oktobarski salon

[yolo]

imas tamo na "o nama" imena i prezimena. ime bloga je sastavljeno od 2 prezimena.

[kobni zelaya]

Mislim da su u pitanju dve devojke, mlađe od trideset godina, možda 25 čak. Članak mi se dopada.

[InvisibleLight]

da, sad sam videla ko su, ba su mlade i pisu iz naizgled totalno nezavisne i na jakim osnovama postavljene pozicije, nastavljam ih  pratiti

[Caligula]

 

Retorikom „subverzivnosti“ nepravedno se izjednačava kritički potencijal pojedinačnih savremenih umetničkih praksi sa institucijom Salona. Ovo dovodi do toga da se „poziv na solidarnost“ zasniva na navodno samorazumljivoj ideji o „posebnoj umetničkoj eliti“ koja kao „najprogresivniji element“ čuva „prave vrednosti“ i vuče društvo napred. Ovakva konzervativna predstava čini nevidljivim jedini stvarni kontekst na kome poziv na solidarnost može da se temelji – kontekst neoliberalnih mera, koje dovode u pitanje društveno-materijalne preduslove za razvoj umetnosti, obrazovanja i demokratske kulture.

 

^_^ 

[Caligula]

https://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=kU9D7v_cQM0#t=36

[InvisibleLight]

djora na celu OS-a!

[Аврам Гојић]

jel to ovaj?

 

- Američki biografski institut nagradio me je 2008. zlatnom medaljom za Srbiju zbog “izuzetnog doprinosa likovnoj kritici” i uvrstio me je u publikaciju “Veliki umovi 21. veka”. Internacionalni biografski centar u Kembridžu predstavio me je u izdanju “2.000 izvanrednih intelektualaca 21.veka”. Nisam mogao da verujem da je moj rad dopreo čak do Amerikanaca i Engleza. A onda su mi tražili novac za publikacije. Razočaran, odmah sam im uplatio svih 300 dolara koje su tražili. Raspitao sam se i saznao da je reč o velikom kulturnom kriminalu - priča Đorić.

 

 

Први је примао ударце и задавао их. Сада када га више нема, схватамо да је држао целу сцену српског модерног реализма, после њега се она урушила, нико не може да испуни ту празнину, покрене људе и сви успеси су спорадични и незнатни

Био сам пријатељ и саборац Драгана Малешевића Тапија. Када нас такав човек напусти боље је сећати га се, мислити на све оно лепо што је учинио, него хладно, аналитички сецирати његов живот и дело. Тапи је појавом и стваралаштвом сваког поларизовао, насупрот оних других неки су га у првом сусрету препознавали као старог и верног пријатеља. Причало се о његовом шарму, о томе да је многе несебично помогао, али је мало њих схватило да је он по линији афилијације, свиђања или антипатије, поделио не само уметнике, новинаре, критичаре и историчаре уметности већ и јавност. Могло би се рећи да је његова борба била неупоредиво шира и дубља, можда космичка. Када је настрадао, не знам зашто сам замишљао да је сада Јужна звезда чистог и оштрог сјаја далеко у дубинама ноћног неба. Повода за овај текст има много, неки су и јубиларни, навршило се десет година од његове смрти, двадесет од прве београдске изложбе, а у Чумићевом сокачету у Београду заживела је и галерија посвећена његовом сликарству.

ВЕЗА СА КАЛАЈИЋЕМ Малешевића ми је препоручио Драгош Калајић, њему сличан авантуристички дух. Колико је био неодољив, подсећају ме речи које је изрекао о Калајићу: „Први пут када сам га срео имао сам утисак да га познајем цео живот и да смо увек били пријатељи.“ Тим необичније што су Тапи и Калајић били људи са различитих страна барикада. Калајић, пријатељ Јулиуса Еволе, највећег десног мислиоца, писца књиге „Десно од десног“, познаник Езре Паунда, Калајић отац српске деснице, апостол црне интернационале, страсни непријатељ масонерије и свега америчког, као уредник „Дуге“, најбољег недељника с краја осамдесетих у екс-Југославији, објављивао је текстове Мира Главуртића о „слободном свињарству“. И Тапи, истурени, екстремни слободни зидар, идеолог и фронтмен који је први милион долара стекао у Мајамију. Слично се поновило у сусрету Тапија и Драгослава Бокана који сам организовао. Два највећа могућа идеолошка и духовна непријатеља су се са пажњом, тактом и поштовањем опходила. Велики људи се препознају. Бокан ми никада није опростио што му на време нисам пренео један Тапијев савет. Поручио му је још док је био славни ратни командант „Белих орлова“ да потпуно промени имиџ не би ли се о њему размишљало као филозофу, режисеру и истакнутом интелектуалцу. Тапи је често био испред најинтелигентнијих.
Калајић је пре две деценије позвао Мому Капора да у „Дуги“ објави дужи, сензационални, сјајно написан текст о Тапију. Ту је била и та чаробна фотографија сликара који пажљиво ствара, с танком четкицом, наднесен над прецизно урађеном сликом, фотографија која исказује више љубави за уметност од километара садашњих дела у галеријама. Сазнао сам за Тапија захваљујући том чланку. Премда је Тапија прославио Капоров текст, увео га у арену јавности у којој ће постати један од главних гладијатора (веровао је да је у једној од прошлих реинкарнација био велики ратник), Калајић је желео стручно мишљење, потврду да је то сликарство о којем је причао са толико неодређеног одушевљења одиста вредно. Требало би знати да су то били ретки тренуци његове искрене понесености, јер је Калајић у интелектуалном смислу био надмоћан сваком нашем уметнику, а и сам је био успешан сликар. Најчешће није подносио друге ствараоце или је био потпуно равнодушан, што је био знак његове добре воље. Публиковао сам више чланака о Тапију, али изузев неколико предговора у каталозима који су достизали тираже од дванаест хиљада примерака, могу се сматрати фуснотама или наставцима одличног Капоровог увода.
Нешто је друго било битно. Између Малешевића и мене догодио се неки електрицитет, узајамно никад довршено подстицање и сарађивање. Када сам први пут ушао у његов дом, у улици Маршала Толбухина, на последњем спрату, иза дебелих челично-азбестних врата отпорних на ватру и метке, угледао сам необичан призор. У простору минијатурне нуспросторије у којој је било места само за малу столицу и сточић, уз четкице, палету и боје стајала је једна полудовршена слика, а две готове су се сушиле. Сликар ми је крајње озбиљно и подуже објаснио свој начин рада заснован на прецизном и дуготрајном подсликавању и исликавању, праћењу линија форме и структуре материје, метод исцрпног наношења безбројних тачкица, спуштања до основног, елементарног нивоа ликовности. Све је треперило и било живо на тим камерним уљима крајње згуснуте фактуре, малим форматима које је условио простор „атељеа“ и неопходност вишесатног рада током многих месеци. Свака од раних слика настала је после шест до осам сати рада током једног месеца. Шта све нисам чуо о тим сликама у годинама велике Тапијеве славе. Причало се да има два Румуна у атељеу који му за малу надницу све сликају, да епидијаскопом преноси мотиве, да су испод слика налепљене фотографије у боји или репродукције из часописа, да су нанесене фотографским путем на платно, да уопште не зна да црта и сл. Створила се читава негативна митологија о Тапијевом сликарству, људи који га никада нису видели острашћено су га нападали, заклињали се, пуштали машти на вољу. Нисам се уопште трудио да свим тим завидљивцима било шта објасним. То да сам много пута сатима седео и посматрао га док слика, видевши бројне слике у разним фазама рада и упознао његове ликовне ефекте пре него што их је снимио за серију намењену сликарима почетницима, чувао сам као своју привилегију.

 

Edited February 25, 2015 by Грешни Василије

[InvisibleLight]

ma da,  ljubitelj rasiste klasena i fake awards. ladno u nekim biografijama drzi to za americki biografski institut i ono 'priznanje' iz kembridza

 

iskreno sam iznenadjenja, mislila sam da je nemoguce postaviti bas ovoga.

a onda shvatim da sam jos naivna u proceni ove vlasti

Edited February 25, 2015 by InvisibleLight

[Аврам Гојић]

drzi i na Wikipediji LOL

[InvisibleLight]

ne znam ko je pisao to na wiki i da li on ima nadleznost oko toga (mada sigurno zna za svoju stranicu) ali ovde, na zvanicnoj stranici udruzenja kojeg je clan sigurno biografiju sam dostavlja

 

jos jedan info o tom americkom medjunarodnom biografskom centru

 

strava je ovo udruzenje, buduci prvi esalon izlozbe OS.

ovaj martinovic prodaje slike tako sto odredjuje cenu po kvadratnom cm, 1 kv.cm = 1 euro, ima na njegovom sajtu

Edited February 25, 2015 by InvisibleLight

[ultra plasticni]

Ima oktobarski salon u Ciglani

[ultra plasticni]

Kaligula jel si bio na oktobarac

[Caligula]

ne jos uvek

 

ce da navratim

 

[gospa buba]

ja sam slushala na radiju kako djordje kadijevic nije bilo jer je mator ali ima mislenje

 

Sent from my Moto E (4) using Tapatalk

 

 

 

 

[kobni zelaya]

Ja sam bio u Resavskoj, nisam previše oduševljen, čini mi se da je predhodnih godina bilo nešto bolje. Ništa nisam zapamtio osim možda neki rad s nekim likom koji nekakvog ratnika iz igrice stavlja u kontekst random nabacanih generičkih elemenata iz raznih igrica i to mi je bilo duhovito.