Srpski film

[reg]

"Cekaj me" je jos jedan los srpski film za koga po izlasku iz bioskopa po navici [kada je u pitanju domaci film] pronalazite dobre strane.Ovde je ta dobra strana poslednjih desetak minuta, kada Bane [Milos Samolov], najmanje iritantan od likova koji se pojavljuju, pokusa da se ubije. Pre toga film je u leru, u koji ulazi posle pocetnih [relativno dinamicnih] 20ak minuta.Banetu umire otac i on posle sahrane saznaje da se njegovi roditelji nisu voleli. To mu je tokom 30inesto godina zivota promaklo ("Ma kevo, ceo grad zna koliko ste se voleli!") i sada mu je veoma tesko da se pomiri sa tim. Prijatelji su mu samozivi kreteni, dosadjuje mu ljubomorni ludi navijac, a ceka vas i jedno nemotivisano hvatanje za sisu. Ljubomornog navijaca tumaci B. Trifunovic. Ovaj ne-tako-mlad komicno strastven navijac C. Zvezde/hiphoper/stalker zaljubljen je u Marinu [V. Ejdus] kojoj se svidja Alek [samozivi prijatelj] koji je zaljubljen u Teodoru [M. Mihajlovic, posle Samolova najbolja u ovom filmu] koja je zaljubljena u, pogadjate, B. Trifunovica. Ovaj 4ugao nije dovoljan pa je za jedan rukavac price zaduzena Mirjana Karanovic koja pokusava da nadje coveka-svog-zivota koga je ostavila kada je zatrudnela sa nesrecnim Banetom. Pitanje Lord_Byronovog veselnika je na mestu, a za jaz izmedju "um. elite i publike" je [ovde] odgovoran scenario Momcilovica i neuverljivi likovi koje je stavio pred gledaoce.Film, po atmosferi [niti po bilo cemu drugom] nije ni blizu Kratkom filmu o ljubavi.

[April]

Film, po atmosferi [niti po bilo cemu drugom] nije ni blizu Kratkom filmu o ljubavi.

Nisam ni rekao da je mnogo blizu - Krotki film o milosci ce uvek biti kategorija za sebe; ali to je prosto vec drugi noviji film koji se fura na sporu voznju, kao i na tv drame koje su se prikazivale ponedeljkom u osam. Tu najveci teret pada na montazera, a ja mislim da je Predrag Bogojevic to odradio sasvim korektno. Drugo, izmedju Baneta i Tomeka je tesko a da ne povuces paralelu(njihove depresije, njihova fizicka posebnost, zaljubljivanje u starije zene, kao i izbegavanje tragicnih ishoda u oba slucaja). U najmanju ruku mi je drago da je Momcilovic plovio tom rekom, a ne demodiranim mtv brzim rezovima, steadycam etc, kuda plovi 95% mladjih beogradskih sineasta, jer su sva njihova iskustva stecena na niskobudzetnim spotovima i reklamnim klipovima.

[reg]

Drugo, izmedju Baneta i Tomeka je tesko a da ne povuces paralelu(njihove depresije, njihova fizicka posebnost, zaljubljivanje u starije zene, kao i izbegavanje tragicnih ishoda u oba slucaja).

Povlacenje paralele [sto nije “fer” prema Momcilovicu jer KFM jeste kategorija za sebe] izmedju Baneta i Tomeka pored navedenih slicnosti moze da ukaze na probleme ovog fima. Tomek je 10 godina mladji od Baneta, decak odrastao u sirotistu, bez ljubavi porodice, lomljiv i nevin. Tomek se pojavljuje u [nisam odavno gledao film ali recimo da je to] 85% scena. Film je [pre svega] o Tomeku. Koliko je vremena dobio Samolov? Ta spora voznja jedva da ga je pomerila sa mesta sa koga je poceo – sin [u svojoj tridesetoj !] razocaran jednim saznanjem. Scena sa Danicom Maksimovic je za mene bila iznenadjenje [posledica usamljenosti, zelje za kontaktom sa bilo kim]. Nisam, uz svu fragmentarnost, okrenutost ludom « gde su ga nasli » navijacu, i ostalim « gde su ih nasli « likovima, primetio njegovu zaljubljenost, niti je njihov susret izazvao bilo kakvu napetost, iscekivanje itd.

[April]

Nemam skoro nista da dodam. Resavanje scene sa razrednom(DM, inace odlicna, toliko da coveku bude krivo da je tako retko angazuju za film) je moralo da bude bolje pripremljeno, ovako biva vestacki ugurano u pricu kao iz nekog prirucnika popularne psihologije. Takodje, slozicu se da za Samolova jednostavno nema dovoljno vremena i da to jeste najveci propust filma. Tu, ipak ima jedno opravdanje: i Bane i Tomek su posmatraci zivota. Tesko je od Momcilovica pocetnika ocekivati da tu osnovnu premisu depresije resi jednopotezno kao Kislovski u onoj nezaboravnoj sceni kada Tomek ostavlja mleko kao svakog jutra i vrata se iznenada otvaraju kao poziv da udje u realan svet. No, tema ovog topika je srpski film - sama cinjenica da se posle x godina udubljujemo u SADRZAJ jednog srpskog filma je nekakav kvalitet. Vise volim sve greske ovog filma, nego isprazne zanatske price koje zaboravim cim zatvorim vrata bioskopa.

[kim_philby]

Nisam ni rekao da je mnogo blizu - Krotki film o milosci ce uvek biti kategorija za sebe; ali to je prosto vec drugi noviji film koji se fura na sporu voznju, kao i na tv drame koje su se prikazivale ponedeljkom u osam. Tu najveci teret pada na montazera, a ja mislim da je Predrag Bogojevic to odradio sasvim korektno. Drugo, izmedju Baneta i Tomeka je tesko a da ne povuces paralelu(njihove depresije, njihova fizicka posebnost, zaljubljivanje u starije zene, kao i izbegavanje tragicnih ishoda u oba slucaja). U najmanju ruku mi je drago da je Momcilovic plovio tom rekom, a ne demodiranim mtv brzim rezovima, steadycam etc, kuda plovi 95% mladjih beogradskih sineasta, jer su sva njihova iskustva stecena na niskobudzetnim spotovima i reklamnim klipovima.

pa da ali to je kao da kazes da ti je drago sto paraplegicar ne zuri suvise da stigne negde. on jednostavno ne zna. ne misli slike ako tako zelis.

[April]

on jednostavno ne zna

Mozda si u pravu, cak verovatno. To medjutim ne vidim kao nepremostiv problem za jednog ocigledno talentovanog coveka(u Srbiji, reziser je kompromiser izmedju razmazene publike i kvazi producenata;potrebno je dosta autoriteta i kurazi da bi covek zadrzao konce u rukama). Po meni je vaznije da se njegov film, takav kakav jeste, izdvojio iz zabokrecine srpske produkcije od trulih visanja(Markovic, Bajic, Paskaljevic) do x generacije sredovecnih pocetnika(...).

[kim_philby]

problem je samo u tome sto je ovo mici drugi film koji rezira odnosno treci za koji pise scenario. ne znam meni je malo pun kufer beogradskih prica tako da eto...

[kim_philby]

Nije "nabijem" nego "nabijo", pa se rimuje...Meni je film bio zabavan, vrlo duhovit, Momcilovic se utvrdjuje na poziciji najboljeg naseg scenariste. Film ima mali milion mana, a vecina dolazi iz cinjenice da je sam Momcilovic i rezirao. Skoro pa da nema niceg drasticno pogresnog u njegovoj reziji , ali nema bas nikakve inventivnosti. Kada najzad pocne malo vise da rezira u toj sceni koju pominjes sa diznijevim junacima, to onda izgleda kao neki sasvim drugi film. Ipak, cini se da Momcilovic reziser ume da radi sa glumcima. Narocito me je impresionirao Branislav Trifunovic koji u ulozi slicnog tipa onoj koju ima Glogovac u Hadersfildu zaista objasnjava filmsku glumu. Jos jedan problem filma je i nekako previse upadljiva framentarnost, često sam imao utisak da gledam niz skečeva, dramskih situacija u koje se likovi nasilno uglavljuju. Ipak, glumci se tu dosta dobro snalaze i prilično su odmereni i uverljivi. Milica Mihajlović je odlična i nadam se ću je uskoro ponovo gledati u filmskim ulogama. Smešna stvar se desila u biskopu pred kraj filma, nakon tog dela koji si opisao sa Samolovim, ima jedan krupni kadar glumice Jelene Đokić, prilično poznate pozorišne glumice ovdašnje. Njeno lice nije upadljivo, čak bih rekao i da je senzualno, ali ono što to lice čini karakternim jesu primetne koncentracije pigmenta po njemu, kolokvijalne pegice. Videvši to lice u krupnjaku, a nakon "uneređavanja" Samolova, nekom veselniku koji je sedeo red iza mene oteo se spontani komentar "gde oni nalaze ove ljude?". Nakon toga nisam mogao da prestanem da se smejem do kraja odjavne špice, a onda sam se malo zagrcnuo i shvatio koliko je veliki i nepremostiv jaz između umetničke elite koja poseduje sredstva za proizvodnju filmova i običnih ljudi koji bi trebali da budu bioskopska publika. Tada mi je postalo jasno i zašto je bioskopska sala poluprazna dan-dva nakon premijere i kako je domaći film oteran u vražju mater, na marginu društvenog života. Čak ni Šotra više ne pravi bioskopske filmove. Kakva god mu bila bioskopsko-festivalska sudbina, ovo je jedan od uspelijih naših filmova u poslednje vreme. "Tamo i ovde" nisam gledao, ali nakon veoma dobrog utiska koji je mlađi Trifunović ovde ostavio potrudiću se da to ispravim.

ti studiras FDU ili zaista ovo mislis?

[MocaVukotic]

26.11.2009.Nakon kastinga na kome je prisutstvovalo više od 200 glumica, rediteljka i TV autorka Maja Uzelac odabrala je glavne ženske uloge za svoj prvi igrani film "Plava krv". Glumica Jovana Stipić ce tumačiti ulogu Katarine dok je ulogu Lare, dobila Jelena Gavrilović. Rediteljka je najavila da ce podela ostalih uloga biti objavljena narednih dana, a glavni muški lik se jos uvek drzi u tajnosti.Radnja je smestena u Beograd danasnjice, i govori o dve zene koje se bore oko istog muskarca. Simbolicno, on je Brankovic, a njih dve suprotstavljene strane Obrenovic i Karadjordjevic.U kombinaciji vesterna i noara, komedije i melodrame, rivalstvo izmedju glavnih junakinja eskalira i film dobija neocekivane obrte.Film “Plava Krv” ce biti radjen u produkciji kuce “Film Fatal” a snimanje filma pocinje u junu, 2010. godine.Koproducent filma je scenograf Nemanja Petrovic i njegov studio ART DEPARTMENT, RTS je zainteresovana da bude glavni medijski partner, a film je dobio i podrsku Sekretarijata za kulturu grada Beograda.

NoviKadrovi

[ToniAdams]

ti studiras FDU ili zaista ovo mislis?

nazalost, ide to cesto jedno sdrugim

[Sludge Factory]

Joj sto volim Srkijeve intervjue! ^_^

INTERVJU: SRĐAN DRAGOJEVIĆ(prije 1h:58min)Srđan Dragojević je na sebe privukao pozornost prije nego je napunio 30-tu. Svojim prvim filmom postao je nezaobilazno ime srpskog filma. U samo dvije godine snimio je dva kultna naslova; „Rane“ i „Lepa sela lepo gore“. Njegov filmski opus iz '90-tih drži se jednim od najznačajnijih u srpskoj kinematografiji, kako za to desetljeće, tako i uopće. Vratio se ovih dana s novim djelom, „Sveti Georgije ubiva aždahu“ za čiju su hrvatsku premijeru ulaznice razgrabljene u tren. Režiser koji provocira okolinu, pionir koji se bavi temama od kojih mnogi i danas zaziru, bez dlake na jeziku, Srđan je odgovorio na pitanja uredništva i čitatelja Popcorn magazina.

Popcorn: Imam osjećaj kako ljudi u tuđem radu vrlo pedantno traže mane, nakon čega ostane li vremena i za to, pokušaju vidjeti i bit. Tako su mediji krcati napisa o „Aždahi“, ali nezaobilazno se dotičući budžeta, dok se kritikom bavi tek dio njih. Da li je segment novca u startu kod publike kreirao visoka očekivanja ili je riječ o nečem drugom?Dragojević: Ljudi koje spominješ, a to su pretežno mladi i, avaj, ne više tako mladi, "wanna be" filmski autori i razni nedojebani "geekovi" i "nerdovi", na isti su se način obrušavali i na moj prethodni film, "Mi nismo anđeli 2", tražeći u filmu prisustvo sponzora, ne obraćajući pažnju na formu, stilske eksperimente, itd. Kunući se da obožavaju Američki B film, nemaju toliko mozga da primete da su "Anđeli 2" zapravo otvoren dijalog sa Američkom B komedijom 80-tih godina... Ljudi kod nas generalno uživaju da pljuju po svemu i svačemu, ima tu i dosta lične frustracije, psihopatologije... Žao mi je što žive u ovom odvratnom vremenu te svoja nezadovoljstva moraju da ispolje tako što im je lakše da mrze nešto ili nekoga a ne sebe, svoju osujećenost, inertnost, nedostatak perspektive. Žao mi ih je, ali umereno, jasno, jer ja pokušavam teškim radom i koncentracijom na sopstveni posao da prevaziđem taj užas u kome živim i - napravim po neki film. Tako sam "preživeo" i devedesete, radio sam i - verujte mi, da nisam, možda bih i ja bio poput tih nesrećnih duša.No, ima u ovim napadima i dosta onoga što majmuni iz kojekakvih agencija nazivaju "spinovanje" - nađe se tema za skandal i onda mediji beslovesno "guslaju" po tome a pritom banditi na vlasti omoguće hokstaplerima i secikesama da za male novce otkupe "Beograd film", čitavu mrežu gradskih bioskopa i pretvaraju ih u prodavnice, kafiće i butike... Ne, to nije skandal, niti to što Novi Sad nema vise ni jedan bioskop, što Kragujevac nema bioskop, skandal je što je vlada Srbije dala milion evra za film koji košta četiri miliona, znači film koji je doneo tri miliona evra sa strane... Pritom, ima najmanje petnaestak filmova u poslednjih nekoliko godina, recimo "Krojačeva tajna", "Aporija", "Uslovna sloboda" i mnogi drugi, koji su zajedno dobili jedno dva miliona evra, zajedno ostvarili gledanost od, recimo 2000 gledalaca, da se, pritom, neki od njih nisu ni pojavili u bioskopima, neki nisu nikada završeni a dobili su novac... Takođe postoji tu i taj gnusan, odvratan politički aspekt čitave priče, "Aždaha" je dobila podršku prethodne vlade, onda se vlada promenila i sad aparatčici nove vlade doživljavaju taj projekat kao tuđ, neprijateljski, protivnički...To su sitne duše i mozgovi koje ja mogu samo da sažaljevam... No ti, su "mozgovi" i doveli do toga da najgledaniji film u regionu, srpski, padne na najniže grane - i, mislim da im je drago zbog toga. Sada njihove "podguzne muve" mogu da snimaju spotove za predsedničke i partijske kampanje i svoje opskurne filmove, bez ikakve želje da se malo okušaju i u "realnom životu", u bisokopu. Znate, moji su filmovi uvek imali gledalaca koliko i glasača dovoljnih najuspešnijoj političkoj partiji da dođe na vlast. Mislite li da je političarima, bez obzira koje partije, to drago? Nije. Kada imate taj rezultat možete da dozvolite sebi situaciju da vam za njih "šište jaja". Eto, doterali su me do toga da sa svojim filmovima samo "pređem cenzus". Ali, još uvek ga prelazim. I jos uvek za njih imam isti "bol u predelu mošnica".Popcorn: 2008. godine, Hrvatima je na Motovun film festivalu predstavljen „Čarlston za Ognjenku“. Premda fascinirani, za ove naše krajeve, raskošnom postprodukcijom, nakon odgledanog filma kod kritike i gledatelja ostala je pozamašna praznina; priča je potopljena kompjutorskom grafikom, dinamike i glume ima u natruhama. „Aždaha“ se kao i „Čarlston“ bavi ljubavnom pričom smještenom u Srbiju opustošenu ratovima. Iako si za razliku od Stojanovića imao genijalan književni predložak, da li ti je „Čarlston“ pomogao da ne ponoviš njegove greške?Dragojević: Ja se, lično, ustežem da nešto proglasim lako "genijalnim"... Jesi li ti tu dramu čitao? Gledao je na pozornici? Tvoje pitanje sadrži drugu krajnost našeg mentaliteta - ili je nešto genijalno ili je - đubre, zar ne? To je svakako izvrsna drama, ali nije bilo lako transponovati je u drugi medij. Zao mi je sto u "dekonstrukciji" nisam otisao još mnogo dalje. Nisam, iz razloga koje sada ne vredi pominjati... Mislim da si nepravedan što se "Ognjenke" tiče, pa taj film izgleda u srpskoj kinematigrafiji kao da su ga pravili "marsovci", opet je to, već pominjano, traženje mane po svaku cenu, bez da se uoče i istaknu vrline i doprinosi... Ja ti ne govorim ovo zato što sam i sam pisao jednu verziju "Ognjenke", na protiv, kao jedan od scenarista mogu da budem nezadovoljan jer sam ja taj film napisao kao "screw-ball comedy", dobro, nešto kao "post-moderni Frank Capra" ali je reditelj krenuo svojim putem, manje ga je zanimao "plot" a više ezoterija...no, to je pravo autora... Popcorn: Opet si s „Aždahom“ kao i kod „Lepih sela“ pribjegao „sublimalnim porukama“. U svom posljednjem filmu ljudima nudiš melodramu, a na dnu tanjura im serviraš snažan antiratni pamflet. Izgleda li kritici film pametnije ako ga se može raslojiti i vodiš li se onime kako je narod jednostavan i da mu na prevaru treba uvaljivati žličicu u usta?Dragojević: Kritičari nikada nisu kod nas razumevali "dramaturgiju termita", nešto čime se ja bavim od svog prvog filma, "Mi nismo anđeli". Dakle, jednostavan zaplet, poigravanje sa žanrom, trivijalnim (kako bi neki rekli, ne ja, da se razumemo, meni su mnogi Kanski pobednici, "teška" umetnost, primer trivijalnosti) na površini a ispod toga, subverzija, autorski pecat... Ja sam uvek voleo takve filmove, takve se i trudim da napravim... pa vi kod nas imate sad, tobože, umetničke filmove, a vidite da taj reditelj ne ume da izrežira dijalošku scenu sa tri glumca, da ne zna neke osnovne stvari... Imate filmove koji više potsećaju na "art-video", ono, za galeriju, uđeš u prostor omeđen crnim čašavima i gledaš "instalaciju" na video beamu... Može, naravno, ali to nije Bioskop, sa velikim B. A mene zanima Bioskop. A u Bioskopu se, pored semenki, nađe i mnogo umetnosti. A tog Bioskopa je, na žalost, jako malo po festivalima gde mnogi naši kritičari idu u redovno, besplatno "hodočašće", tu je "švetski sto", uvek se mogu od onog što je preskočio neki koktel i otišao da vidi film raspitati šta je "umetnost" a šta nije...Narod? Narod nije, kako ti veliš, "jednostavan", svaki normalan čovek i žena vole da gledaju nešto interesantno, vole da vide "žive" karaktere, vole da čuju dobar i prirodan dijalog, najbolja umetnost nikada nije lišena tog "zabavnog", pa, zaboga, Šekspir je vrhunska zabava, ima sve, i dobru priču i veštinu i eleganciju.... Truffaut i Fellini su ekstremno zabavni, bilo je Europskih autora koji su punili dvorane sa svojim umetničkim filmovima... A sada kod nas imate slučaj da je film koji ima, na primer, 1709 gledalaca biva proglašen od kritike kao "ultimativno umetnički" jer, zaboga, "vrhunska umetnost nije za svakoga". Dapače, mislim da je vrhunska umetnost ta koja uspe da prenese poruku, emociju, stav a da je, pritom gledaju stotine hiljada ljudi...Popcorn: Nakon što skupa s ekipom uložiš godinu dana života u film, znatan dio medija danima bruji o nekoj minornoj sceni golotinje. Nećemo procjenjivati koliko je to primitivno, više me zanima kako podnosiš natpise koji na takav način svrću pozornost na tvoj rad?Dragojević: Odvratno je to, naravno. No, ako je to pomoglo da par stotina ljudi dođe u bioskop i vidi golu Natašu Janić a da je, pritom, film na njih delovao, izazvao neku emociju, može od toga i biti, očito, neke koristi. Što se mene, lično, tiče, ja na te stvari ne obraćam pažnju. Živimo u "kalu", no taj kal je moguće i izbeći, izbor je vaš. Možete ići kroz blato a možete i preći na drugu stranu ulice i izbeći da userete cipele. Izbor je uvek vaš. Ja pređem na drugu stranu ulice, ne gledam "velikog brata", ne čitam "Jutarnji list" , "Gloriju", "Story". Sve je to stvar ličnog izbora, možete pustiti tu gamad u kuću, dopustiti da vam slikaju decu, kožne garniture, četku pored klozeta, ili - to nećete učiniti.Popcorn: Tvoj idući film, radnog naziva „Parada“ (je li radni ili konačni naslov?) bavi se problemom gay populacije. Hoćeš li i tu kroz osnovnu priču provući neku širu problematiku?Dragojević: Zgodan je naziv, moguće da će ostati. Da, na površini to je priča koja se bavi mogućnošću da dva veoma različita sveta, dva čoveka, jedan homofob i jedan gay nađu način da komuniciraju i rade zajedno. Na površini, to se može čitati i kao "buddy movie". Ispod je priča o razumevanju, bez obzira na klasu, veru, naciju... Imate priču o čoveku koji, kada ga "izdaju" beogradski "čvrsti" momci odlazi da za "nemoguću misiju", čuvanje "Pridea", obezbedi "radnu snagu" među ljudima protiv kojih je ratovao, ide u Hrvatsku, u Bosnu, na Kosovo...Popcorn: Ajmo demistificirati jednu bitnu stvar. Nećemo generalizirati, ali neki ljudi doživljavaju „Aždahu“ kao film o srpskom junaštvu. Primjerice, lik kojeg tumači Branislav Lečić skoro da je lociran kao prototip domoljuba junaka, iako si ga ti neskriveno prikazao kao luđaka koji vojsku vodi u klaonicu. Kako objašnjavaš činjenicu da se publika na premijeri tvojih filmova nagurava za karte, a iz kina izlaze bez da su razumjeli osnovne ideje s kojima pristupaš priči?Dragojević: Pa sad, da je to osnovna ideja, i nije. No, mnogi ljudi sa ovih prostora imaju to - "mi smo mali ali ratnički narod", imaju tu glorifikaciju "ratništva", bez obzira što danas, to većini "normalnih" ljudi deluje kao nešto "anahrono", nešto što može da izaziva samo potsmeh... No, treba tu biti oprezan, pažljiv, ne potsmehnuti se olako toj "čežnji ID-a za destrukcijom". Taj ludak koga Lečić maestralno igra izaziva u ljudima neku vrstu nostalgije za tim jednostavnim, herojskim vremenima... Nije teško tu alternativu doživeti kao poželjnu u poređenju sa ovom gde, umesto da uzme pušku u ruku, taj "mali čovek" plaća kredite banci, primitivni tajkun ga šikanira i tera na štrajk glađu u krugu fabrike u kojoj je radio trideset godina...Treba to uvažiti ali, treba se i protiv tog "olako obećanog herojstva" i boriti... Nije ona bitanga od Miloševića bila naivna kada je rekla "Ako ne znamo da radimo, umemo da se bijemo", kao što današnji mediji, tajkuni i poltičari prodaju parafrazu toga: "Ako ne umemo da radimo, umemo - "na foru", ustoličavajući u modele ponašanja Antu i Simonu, glumce koji ne glume, pevačice koje ne pevaju, političare koji ćute, bizMismene koji se, zapravo, biznisom i ne bave...Popcorn: Usprkos tome što vrijeme nosi svoje, srednjoj generaciji je zasigurno čudno gledati velikane srpskog filma u sporednim ulogama. U tvojoj „Aždahi“ Milena Dravić, Dragan Nikolić i Bora Todorović tek se sporadično pojavljuju. Kako je tebi bilo raditi s legendama koje si kao klinac gledao na TV-u?Dragojević: Ma ja nemam tu sklonost ka "idolatriji" i lepo je raditi sa onima koji je i ne očekuju. Potpuno mi je isto raditi kao i sa malim Peđom koji ima deset godina i koji se prvi put pojavio na filmu.Popcorn: Prije dosta godina, otac moje drage prijateljice gledao je „Ko to tamo peva“. Iako voli dobru šalu, na malo se dijelova iskreno nasmijao. Rekao je kako su scene iz tog filma svakodnevnica s kojom je on 20-tak godina živio u rodnoj Šumadiji. Objasnio je to otprilike ovako: „Smijati se na taj film, bilo bi isto kao da se vi vozite gradskim autobusom do svog kvarta. Nema tu previše smiješnih stvari“. Gledajući „Aždahu“ na premijeri u Rijeci, zapitao sam se smiju li se Hrvati istim stvarima kao i Srbi? Postoji li neki esperanto za humor, univerzalni geg govor razumljiv svima, i koliko ga tečno govoriš? Dragojević: Mislim da se smeju potpuno istim stvarima, tu nema nikakve dileme. Meni su Tomić i Dežulović podjednako smešni kao njima moji filmovi. Imamo i mi svoje "Kerume" koji se ponašaju identično, siguran sam da su vaši autobusi kroz Dalmatinsku Zagoru doživljavali iste "zgode i nezgode" kao i naši kroz Šumadiju. Ta "egzotika", avaj, i kod nas i kod vas nestaje... No, postoji specifičnost "našeg" humora, tu mislim na region, koji je subverzivna, "eksplozivna smesa", ironije, samopodsmeha i auto-destruktivnosti. Ima naroda koji je, na primer, ne razumeju. Ja se sećam da je moj film "Lepa sela lepo gore" imao izvanrednu bioskopsku distribuciju u Velikoj Britaniji dok u Njemačkoj ništa, "čabar". Znate, kada strancu ispričate istinitu priču o svešteniku koji voli da popije pa na slave redovno vodi sa sobom i maloletnu decu, jedno dete popije pivo a drugo čašu vina, pa kad ga u povratku zaustavi policija, dobri popa, nakon što je duvao u alko test, protestuje kod policajca tvrdeći da je aparat pokvaren, jer i deci, kada dunu, nađu alkohol u krvi... Zamislite vi sad Nemicu ili Amerikanku koje se zgroze na tu priču, pitajući kako je moguće da niko oca te dece nije prijavio za zlostavljanje... ona će, naravno, propustiti da primeti izuzetnu dosetku koju ta priča nudi... Naš humor je, generalno, veoma politički nekorektan, kao i uostalom, svaki u velikoj literaturi i filmovima... Da li ste se zapitali zasto ni na jednom festivalu već godinama nije pobedila komedija? Zato što svaka polu-talentovana budala može da napravi priču o sveštenom licu koje zlostavlja svoju decu i da izazove kao reakciju, iz botoxom obrađenog grla, glasiće: aaah, oooh i treptanje sterilnih sitno-buržoaskih pizdurina koje na pijedestal vrhunskih vrednosti stavljaju političku korektnost i mediokritetstvo...Popcorn: Koliko se komedija i ideja smiješnog s godinama mijenjala u Srbiji, od Nušića i Sterije do danas?Dragojević: Ne znam. Parafrazirao bih onu čuvenu, u: "Spasi nas Bože srpske komedije i hrvatske kulture". Postoji problem tog očekivanja od strane publike u regionu... Iz Srbije stižu komedije. Ali, ne mora. Ja, na primer, cenim neke novije Hrvatske filmove što zaobilaze to "purgersko" koje mi, odavde, obično identifikujemo sa Hrvatskim filmom... Zbog te bliskosti i sve veće orijentacije jednih na druge, i što se glumaca tiče i fondova za manjinske koprodukcije, ja se zalažem za formiranje jednog regionalnog fonda, kao što se zalažem za to da autori i umetnici iz okruženja budu članovi komisija u regionu... To bi smanjilo muvanja ali i dalo jednu širu perspektivu... Mi smo veoma slični ali smo i različiti, sa tom činjenicom se suočavam i uživam u njoj "pakujući" moj novi film koji je koprodukcija između Srbije, Hrvatske, Makedonije i Slovenije.Popcorn: Da li bi pristao snimiti čistu ljubavnu priču, bez povijesti i komedije ili balkanske problematike u pozadini?Dragojević: Ne znam takve. To je kao da Woody Allenu tražite da snimi film, umesto o newyorčanima, o opsadi Sarajeva. Živimo na Balkanu, istorija nas pritiska u svim svojim aspektima, od kojih mnogih nismo ni svesni, a sa njima, opet, živimo. Mada, „Parada“ je čisto ljubavna priča, tu su dva para, jedan gay i jedan straight i priča govori šta sve čovek može da uradi za ljubav svog partnera...Popcorn: Možeš li iz pozicije najgledanijeg srpskog (a po nekim brojkama i daleko šire) režisera, reći imaju li ljudi u regiji što za pogledati u kinu? Pričamo o domaćoj produkciji.Dragojević: Ma, ja gledam sve. Ali, često je to, priznajem, nepatvoreni mazohizam. Trenutno se u našim bioskopima ne prikazuju novi domaći filmovi, ali ima na pretek američkih sranja. Koja, poput "Sherlock Holmsa" nisu za gledanje. Mislim da će se sada pojaviti nekoliko srpskih filmova - a gde će se oni prikazivati, to se više nikoga ne tiče...Popcorn: Filmska publika sa prostora bivše zemlje sklonija je srpskom filmu. Netko je to kroz šalu objasnio; Hrvati imaju dramsku, a Srbi filmsku akademiju. Iskreno, što po tebi nedostaje hrvatskom filmu?Dragojević: Isto što i srpskom: dobar scenario i glumci koji glume umesto da se krevelje. Naši su filmovi nešto hrabriji, vaši donekle tehnički izgledaju bolje i pismenije. No, u istom smo "sosu". Moramo više da sarađujemo međusobno, kao nekad. Isto kao što, na kraju, moramo imati zajedničku, regionalnu fudbalsku ligu, tako moramo da ponovo na noge postavimo regionalnu kinematografiju.Popcorn: Dotičući se svog filmaškog iskustva preko bare, rekao si kako režiser u Hollywoodu ima ulogu animatora, te da mu je glavna zadaća održati dobru atmosferu na setu. Približi nam malo dio te stvarnosti.Dragojević: Dosta sam o tome prčao. Mrzi me. Popcorn: Je li porobljavanje svijeta američkom produkcijom dosegla neizdržljivost? Kako se izboriti za to da publika ravnopravno s USA filmovima može uživati i u ostalim svjetskim kinematografijama, i da u sred Europe ne moramo filmsku ponudu svoditi na tjedne cikluse? Recimo, Hrvatska Radio Televizija u svom filmskom programu zna pustiti „Ciklus europskog filma“, a vjerujem da je i u okruženju stvar jednaka.Dragojević: Nama su sankcije za vreme Miloševića dosta pomogle. Bez američkih "majorsa", narod je počeo da gleda i evropske filmove. Možda da zajedno napravimo neko sranje pa da nam opet uvedu sankcije. Većina tog đubreta kojeg smo bili uskraćeni zapravo nikome i ne treba.Popcorn: Vrlo si iskren u svojim izjavama, samokritika ti omogućava da ti publika vjeruje, dok struka koluta očima. Kažu da kod kolutanja očima pomaže udarac otvorenim dlanom u potiljak. Poželiš li ikad, licemjere, oportuniste, elitiste i sve njima nalik i iste, zašarafiti, pa makar i u mislima ili su takve persone daleko ispod razine koja zaslužuje razmišljanje?Dragojević: Ja se takvima slabo bavim. Osim kada mi, direktno, krenu ugrožavati egzistenciju i karijeru. A to se dešavalo poslednjih godina. Verovatno nema u regionu reditelja koji je snimio pet uspešnih filmova pa da mu projekte odbiju na tri uzastopna konkursa, kao što se meni desilo. Postoji jedna klika domaćih "Salijerija" (što ne znači, daleko bilo, da sam ja Mozart) koji ne mogu da smisle moje postojanje u domaćem filmu. Ja protiv njih mogu samo još težim radom i trudom. I evo, živ sam, verujem da ću na jesen ove godine snimati i svoj sledeći film, koji će, opet, biti jako uspešan i gledan. Pa ću, nakon toga snimiti i "1999.", film koji su mi dva puta odbili na konkursu iako sam imao zatvorenih 50 procenata sredstava, i onda ću ga posvetiti, jasno i glasno, na špici, tim sitnim dušicama, tim malim govnarima koji me iz čiste zlobe i perverznog zadovoljstva ometaju da radim... Šta da vam kažem, za svaki film se valja pomučiti, ako vam je do njega stalo i ako u njega verujete...Popcorn: „Lepa sela“ si snimio u BiH dok je još trajao rat, čak su tebe i ekipu pod čudnim okolnostima mimo vaše volje odveli pred Ratka Mladića. Nosili ste glavu u torbi, što je po nekima bila nužnost, a po mnogima akt provokacije tada aktualnog režima. Film je u Srbiji ispao jedan od ključnih demistifikatora stanja u BiH, defacto su „Lepa sela“ razbila medijski balon koji je Miloševićev režim napuhao oko Srbije. Ima li umjetnost kao sredstvo mijenjanja svijesti svoju cijenu?Dragojević: Ima, naravno. Meni je tokom distribucije "Rana" policija zvonila na vrata, pa kažu - mi navratili, niste se javili da svedočite kao očevidac neke male saobraćajke, bilo je pretnji, pritisaka... Da vam ne pričam da zbog potpune medijske blokade filma od strane vlasti ja nisam uspeo dobiti ni jedan jedini dinar ni za scenario ni za režiju tog filma... Pa sam, suočen sa nemogućnošću da bilo šta radim, otišao u Ameriku sa par hiljada maraka ušteđevine, svim novcem koji sam imao u životu... da radim za platu. Sve ima svoju cenu, samo se odlučite da li dovoljno volite to što radite i koliko možete podneti i istrpeti, koliko možete "apstrahovati" ljudsku bedu i mizeriju, "doušnicka pisma", konstantan medijski linč, spletke i podmetanja... Koliko možete žrtvovati da sarađujete sa ljudima sa kojima nemate ništa blisko samo da bi rezultat bio - "njegovo veličanstvo film"? No, sve je to avantura, sa neizvesnim krajem, to je borba u kojoj posvetite dve godine jednom projektu pa vam se desi da vas nekakvo nacionalisticko đubre, kao sto je Bosanski predstavnik u Eurimageu, saplete namerno, samo što ne voli neki vas prethodni film. I tako, dve godine svakodnevnog rada odu u vetar. Ali, uvek postoji nada da ćete taj film snimiti. Jednom. Uprkos svemu.Popcorn: Ono najbolje kod „Lepih sela“ jest što nisu film „srpske problematike“. Svaka strana koja se našla u posljednjem ratu, može iz njega iščitati kritiku svog angažmana u istome. Da li je u slučaju „Lepih sela“ podrška ili osuda bila veća u vrijeme kad je film izašao ili danas?Dragojević: Taj film je opstao, posle tolikih godina. Napadi na njega koji potiču od ekstremista, fanatika, nacionalista i srbofoba su samo ogledalo nekih retrogradnih procesa koji su na izdisaju i samih "kritičara".Popcorn: Govoreći o mijenjaju načina razmišljanja, te rušenju tabua, „Rane“ su prvi srpski film koji je nakon rata doživio distribuciju u Hrvatskoj, iako titlovan i preveden kao „Ozljede“, no eto, ipak prvi. Jel ti to slučajno ispadaš ledolomac ili si po prirodi sklon revolucijama?Dragojević: Ja verujem da još možda samo film, od svih umetnosti, poseduje tu divnu i magičnu sposobnost da može - da menja svet. Znate kakav je meni bio potsticaj kada sam pre tri godine najavio da ću se baviti Gay paradom i pravima seksualnih manjina u projektu koji pišem pa je jedan bulevarski list dao dve srednje strane majmunima da me javno pljuju i prete mi. Rekoh sebi - "A, tako znači, golubovi?" Snimiću taj film pa ćete kroz njega iskusiti sve "čari" analnog seksa kojih se toliko bojite (a verovatno ga i priželjkujete). Vidite, ja sam svoju perspektivu rata na prostoru bivše Jugoslavije dao kroz "Lepa sela" i "Rane". Nemam ništa protiv da se ljudi time i dalje bave, sada, nakon petnaest godina, ali to vam je kao kad neko ubije lava pa onda priskaču oni hrabri da temeljno izšutiraju i pokažu svoju ogromnu "hrabrost" nad lešinom "kralja životinja". Ja se trenutno, opet bavim ratom, ali, ovoga puta, jednim drugim ratom - ratom za ljudska prava, ratom za normalne ljudske vrednosti za priznavanje prava na različitost i toleranciju...Popcorn: Tvoj je film dobio na bizarnoj autentičnosti nakon što je glavni glumac „Rana“ Dušan Pekić smrtno stradao.Dragojević: Oba filma su, pored umetničkih vrednosti, odlični dokumenti o vremenu u kome smo živeli. Dušan Pekić je bio neverovatan talenat, da nije nastradao, tako glupo i tragično, svakako bi bio najbolji srpski gumac danas. To potpisujem.Popcorn: Osim po filmovima, ostao si zabilježen i po jednoj kratkoj formi. Vjerujem da se još godinama neće snimiti tako otkačena reklama kao što je tvoja za „Vojvođansku banku“. Neki dijelovi reklame i danas se prepričavaju. Kako je došlo do te suradnje i kako su ljudi iz banke reagirali kad su je prvi put vidjeli?Dragojević: Eh, bilo je tu i raznih strahova. Jeste, jako su bili nervozni da je puste u "eter". No, shvatili su, posle, praktično, da ta serija reklama "radi", da imaju i benefit od nje. Znate, malo je glupo da pričam o nečemu što sam uradio, uzgred, iz čistog zadovoljstva. Raditi reklame je meni veliko zadovoljstvo, prilika da između filmova ostanem u formi. Ali, na žalost, niko me ne zove da radim reklame... Evo, dogovaram se baš sada da radim jednu, mislim da će privući podjednaku pažnju kao ona za "Vojvođansku banku" ali, i u ovom slučaju, klijent me je direktno kontaktirao. Kad je shvatio da je moj honorar čak manji od samoproklamovanih reditelja koji pretežno kod nas "šamaraju" reklame, bio je zbunjen...Popcorn: Za kraj, da parafraziramo dio kojim zaokružuješ „Aždahu“; misliš li stvarno kako je na našim prostorima, od sudbinske važnosti čovjeka naučiti da hoda po mraku?Dragojević: Tja. Taj mrak je zapravo metafora svega onoga o čemu sam pričao, te lenjosti, podaničkog mentaliteta, mediokritetstva, zlobe, primitivizma, sitnih interesa itd. Ali, kada nađeš svoj put, taj mrak ti ne smeta. Prosto, koračaš kroz njega.Zoran Žmirić

Edited February 2, 2010 by Sludge Factory

[3opge]

Joj sto volim Srkijeve intervjue! ^_^

Ave Srki!!!

[Кристофер Лумумбо]

a ko su drugovi clanovi te komisije koja je odbila da da dragojevicu novac za snimanje filma?

[kim_philby]

a ko su drugovi clanovi te komisije koja je odbila da da dragojevicu novac za snimanje filma?

oleg novkovic, nenad dukic i marko kostic.novce su dobili, after intervencije UO FCS (u sastavu Predrag Miki Manojlović, Velimir Bata Živojinović, Borislav Andjelić, Dubravka Lakić, Filip Djorić, Ana Maria Rosi,Goran Pitić, Aleksandar Vlahović, Branimir Dimitrijević)i uklanjanja dva projekta kako bi se izbegao skandala (inace zanimljivo da su eliminisane zene - mislim da ce ove godine KB pokupiti oskara kako bi se uspostavila karmicka ravnoteza):1. ”Ustanička ulica”, FILM KOMBAJN, scenario: Đorđe Milosavljević i Filip Švarm, režija: Goran Gajić2. ”Top je bio vreo”, DRINA FILM, scenario: Slobodan Skerlić i Vladimir Kecmanović, režija: Slobodan Skerlić3. ”Ničije dete”, ART & POPCORN, scenario: Vuk Ršumović, režija: Stefan Arsenijević4. ”Krugovi”, BAŠ ČELIK, scenario: Srđan Koljević i Melina Pota Koljević, režija: Srdan Golubović5.”Bajaco bluz”, ZILLION, scenario: Gordan Mihić, režija: Lazar Ristovski

[porucnik vasic]

Ave Srki!!!

Какви сте ви мајстори.

oleg novkovic, nenad dukic i marko kostic.novce su dobili, after intervencije UO FCS (u sastavu Predrag Miki Manojlović, Velimir Bata Živojinović, Borislav Andjelić, Dubravka Lakić, Filip Djorić, Ana Maria Rosi,Goran Pitić, Aleksandar Vlahović, Branimir Dimitrijević)i uklanjanja dva projekta kako bi se izbegao skandala (inace zanimljivo da su eliminisane zene - mislim da ce ove godine KB pokupiti oskara kako bi se uspostavila karmicka ravnoteza):1. ”Ustanička ulica”, FILM KOMBAJN, scenario: Đorđe Milosavljević i Filip Švarm, režija: Goran Gajić2. ”Top je bio vreo”, DRINA FILM, scenario: Slobodan Skerlić i Vladimir Kecmanović, režija: Slobodan Skerlić3. ”Ničije dete”, ART & POPCORN, scenario: Vuk Ršumović, režija: Stefan Arsenijević4. ”Krugovi”, BAŠ ČELIK, scenario: Srđan Koljević i Melina Pota Koljević, režija: Srdan Golubović5.”Bajaco bluz”, ZILLION, scenario: Gordan Mihić, režija: Lazar Ristovski

Ово болдовано није нека зајебанција?