šta štampa štampa

[omnamah]

ma podivljale devedesete ponovo. rade sluzbe iz sve snage. <_<sta znaci propaganda. <_< znaci izmedju ostalog i probleme na poslu. Nazivaju me Tacijevim prijateljem i obozavateljem i zovu me Mirsada. Kao ne zovem se ovako srpski- nego sam Mirsada. U nekoj sledecoj fazi patriotskog zanosa, mogu ocekivati i da budem bijena. <_< Dosadilo im da me zovu narkomanom. Presli na malo agresivniju retoriku.mozda treba da napomenem da citaju novosti, kurir, press i td... glas javnosti... niko ne cita Danas.

Edited March 19, 2008 by omnamah

[omnamah]

Samo stvaranje demokratskog bloka uoči majskih izbora može zaustaviti propadanje SrbijePoslednji voz za Evropuwww.danas.co.yu Zagorka Golubović Podstaknuta tekstovima Svetislava Basare i Alekseja Kišjuhasa (Danas, 13. mart), a i sama, rastrzana sličnim pitanjima (još više nakon intervjua predsednika Republike u vikend izdanju Danasa), počeću ovaj prilog pozajmljenom rečenicom (A.K.): "Na svrstavanje DS čekaju svi" (ili bar 2.300.000 njihovih glasača sa poslednjih predsedničkih izbora). želim da ponovim i sledeće pitanje: da li Boris Tadić "svesno ili nesvesno, nastavlja da igra po ritmu Koštuničinog gučanskog bubnja" (S. B.), odnosno - da li će opet pristati da ide zajedno s DSS u eventualnu novu postizbornu koaliciju (čemu, čini se, intervju ostavlja otvorena vrata). Ovo su dva pitanja ključna da bismo mogli odgovoriti na treće: kuda će ići Srbija posle vanrednih parlamentarnih izbora? Dovoljno je podsetiti se na neka reagovanja iz redova DS posle izjave Vojislava Koštunice o padu vlade. Nedoumice izaziva činjenica da su oni pohvalili taj čin kao "pošten" i "častan", sasvim zaboravivši da imaju posla sa osobom sklonom sebičnim kalkulacijama i da pitaju koliko je politika DSS-a bila poštena i u okviru poslednje koalicione vlade; i drugo, da je V.K. "vukao za nos" većinsku DS-ovsku vladu, uspevajući da sa minimalnim rejtingom i manjinskim učešćem u vladi suvereno vlada Srbijom (ne samo poslednjih šest meseci, već punih osam godina otkad je došao na vlast). A predsednik DS manje eksplicitno isključuje tu stranku kao partnera, dok odlučno odbija svaku saradnju s LDP (navodno zbog njihove neodlučne podrške na predsedničkim izborima).Mora se postaviti još jedno pitanje: da li je ovakvo neodlučno ponašanje DS ustupak populizmu, koji je Zoran Đinđić toliko osuđivao? Podsećam sve one koji se toliko pozivaju na Đinđićevo nasleđe da je on više puta govorio: "Ja nisam došao ovde da budem popularan, došao sam da uvedem red u društvo. A svako ko prvi uvodi red nije ovako popularan". Ima li DS danas hrabrosti da se odupre sve agresivnijem nastupu nacionalističkih stranaka i populizmu, rizikujući da izgubi popularnost među građanima demokratske orijentacije, da bi pridobila veće poverenje nedemokratski orijentisanih građana?Krajnje je vreme da DS shvati ozbiljno navedenu poruku prvog demokratskog premijera i počne da ispunjava zadatke koje joj je ostavio u amanet Zoran Đinđić na putu odlučne, ali i teške demokratske transformacije srbijanskog društva. Već i zbog toga što bi, produžujući da pravi ustupke strankama nedemokratske opcije, pre izgubila mnogo glasača nego stekla nove.A zatim, treba se upitati (sa S. Basarom) u vezi s pozicioniranjem predsednika DS u centar, uprkos tome što u Programu te stranke stoji da se ona određuje kao socijaldemokratska stranka: koji su to organi stranke odlučili da se menja kurs i iz kojih razloga i da li se Demokratska stranka pita jesu li građani koji su glasanjem za demokratskog predsednika 3. februara dali svoje glasove za takav kurs, dobro izražen dvosmislenim sloganom: "I za Evropu i za Kosovo"? Ako se sa tim sloganom bude nastupalo i u predstojećoj predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore, nisam uverena da će time ponovo biti animirani demokratski orijentisani glasači s predsedničkih izbora. Jer takav slogan zbunjuje, budući da ne kaže ništa o tome za kakve će se reforme založiti DS, kako će se suočiti sa najakutnijim egzistencijalnim problemima i koje će korake preduzimati da ih rešava, kako će izvući Srbiju iz blata u koje ponovo tonemo, kako će oživeti nadu među građanima da očekivanja (i obećanja) od 5. oktobra nisu sasvim propala? Ali i kako će odgovoriti na zahtev velikog broja mladih/studenata, ali i starijih, koji su se ponovo okupili na Platou ispred Filozofskog fakulteta na dan atentata na Zorana Đinđića sa zahtevom da se nastavi tragom njegovog nasleđa, jer "reforme nisu umrle 12. marta". Sme li DS rizikovati da 11. maja sahrani tu nadu?Dakle, treba jasno reći šta mi biramo 11. maja: ne između Evrope i Kosova, odnosno uslovljeni put ka Evropi, već između nastavljanja puta koji je započet 5. oktobra - a to je, pre svega, raskid s autoritarnom prošlošću i bivšim režimom (koji je ponovo oživeo Vojislav Koštunica) i nastavljanje hoda prema budućnosti i što bržeg ulaska u Evropsku uniju mnogo odlučnijim razvojem demokratije i stvaranjem uslova da "živimo normalno, kao i ostali svet". To je moguće samo odlučnim i bez ikakve rezerve ulaskom u EU. Tu lažnu dilemu: ili Kosovo ili EU - nametnuo je Vojislav Koštunica pod ruku sa SRS; ali i slogan "i-i", iako naizgled izbegava tu dilemu, praktično predočava odlaganje evropskih integracija. Jer, plaćajući dug populizmu Srbija će izgubiti mnogo (već izgubljenog) vremena i veliko je pitanje kada će "Evropa" uopšte doći na red i ako pobedi DS, a pogotovo ako ponovo uđe u koaliciju sa DSS. Kada čelnici DS izjavljuju da neće nikada ući u koaliciju sa SRS i SPS, a ne ograđuju se eksplicitno i od koalicije sa DSS - bez obzira na to što je ta stranka promoter "nizbrdne tranzicije" i što je vratila na političku scenu stranke bivšeg režima, a to je radila od samog početka (već 2001), što pokazuje da je bliže radikalima nego demokratskom bloku - razumno je zamisliti se nad sumnjom da li će DS moći da računa na 2.300.000 glasača na parlamentarnim izborima.I na kraju, nije zgoreg podsetiti, pošto nam je u mentalitetu sindrom "kratkog pamćenja", da je režim Slobodana Miloševića srušen tek kada su se sve opozicione stranke ujedinile u DOS i tako uspele da mobilišu milionsku masu građana Srbije za promene. Treba se učiti na istorijskom iskustvu, a sada je došao veoma važan istorijski trenutak i ujedinjenje svih stranaka sa demokratskom orijentacijom jedina je garancija da se može konačno raskrstiti sa svim ostacima bivšeg režima (i njihovim privescima), te nikakvi lični animoziteti ne smeju biti u opticaju. Odgovornost u najvećoj meri leži na DS kao brojno najjačoj demokratskoj partiji. Jedino ujedinjenje u demokratski blok - to poručuju građani u istraživanjima - može sprečiti da se nastavi trend upropašćavanja Srbije (ali sa jasnom naznakom da u taj blok ne spada DSS). To DS duguje svojim glasačima sa predsedničkih izbora. A ako želi da privuče nove pristalice, koji su iskreno evropski i demokratski orijentisani, mora se mnogo odlučnije distancirati od nacionalističke ideologije i raditi na uspostavljanju prekinutih pregovora sa EU. Budemo li čekali da se "reši kosovsko pitanje", možemo definitivno propustiti voz koji vodi ka evropskim integracijama. A tada će većina građana, koji su zahvaćeni letargijom, postati lak plen koalicije DSS-SRS-SPS.

[vinska musica]

Mira Marković u Kuriru od 23.marta, na pitanje na šta je ponosna: ?Na superiornu ličnost mog muža, kome nijedan sagovornik u svetu nije dorastao u političkom i moralnom smislu.... Ponosna sam i zato što znam da je bio jedan od najobrazovanijih, za politiku najtalentovanijih i, eto, i najlepših lidera u 20. veku?. Nebojša Glogovac u Pressu od 23. marta: ?Moja ideja je bila da od Subotice krene povorka, peške, kroz celu Srbiju, ka Kosovu.....I tako pešačimo danima, da bismo stigli u Gračanicu na Uskrs. Da se vidi koliko nas ima. Da ceo svet vidi tu reku ljudi?.

[adam weisphaut]

Остали коментариМилка ЛучићИво Андрић о КосметуШта је 1939, у реферату писаном за Милана Стојадиновића, Андрић написао о проблему малих балканских држава и у склопу тога о косовском питању и његовом решавањуslikaМање је познато, сем историчарима, да се проблемом Космета и данашње Албаније, као и свих оних проблема који из тог сложеног питања произилазе, бавио и наш велики писац Иво Андрић, наравно, као дипломата и службеник Министарства спољних послова. По службеној дужности написао је 1939. године за тадашњег председника владе Милана Стојадиновића текст на дванаест куцаних страница како он види ондашњу унутрашњу и спољну ситуацију са посебним нагласком на Балкан и балканске државе, с новоствореном Арбанијом (како се тада звала држава Албанаца, односно Арбанаса).После скоро четрдесет година, 1977. године Андрићев текст објављен је у загребачком ?Часопису за сувремену повијест? са уводним коментаром Богдана Кризмана, који га је громопуцателно назвао елаборатом, а Родољуб Чолаковић, као тадашњи председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића у Београду ? службеном белешком.Био то елаборат или службена белешка сасвим је свеједно, јер за разлику од Кризмана Чолаковић у свом одговору није, заправо, написао оно што би данас могао да напише, јер је то било време после обрачуна с маспоком у Хрватској и либералима у Србији. Врховни ?бог Зевс? из Кумровца био је још жив, а оно што у политици није смело ни да се помисли а некмоли каже пребацивано је на терен културе која, ваљда, пред предстојећи распад Југославије никад није била политизованија.Ћутање о Андрићевом елаборату (службеној белешци) прекинуо је после Титове смрти Ибрахим Ругова, као тадашњи председник Друштва писаца Косова и Метохије, оптуживши Андрића за српски национализам (!?), чија дела због тога не могу бити проучавана у школама српске јужне покрајине. Тако је и један нобеловац, награђен за вредност и хуманост свог дела, постао српски националиста!А ево шта је Андрић написао у свом ?домаћем задатку? за Милана Стојадиновића. Текст је писан са оном Андрићу својственом књижевном уздржаношћу, покушавајући да Стојадиновићу предочи све могуће варијанте и тада сложеног албанског проблема. Подсећајући најпре на тајни договор Бугарске и Србије, из 1912, којим је ?Србији признато право на дотадашње турске територије северно и западно од Шар-планине? и на чињеницу да су српске трупе ?постепено запоселе целу северну Арбанију до Тиране и Драча, Андрић помиње деобу интересних сфера између Србије и Грчке, одреднице Лондонског пакта и каснију промену односа, којима је Италији признато ?право да руководи спољним пословима Арбаније?, југословенско противљење, 1920. године, давању таквог мандата Италији, констатујући да је наша делегација закључила ?да је најбоље решење, ако се Арбанија учини независном државом у границама од 1913. године?.Као једна од победница у Првом светском рату, подсећа Андрић, држава СХС, по обећању Клемансоа, ?добила би Скадар, Дрим и Св. Јована Медованског?. У тексту има још низ врло значајних и занимљивих детаља, док се на последње две странице говори о проблему који нас данас највише занима и тишти. Истим, мирним тоном Андрић анализира оно што је и пред Други светски рат и, нажалост, ових дана била болна српска тачка ? проблем Космета и матичне албанске државе.Залажући се за гледиште ?Балкан балканским народима?, дипломатски вешто Андрић показује да би био опасан преседан ако би ванбалканске силе, па макар то била и Италија, узеле један део балканске, у овом случају албанске територије, закључујући: ?С обзиром на све што смо рекли напред, за нас би подела Арбаније могла доћи у обзир само као једно нужно и неизбежно зло коме се не може одупрети, и као једна велика штета из које треба извући онолико користи колико се да, тј. од два зла изабрати мање?.Онај ко се бар мало разуме у граматику, закључиће одмах да је поменута реченица условно-погодбена и да је неизбежно проистекла из претходне Андрићеве анализе политике великих, ванбалканских сила.Андрић потом говори о компензацијама у материјалу који је писан пре 20 година ?када се постављало питање деобе Арбаније?, наглашавајући оно што је за нас у овом тренутку важно ? стратегијско осигурање Косова. У склопу целог тог проблема славни писац помиње узимање Скадра, али опет условно-погодбено, што је иначе била један од опција за време Првог светског рата, што су чак предлагале и велике силе, а онда одустале од ње.Свој реферат Андрић завршава следећим речима: ?Поделом Арбаније нестало би привлачног центра за арбанашку мањину на Косову, која би се, у новој ситуацији, лакше асимиловала. Ми бисмо евентуално добили још 2-300.000Арбанаса, али су већином католици чији однос са Арбанасимамуслиманима никад није био добар. Питање исељавања Арбанаса муслимана у Турску такође би се извело под новим околностима, јер не би било никакве јаче акције да се то спречава?.Све владе, као што је познато, од својих саветника траже мишљење о круцијалним питањима државе. Као савестан службеник Андрић је своје мишљење о проблему Косова изнео као најбољи историчар, без емоција, мирно и сталожено, задржавајући увек, кад је реч о питањима која задиру у национална осећања, ону мирноћу, познату из његових књижевних дела. Велики наук за данашње дипломате и политичаре, било да се слажу било да се не слажу с великим писцем.Милка Лучић[објављено: 05/04/2008]

šta bi to trebalo da naučimo od Andrića, naravno iskljućivo u kondicionalu, saznajemo u Pogledima na Politici.

[Zmitjkoe]

POPRAVLJEN ROBOT ZA LAKIRANJEIzvor: Fonet |6. april 2008. 21:43:50KRAGUJEVAC, 06. april 2008. (FoNet) - Stručnjaci fabrike Zastava automobili su revitalizovali robota za završno bojenje stranica automobilskih školjki u pogonu Lakirnica, koji je bio teško oštećen tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Na revitalizaciji "horizontalnog robota", mašine sa sopstvenim softverom za automatsko upravljanje i brojnim elektronskim komponentama, bilo je angažovano više od 50 Zastavinih stručnjaka različitih profila, koji su obavili kompletnu rekonstrukciju i izradili potpuno nov upravljački softver. Isti stručni tim počeće naredne sedmice rad na izradi robota za završno bojenje krova školjke, kakav do sada nije postojao u Zastavi.--- Bravo majstori (komada 50 strucnjaka), trebalo vam je samo devet (9) godina. Sada prelaze na robota za bojenje krovova. Nadam se da ce to obaviti do 2019. godine.

[No7]

Pa efikasnosto a cuo sam da su sami i razvili software, ej pa to je nesto.

[No7]

SEKS-SKANDAL U SKUPšTINI SRBIJE!Poslanik ?narodnjačke koalicije" zatečen je pre oko mesec dana u skupštinskom toaletu kako vodi ljubav sa čistačicom, otkriva Press! Devojka koja je ?zgrešila" s poslanikom kažnjena je smanjenjem plate, a poslanik nije čak ni opomenut! Čitav slučaj pažljivo je naknadno zataškan da ne bi dospeo do medija

Eto vidi se da su domacini.

[No7]

I eto tako.

[Kudravi Gaucos]

POPRAVLJEN ROBOT ZA LAKIRANJEIzvor: Fonet |6. april 2008. 21:43:50KRAGUJEVAC, 06. april 2008. (FoNet) - Stručnjaci fabrike Zastava automobili su revitalizovali robota za završno bojenje stranica automobilskih školjki u pogonu Lakirnica, koji je bio teško oštećen tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Na revitalizaciji "horizontalnog robota", mašine sa sopstvenim softverom za automatsko upravljanje i brojnim elektronskim komponentama, bilo je angažovano više od 50 Zastavinih stručnjaka različitih profila, koji su obavili kompletnu rekonstrukciju i izradili potpuno nov upravljački softver. Isti stručni tim počeće naredne sedmice rad na izradi robota za završno bojenje krova školjke, kakav do sada nije postojao u Zastavi.

Takve sprave se kupuju za par stotina hiljada do nekoliko miliona dolara. Ludnica u celoj prici je sto je rad 50 Zastavinih strucnjaka verovarno jeftiniji od kupovine uredjaja. Kakvi su to onda strucnjaci, pitam se... Pored toga, ako prave posebno robote za razlicite delove, to znaci da im je softver ziv kurac. Verovatno su predefinisali unapred sve parametre, pa ako se neko zajebe i dizajnira deo neplaniranog izgleda, ajmo opet na programiranje. Danas postoje softveri u kojima se mozes igrati sa parametrima modela kako hoces. Da ne pricam o high tech ludostima kao sto su importovanje modela direktno iz modelarskog softvera i farbanje bilo cega, bilo kako.Da ne pricam da su za devet godina izgubili iste pare na farbi (koju ovakvi roboti stede). Sledeca vest koju ocekujem je da su zlatne ruke nasih pregalaca i strucnjaka napravile uredjaj koji omogucava gledanje slike na daljinu. Uredjaj ce se zvati daljinogled, a cujemo i da je Siemens zainteresovan za saradnju, mada njihovi strucnjaci tvrde kako nasa sprava neodoljivo podseca na crno beli televizor...

[Кристофер Лумумбо]

offSta se desava sa ekonomist magazinom? Zbog cega otpustaju novinare? on

[vinska musica]

Momo Kapor,"istaknuti književnik i slikar", "otkriva nam svoje impresije sa Kosova i Metohije":"Gojko Đogo, Rajko Petrov Nogo i ja smo nedavno otišli u Kosovsku Mitrovicu da otvorimo novi amfiteatar na Filozofskom fakultetu. Isekli smo svečanu traku makazama na tri dela. Bilo je pravo zadovoljstvo videti gomilu sveta koji se tiskao u velikom broju na toj našoj književnoj večeri koju smo priredili za njih, a na kojoj nismo kukali kao drugi nad sudbinom Kosova nego smo, prema rečima domaćina, bodrili svoje čitaoce pozitivnom energijom. Mnogi dolaze na Kosovo, ali stižu samo do Kosovske Mitrovice, gde je bezbedno. No, mi smo se odlučili da obiđemo nekoliko srpskih manastira, pa smo sa promenjenim tablicama na kolima otišli do Dečana, Pećke patrijaršije i Gračanice, gde smo se upoznali i bili zadivljeni onim mladim monasima i monahinjama koji žive okruženi žicama i mržnjom tih poludivljih plemena. Na kraju smo se odlučili za gotovo samoubilački čin. Iz Gračanice smo otišli u samu Prištinu, u kojoj je beslovesna rulja slavila povratak Haradinaja pucajući petardama, prangijama i pištoljima. Prošli smo kroz taj buljuk, a da nas, srećom, niko nije prepoznao, tako da sad mogu da govorim o tome. Srećom, auto se nije pokvario ni u jednom trenutku, niti je stao, inače ne bi imao ko da vam priča o našem putešestviju."("Glas javnosti")

[misko maric]

offSta se desava sa ekonomist magazinom? Zbog cega otpustaju novinare? on

Koga? Koliko znam, otišli su "samo" glavni urednik i zamenik glavnog urednika. Zato je ostala ultraška direktorka. S kojom malo ko može da radi.

[Lutador]

Које кривично дело?О нелегално стеченој имовини.Ко је то рекао?(Убацује се Небојша Крстић, председников саветник за медије, који присуствује интервјуу: ?Па, председник каже у свом писму?.)Добро....Јесте ли ви читали тај текст?Како да нисам.Па, нигде у тексту не пише да је Ненад Богдановић нелегално стекао 25 милиона евра. (Опет се убацује Небојша Крстић који каже: ?Пише да је пренео ?Курир? и пише да је рекао извор?. Тадић га прекида и каже: Ја одговарам.)

Kakav intervju... http://www.politika.co.yu/rubrike/Politika...olitici.sr.html

[nautilus]

Ovo može i na tako je govorio zarad sutra. 1 Pressdiplomatija ruljz

Pečem prase, ne gori pod nogamaDanilo Ž. Marković je kao blizak saradnik Slobodana Miloševića otišao u Moskvu za ambasadora, ali je nakon dve godine mesto morao da ustupi Borisavu Miloševiću, a on da se preseli u Belorusiju.- On je bio poseban slučaj. Nije znao nijedan strani jezik. Jednom prilikom su ga pozvali iz Beograda da referiše kakav je stepen bilateralnih odnosa, kakva je politička i ekonomska situacija u Rusiji i kakvi su njeni međunarodni nastupi, Marković je u slušalicu, koju je držao domar, viknuo: „Čekaj, tek sam ispekao prase, ne gori pod nogama, to ćemo posle!" Drugi put je odgovorio: "Recite koje pitanje vas interesuje, ja ću da zapišem, pa da pitam Ruse" - otkriva nekadašnji bliski saradnik bivšeg ambasadora.

Edited April 20, 2008 by nautilus

[Eraserhead]

Koga? Koliko znam, otišli su "samo" glavni urednik i zamenik glavnog urednika. Zato je ostala ultraška direktorka. S kojom malo ko može da radi.

To se buši već duže vreme koliko znam.

Ovo može i na tako je govorio zarad sutra. 1 Pressdiplomatija ruljz

Pečem prase, ne gori pod nogamaDanilo ž. Marković je kao blizak saradnik Slobodana Miloševića otišao u Moskvu za ambasadora, ali je nakon dve godine mesto morao da ustupi Borisavu Miloševiću, a on da se preseli u Belorusiju.- On je bio poseban slučaj. Nije znao nijedan strani jezik. Jednom prilikom su ga pozvali iz Beograda da referiše kakav je stepen bilateralnih odnosa, kakva je politička i ekonomska situacija u Rusiji i kakvi su njeni međunarodni nastupi, Marković je u slušalicu, koju je držao domar, viknuo: ?Čekaj, tek sam ispekao prase, ne gori pod nogama, to ćemo posle!" Drugi put je odgovorio: "Recite koje pitanje vas interesuje, ja ću da zapišem, pa da pitam Ruse" - otkriva nekadašnji bliski saradnik bivšeg ambasadora.

Taj je bio i ministar prosvete.