Srpski film

[mustang]

ajde thermal nemoj da si ljubomorna. azdaha je svakako 'srpskiji' od tamo daleko....dobro je sto su promenili.

[*edited by mod]

Nisam gledao tamo i ovde niti sam nesto odusevljen Azdajom ali cemu kukanej i naricanje ako je Akademija sama poslala dopis? Na kraju krajeva rezultat ce biti isti.

[kim_philby]

Nisam gledao tamo i ovde niti sam nesto odusevljen Azdajom ali cemu kukanej i naricanje ako je Akademija sama poslala dopis? Na kraju krajeva rezultat ce biti isti.

Kinta je u igri takodje. Tradicionalno Ministarstvo za sinekure u kulturi dodeli neke sredstva svesrpskom kandidatu za najboljeg zlatnog tecu kao za 'promociju' filma u dalekom i nama nenanklonjenom Holivudu. Mislim (necu da tvrdim) da je na primer Srdanov film dobio oko 40.000 evra za promociju filma i mislim (ne mogu da tvrdim) da je Srdan gotovo sav novac i zaista potrosio u te svrhe. Sto 'Klopku' ne cini nista manje besmislenim filmom.Inace trka izmedju Marsa na Drinu i Nesto izmedju je besmislena i pre je sudar glumackih ega Baneta Trifunovica i Laze Ristovskog u areni fantomske organizacije staraca poznate kao i AFUN.Nijedan nema sanse da udje u tzv. uzi krug kandidata.

[gospa buba]

ajde thermal nemoj da si ljubomorna. azdaha je svakako 'srpskiji' od tamo daleko....dobro je sto su promenili.

nema problema sreco, meni se svidja i kako su promenili :D a i zashto. sad samo da se nadje lokacija za josh mokriju mokru goru. i stvar reshena. mozda u mokrinu? (al bi morali mnogo bundeva da naslazu) sta sad da radimo? :(bre mustang, jesi ti davno zapalila tamo? nemoguce da si bash sve zaboravila ;)

[MocaVukotic]

U leto 1964. godine u Rogoznici, na snimanju filma "Prometej sa otoka Viševice" , u kasno popodne ekipa je bila okupljena oko kafanice na obali. Između stolova se muvao mladić koji se zanimao za kino-animaciju i "zagrebačku školu". Paja (Vuisić) je, videvši momka od dvadesetak godina koji se provlači između stolova i ponaša kao bogomdani genijalac, dobacio neku otrovnu opasku, na šta je momčić, bez dlake na jeziku uzvratio. Počelo je da varniči. Ali, sve je ostalo na tome jer je bilo previše vruće i Paja je ostao zavaljen za stolom. Uveče je reditelj Mimica pozvao mladog kritičara u kraću šetnju i vrlo direktno mu saopštio:-Paja nije neko s kim se možeš kačiti, nema potrebe da mu se zameraš, s obzirom na njegov temperament možeš u sekundi dobiti po nosu, a njegov volumen nije za potcenjivanje, pre je za izbegavanje.Kritičar je upozorenje shvatio doslovno, a pogledi koje mu je narednih dana Vuisić upućivao upozoravali su na bliski susret. Mladi kritičar ga je zaobilazio u širokom luku, ali se videlo da mu je mnogo išao na živce. Bilo mu je zabavno da ga imitira. Ipak, snimanje se završilo u miru.Sledeće godine, Mimica je snimao "Ponedeljak ili utorak". Jedna mala uloga bila je napisana specijalno za Paju. Isti kritičar je opet pratio snimanje, ali nije zaboravio upozorenje. Kad god spazi velikog glumca, prelazio je na drugu stranu ulice. Među ekipom se odvijala prava drama jer je centralna, velika sekvenca filma trebalo da bude široki pejzaž ravnice prekriven snegom. Tek par dana pred kraj snimanja, počelo je stidljivo da sneži. Odlučili su da snimaju tog 31. decembra. Sve je urađeno bez velikih teškoća, a Jadran Film je zbog posebnog napora ekipe organizovao zakusku u jednoj velikoj baraci u Dubravi. Kritičar se nije baš osećao dobrodošlim, ali je ipak posle dva sata premišljanja ušao, sa dva rekvizitera, u prostoriju prepunu dima i živahnih razgovora. Odmah je sa vrata spazio, na suprotnom kraju prostorije, Paju kako sa čašom u ruci netremice motri na ulaz. Bilo mu je jasno da ga čeka. Istog trenutka, Paja se odgurnuo od zida na koji se naslanjao, i krenuo da maše obema rukama, i onom slobodnom, i onom u kojoj je držao čašu. Razmicao je ljude i lagano napredovao ka vratima. Mladić je stajao kao ukopan, mozak mu je radio ubrzano, ali je telo odbijalo da beži. Cela ekipa je bila paralizovana. Kada se Paja konačno dogegao do kritičara, uzeo ga je obema rukama oko struka, podigao ga kao perce, poljubio u oba obraza, i gromovitim, hrapavim glasom prošaputao:-Munitiću, majku mu, nismo se oko dedovine zavadili!Iz knjige "Posle fajronta - knjiga o Paji"

[Razzmatazz]

Je l' gledao neko Balkan Traffic? Doduše, nije čisto srpski film, ali je valjda srpsko-austrijska koprodukcija u pitanju.

[Lezilebovich]

jel gledao neko neki od ove "najezde" domaćih filmova ? Djavolja varoš, Čekaj me, ja sigurno neću doći, Technotize, Tamo i ovde ?

[Lale Gator]

Čekaj me, ja sigurno neću doći

Miloš Samolov se uneređuje u krupnom planu, a ima i nekoliko vrednih kadrova sa Mikijem Mausom, Šiljom i Pajom, Petar Božović ima odličnu epizodnu ulogu koju uspeva da sjebe izgovaranjem replike ,,Dobro jutro Srbijo... Na kurac te nabijem!'', Milica Mihajlović uspešno glumi mladu liderku i ima dobre sise... ostalo: splavovi danju, bleja, Zvezda, SMS poruke, nesrećna zaljubljenost, prevare, umereno do mestimično psovanje, splavovi danju, ruralna Srbija, splavovi noću, Zvezda, stara ljubav zaborava nema, SMS, bleja, srpski vozovi...

[kim_philby]

jel gledao neko neki od ove "najezde" domaćih filmova ? Djavolja varoš, Čekaj me, ja sigurno neću doći, Technotize, Tamo i ovde ?

Limit Srbije glede animirane produkcije. Pionirski pokusaj. Scenario stripovski do umereno nedovrsen. Animacija osrednja ipak zabavan. Nije te stid posle izlaska iz bioskopa kao posle npr. Na lepom plavom Dunavu ili Klopke.

[Pikoleta]

Miloš Samolov se uneređuje u krupnom planu

sta, scene fekalisanja poslije cvetkovica i 'budjenja iz mrtvih' se sire??inace, gledala djavolju varos. lik taxiste fenomenalan, ostalo palo u zaborav.

[Lale Gator]

sta, scene fekalisanja poslije cvetkovica i 'budjenja iz mrtvih' se sire??

U pitanju je druga vrsta nužde.

[Lord_Byron]

Miloš Samolov se uneređuje u krupnom planu, a ima i nekoliko vrednih kadrova sa Mikijem Mausom, Šiljom i Pajom, Petar Božović ima odličnu epizodnu ulogu koju uspeva da sjebe izgovaranjem replike ,,Dobro jutro Srbijo... Na kurac te nabijem!'', Milica Mihajlović uspešno glumi mladu liderku i ima dobre sise... ostalo: splavovi danju, bleja, Zvezda, SMS poruke, nesrećna zaljubljenost, prevare, umereno do mestimično psovanje, splavovi danju, ruralna Srbija, splavovi noću, Zvezda, stara ljubav zaborava nema, SMS, bleja, srpski vozovi...

Nije "nabijem" nego "nabijo", pa se rimuje...Meni je film bio zabavan, vrlo duhovit, Momcilovic se utvrdjuje na poziciji najboljeg naseg scenariste. Film ima mali milion mana, a vecina dolazi iz cinjenice da je sam Momcilovic i rezirao. Skoro pa da nema niceg drasticno pogresnog u njegovoj reziji , ali nema bas nikakve inventivnosti. Kada najzad pocne malo vise da rezira u toj sceni koju pominjes sa diznijevim junacima, to onda izgleda kao neki sasvim drugi film. Ipak, cini se da Momcilovic reziser ume da radi sa glumcima. Narocito me je impresionirao Branislav Trifunovic koji u ulozi slicnog tipa onoj koju ima Glogovac u Hadersfildu zaista objasnjava filmsku glumu. Jos jedan problem filma je i nekako previse upadljiva framentarnost, često sam imao utisak da gledam niz skečeva, dramskih situacija u koje se likovi nasilno uglavljuju. Ipak, glumci se tu dosta dobro snalaze i prilično su odmereni i uverljivi. Milica Mihajlović je odlična i nadam se ću je uskoro ponovo gledati u filmskim ulogama. Smešna stvar se desila u biskopu pred kraj filma, nakon tog dela koji si opisao sa Samolovim, ima jedan krupni kadar glumice Jelene Đokić, prilično poznate pozorišne glumice ovdašnje. Njeno lice nije upadljivo, čak bih rekao i da je senzualno, ali ono što to lice čini karakternim jesu primetne koncentracije pigmenta po njemu, kolokvijalne pegice. Videvši to lice u krupnjaku, a nakon "uneređavanja" Samolova, nekom veselniku koji je sedeo red iza mene oteo se spontani komentar "gde oni nalaze ove ljude?". Nakon toga nisam mogao da prestanem da se smejem do kraja odjavne špice, a onda sam se malo zagrcnuo i shvatio koliko je veliki i nepremostiv jaz između umetničke elite koja poseduje sredstva za proizvodnju filmova i običnih ljudi koji bi trebali da budu bioskopska publika. Tada mi je postalo jasno i zašto je bioskopska sala poluprazna dan-dva nakon premijere i kako je domaći film oteran u vražju mater, na marginu društvenog života. Čak ni Šotra više ne pravi bioskopske filmove. Kakva god mu bila bioskopsko-festivalska sudbina, ovo je jedan od uspelijih naših filmova u poslednje vreme. "Tamo i ovde" nisam gledao, ali nakon veoma dobrog utiska koji je mlađi Trifunović ovde ostavio potrudiću se da to ispravim.

[Sludge Factory]

lični stavSlika Srbije u svetumladen đorđević Moje i filmove nekih mojih kolega napadaju sa optužbom da oni zamenjuju do sada popularno bavljenje Romima i da Srbiju od sada pa nadalje slikaju kao horor porno zemlju. Ti napadnuti autori su pre svega filmofili i kad sebe vide kao pripadnike jednog naroda, to ne znači da to "deo naroda" tumače kao "deo stada", o kome su, kao poslušni članovi, obavezni da prave lepu sliku

Pre mesec i po dana u Centru za kulturu Grad organizovana je retrospektiva mog dosadašnjeg rada pod nazivom "Umetnost shoka" tokom koje su hronološki prikazani svi moji kratki igrani filmovi, zaključno sa dugometražnim dokumentarcem Made in Serbia. To je bio dobar uvod u bioskopsku distribuciju filma Život i smrt porno bande, mog dugometražnog igranog prvenca, koja još uvek traje, ali i pravi trenutak da se podsetim kroz šta sam sve prolazio tokom dvanaestogodišnjeg bavljenja filmom tj. šta sam naučio o domaćim filmskim prilikama. Početna saznanja i stavovi o našem "filmskom svetu" su na početku, iz zaštićene pozicije vrlo mladog autora koji pravi samo poluamaterske kratke filmove (te stoga nikom ne smeta), bili pomalo naivni i neopterećeni spoljnim okolnostima. Već tokom studiranja, perioda kada se mlade filmadžije susreću sa konkurencijom od strane kolega, ali i (nažalost) profesora, ta saznanja su dobila momente neprijatnog otrežnjenja, da bi tokom rada na prvom dugometražnom igranom filmu, na kome sam se tek suočio sa pravim preprekama, stavovi poprimili ozbiljne mračne tonove. To isto su i gledaoci mogli da osete tokom retrospektive – prvi kratkometražni filmovi su bile komedije (doduše crnohumorne i bizarne, ali ipak komedije), da bi ih postepeno zamenile mračnije filmske priče i zalaženje u horor žanr. Iako su o Porno bandi nakon premijere na Festu izašle mnogobrojne odlične kritike i nekoliko eseja potpisanih od naših uglednih kritičara (Milan Vlajčić, Dimitrije Vojnov, Srđan Vučinić, Vladan Petković...), film je naišao na pokušaje da bude skrajnut. Pored mnogo tekstova o filmu u kojima se često pominjalo da je Banda naš najbolji domaći film u poslednjih 10, 15, 20 ili više godina, selektori su film na domaćim festivalima prikazivali u krajnje neatraktivnim terminima, a na tim istim festivalima su mi dodeljivana samo specijalna priznanja. Trenutna bioskopska distribucija filma se odvija u kasnijim terminima i to samo u dva bioskopa, što je posledica postojanja samo dve 35mm kopije, pošto za više nismo mogli da obezbedimo novac. Naime, ta borba da dobijemo sredstva od Ministarstva kulture za transfer na filmsku traku, bez kojeg su nemogući distribucija i učestvovanje na stranim festivalima, trajala je dosta dugo. Iako je film dobio poziv da tokom februara učestvuje na FEST-u u jedinoj takmičarskoj selekciji – "Evropa van Evrope" i nakon što sam dobio nagradu "Nebojša Đukelić" za najbolji film u svim programima, ministarstvo nije odreagovalo, praveći u mom slučaju meni tada neobjašnjiv izuzetak (kasnije sam saznao da sve to dosta ima veze sa reakcijom jednog našeg poznatog reditelja, savetnika ministra kulture, koji je rekao da je protiv cenzure, ali da bi moj film trebalo malo cenzurisati). Ipak, posle duže borbe, sredstva sam konačno dobio, tako da je film mogao da krene u svoj festivalski i bioskopski život.Naravno, nagrade i pomenut tretman ne određuju život jednog filma u budućnosti (i istoriji filma), ali pokazuju da kod nas postoje određene retrogradne grupe kojima smeta upliv nove energije, pomeranje granica i istraživanje u oblastima u koje se malo ko usuđuje da kroči. Njima nezavisni mladi autori prave problem pošto im njihova svežina i energija ugrožava pozicije. Njima statičnost i nepomućeni spokoj, gde se zna ko je ko, odgovara, a sve to, po mom mišljenju, ima veze sa jakim i stalno prisutnim mrtvozorničkim senzibilitetom u našoj kulturi koji mladim, progresivnim snagama oduvek podseca krila. Oni bi najviše voleli da srpski film zauvek izgleda kao siva, pokisla građevina, koja je zaboravila na protok vremena i zapravo je plod nemaštovitih, praznih autora, kojima nedostaje inspiracija. Takve mračne grupe, kao što znamo, postoje ne samo u kulturnoj politici, već i (i to najpre) u realpolitici i imaju dug kontinuitet. Još jedan povod za ovakva razmišljanja je intervju sa dramaturgom i kritičarem Vladislavom Vojnović koji je pre desetak dana objavljen u listu "Politika". Ono što je u antrfileu bilo istaknuto jeste pesimistično predviđanje sagovornice o budućnosti srpskog filma, stavljeno i u podnaslov – "od sada će se srpski film zvati porno film". U jednom delu intervjua, Vladislava Vojnović se bavi grupom filmova mladih autora za koju tvrdi da se upravo formira, i patriotski, zabrinuto, majčinski upozorava na lošu sliku o Srbiji koju ti filmovi stvaraju i stvaraće u svetu. Jedan od tih filmova na koje se ovo njeno viđenje odnosi i koji ju je najviše isprovocirao je, pretpostavljam, Život i smrt porno bande, jer se upravo on trenutno prikazuje u domaćim bioskopima, a i na stranim festivalima. Ovde treba podsetiti i na moj prethodni film Made in Serbia, film o srpskoj porno industriji, koji je pre četiri godine prikazan na FEST-u, a zatim ušao u bioskopsku i DVD distribuciju, ostvarenje koje je probilo led i dosta uticalo na tu "pornografsku preokupaciju" ne samo na lokalnom nivou, već i šire (recimo, Vinko Brešan je nekoliko puta u intervjuima govorio o tome kako ga je film ohrabrio i inspirisao da snimi film Nije kraj). Ukratko, Vladislava Vojnović u tom intervjuu kaže da su moji i filmovi mojih kolega ti koji treba da zamene do sada popularno bavljenje Romima i da Srbiju od sada pa nadalje slikaju kao horor porno zemlju. Taj deo intervjua, koji možete videti na "Politikinom" sajtu, a koji neodoljivo podseća na policijski izveštaj pisan u kancelarijima Udbe u vreme progona Joce Jovanovića, Žilnika, Pavlovića i drugih autora, obiluje raznim prizemnim konstatacijama. Ovim tekstom i, u okviru njega, pozivanjem na organizovanje odbrambenog fronta, autorka se svesno ili nesvesno stavila u službu ljudi koje sam pominjao. Baš zbog toga što je samo instrument, na nju se ne treba previše obazirati kad je pominjem tokom teksta, već treba razmišljati o onome što stoji iza nje. Sa idejom Vladislave Vojnović o "čudnom primitivizmu sa etno momentima" kao obrascem (koji, po mom mišljenju, promovišu filmski fondovi i festivali kada je /ne samo/ ovaj region u pitanju) se slažem. Kliše filmova koje od nas očekuju Evropa i Amerika je odavno formiran. Međutim, postoje autori u našoj i drugim kinematografijama koji bi se tim čudnim primitivizmom i bizarnošću bavili gde kod da žive i kom god narodu da pripadaju, pokazujući da takvo bavljenje ima potpuno drugačiji motiv i formu od onog da se udovolji festivalskim i fondovskim zahtevima. Ti napadnuti autori su pre svega filmofili i kad sebe vide kao pripadnike jednog naroda, to ne znači da to "deo naroda" tumače kao "deo stada", o kome su, kao poslušni članovi, obavezni da prave lepu sliku. Napokon, ti autori su iz sasvim drugih motiva počeli da se bave filmom i imaju značajnije ambicije od tih da kroz filmove prave sliku o jednom narodu. Postojanje takve mogućnosti grupe koje sam pominjao nisu u stanju da uzmu u obzir, pošto oni podrazumevaju da je film najpre sredstvo za izražavanje trivijalnih sociopolitičkih ideja, što je zapravo istočnoevropski sindrom. Oni i u svojim tekstovima o filmu pokazuju da se u njihovom slučaju radi o velikoj grupi tužnih, lobotomisanih filmskih radnika koji već dugo tumaraju prostorom siromašne jugoistočne Evrope. Njima zapravo i nije stalo do filma kao umetnosti, oni su navikli i bili prinuđeni da se, koristeći film, u stvari bave politikom, kako bi nahranili svoje i gladne stomake svojih porodica. (Zato je upravo i karakteristično da oni često napadaju eksplicitne prizore seksa, jer još nisu zadovoljili osnovnu egzistencijalnu sigurnost vezanu za hranu.)Još nešto bode oči kada oni reaguju na te "pomerene" filmove, a to je provincijski (ovde pre svega mislim na provinciju na mentalnoj, a ne na geografskoj mapi) odnos prema mračnom, bizarnom i čudnom. Za palanački odnos prema neobičnom karakteristično je odbacivanje, postavljanje ograda i stavljanje pod tepih, a ne gledanje u oči i preispitivanje. To je način na koji provincija štiti samu sebe. Međutim, tako se problemi ne rešavaju, već se samo potiskuju i gomilaju, što je siguran put ka mentalnim i fizičkim (kolektivnim i individualnim) oboljenjima.Vladislava Vojnović greši i kada kaže da se sada od Srbije očekuju upravo takvi filmovi kakve ona napada. Ona izgleda nije dobro upoznata sa programima i nagradama svetskih A i B festivala. Da poznaje stremljenja dominantnih festivala koji određuju klimu, verovatno bi videla da filmovi iz jugoistočne Evrope koji su eksplicitni po pitanju seksa i nasilja, oštri i beskompromisni, sa pop i kemp momentima, teže prolaze, jer se upravo oni ne uklapaju u kliše filmova iz ovog regiona, pa su zato i potpuno marginalizovani. Pred kraj pasusa, kritičarka upozorava da na tu novu filmsku struju niko ne reaguje. Ona bi valjda pomenutim upozorenjem i pozivanjem na reakciju želela da se javnost pobuni protiv tih besprizornih mladih autora, ne uviđajući da je taj njen poziv zapravo skandalozan i da je u stvari ono što je čudno – to što na njega niko ne reaguje. Ona šalje poruku svojim kolegama pandurima da je krajnje vreme da se nešto preduzme, jer želi da se mladim ljudima koji filmove stvaraju i prikazuju u vrlo teškim uslovima, još i podmetne noga. Pretpostavljam da je za nju moj film upravo taj za koji ona kaže da "ne spočitava nešto sistemu već pokazuje čistu pornografiju". U mom filmu su, u političkom smislu, strele bačene levo, desno i u centar. Upravo to njoj zadaje glavobolju, jer ne zna kako da me upotrebi i u koju fioku svojih sociopolitičkih, ideoloških preokupacija da me stavi, a to mora, pošto će se u suprotnom njena pozicija obesmisliti, a ona prestati da bude korisna. Tvrditi da je moj film prikazivanje čiste pornografije je besmisleno, jer u njemu postoje samo tri-četiri pornografska kadra, a o tome da je veliki broj pomenutih kritičara i te kako primetio i sociopolitičke konotacije i poruke, možete čitati upravo u njihovim tekstovima.Ali, opet, imajući u vidu od koga ove kvalifikacije dolaze, ne smeta mi da me nazivaju pornografom. To mi predstavlja čast.

[Аврам Гојић]

Mladen Djordjevic iz gospostine ne zeli da kaze ko je rekao da ga treba "malo cenzurisati": u pitanju je Goran Markovic, koji je pravio citav mali crusade protiv mladoga kolege. Nije Mladen dovoljno zadrigo, ugradjanisan i udzemperisan za njegov liciderski ukus.

[April]

Narocito me je impresionirao Branislav Trifunovic koji u ulozi slicnog tipa onoj koju ima Glogovac u Hadersfildu zaista objasnjava filmsku glumu.

Huh...sta reci?Prvo, film uopste nije los - po atmosferi negde najblizi Kratkom filmu o ljubavi. Pokusaj inace odlicnog scenariste da rezira je bio greska identicna gresci Milosa Radovica u Malom svetu, ali sa nekoliko zaista odlicno resenih situacija(rad kamere tokom secenja vena ili dizajn i fotografija scene tokom self-uriniranja), kao i rad sa glumcima(u balkanskim neuslovima osobina koja talentovane odvaja od onih drugih, videti pod Pjer Zalica&ostali bosanski reditelji). Covek ne moze da ne primeti da su se na setu odlicno zabavljali, otuda i toliki broj citata u filmu, od promo materijala iz Cegovica, ultras omaza Rasi Andricu, do proslave 15 godina mature na splavu sa tamburasima, na kom sam svakog trenutka ocekivao da se slep otkaci i zaplovi u nigde, kao u Jagodama. Inace, pop koji poje na pocetku filma je Cupko, reditelj Milosa Brankovica. E sad, Branislav Trifunovic...toliku kolicinu jeftine patetike mogao je da pokupi samo neko ko je zanat pekao u Samardzicevim produkcijama. Da bi glumio tako besnog tipa, prvo mu je bila potrebna energija koju doticni nema - cak sam se nekoliko puta pitao da li je nedostatak energije posledica slabasne fizicke konstitucije ili nedostatka strasti za ovu ulogu. Drugo, sam pokusaj da imitira brata i nije mogao da donese nista bolje. Trece, kakve veze uopste ovo ima sa odlicnim Glogovcem u losem Hadersfildu?Ima tu jos mesta za kritiku mladje garde, jer ako su oni sad poceli da se ponavljaju(posebno Gordan K. i Milica M.), sta ce biti za deset godina? Ipak, sve to pokrivaju savrseni Milos Samolov, Petar Bozovic i ritam filma cija spora voznja na kraju slozi sve kao kaleidoskop. Prijatno iznenadjenje je i finalna mimika Jelene Djokic, lice izmuceno od nespavanja i krsenja prljavih ruku...Sve u svemu, bas dobro.