Odnos prema radu u različitim kulturama

[cmrlj]

Sta ima majci vaznije od deteta? Koja to muka treba da bude da je natera da da svoje dete nekome na cuvanje? Kakve pare, nikakve ne dolaze u obzir, taman posla neka uobicajena plata.

je l to tako u japanu ili i inace?

[Yoyogi]

To što želiš reći je da postoji razlika u poslovnim filozofijama. Zapadna i istočna se razlikuju u odnosu prema radnicima i firmama kao celini.Zapad radnika tretira kao trošak pa prvo što rade u doba krize je kresanje plata i gašenje radnih mesta. U Japanu je filozofija firme kao porodice, pa se umesto otpuštanja radnika ide na druge metode. Ali, nisam menadžer i ovo je daleko od moje oblasti interesovanja, neka ovo objašnjava neko stručan za ovu oblast :)

Ja sam menadzer, Japancima.To je pre svega licni odnos prema radu koji prati svakoga bez obzira na kom se polozaju u hijerarhiji nalazi. Kao neka velika masina sa hiljadama zupcanika i tockica, neki veliki neki mali, koji se svaki okrece i ima neku ulogu i ne prestaje. Svako se trudi iz petnih zila da ne bude taj koji stane pa poremeti sve ostalo. Iste te masine su i na Zapadu i u njima ne vladaju porodicni odnosi.Firma u Japanu ima prioritete koji idu ovako: 1. Korisnici2. Zaposleni i njihove porodice3. AkcionariPo Miltonu Fridmanu, jedini razlog postojanja firme je da ostvari dobit za akcionare. Pa kad je tako, onda i zaposleni imaju svoj odnos koji odgovara "ko vas yebe" ciljevima firme.

Druga stvar, o radu i dokazivanju kroz rade - kraće rečeno: samoostvarivanje. Gotovo svaka osoba želi da bude priznata, da je neko ceni, po znanju ili lepoti, umeću ili čemu već ne. To ne zavisi od zemlje u kojoj si već od lične ambicije čoveka. Neko može da živi u ulici gde mu niko ne zna ime, a nekome nije dovoljna ni naslovna strana svih novina...

U obicnom zivotu (ne estrada, mediji, film) je vazno biti i osecati se potrebnim i pouzdanim, ne popularnim i poznatim.

[sailorman]

Ja sam menadzer, Japancima.To je pre svega licni odnos prema radu koji prati svakoga bez obzira na kom se polozaju u hijerarhiji nalazi. Kao neka velika masina sa hiljadama zupcanika i tockica, neki veliki neki mali, koji se svaki okrece i ima neku ulogu i ne prestaje. Svako se trudi iz petnih zila da ne bude taj koji stane pa poremeti sve ostalo. Iste te masine su i na Zapadu i u njima ne vladaju porodicni odnosi.

Sistem u kome je covek podredjen kolektivu i ne radi za sebe nego za druge.. i u kome je pojedinac samo sitan sraf koji postoji da bi velika masina™ funkcionisala.. pa jos sve to zasnovano na strogoj hijerarhiji i "porodicnom" moralu.. Ovaj, Yoyogi kako da ti kazem..

[Yoyogi]

Sistem u kome je covek podredjen kolektivu i ne radi za sebe nego za druge.. i u kome je pojedinac samo sitan sraf koji postoji da bi velika masina™ funkcionisala.. pa jos sve to zasnovano na strogoj hijerarhiji i "porodicnom" moralu.. Ovaj, Yoyogi kako da ti kazem..

ajde mi kazi?to ti je isto i u americi plus shut u doope i na ulicu cim naidje gusto.ovaj, kako da ti kazem...

[Muwan]

U Kini je broj samoubistava 16 na 100 hiljada stanovnika.FoxConn, sa milion zaposlenih, ima 8 na 100 hiljada, u jednoj godini. Cak i uzevsi u obzir da je to mladja i zaposlena populacija, opet nista specijalno.

Multinacionalka za koju radim ima 0 samoubistava godišnje, na 140 hiljada zaposlenih. To bi trebalo da bude cilj svake iole normalne korporacije. O uslovima rada u FoxConn pogonima u Hong Kongu je toliko toga već napisano, da ne bih da dodajem bilo šta. Naravno oni ne rade ništa drugo osim što se oslanjaju na ponudu radne snage koja je ogromna jer je svet globalno selo sa mnogo gladnih usta. Uvek će biti 100 hiljada očajnika spremnih da rade pod takvim uslovima, pa se niko neće previše uzbuđivati zbog osmoro koji su sebi prekratili muke. Mišljenja sam, ipak, da velika većina tih ljudi ne ide ujutro u pogone pevajući od sreće već zbog toga što im je to garancija kakve-takve egzistencije, a napolju kao zapete puške čekaju milioni mladih i gladnih, spremni da ih zamene pod bilo kakvim uslovima.

Ma jeste, samo ne govori on ovde o japanskim firmama već o gigantskim fabrikama na teritorijama kineske države za koje se tripuje da niko osim njega nije čuo, oko kojih su bukvalno izgrađeni gradovi, gde sezonski radnici dolaze da rade i nemaju apsolutno nikakva prava, a vlasnici su listom svi sa Forbsovih lista najbogatijih i podmićuju koga god treba iz vrha države. Ono što izbegava da priopšti jeste da te fabrike plutaju na ivici svih regulativa i komplikovanih odnosa Kina-Tajvan-kolonije (Hong Kong, Šangaj itd.) koji se često koriste za zaobilaženje standarda, da se ti gradovi prazne i pune na sezonskoj bazi, vrlo često drugim ljudima čim oni prethodni procene da im je dosta pakla pa pobegnu nazad odakle su i došli, da su uslovi rada krajnje brutalni, da ti radnici nemaju ni pravo na odmor a kamoli nešto više, da je menadžment uglavnom tu po mafijaško-naslednoj liniji, da su visoke pozicije rezervisane za tačno određene porodice, da radnici rade za 200-300 juana i tako dalje.

Treba napomenuti da ovo nije strogo azijski specijalitet. Dubai, recimo, svoj bum u velikoj meri duguje građevinskim i drugim "dirty work" radnicima koje bogati vlasnici dovlače brodovima iz Indije, Pakistana i Bangladeša. Tu dvojica dele po jedan krevet u kontejneru dimenzija 2x2 na gradilištu, tako što jedan radi dok drugi odmara, onda mu ovaj oslobodi krevet i preuzme smenu itd. Jedino što imaju je klimatizovan kontejner i dovoljno vode na raspolaganju, kako ne bi masovno pocrkali od pustinjske vrućine. Slično kao u FoxConn-u, i njih u svakom trenutku ima ko da zameni ako im se pravila igre ne dopadaju. Na dokovima u Mumbaju doslovce žive desetine hiljada očajnika koji čekaju svoju priliku da se ukrcaju na neki od tih bliskoistočnih emiratskih brodova ne bi li se dokopali bilo kakvog posla od kojeg će moći da pošalju kući par stotina dolara i tako prehrane porodice.Ljudski rad ume da bude veoma relativna kategorija. Edited September 12, 2011 by beowl

[Dagmar]

Što se tiče odnosa prema radu i korporacijske politike, moram da se složim sa Yoyogijem. Potpuno je nenormalno očekivati zalaganje preko onoga što se mora u američkom modelu gde kad malo akcije padnu radnici odmah lete napolje. U novom srpskom modelu tako je i kod nas od privatizacije. Evo, velika fabrika u mom gradu, posle privatizacije oko 60% radnika otpušteno, a ovi koji su ostali rade za manje pare i prekovremeno (jer je gazda ipak otpustio malo više radnika od optimalnog broja koji mu je stvarno potreban). Plate su manje nego pod Slobom (sem naravno 93e i 98e) zato što je pola grada sad nezaposleno, pa ako ti nećeš ima ko hoće da radi za fantastičnih 18000. Radi se i dupla smena nekoliko dana pred Novu Godinu, tako da se onaj jedan slobodni dan višestruko odradi. Tako da mi stvarno nije jasno kako neko u Srbiji sme da priča o radnicima koji ne rade dovoljno. Šta, robovi nisu nasmešeni po ceo dan i hvataju krivine ako mogu? Stvarno neverovatno.

Edited September 12, 2011 by Evi_

[Yoyogi]

Multinacionalka za koju radim ima 0 samoubistava godišnje, na 140 hiljada zaposlenih. To bi trebalo da bude cilj svake iole normalne korporacije. O uslovima rada u FoxConn pogonima u Hong Kongu je toliko toga već napisano, da ne bih da dodajem bilo šta.

FoxConn je kao one radnice za sivacim masinama iz socijalistickih preduzeca ("1.Maj" Pirot, na primer) koje sede u redovima u hali i tako rade.Takvih, na proizvodnji gadzeta i racunara u Foxconnu je mozda 990 hiljada od milion. Nisu marketing, prodaja, finansije, inzenjering, mesavina generalne firme.Ti su uslovi po standardima za takva radna mesta i bolji su nego u lokalnim cisto kineskim firmama, bolji su nego u Maleziji i Indoneziji ili Thai gde se takve stvari isto prave.

Naravno oni ne rade ništa drugo osim što se oslanjaju na ponudu radne snage koja je ogromna jer je svet globalno selo sa mnogo gladnih usta. Uvek će biti 100 hiljada očajnika spremnih da rade pod takvim uslovima, pa se niko neće previše uzbuđivati zbog osmoro koji su sebi prekratili muke. Mišljenja sam, ipak, da velika većina tih ljudi ne ide ujutro u pogone pevajući od sreće već zbog toga što im je to garancija kakve-takve egzistencije, a napolju kao zapete puške čekaju milioni mladih i gladnih, spremni da ih zamene pod bilo kakvim uslovima.

Kako bi bilo, kad bi bilo, da FoxConn otvori fabriku u Srbiji i zaposli 1 milion ljudi? I da ih plati, po paritetnom kursu, 400EUR mesecno?Bi li se ti ljudi zvali ocajnicima koji se grcevito hvataju za slamku da im obezbedi "kakvu takvu" egistenciju?Ne bi, ako uopste ima posao i prima platu, u Srbiji je neko na 400EUR mesecno maltene gospodin covek.To se desava u Kini.

[MancMellow]

Kako bi bilo, kad bi bilo, da FoxConn otvori fabriku u Srbiji i zaposli 1 milion ljudi? I da ih plati, po paritetnom kursu, 400EUR mesecno?Bi li se ti ljudi zvali ocajnicima koji se grcevito hvataju za slamku da im obezbedi "kakvu takvu" egistenciju?Ne bi, ako uopste ima posao i prima platu, u Srbiji je neko na 400EUR mesecno maltene gospodin covek.

Možda izvan Beograda

[Dagmar]

Multinacionalka za koju radim ima 0 samoubistava godišnje, na 140 hiljada zaposlenih. To bi trebalo da bude cilj svake iole normalne korporacije. O uslovima rada u FoxConn pogonima u Hong Kongu je toliko toga već napisano, da ne bih da dodajem bilo šta. Naravno oni ne rade ništa drugo osim što se oslanjaju na ponudu radne snage koja je ogromna jer je svet globalno selo sa mnogo gladnih usta. Uvek će biti 100 hiljada očajnika spremnih da rade pod takvim uslovima, pa se niko neće previše uzbuđivati zbog osmoro koji su sebi prekratili muke. Mišljenja sam, ipak, da velika većina tih ljudi ne ide ujutro u pogone pevajući od sreće već zbog toga što im je to garancija kakve-takve egzistencije, a napolju kao zapete puške čekaju milioni mladih i gladnih, spremni da ih zamene pod bilo kakvim uslovima.Treba napomenuti da ovo nije strogo azijski specijalitet. Dubai, recimo, svoj bum u velikoj meri duguje građevinskim i drugim "dirty work" radnicima koje bogati vlasnici dovlače brodovima iz Indije, Pakistana i Bangladeša. Tu dvojica dele po jedan krevet u kontejneru dimenzija 2x2 na gradilištu, tako što jedan radi dok drugi odmara, onda mu ovaj oslobodi krevet i preuzme smenu itd. Jedino što imaju je klimatizovan kontejner i dovoljno vode na raspolaganju, kako ne bi masovno pocrkali od pustinjske vrućine. Slično kao u FoxConn-u, i njih u svakom trenutku ima ko da zameni ako im se pravila igre ne dopadaju. Na dokovima u Mumbaju doslovce žive desetine hiljada očajnika koji čekaju svoju priliku da se ukrcaju na neki od tih bliskoistočnih emiratskih brodova ne bi li se dokopali bilo kakvog posla od kojeg će moći da pošalju kući par stotina dolara i tako prehrane porodice.Ljudski rad ume da bude veoma relativna kategorija.

Brrr, izgleda da bi ovi naši i od Srbije hteli da naprave zemlju jeftine radne snage koja radi za strane i domaće bogataše, sad kad su nam uništili pola firmi i fabrika koje su solidno poslovale u takozvanoj privatizaciji. Jedino što će ih u tome sprečiti je osobina Srbalja da, za razliku od Indije, ne prave po deset gladnih usta.

[Muwan]

Kako bi bilo, kad bi bilo, da FoxConn otvori fabriku u Srbiji i zaposli 1 milion ljudi? I da ih plati, po paritetnom kursu, 400EUR mesecno?Bi li se ti ljudi zvali ocajnicima koji se grcevito hvataju za slamku da im obezbedi "kakvu takvu" egistenciju?Ne bi, ako uopste ima posao i prima platu, u Srbiji je neko na 400EUR mesecno maltene gospodin covek.

Slažem se, bilo bi super zaposliti milion ljudi za te pare. Problem je u tome što ih u Srbiji ne bi platili 400 nego 200 eur, ako i toliko. Otprilike koliko plaćaju Leoni i Yura na jugu. Zašto bi davali po 400 eur radnicima u zemlji u kojoj je nezaposlenost 20%? Hipotetički, kada bi zaista i otvorili milion radnih mesta, verovatno bi barem polovinu popunili onim nesrećnicima sa mumbajskih dokova jer bi oni u obezbeđenom kolektivnom smeštaju mogli da rade i za 250 eur i opet bi im ostalo 100-150 da pošalju kući.

[Venom]

Jadni Yoyogi nikada nece prezaliti globalizaciju i razvoj modernih komunikacija. Taman je dosao njegov trenutak da nas fascinira vestima iz belog sveta, kad ono, vise niko ne moze da prdne na drugoj strani planete, a da to ne dopre do Srbije, ili bilo koje zemlje, za 3-4 minuta - makar za one koje zanima taj prdez.

[kgmr]

radne navike kod srba

[badenac]

Ambasador SAD Polt:"COMMENT ¶16. People are neither incompetent nor lazy in Serbia, but low productivity and mobility of labor, mass unemployment, long-term unemployment, low wages, and high wage disparities among the employed with similar qualifications have eroded the will and the incentive to work. Moreover, the rapid build-up of wealth by SAM's criminal and quasi-criminal classes has created a set of poor role models for younger citizens. This is not in itself a recipe for unrest. A bustling informal economy and continued (though minimal) state support for redundant workers have maintained a minimal standard of living for people, at least in comparison to the "bad old days" under Milosevic, thereby staving off political activism. That said, savvy populists, including the Radical Party, have already begun to use standard of living issues and comparisons to a Titoist "golden age" to entice economically disaffected but politically unsophisticated voters into their camp. POLT"

[Yoyogi]

Slažem se, bilo bi super zaposliti milion ljudi za te pare. Problem je u tome što ih u Srbiji ne bi platili 400 nego 200 eur, ako i toliko. Otprilike koliko plaćaju Leoni i Yura na jugu. Zašto bi davali po 400 eur radnicima u zemlji u kojoj je nezaposlenost 20%? Hipotetički, kada bi zaista i otvorili milion radnih mesta, verovatno bi barem polovinu popunili onim nesrećnicima sa mumbajskih dokova jer bi oni u obezbeđenom kolektivnom smeštaju mogli da rade i za 250 eur i opet bi im ostalo 100-150 da pošalju kući.

Ne, rekao sam paritetna (misleci na kupovnu moc) plata. I u Kini ih placaju 200EUR samo te pare idu daleko dalje nego u bogatim zemljama. To sam mislio, tako to dodje do 400EUR.

[Dagmar]

Ne, rekao sam paritetna (misleci na kupovnu moc) plata. I u Kini ih placaju 200EUR samo te pare idu daleko dalje nego u bogatim zemljama. To sam mislio, tako to dodje do 400EUR.

Hoćeš da kažeš da ovi ljudi u Kini dobijaju 2x više nego što se dobija u u drugim fabrikama?Deo problema je tretiranje rada isključivo kao robe. Tada i dolazimo do toga da, sa viškom radne snage, plate postaju jednake minimalnoj sumi dovoljnoj za mesec dana hrane.