naprotiv.

 

Možda malo povećaju i zaposlenost, ali plate će ići na dole, pa sad šta je bolje, da u porodici radi samo otac za jaču platu i žena brine o detetu, ili da oboje rade možda pomalo i odd hours i da nemaju pare za bebisiterku.

[MancMellow]

Možda malo povećaju i zaposlenost, ali plate će ići na dole, pa sad šta je bolje, da u porodici radi samo otac za jaču platu i žena brine o detetu, ili da oboje rade možda pomalo i odd hours i da nemaju pare za bebisiterku.

 

Ali ne odmah. Layoffs means layoffs. To je ono što uvek ide prvo. Ovo posle kad bude. To još i više važi ako ide u paketu sa produženjem radnog vremena. 

[Dagmar]

Ali ne odmah. Layoffs means layoffs. To je ono što uvek ide prvo. Ovo posle kad bude. To još i više važi ako ide u paketu sa produženjem radnog vremena. 

 

o yessss

[Lord Protector]

 

 

Џорџ Сорос: Украјина је главни адут ЕУ

„Највећа предност ЕУ јесте Украјина, чији су грађани спремни да умру у одбрану своје земље. Бранећи себе они бране ЕУ”, написао је амерички милијардер и критиковао ЕУ што Кијеву не пружа довољну подршку

Политика четвртак, 14.07.2016.

 

Недуго пошто је упозоравао да ће „брегзит” изазвати распад ЕУ, пад фунте и финансијску кризу каква се догодила 2008. године, као и да је ово време у коме се Русија уздиже док ЕУ пропада, амерички милијардер Џорџ Сорос је пре неколико дана објединио своје препоруке за оживљавање Европске уније.

Снагу за овај процес препознао је у реакцији дела британског становништва на референдумски исход о изласку Велике Британије из ЕУ. „Колико год је „брегзит” био негативно изненађење, спонтана реакција на њега је позитивна”, написао је у ауторском тексту на порталу невладине организације „Пројекат синдикат”, коју чине утицајни људи у политици, бизнису и невладином сектору.

Иако резултати гласања не могу да се пониште, Сорос је навео да би кампања прикупљања потписа за нови референдум могла да буде покрет који би трансформисао политичку сцену стварајући нови ентузијазам за чланство у ЕУ. Овакав приступ би, сматра он, могао да се копира и у остатку ЕУ, да се створе покрети за спас ЕУ, уз њене дубоке промене. Сорос је уверен да би у наредним месецима све више и више људи било спремно да се придружи овом покрету.

Примећујући да су се мобилисали људи који су гласали и за и против, а што је најважније и они који нису ни гласали (међу њима нарочито млади људи до 35 година), Сорос констатује да је то врста ангажмана какву ЕУ никада није била у стању да подстакне. На тај начин би неизбежан распад ЕУ, како је то изгледало одмах по објављивању резултата референдума, могао да се преокрене у сасвим супротном правцу – да постане подстицај за стварање јаче и боље Европе.

„Оно што ЕУ не сме да уради јесте кажњавање британских бирача док се игнорише сасвим оправдана забринутост због мана уније. Европски лидери би требало да признају своје грешке и демократски дефицит у институцијама. Уместо да третирају ’брегзит’ као преговоре о разводу, требало би да искористе прилику да поново ’измисле’ ЕУ – стварајући врсту клуба, коме би Велика Британија и остале државе које су под ризиком да напусте ЕУ – заправо желеле да се придруже.”

Принцип који помиње Сорос колико је једноставан толико је и недостижан под оваквим уређењем ЕУ. Ако незадовољни гласачи у Француској, Немачкој, Шведској, Италији, Пољској и било где широм ЕУ од ње имају користи у својим животима – ЕУ ће ојачати. Ако не, распашће се брже него што су тренутно свесни њени лидери и грађани.

Као следећу „црну тачку” ЕУ, Сорос види Италију која се суочава са кризом банкарског система и референдумом у октобру. Италијански премијер Матео Ренци је ухваћен у „кваку 22”: ако не може да реши банкарску кризу на време, изгубиће референдум, што би могло на власт да доведе покрет „Пет звездица”, партнера УКИП-а (Партије за независност Уједињеног Краљевства) у Европском парламенту. Да би нашао излаз, Ренцију је потребна помоћ европских власти, али су оне, како сматра Сорос, преспоре и нефлексибилне.

Он упозорава да европски лидери морају да схвате да је ЕУ на ивици колапса и да би, уместо што криве једни друге, требало да се удруже и усвоје посебне мере. Прва је да се мора повући јасна граница између ЕУ и еврозоне. „Те срећне земље које нису чланице еврозоне не би требало да се суочавају са дискриминацијом. Ако еврозона жели да буде јаче интегрисана, као што би требало да буде, она мора да има свој трезор и буџет, да служи као фискални ауторитет заједно са својом монетарном влашћу – Европском централном банком.”

Друго, ЕУ би требало да стави на располагање своје велике неискоришћене кредите, а лидери ЕУ би били неодговорни уколико не би искористили ове капацитете.

На треће место Сорос ставља јачање безбедносних мера којима би била ојачана одбрана од „спољних непријатеља” који су склони да искористе тренутне слабости ЕУ. Он је развио своју стару тезу да судбина ЕУ зависи од будућности Украјине.

„Највећа предност ЕУ је Украјина, чији су грађани спремни да умру у одбрану своје земље. Бранећи себе они бране ЕУ – што је данас веома ретко у Европи. Украјина је срећна што има нову владу која је још одлучнији и спремнија да спроведе реформе које захтевају обе стране: и њени грађани као и подржаваоци споља. Али ЕУ и њене државе чланице не пружају подршку Украјини коју она заслужује (САД подржавају Украјину много више)”, написао је Сорос.

Поновивши свој недавни став да планови ЕУ за решавање избегличке кризе морају да буду детаљно ревидирани, он је оценио да тренутна политика Брисела према мигрантима почива на неразумевању и недоследности које их чине неефикасним. „Они су нажалост беспомоћни и користе средства принуде која стварају отпор”, написао је Сорос и подсетио да је он већ предложио детаљна „лековита средства” за ове проблеме на другим местима.

Све у свему, закључак је да ако примени ових неколико мера, односно ако се „препакује”, ЕУ ће постати организација којој ће људи желети да припадају. У том тренутку, промене споразума – и даље интеграције – још једном ће постати могуће.

„Ако европски лидери не реагују, они који желе да спасу ЕУ тако што ће је „поново измислити” требало би да прате младе активисте у Британији”, написао је Сорос и закључио да „сада више него икада браниоци ЕУ морају да пронађу начине да се осети њихов утицај”.

Edited July 15, 2016 by slow

[Dr Arslanagić]

ispitivanja javnog mnjenja u Francuskoj:

 

Žipe oko 35%

Le Pen oko 30%

Oland oko 12%

Melanšon oko 12%

[Anduril]

Zipe bi od pomenutih bio verovatno najbolji izbor.

Melanson nema sanse za vecinu.

[Prospero]

Makrona još nema u anketama? Tj šta se sa njim dešava?

[Dr Arslanagić]

nema ga u anketama, tj. u anketama iz aprila je bio na oko 20% kao kandidat levice. ne znam da li je PS uopšte odlučio ko će im biti kandidat.

 

u svakom slučaju, Žipe je na 65-70% u drugom krugu, bez obzira na protivnika.

[Dr Arslanagić]

Zipe bi od pomenutih bio verovatno najbolji izbor.

Melanson nema sanse za vecinu.

 

Slažem se. Melanšona sam stavio samo kao ilustraciju da aktuelni predsednik iz PS ima istu podršku kao on. 

[Prospero]

Mnogo je za Olanda ovih 12%...

[borris_]

PS jos nije odlucio ko ce biti kandidat jer ce biti izabrani na partijskim izborima (u januaru).

 

Od ovih na listi Juppé je najbolji. Ali meni se ni on ne svidja.

[Dr Arslanagić]

ok. kolike su šanse da to bude Makron? 

 

borrise, hajde otvori temu za Francusku. nije sve u Francuskoj EU ili terorizam. 

[MancMellow]

topique français  ^_^

 

fali clan, nemam pojma koji je :D 

Edited July 18, 2016 by MancMellow