šta štampa štampa

[kud u maglu Simoviću]

LenjostOzbiljan lenjivac misli, planira i dejstvuje u pravom trenutku koji je obično onaj poslednjiM. VasićJebena genijalnost. Vreme, na žalost nema na netu već samo na kiosku

[ljuttko]

LenjostOzbiljan lenjivac misli, planira i dejstvuje u pravom trenutku koji je obično onaj poslednjiM. VasićJebena genijalnost. Vreme, na žalost nema na netu već samo na kiosku

Evo, častim nisam bila lenja, molim lepo -_-Lenjost se – opet nepravedno – obično smatra muškim porokom. Navode se zoološke paralele: eto, lav se samo valja i drema, a jadne lavice idu i love; onda se car životinja protegne i – kao Sulejman – kresne neku od njih, izvrne se i zaspi. Pa zašto je car životinja?Problem je ovde, međutim, veći. Lenjost je fenomen složeniji nego što izgleda: ima raznih vrsta lenjosti i nisu sve one loše. Uostalom, lenjost je ocrnjena i proglašena smrtnim grehom iz razloga providnih i sebičnih: prvo crkva, a zatim i fordovski kapitalizam traže od slobodnog pojedinca pokornost i ropsko kulučenje pod terorom štoperice u ruci poslovođe. Suprotnost pojmu lenj je pojam "vredan", mada znamo stotine slavnih primera lenjivaca koji su bili vredniji od vrednica. Britanski pisac Tom Hodžkinson, urednik časopisa "Dokoličar" ("Idler") i autor slatke i učene knjižice Kako da lenčarite (Dosije, Beograd, 2008), navodi citat iz manifesta pokreta Spora hrana: treba se, kažu pisci manifesta, "čuvati zaraze mnoštva koje je pobrkalo histeriju sa efikasnošću". Vrlina vrednoće, to znamo, često je prerušena histerija, nesigurnost, lek od čamotinje sopstvene ispraznosti, bekstvo od kuće i stvarnosti. I konformizam, strašan porok.Moja drugarica Keti, potpredsednica debele banke na Zapadnoj obali, žalila mi se da mora ceo dan da izigrava strašno zaposlenu ženu, a stvarne poslove obavi za dva-tri sata i posle glumi. Većina korporativnih menadžera kazala bi vam isto – kad bi bili iskreni, a nisu.Lenjost se, dakle, deli na više vrsta. Lenjost je oblik efikasnosti, jer navodni lenjivac, dok bleji, u stvari koncentriše energiju i razmišlja kako da pametno obavi ono što treba za što kraće vreme. Elegancija, ukratko: najveći učinak s najmanjim naporom, ali za to treba pameti. Zato pametni ljudi teže lenjosti, jer se pametne stvari ne rade na brzinu i histerično, uz foliranje kao teškog rada. Ima, priznajem, vrednih i pametnih, ali i oni bi mogli sve to i sporije, nego ih muče statusna pitanja – kako izgledaju i ostavljaju li utisak. Ima i patoloških vrsta lenjosti, ali one su zaista nešto za psihoterapeute: depresija najčešće, izgubljenost u svemiru, ozbiljne nevolje. Ali, to je druga i tužna priča.Ozbiljan lenjivac misli, planira i dejstvuje u pravom trenutku koji je obično onaj poslednji. Te se stvari rade na pamet, a ne na silu i dernjavu. Zato toliki lenjivci idu u novinarstvo ili toliki novinari nauče da naizgled lenstvuju. U odbranu lenjosti, uostalom, napisano je mnogo pametnih knjiga i ogleda: od dr Džonsona, preko Pola Lafarga, Marksovog zeta i autora kultne knjige Pravo na lenjost, pa do novijih autora; sve je to lepo i učeno nabrojano u pomenutom Hodžkinsonovom priručniku. Jok, oni će me nauče, misli naš savremenik lenčuga i u pravu je, mada je lepo naći podršku i kod klasika i drugih umnih ljudi. Nekako čoveku dođe lakše i bolje će se odupreti histeriji fordovskog kapitalizma, protestantske radne etike, crkvenog užasavanja nad dokolicom iz koje su svi gresi, neoliberalizma i loše prikrivenoj pohlepi bestidnih bankara koji nas teraju da parama koje nemamo kupujemo stvari koje nam ne trebaju.Lenjivac će – svestan svega navedenoga – sačiniti svoju listu prioriteta, razlikujući bitno od nebitnog, što je ključna definicija pameti. Neće svoju energiju trošiti na zujanje i puštanje besmislenih zvukova, nego će je polako i pažljivo koncentrisati na ono što hoće (ili mora, nažalost) da uradi, a poslovođe i šefovi neka jedu govna. Takvi ljudi posle dobijaju opise koji su nekada bili komplimenti, a sada su preteće uvrede: opušten (laid back), indolentan, "ne grize", cool cat itd.; sve miriše na otkaz. Kvalitet njegovog proizvoda naravno da ne igra ulogu, jer živimo u lažljivo doba hinjene vrednoće, naštelovano prema najnižem zajedničkom imenitelju gluposti, pa onda svako ima posao koji se širi dok ne ispuni radno vreme, a onda i dalje (kao što je još davno upozorio mudri čiča-Parkinson). Važnije je dolaziti prvi i odlaziti poslednji (uz obavezno odelo s mašnom) i zujati u prazno, nego uraditi nešto stvarno i kvalitetno. I posle se čudimo odakle finansijska kriza...Lenčuge svih zemalja, ujedinite se i zabušavajte! Radite ono što znate i volite, a pare će već stići pre ili kasnije.A o zabušavanju idući put, duža je to priča.

[kud u maglu Simoviću]

ljuttko genije:Hail:

[Turnbull]

Večernje novosti

Bez nacionalnog programa Srbija neće moći daljeD. Radeka ĐORĐEVIĆ | 09. februar 2013. 20:55 | Komentara: 7Naša država, kao i svaka druga zemlja, trebalo bi da razmišlja gde će biti za dve decenije. Dimić: Posao za elite odgovorne za budućnost naroda. Antić: Zaštita državnosti, ekonomije, jedinstva nacije. Lompar: Mase ne mogu da oblikuju nacionalni programNacionalni program SRODNE VESTI

• Mapa za budućnost

AKO bi bilo preterano očekivanje da Srbija predvidi gde će svet biti za dve decenije, što se u velikim centrima moći periodično razmatra, da li bi, makar, trebalo da se bavi time gde će ona biti kroz dvadesetak godina? Pravo jednog naroda je, ukazuju istoričari, da ima i spozna svoje interese, a izazovi sa kojima se suočava Srbija danas nameću potrebu za nacionalnim programom koji bi istakao redosled prioriteta.- Taj program nije jedan papir koji će napisati pojedinac ili institucija, već smisleni produkt koji osmišljavaju elite odgovorne za budućnost naroda. Ne treba dozvoliti da se o tome odgovorno razmišlja u Vašingtonu ili na drugim mestima. Pravo je naroda da ima nacionalne interese i mi moramo da se oslobodimo hipoteke i osećaja da na tako nešto nemamo pravo - kaže za naš list istoričar Ljubodrag Dimić, konstatujući da svi narodi koji napreduju imaju programe-vizije po kojima napreduju.Potrebe za ovim smernicama, ukazuje naš sagovornik, javljaju se na prelomnicama, a Srbija stoji na istorijskoj raskrsnici sa koje ne zna kuda da pođe i zakorači u vek koji je već počeo. To zahteva od elita (političkih, ekonomskih, elita po znanju i onih koji vladaju tehnologijama) da odrede gde država treba da bude za pet, deset ili petnaest godina.- Na prvo mesto programa potrebnog jednoj državi i narodu ne stavljam prefiks "nacionalni". Ovde je reč o budućnosti u svetu nastalom na razvalinama Hladnog rata i koji se bori protiv terora. Treba da utvrdimo naše tehnološke mogućnosti koje kasne za savremenim, gde su naše granice i gde su naši susedi. Sa okolinom moramo da sarađujemo i pregovaramo, ali to ne znači odricanje i klanjanje. Jesmo mali narod, ali proizvodimo istoriju u velikim količinama. Treba da se uklopimo u koncepcije velikih tako da zaštitimo svoje interese i na prvo mesto stavljam ekonomski interes - kaže Dimić.

Svako novo vreme donosi drugačije izazove, iskušenja, opasnosti i prilike, navodi nam istoričar Čedomir Antić, pa kaže da je Srbiji i srpskom narodu danas, baš kao i 2001, potreban plan kako bi se sa svim tim suočili. U prošlosti su stvari bile nešto jednostavnije, smatra on. Proces stvaranja nacija podstakao je veliko oduševljenje javnosti, bilo je to vreme velikog ekonomskog, prosvetnog, političkog i demografskog uspona, a političkoj eliti je bilo moguće da uoči političke emancipacije naroda definiše i sprovodi jasan i moderan nacionalni program koji se ponekad svodio na stvaranje velike države ujedinjene nacije.- Danas su stvari drugačije - kaže Antić. - Ipak, Srbija - nedovršena kao država, suočena sa demografskom katastrofom, ekonomskim krahom, licemernom i neprijateljskom politikom dela velikih sila, eksplozijom novih nacionalizama u okruženju, sučeljena sa novim političkim elitama susednih naroda za koje će samo postojanje srpskog naroda i Srbije tokom narednih decenija biti najbolje opravdanje za sve političke i ekonomske teškoće i sopstvene promašaje - danas mora da formuliše nacionalni program kako bi zaštitila svoju državnost, ekonomiju ali i jedinstvo i identitet srpske nacije (u Srbiji ili izvan granica).

DOKLE ĆEMO OVAKO?

LJUBODRAG Dimić primećuje da bi nacionalni program "mogao biti žigosan kao velikosrpski, malosrpski, jugoslovenski", ali da je on potreba trenutka u kome su se našli država i narod:- Svaki pojedinac treba da se zapita gde hoće da bude za 10 godina. Poražavajuće je da da su današnja deca lošije obrazovana od roditelja. Potonule su moralne vrednosti, političari vode planetu poput maloletnika, vladaju petostruki standardi i surove eksploatacije. Ako smanjujete budžete za nauku, a ne štedite na večerama i putovanjima, dokle ćemo stići?

Antić je 2002. godine napisao "Nacrt - nezavisna Srbija u Evropskoj uniji" i nadao se, kaže, da će pojedine stranke prihvatiti neke njegove principe, a tako je i bilo.Pitanje je, međutim, da li je moguće otvoriti debatu na temu nacionalnog programa, a izbeći "velikosrpsko" etiketiranje? Antić navodi da sama ideja reciprociteta - mogućnosti da Srbija vodi istu politiku kao na primer Mađarska, Hrvatska i Bugarska (recimo prema svom narodu izvan granica, u pogledu ustavnog definisanja države, ekonomije...) izaziva takve reakcije.- Uopšte ne treba da se branimo od tih optužbi. Mi moramo da izgradimo modernu državu, stvorimo funkcionalnu ekonomiju i zaštitimo identitet srpske nacije. Greši onaj ko misli da će za takvo delovanje biti nagrađen... - Antićevo je viđenje.On navodi da su se prilike za nacionalni program ukazivale 1988-1990. i 2000-2002, ali da prvi put vlada nije želela da napusti autoritarni režim i jugoslovenske okvire, dok drugi put nije želela, a delom ni mogla, da se bavi velikim nacionalnim pitanjima.Profesor Milo Lompar mišljenja je da sve stvari treba posmatrati, kako je govorio Crnjanski, sa "srpskog stanovišta". On uviđa i da, "kao što ne može da bude ni kriv ni pošten, tako narod ne može da oblikuje svoj nacionalni program":- Na nivou ogromnih masa ljudi može samo da se pojavi neko mutno osećanje o tome šta valja činiti, a šta nije dobro uraditi. Ono je izraslo na temelju davno usvojenih iskustava, predrasuda i očekivanja, kao i aktuelizovanih strahova i zabluda. To mutno osećanje je toliko neizdiferencirano da može odvesti kako u istorijsko žrtvovanje, tako i u istorijski zločin. Tek intelektualna elita - a naročito njen humanistički deo - može konceptualizovati, i u području svrha i u području sredstava, neko razumevanje nacionalnih interesa.

Edit: Ne mogu a da ne prokomentarišem - kakav blast from the past. Ovi bi da pišu novi memorandum! Ali kako se samo ne umore od ponavljanja ovih stupidarija. Ovo se više ne priča ni po kafanama. Edited February 10, 2013 by Syme

[zema]

kako da se umore? oni zive od toga

[Turnbull]

Pa jeste, ali neka bar malo variraju tu pesmicu, a ne sve jedno te isto.

[bergasa19]

Obrazovanje na prvom drugom trecem i poslednjem mestu.

[Turnbull]

Novosti

* U pesmi "Slava" kažete: "Kad sam punila papir čistom mukom bez misli gde će to sve da ode". Kako ugled i slava utiče na pesnika?- Nagrade su velika prijatnost, a ukoliko su značajne i nose ime velikih pisaca i pesnika, velika su čast. Meni su nagrade dolazile na vreme, nekako ni suviše rano, ni suviše kasno, tako da mislim da nisu uticale. Slava ne postoji više u toj branši, postoji nešto što se zove ozbiljno uvažavanje kulturnih krugova i postoji da vam neko priđe i ima potrebu da popriča. A i da postoji slava ona igra kod ljudi koji vole da budu aktivni u društvenim prilikama, onako kako mene ne interesuje da budem.

MALENA BANJSKA

krenula sam u mitrovicu ibarskom magistralom tamo su čučavci i traktori i drveće otežalo od voća i devojčice sa golim pupkovimastigla sam do kosova odakle je moja majka i njena majkai sestra mi se tamo rodila a doktor je bio pijanvidela sam američke vojnikeguzati su a jedan je nosio bifokalne naočari dosta su malimožda neke veće šalju na druga mestasvuda su visile zastave meni to ne znači zastava je zastavau vojsku nisam išla a nisam ni sposobna i velika sam kukavicai lažem kad zinem a trava je bila toliko zelena da ubadai nebo je bilo tako blizu da uspava sladak san na pustom poljui šta će tu ti guzati vojnici naoružani do zubai onda sam videla znak sa desne strane na njemu je pisalo banjskai tu me je stiglai baba i majka i sestra i zemlja i groblje i ibar vodai tu me je stiglo i neće da pusti i nikad neće da pusti jer sam se setila usred noći bi se setilai nikad neću da zaboravim banjskuzato što neko beše strahinjiću banebeše bane u malenoj banjskoj

* Čitaoce je posebno pogodila pesma "Malena Banjska" iz vaše poslednje zbirke "Pre nego što sve počne da se vrti". Kako je ona nastala?- Izbegavam da pričam o tome kako šta nastaje, osim sa kolegama. To može biti kroz miris, sećanje, asocijaciju, muziku, duboko promišljanje, nije interesantno za priču. Vrlo je verovatno da su neki bledi i zaboravljeni ljubavni zapleti i doživljaji inspirisali neke značajne ljubavne pesme koje svi poznajemo. Pričati o tome kako je šta nastalo spada u sferu mitomanije i to treba da se izbegava.

Domovina se brani lepotom.

[notenoughreasonsforclaire]

Šta mislite o novom vizuelnom, doduše probnom, identitu "Danasa"?

[ajgor]

Šta mislite o novom vizuelnom, doduše probnom, identitu "Danasa"?

Žali Bože utrošenog vremena, sasvim nepotreban zahvat. Koliko mi se čini,posle svih ovih godina izlaženja, prosečnom čitaocu "Danasa" ne bi bilo potrebno ništa bolje od otiska sa matrice umnoženog na šapirografu.

[Tale]

Većina njihovih sapatnika iz stočnih vagona logor je još isto veče napustila kroz dimnjak krematorijuma.

[kud u maglu Simoviću]

bivši novinari i urednici Press-a

[Dr Arslanagić]

a ko je gazda?

[kud u maglu Simoviću]

ima upućenijih na forumu da pričaju o vlasničkoj strukturi

[renne]

...

Edited February 20, 2013 by renne