šta štampa štampa

[Musharaf]

Hleb za džabe na štetu AlbanacaAutor: Beta | 01.03.2008 - 12:39Grupa ljudi, koja kaže da ne pripada nijednoj političkoj organizaciji nastavila je akciju deljenja besplatnog hleba i peciva građanima ispred pekara u Somboru čiji su vlasnici Albanci. Kako su rekli agenciji Beta, cilj akcije je da se građani odvrate od klupovine hleba u tim pekarama. Deljenje besplatnog hleba počelo je posle proglašenja nezavisnosti Kosova i u prvim danima besplatan hleb deljen je na 12 lokacija u gradu. Hleb i peciva obezbeđuju se iz donacija kojih je sada manje pa je akcija organizovana samo na jednom mestu.

takmičenje za ludaka prvog tromesečja je izgleda u punom zamahu.

[vinska musica]

Zagrebački Nacional ZLOĆE I POVRĆEMoje ime je HuliganPiše: Vedrana RudanBila sam u Beogradu u nedjelju kad je Kosovo proglašeno državom. Na ekranu svog televizora u hotelskoj sobi gledali smo što ?huligani? rade Beogradu. Dijelila nas je jedna ulica. U ponoć je portir zamolio moga muža da skine tablice s automobila. Odustali su od toga jer su neki ljudi svojim automobilima sakrili naš. Smak svijeta na televiziji izgledao nam je veći nego onaj u našoj neposrednoj blizini. U ponedjeljak nam se osoblje hotela ispričavalo kao da su oni palili kontejnere i razbijali izloge. Izišli smo iz hotela i šetali Beogradom. Na ulicama nije bilo ?huligana?, samo specijalci u punoj ratnoj spremi. šljemovi, palice, štitovi... Policija na svakom uglu. Uvečer smo otišli u Jugoslovensko dramsko pozorište gledati ?Fedrinu ljubav? Sarah Kane. Pokrovitelji, Raiffeisen banka i Max Factor. Fedru je igrala Mirjana Karanović, Hipolita sarajevski glumac Ermin Bravo. Znam da ste zaboravili priču o Fedri. Fedra je žena koja se zaljubljuje u Hipolita sina svoga muža, on joj ljubav ne uzvraća, Fedra ga optuži za silovanje pa se ubije, rulja njega raskomada na sitne parčiće. Ne bih vam govorila o sirotoj Fedri da fenomenalna Mirjana Karanović nije imala svoj šou unutar predstave. Kad je na pozornici pokazala gole grudi, fotići su krenuli škljocati. Mirjana je zaprijetila prekidom premijere ako ne napuste gledalište. Dok su drkadžije odlazili, mi smo pljeskali. Mirjana carica. Nakon predstave otišli smo na koktel. Naši prijatelji, i ne samo oni, bili su žalosni zbog ?huligana? koji su razvalili centar Beograda. Jedan nam je gospodin rekao, mi smo jedini narod koji bježi pred vlastitim demonstrantima. Volim Beograd, možda zato što je glavni grad države u kojoj ljudi žive gore nego kod nas. Plaće su nam više, naši Nikolići ne urlaju, naši ?huligani? pale gradove samo nakon utakmice, naše granice su fiksirane, naša manjina miruje jer je zahvaljujući Amerima svedena na pravu mjeru, samo rijetke zemlje od Hrvata traže vizu, kava u Zagrebu košta sedam kuna, u Beogradu deset. Da Zagreb od Beograda ne dijeli samo dva i pol sata vožnje automobilom, Srbija bi bila obećana zemlja za naše ljude koji vole uzbuđenja a Irak im je predaleko. Ovako... Ne bismo smjeli biti mirni dok Beograd gori ni požar koji hara Srbijom nazivati ?huliganskim ispadima?. Svi danas s visoka govore o Srbiji zato što je na koljenima. Srpski novinari, takozvani ?lijevi?, bešćutno se rugaju demonstrantima koji su razbijali izloge, krali Nike tenisice, parfeme, ?čak i čarape?, a onda s ?kesama? punim ukradene robe šetali centrom Beograda kao da je to ?normalno?. što u tome činu nije ?normalno?? Mladi Srbi danas, kao i Hrvati, do skupih tenisica ?poštenim? radom nikad ne bi mogli doći, a reklame našoj djeci jasno poručuju što moraš nositi na sebi da bi ti život imao smisla. Takozvani razumni ljudi, ugledni srpski ekonomisti, na takozvanoj lijevoj televiziji apeliraju na takozvani razum i objašnjavaju ?huliganima? da strane banke nisu ?strane? nego ?domaće?, da u njima mladi Srbi zarađuju svoj ?hleb?, nitko ne spominje koliko se ?hleba? može kupiti radeći u stranoj banci koja je zapravo domaća. Mojoj prijateljici, uglednoj novinarki, ponuđen je posao za 250 eura mjesečno, najam omanjeg stana u Beogradu košta 300 eura mjesečno, kava u Beogradu stoji euro i pol, jedna od njihovih banaka preko koje Srbi mogu kupiti auto reklamira se sloganom ?rata = plata?. Zaboravila sam reći, ta ?njihova? banka i ?naša? je banka. Kakva budućnost stoji pred mladim Srbima? Oni mogu čitav život robijati u nekom marketu koji jest strani ali i njihov i nikad na stopala navući skupe tenisice, ili zapaliti Beograd pa se Knez Mihailovom prošetati obuveni i namirisani kao sretni ljudi iz reklama. Specijalci im neće razbiti srpske glave. Vidjela sam ih iz velike blizine, i oni su gotovo djeca, i oni vole tenisice, ni oni za njih ne mogu zaraditi ?pošteno? lomeći mlada srpska rebra. Zašto ovako govorim? Zato što sam umorna od dvadestogodišnjeg slušanja kako na ovim prostorima žive ?divljaci?. Kao da ?huligana? nema u predgrađima Pariza, Londona, New Yorka, Bagdada... Devedeset i devet posto ljudi na kugli zemaljskoj ?huligani? su koje, ako imaju sreće, od bankrota dijeli jedna plaća. Oni drugi nesretnici žive u nadi da će ih jednom jedna plaća dijeliti od propasti. Ostalo su robovlasnici koji se ne ukazuju i analitičari koji objašnjavaju. žao mi je što mi ovi drugi nisu rekli zašto je Kosovo postalo Amerika? Kome treba raskomadana BiH? Makedonija u agoniji? Hrvatska u NATO-u, Srbija u plamenu? Danas na području bivše Jugoslavije živi dvadesetak milijuna porobljenih nesretnika, nekoliko tisuća bogataša koji su sve svoje stekli derući njihovu kožu i stotine ratnih zločinaca koji, ili drže govore na mitinzima, ili sjede u Saboru, ili se, poput Karadžića i Mladića, ?kriju? iako ih nitko ne traži. Love se samo razulareni ?huligani?. Kako stvari stoje, klinci na ovim prostorima neće dugo ?divljati?. Amerika će svima nama vrlo brzo pokazati tko nam je pravi neprijatelj. Pa će mladi Hrvati, Srbi, Albanci, Slovenci, Makedonci opet postati braća koja će ognjem i mačem širiti američku demokraciju u nekom od mnogobrojnih Iraka. Ne, Putin neće poludjeti, dogovorit će se. Ništa od velikog plamena. Nažalost. Pogledajmo svoj život. Dovijeka ćemo otplaćivati bijednu gajbu u koju ulazimo noći o ponoći prebijeni od ?poštenog? rada, naši potomci neće moći platiti školovanje, ni zubara, ni ocu kupiti lijek, majci cvijeće za rođendan, bebi cipelice broj veće. Kako živimo, možda bi svima nama huliganima veliki plamen bio spas. Jebeš život kada svijetom možeš hodati u Nike tenisicama samo ako razvališ izlog.

[Cruella De Ville]

Intervju: Vesna Pešić, predsjednica Političkog savjeta LDP-aBeograd pritišće Dodika, ali rasturanja Bosne neće bitiZoran Vujović, dvadesetogodišnji mladić porijeklom s Kosova, prva je žrtva "događanja naroda" koje se, kao reakcija na Deklaraciju o nezavisnosti Skupštine Kosova, umjesto u mirni protest građana, u jednom momentu pretvorilo u novo divljanje huligana po beogradskim ulicama. Mladićevo ugljenisano tijelo nađeno je u noći 21. februara u Ambasadi SAD-a u Beogradu, a kako se tu našlo - policija još uvijek nije saopštila.Bilans te demonstracije "jedinstva naroda i države", koju su dogovorili Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Tomislav Nikolić su, na žalost, i zapaljene ambasade SAD-a i Hrvatske, demolirana predstavništva stranih firmi, neviđena pljačka u kojoj su najviše stradale prodavnice obuće ("Nike za Kosovo"), kao i više od 200 povrijeđenih ljudi, od čega veliki broj policajaca. Uz članicu vladajuće koalicije G17 plus Mlađana Dinkića i Ligu socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića je odbila da učestvuje na mitingu Kosovo je Srbija, čiji je organizator bila srpska vlada.Za predsjednicu Političkog savjeta LDP-a, bivšu predsjednicu Građanskog saveza Srbije, osnivačicu Centra za antiratnu akciju, koja je 1997. nominovana za Nobelovu nagradu za mir, Vesnu Pešić takva odluka stranke bila je logična i očekivana.DANI: Nakon protesta, kome je u Beogradu 21. februara zaista prisustvovalo preko 200 hiljada ljudi, premijer Koštunica je zatražio od SAD-a da poništi svoju odluku o priznanju Kosova. Kome je zapravo ova poruka upućena?PEšIĆ: Vrlo je teško ustanoviti logiku politike koju vodi Vojislav Koštunica. Imam utisak da je on fanatizovan čovek i da u vođenju politike sve manje koristi zdrav politički razum. Taj način mišljenja se ne koristi logikom i sve je više iracionalan i udaljen od realnih mogućnosti.DANI: Poznajete dugo Vojislava Koštunicu. Da li ste iznenađeni načinom na koji vodi neku vrstu ličnog rata sa SAD-om?PEšIĆ: Nisam sigurna da Koštunicu bilo ko dobro poznaje. Istina je da se dugo znamo, radili smo zajedno u Institutu društvenih nauka, ali nikada nismo bili bliski. Međutim, vrlo dobro pamtim neke njegove izjave. "Ako se ne vodi srpska politika, Srbi će stradati", kao da je ta politika nešto zauvek poznato i dato, zapisano još u vreme Kosovske bitke. Kada se Milošević razilazio s Karadžićem, Koštunica je bio na "Rašinoj" strani. Bio je i protiv Dejtonskog sporazuma, misleći da je i taj sporazum bio izdaja srpstva i neke "srpske politike". Takvu poziciju je zauzimao i sa Crnom Gorom, Hrvatskom, pa tako sada čini kada je Kosovo u pitanju. Zbog tog verskog i nacionalističkog zanosa, Koštunica je često u svojim izjavama išao mnogo dalje od Miloševića. Međutim, iako je navodno uvek bio patriota i vodio nacionalnu politiku, on je danas ubedljivo najomraženiji političar u Srbiji. Njega niko ne voli. Svima je antipatičan, sem maloj grupi isto tako prepariranih sledbenika. Znate, za političara je lična privlačnost i prihvaćenost vrlo bitna stvar, a Koštunica ih nema. što se tiče njegovog rata s SAD-om, svima je jasno da je glupo tražiti i očekivati da će najmoćnija država sveta povući svoju odluku zato što to od nje traži srpski premijer. Podrška Kosovu od strane SAD-a je bila očekivana i ona nije od juče.DANI: Uprkos tome, imate li utisak da je Deklaracija o nezavisnosti Kosova ovdje odjeknula poput bombe?PEšIĆ: Delimično za to imam razumevanja. Znate, kada je neko dugo bolestan od neke teške bolesti i kada sigurno znate da će umreti, ipak, kada se to dogodi, njegovi najbliži plaču. Možda je nezavisnost Kosova doživljena na taj način i možda toliko nije bilo u pitanju iznenađenje, koliko je takva odluka kod građana izazvala jaku emocionalnu reakciju u vezi sa jasnim gubitništvom. Problem je u tome što niko za to ne preuzima odgovornost, niti objašnjava zašto pregovori nisu uspeli.DANI: A kod Vas?PEšIĆ: Pa, i ja sam to loše doživela jer sam znala da će odluka o nezavisnosti izazvati teške posledice za sve nas, one su od sadašnjeg vođstva bile najavljivane. Meni je uvek neprijatno kada dođe do novih podela i novih granica. Od početka jugoslovenske krize sam se zalagala za opstanak te države, smatrajući da je Jugoslavija u najboljem srpskom, ali i u interesu ostalih naroda koji su u njoj na miran i civilizovan način mogli da reše sva ta svoja teška i zamršena nacionalna pitanja. Zato sam se uvek pitala zašto su Milošević i Srbi toliko navalili da po Jugoslaviji lupaju sekirom i da je razvaljuju. I neka vrsta saveza koji bi bio zasnovan na principima EU-a - međusobno priznate države sa zajedničkim parlamentom - po mom mišljenju je bilo prihvatljivije rešenje od ovoga koje imamo danas.DANI: Zašto Vam je to bilo prihvatljivije?PEšIĆ: Mislila sam da je u novim okolnostima demokratizacije (pada komunizma) održavanje neke forme zajedništva dobro zbog toga što bi se na taj način izbegli ti strašni ratovi, a onda i zbog toga što bi se tako rešio taj ogromni problem manjina koji, osamostaljenjem država, ostaju u drugim, često neprijateljski raspoloženim sredinama. Svuda su nicali nacionalizmi. Tadašnje Udruženje za jugoslovensku demokratsku inicijativu UJDI, koje smo osnovali u Zagrebu 1989, zalagalo se za reformu i demokratsku transformaciju Jugoslavije, njeno okretanje prema Evropi, obezbeđivanje prava manjinama jasnim i preciznim dogovorom. Zato sam se prvo angažovala u stranci Ante Markovića, a kada nismo uspeli da sačuvamo Jugoslaviju u nekoj novoj formi, onda smo osnovali Građanski savez Srbije, čija sam bila i predsednica. Pokušavali smo da sprečimo ratove dogovorom o položaju manjina u republikama, ali bez promena granica, čuvanjem etničke strukture kakva je postojala i koja se mogla promeniti samo ratom.DANI: Zašto ste insistirali na nepromjenjivosti granica?PEšIĆ: Zato što smo smatrali da bi promena granica, naročito njihovo etničko prekrajanje, dovelo do sukoba. Bosna je u tom smislu bila naročito težak slučaj zbog svoje etničke izmešanosti. Zalagali smo se za to da Hrvatska bude priznata u svojim granicama, što je, setite se, u to vreme ovde bilo vrlo opasno govoriti. Iz te perspektive, kada danas gledate na Srbiju ili Kosovo, zaista je malo tužno da je jedino Srbija ostala bez dela svoje teritorije. Srpsko-albanski odnosi su bili veoma komplikovani i pre Slobodana Miloševića, a za vreme njegove vladavine oni su se dramatično pogoršali. Međutim, insistirajući na jednoj agresivnoj, nacionalističkoj politici, insistiranjem na etničkom ujedinjenju svih Srba, Srbija je ponovo doživela poraz, ovog puta pozivajući se na svoje istorijsko pravo, iako na Kosovu srpski narod predstavlja manjinu. Prvo je za sebe tražila da se granice menjaju po etničkom principu ujedinjenja i samoopredelenja, a sada brani Kosovo na suprotnoj ideji o istorijskom pravu.DANI: Da li je nezavisnost Kosova poraz međunarodnog prava, kako to tvrdi Vojislav Koštunica?PEšIĆ: Činjenica je da ovo što je izvedeno s Kosovom nije u skladu s međunarodnim pravom, pre svega zbog toga što takvu odluku nije potvrdio SB UN-a. Međutim, i mi sami smo teško kršili to isto međunarodno pravo, a i danas ga kršimo.DANI: Kada?PEšIĆ: Više puta. šta je bilo ubijanje ljudi, proterivanje, etničko čišćenje radi ujedinjenja srpskog naroda? Ne poštujemo obaveze Međunarodnog suda pravde u Hagu?! To je sud Ujedinjenih nacija. Kršili smo međunarodno pravo i paljenjem američke i drugih ambasada, a to je zabranjeno Bečkom konvencijom. Ništa nije opasnije za mali narod nego da krši međunarodno pravo i moral. Ne možete se pozivati na pravo samo onda kada to vama odgovara! Na mitingu pre neki dan Koštunica kaže: "Kome to mi nismo pružili ruku?" A ja se pitam - kome jesmo?! Nikome! Da smo pokušali da uspostavimo veze s Albancima i da nađemo s njima zajednički jezik i da smo se pokazali sposobnim da na temeljima jednakosti svih građana integrišemo sve svoje građane, možda ishod o statusu Kosova ne bi bio ovakav. Moglo se razgovarati i o Ahtisarijevom planu, on jeste bio nešto između jer Kosovo po tom planu ne bi dobilo neupitnu nezavisnost, nego kontrolisanu nezavisnost.DANI: Kako mislite - nešto između? šta to?PEšIĆ: Kako sam već rekla, suverenitet Kosova bi bio teško ograničen međunarodnim vojnim i civilnim prisustvom bezvremenskog ograničenja, uz dodatnu obavezu visoke decentralizacije za srpsku manjinu. I u taj plan je takođe moglo da se interveniše. Kakva je to samostalna država u kojoj neko može da smeni njeno rukovodstvo izabrano na demokratskim izborima?! To u BiH najbolje znaju.DANI: Pa, zašto je onda Ahtisarijev plan odbijen?PEšIĆ: Eh, zašto?! Pa, zato što smo mi uvek sve odbijali dok ne stignemo do totalnog poraza. Na poslednjim pregovorima su sve opcije bile otvorene, čak i podela Kosova, ali mi opet nismo ništa prihvatili. Igrali smo na sve ili ništa. I to je deo kontinuiteta s politikom Slobodana Miloševića, politika inata, sukoba sa svetom, izolacija i odvajanje Srbije od tokova vremena. Krajem osamdesetih, podizanjem srpskog nacionalističkog pokreta zbog "spasa" Kosova, srušena je Jugoslavija. Upravo iz istih razloga danas je blokiran evropski put Srbije i fundamentalno se menja naša spoljna politika usmeravanjem prema Rusiji. U tome se ogleda dvostruki krah srpske nacionalne politike za samo dvadeset godina. Sećam se da su početkom devedesetih nacionalisti na apele nas, "mirovnjaka", da se stvari ne dešavaju silom odgovarali: "Ko je jači, taj i tlači!" Mi smo ljudi koji ne priznaju pravo i univerzalne principe koji važe za sve ljude. Mi smo svoju nacionalnu politiku pokušavali da ostvarimo topuzom i silom, ne obazirući se na druge. Nasilje je ovde mentalno ukorenjeno, ne vide se druga sredstva, niti se drugi uvažava kao jednak. Ako se i ne upotrebi sila, onda je to zato što je ona već krahirala u prethodnim okršajima.DANI: Koliko je danas realna podjela Kosova? Spekuliše se da je takva mogućnost sadržana u tzv. akcionom planu srpske vlade.PEšIĆ: Svojevremeno sam se zalagala za "korekciju granica" sa Kosovom, tako da se deo naseljen Srbima na severu Kosova reintegriše u Srbiju, a da južno od Ibra, u srpskim enklavama, bude primenjen deo Ahtisarijevog plana koji podrazumeva zaštitu manjina, što bi se u nekoj formi uvažilo i za Albance koji žive na jugu Srbije. Reintegracija bi tekla bez mnogo muke i uz prećutnu suglasnost EU-a i međunarodne zajednice.DANI: šta to znači?PEšIĆ: Ovaj model se ne bi smatrao podelom Kosova, već tzv. prilagođavanjem granica u skladu sa realnošću. Srbija baš nikako ne može da kontroliše 88% teritorije Kosova na kojoj žive Albanci u velikoj većini, a isto tako kosovske vlasti ne kontrolišu 12% severnog dela, gde Srbi žive u većini. Ni Albanci takvim rešenjem ne bi bili mnogo iznenađeni. Ono bi, naravno, podrazumevalo da Srbija prizna nezavisnost tih 88% teritorije Kosova, što bi jako motivisalo Albance da izađu iz stupice daljih sukoba sa Srbijom i blokiranjem prijema u međunarodne institucije, na čemu bi Srbija, potpomognuta Rusijom, radila. To bi bila i neka vrsta pomirenja, dogovorom oko granice. Međutim, srpska nacionalistička politika je u ratu s realnošću i sva u nekakvim fantazijama, odbija svaki racionalan predlog, rastura državu iznutra i ne vodi računa o svojim građanima. Ona je, uz to, ključno vezana za jednu autoritarnu ideju vlasti. Aparati vlasti, koji kroje našu sudbinu, blokiraju demokratiju i evropsku perspektivu Srbije.DANI: Gdje je vidite?PEšIĆ: Koji to narod, braneći Kosovo, tuče svoju policiju?! Koji bi narod Legiju, ubicu i kriminalca, mogao da proglasi za heroja?! Još od Crne ruke i Staljinovog sistema "tajnih službi", taj aparat ovde neprekidno funkcioniše. Koštunica, setićete se, nije dozvolio Zoranu Đinđiću da ga demontira. On je održavao Pavkovića, Radeta Markovića? štitio ih je, misleći - biće tu još srpskih bitaka! Trebaće nam!DANI: Pa, hoće li ih biti? Goran Svilanović kaže da Beograd vrši snažan pritisak na Milorada Dodika da, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, raspiše referendum o otcepljenju RS-a i tako rasturi Bosnu.PEšIĆ: Verovatno Beograd pritiska Dodika, ali novo rasturanje Bosne neće moći. Izdvajanje RS-a bi nas dovelo u novu izolaciju, pritiske koje bismo teško mogli da izdržimo. Tačno je da Koštunica, s tim svojim teritorijalnim fiksacijama, nastavlja jednu pogubnu politiku, ali Srbiju bi ipak ideja rasturanja Bosne mnogo koštala. Zapad je na Bosnu posebno osetljiv i na takvu mogućnost bi oštro reagovao. Kosovo je druga stvar. Ono je iskorišteno za promenu međunarodne politike, za zaokret?DANI: Ka Rusiji? Na to mislite?PEšIĆ: Naravno. Kockice se slažu. Srbija je svoju politiku promenila i to je velika tragedija. Mi smo i dalje pod ruskom hipnozom. Videli ste da je pre neki dan komentator ruske državne televizije rekao da je Zoran Đinđić bio "marioneta Zapada koja je izručila srpske heroje Hagu i koja je za to dobila zasluženi metak"! Znate, Rusija je priznala kakvu Srbiju ona hoće, a ja ne isključujem da je ovom izjavom priznala da je sama učestvovala u ubistvu Zorana Đinđića. Ne bih se mnogo začudila da je tako.DANI: Na taj gnusni komentar je reagovao srpski MIP. Da li je ta reakcija bila adekvatna?PEšIĆ: Njihova reakcija je prazna priča upućena više nama, poštovaocima Đinđića, nego Rusiji. Nakon ovakvog komentara, ministar Jeremić je, umesto protesta uredništvu televizije, morao odmah da povuče našeg ambasadora u Beograd. Po informacijama koje sam dobila, našem ambasadoru je, naprotiv, sugerisano da protestuje, ali da istovremeno vodi računa da nešto ne zabrlja. Rusija se ovde tretira kao izuzetno važna zaštitnica Srbije, ali se istovremeno zaboravlja da ona, zloupotrebljavajući Kosovo, tretira Srbiju kao svoj poligon za sopstvene interese.DANI: Kako Rusija zloupotrebljava Kosovo?PEšIĆ: Tako što pomoću Kosova vodi svoju bitku pre svega s Amerikom, a onda i s Evropom. Koristeći Srbiju, Rusija svetu pokazuje mišiće, pa onda ambasador Rogozin preti, zvecka oružjem?DANI: Koliko takve prijetnje mogu biti ozbiljne?PEšIĆ: Zavisi od odnosa snaga unutar Srbije. Ako Tadić ne izađe iz tog ludačkog čamca kojim upravlja Koštunica, ako dozvoli da se ponovo poništi rezultat izbora, onda je stvar izgubljena. U tom slučaju bi Koštunica mogao da radi šta hoće: od rasturanja Bosne do obračuna unutar Srbije. Možda treba biti još precizniji. Tadić nije samo nekakav neobjašnjiv sledbenik Koštunice, nego je nacionalista i mlaki, tj. lažni Evropejac.DANI: Plaši li Vas mogućnost takvih obračuna? Ivica Dačić traži da se zabrane sve partije koje bi i prećutno podržale nezavisnost Kosova.PEšIĆ: Izvinite, ali ne mogu da komentarišem Dačića. To što on govori je najobičniji bezobrazluk. Kako neko ko je bio funkcioner Socijalističke partije Srbije i sledbenik Slobodana Miloševića ima pravo da bilo šta danas predlaže?! Umesto da se pokrije ušima, on se usuđuje da preti i deli lekcije!DANI: U redu, ali SPS nije ovdje od juče. U vrijeme kada je na vlasti bio DOS?PEšIĆ: I sami znate šta je u to vreme radio Vojislav Koštunica. Nama su ruke po mnogim pitanjima bile vezane. Svaku aluziju o lustraciji Koštunica je nazivao revanšizmom. Nismo mogli ništa, on je tada bio popularan političar koji je "srušio Miloševića".DANI: Ko je još, osim Borisa Tadića, u tom Koštuničinom čamcu? Tomislav Nikolić?PEšIĆ: Nikolić i Vučić su lažovi, zanatlije koje taj prosti, siromašan i neškolovan narod lažu, obmanjuju pričama o Kosovu i patriotizmu. Sa druge strane, Koštunica je fanatik. On iskreno veruje u tu ludačku ideju o ujedinjenju srpstva, crkve?Videli ste da je, sat nakon proglašenja nezavisnosti, postavio novi cilj svoje politike koji se svodi na borbu za povratak Kosova. Čovek je potpuno odlepio od stvarnosti!DANI: Pa, dobro, hoće li Tadić konačno napustiti to društvo, izaći iz tog čamca, kako ga Vi zovete?PEšIĆ: Mislim da neće. On je samo maska, igrač u podeli uloga. On je, tobože, demokrata i Evropejac i spušta dimnu zavesu, dok se u Srbiji gase svetla. On je propustio tolike prilike da izađe pred narod i objasni šta se ovde dešava, dobio je izbore, a ponaša se kao da ih nije dobio. Nastavlja nacionalističku politiku, a obustavlja evropsku. Dugo sam mislila zašto se tako ponaša jer normalan čovek ne može da veruje da je neko baš takav lažov. Došla sam do zaključka da je on Koštuničina maska, "lepo lice Srbije", a uistinu nacionalista i vodi Srbiju u ćorsokak.DANI: Kada već govorite o tim kategorijama, da li odlazak predsjednika Tadića u Rumuniju na dan održavanja mitinga, koji je prethodno zakazao s Koštunicom i Nikolićem, tumačite kao nedostatak političke hrabrosti? šta je to?PEšIĆ: Boris Tadić je zaista trčao na sastanak s Koštunicom i Nikolićem i dogovorio datum održavanja tog mitinga. Ispostavilo se da je taj miting prekretnica u tumačenju srpske političke scene. Međutim, u međuvremenu je odlučio da bi njegova uloga bila ugrožena ako učestvuje na tom mitingu, znajući šta će tamo da se dešava. Znao je da Vlada sprema nasilje i napade na ambasade. Nije znao šta da radi, pa je izvršen pritisak na Rumune da ga prime u posetu, koja nije bila planirana. Nakon susreta s rumunskim predsednikom, Tadić je, čekajući da se sramni događaji završe u Beogradu, ceo dan proveo u našoj ambasadi. Zar nije bilo logičnije da se pojavi na televiziji i kaže, ja se sa ovim ne slažem? Ne! On je odlučio da se skloni i sačuva svoju dvostruku ulogu. Pitam se samo gde će sledećeg puta moći da pobegne. Kipar, španija, Slovačka ili u neku od zemalja koja još uvek nije priznala nezavisnost Kosova.DANI: Da li je te noći zaista postojala mogućnost državnog udara?PEšIĆ: Rekla bih da je to više bio pokušaj pravljenja nekog trećeg izbornog kruga. Videli ste kako se na bini ponašao Tomislav Nikolić. On je pobednik, šef Srbije! Tadić se sve više povlači i na taj način otvara mogućnost radikalskom kandidatu da se tako ponaša. Poenta takvog ponašanja je poništavanje demokratije u Srbiji i izborne volje građana.DANI: Mislite da je Tadić zaista imao podatke šta se sprema?PEšIĆ: Naravno. Generalna proba je napravljena 17. februara.DANI: Ko je režirao?PEšIĆ: To je jasno: Vlada je režirala, a policija izvršavala i ponižavala se! Gde je bila policija u momentu kada su paljene ambasade SAD-a i Hrvatske? Kako je moguće da nisu uspeli da savladaju nekoliko stotina huligana? Gde ste videli da se takav miting organizuje noću? I u šta se on pretvorio? Sve je izgledalo kao da im je plan uspeo sve do pljačke prodavnica po centru grada. To nije bilo planirano. Nije bilo planirano ni da onaj siromah mladić strada. Sve ostalo jeste.DANI: Mislite da su se huligani u jednom momentu oteli kontroli?PEšIĆ: Mislim. I tu je pala cela organizacija. Sigurna sam da je velika većina ljudi na taj skup došla zbog toga što je želela da pokaže svoju tugu zbog činjenice da je Kosovo otišlo, a šta je kasnije bilo, ni oni sami nisu mogli da prihvate?DANI: Kasnije su otišli u Hram Svetog Save na moleban za Kosovo. Scena kao iz filma Kum 2: dok na Radio televiziji Srbije gledate sliku Koštunice koji se, potresen, moli i krsti, istovremeno na B92 vidite huligane koji divljaju, pale ambasade, pljačkaju radnje?PEšIĆ: To je paralelna stvarnost! I kakve su to reči? šta, molim vas, znaci moleban? Nikada ranije to nisam čula. Prvo smo gledali paralelne stvarnosti - moleban i paljenje ambasada, o čemu, tobože, oni, pobožni ljudi, ništa ne znaju. Slike rušenja, pljačke, paljenja ambasada, koje su otišle u svet, poništile su sliku mirnih i tužnih građana. Onda su svi odjednom počeli da se ograđuju od nasilja, iako su znali da je to deo plana. Vidite, oni nisu u stanju da bilo šta organizuju kako valja. Srbija je danas zapala u jednu duboku političku krizu, u potonuće, izgubila i Kosovo i Evropu, dobila jednu autoritarnu vlast, društvo u rasulu, bez ikakve perspektive. Ovde se ponovo vodi jedna iracionalna, tzv. nacionalna politika koja podrazumeva zatvaranje evropskog puta zemlje. Ovde Evropu danas niko više ne pominje, a ko se i usudi rizikuje da bude proglašen za izdajnika.DANI: Da li su onda vanredni parlamentarni izbori rešenje?PEšIĆ: Izbori bi mogli biti rešenje. Međutim, šta će vam izbori ako ponovo budete mešetarili, vagali, kalkulisali i poništavali rezultate izbora?! Potrebno je napraviti demokratsku, evropsku platformu i s njom izaći pred građane. Ljudi iz Demokratske stranke za to nisu sposobni. DS je nekada bila dinamična partija u kojoj su se događale i smene lidera. Đinđić je smenio Dragoljuba Mićunovića, a onda je i njemu pretila smena od Vuksanovića. Oni su izgubili tu zdravu dinamiku, usukali se, zaplašeni, i vratili se starim, otrcanim frazama gubitničkog srpskog nacionalizma.DANI: Da li Liberalno demokratska partija u toj bezbojnosti DS-a vidi svoju šansu?PEšIĆ: LDP je iznikao na kritici DS-a i da je DS ostao na platformi Zorana Đinđića, LDP se ne bi pojavio ili bi bio jedna struja u jednoj demokratski uređenoj stranci. Tu moramo biti iskreni. Na proteklim predsedničkim izborima smo videli kako se glasači opredeljuju. Kada bi vas neko sada pitao da li biste se pre družili s Vučićem ili s Tadićem, sigurna sam da biste ipak odgovorili, pa, s Tadićem. Dakle, kad zanemarite politiku, ipak su radikali u svemu mnogo gori, u jednom vanpolitičkom ljudskom smislu. Međutim, nisam sigurna da će ljudi dalje pristajati na tu vrstu ucene i ako bi DS nastavila da vodi ovakvu politiku, naš rejting će početi da raste jer smo jedina prava alternativa. Građani su sada sluđeni i ne znaju gde sa se okrenu. Normalno je da traže alternativu.DANI: Ne čini li Vam se da je DS-u nekako lakše da nađe zajednički jezik sa svim političkim strankama, izuzev s LDP-om? Vas kao da ne mogu da prihvate.PEšIĆ: Tačno je da je uspostavljen taj odnos, ali moram da kažem da on ne dolazi sa strane LDP-a. Prirodno je da ljudi kritikuju vlast, ali ispada da DS postaje posebno osetljiv kada kritika dolazi s naše strane. Ovde se konstantno vodi najprljavija kampanja protiv Čedomira Jovanovića, huligani dolaze da se obračunaju s njim i s njegovom porodicom, a istovremeno ne možete da čujete bilo kakav protest ili apel predstavnika vlasti iz DS-a. Borisu Tadiću je očito mnogo lakše da nađe zajednički jezik s Nikolićem ili Koštunicom, nego s LDP-om. Ta averzija je neobjašnjiva, samo ako i dalje pogrešno razumemo šta u stvari radi Tadić i kakva je njegova uloga.

[vinska musica]

Pregled štampe Press -Palma: ?Taj moleban je izgledao kao da smo mi Srbi otišli pred Hram Svetog Save da zamolimo Boga da on lično zamoli Buša i Ban Ki Muna da nam vrate Kosovo! Naravno da nemam ništa protiv crkve i molitvi, ali da nije bilo tužno, bilo bi smešno!?. -Demokratska stranka ? Sednici Glavnog odbora prisustvovalo je 288 od 383 članova.... -Grad hotel Sveti Stefan zakupili Sungapurci na 30 godina. -Bivši čistač ulica Endi Ejbrahams predstavljaće Veilu Britaniju na Eurosongu. -Jedna forumašica tvrdi da je VIP Peca redovan gost jednog beogradskog gej kluba, u kojem njen sestra radi kao konobarica. -Milutin Mrkonjić osuđen da plati novčanu kaznu od 75.000 i oduzimanje vozačke dozvole na 3 meseca zbog izazivanja saobraćajke u kojoj su dva lica teže povređena. Pravda Ludi Siniša Vučinić: ?Mlađan Dinkić je imao dogovor sa marincima da ubiju prvog Srbina koji bude ušao u zgradu ambasade SAD, kako bi demonstrirali silu?. Kurir Naslov ?Čeda nije zbrisao iz Srbije? ? ?Lider LDP Čedomir Jovanović nalazi se u zemlji, potvrdili su za Kurir njegovi najbliži saradnici, ali i izvori iz MUP Srbije...?. Danas Miloš Vasić: ?U neizmernoj gomili budalaština izgovorenih javno orošle nedelje na temu Kosova opet se istakao Velja Ilić, sam i bez ičije pomoći.... Na stranu što on dubinski i sa razumevanjem mrzi LDP, B92, Peščanik i uopšte svakoga ko je Drugačiji i kome smrdi naš rasni opanak; to je oduvek tako; na stranu to što je Velja nabusiti prostak koji hoće i da slaže, masno; ipak je on ministar u narodnjačkoj Vladi doktora Koštunice. Ovo je, međutim, pitanje psihoanalitičko?. Blic Plus Jovan Ćirilov /iz intervjua/ : ?.. Sartr nije obratio neku pažnju na mene, žene su ga više interesovale nego muškarci. Da je bio drugačije orijentisan, možda bi me i spazio, ja sam bio dosta zgodan u to vreme?... ?Ja sam svoju ličnost obeležio biseksualitetom?... ?Ja sam protiv braka homoseksualaca...?.

[omnamah]

Sociolog Ratko Božović i psiholog Borislav Kuzmanović govore za Danas o "kolektivnom ludilu" u SrbijiNespremni za suočavanje sa istinomBeograd - Nezadovoljstvo, frustriranost, ljutnja, odsustvo racionalnosti, nesposobnost da se suočimo sa istinom i da se njome služimo kao rukovodećim principom našeg delovanja, osnovni su problemi većine građana Srbije, ali i glavnih aktera srpske političke scene, ocenjuju u razgovoru za Danas sociolog Ratko Božović i socijalni psiholog Borislav Kuzmanović.Proteklih par nedelja bili smo očevici nereda na ulicama Beograda i Srbije, ali i ponašanja nekih političara koji su podgrejavali ulično nasilje i što oštriji sukob sa Zapadom. Lider G17 plus Mlađan Dinkić ocenio je tim povodom da Srbijom vlada atmosfera "kolektivnog ludila".Komentarišući izlive gneva povodom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, Ratko Božović tvrdi da se "moramo suočiti sa istinom".- Problem KIM je postao objekat manipulacije političkog života i instrument kojim pokušava da se oblikuje biračko telo, a neke političke opcije učini potentnim, što je sporno sa stanovišta moraliteta i političke trezvenosti. Smatram da su građani bitno realističniji u odnosu na kosovski problem od političkih elita koje ih predstavljaju. Političari priču oko KIM i proglašenja nezavisnosti čine virtuelnom, što je rezultat njihove frustracije zbog nemogućnosti da reše problem KIM. Ponovo se stvara privid realnosti, što je apsurdno, jer ne možemo učiniti da se nije dogodilo ono što se dogodilo - izričit je Božović, koji pita: "Zašto se DS odmah po okončanju bombardovanja 1999. nije odredila po pitanju KIM, već je pristala da nosi teret odgovornosti? Zašto se građani obmanjuju u ime oživljavanja posustalih stranaka? Građani su izbezumljeni i prevareni. Zašto demokratske snage prave rđave kompromise?".Ocenjujući trenutnu političku i društvenu situaciju, Božović smatra da "nije reč o stagnaciji, već o regresiji".Borislav Kuzmanović smatra da se građani osećaju poniženo povodom proglašenja nezavisnosti KIM, te da se i većina onih koji su glasali za Borisa Tadića tako oseća.- Da je Nikolić pobedio slika bi bila jasnija, jer bi ljudi mogli da kažu da Evropa ne voli radikale i to bi bila neka vrsta opravdanja. Ali, u situaciji kada pobeđuje demokratski kandidat, a Kosovo proglašava nezavisnost, to ljude čini nezadovoljnim. Razumem one koji u ovakvim trenucima izjavljuju da liderima EU nije važno ko je na vlasti u Srbiji - kaže Kuzmanović.Ratko Božović podseća na izvesne nelogičnosti političkih govora i parola.- Ako je logika "sve ili ništa", onda se to ne razlikuje od onoga što smo imali ranije. Rezultat takve logike je uvek "ništa". Građani se toga sećaju i to je ono što ne žele. Kosovo je postalo fiks ideja i kao svaka druga fiks ideja osuđeno je na propast. Ako je Kosovo Srbija, kako kaže parola, onda problema nema. Građani se, dakle, tretiraju kao da su maloumni, dok se s druge strane tvrdi se da je akcija policije za vreme mitinga za odbranu Kosova bila primerena, što znači da nešto s našim čulima nije u redu, jer smo svi videli nešto sasvim drugačije. Policija je postupila onako kako je neko od nje tražio i sada građani žele da saznaju ko je to bio - smatra Božović.Komentarišući izjavu Mlađana Dinkića o atmosferi "kolektivnog ludila", socijalni psiholog Borislav Kuzmanović tvrdi da je reč o "metafori koja govori o tome da je stanje nesređeno", ali da ona donekle reflektuje realnu situaciju koja je "haotična, a ljudi su zaista zbunjeni i žele neke nepomirljive stvari".- Ljudi ne znaju ni šta bi, ni kuda bi. Naravno, postoje i oni koji znaju šta žele i oni se nalaze na suprotstavljenim stranama, na primer oni koji žele Kosovo po svaku cenu ili oni koji žele Evropu po svaku cenu, ali većina je zbunjena i želela bi da se pronađe neko rešenje koje bi uključivalo i jedno i drugo. U istraživanjima vršenim pre proglašenja nezavisnosti imali smo prilično optimistično raspoloženje. Pitanje je kakvo je ono danas - ocenjuje Kuzmanović.Božović i Kuzmanović su saglasni u oceni da je Vlada izgubila autoritet i da slabe politički interesi koji su činili kohezivnu silu njene relativne stabilnosti. Prema mišljenju Kuzmanovića, ekonomski problemi prevladavaju u društvu, tako da bi jedan broj građana mogao da pomisli da se problem Kosova "naduvava", kako bi se oni bacili u zasenak. Božović tvrdi da su koalicioni partneri "kao bog i šeširdžija" i da ih trenutno vezuje isključivo potreba da budu u vlasti još jedno izvesno vreme.- Nalazimo se u poziciji kada se ponovo pravi razlika između patriota i izdajnika. Međutim, moram reći da su izdajnici u stvari oni koji čine štetu zajednici, društvu i građanima, odnosno oni koji se ponašaju nepametno - izričit je Božović. I. živanović www.danas.co.yu

[korindjar]

Ja samo da pohvalim tekstove u poslednja dva izdanja Playboya. Postaje najbolji periodikl u Srba.

[G.G.]

"Danas" je dotakao dno. Znam da su navikli ljude na kasnjenje od minimum jednog dana [i da ih niko ne kupuje zbog vesti], ali im se jos nije desavalo da najvazniju spoljnopoliticku vest dana objave ovako.

a pod brojem 2, jebesh novine koje nemaju sport na zadnjoj straninovine se citaju od pozadi!

[Zmitjkoe]

Kurir nema vest o godisnjici smrti Zorana Djindjica ali zato ima o godisnjici smrti Slobodana Milosevica.Ostali naslovi: JEB?O LUD ZBUNJENOG! (VB) UHVAĆENI U LAžI (Dinkic naravno) CRVENI KARTON ZBOG PRDEžA ZAMKA IZ BRISELA (Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju)

[ArleKino]

CRVENI KARTON ZBOG PRDEžA

Ovo su prepisali sa šabanometrije gdje je Zutoplavi ostavio post o igraču koji je, navodno, dobio crveni zbog prdeža. Kasnije se ispravio i rekao da je u pitanju bilo podrigivanje.Kurircima je to, jasno, isto.

[vinska musica]

Press, 14.martIz intervjua Bojane Lekić u jučerašnjem Pressu, gde demantuje da se, na vest o Đinđićevom ubistvu, zatvorila u kancelariju i plakala, te bila nedostupna saradnicima: ?Grozna je pozadina svega toga. Jednog dana će se sve saznati?. Kurir, 15.mart Najagilnija portpalorka Službe, D.M., u nedostatku novog materijala za pljuvanje po Čedi i Bebi, u današnjem broju vaskrsava grehe Nemanje Kolesara, od pelena do našijeh dana. Da bi nas podsetila da se od Svevidećeg Oka Sluzbe ne moze niko i ništa sakriti, opisuje detalje iz Kolesarovog stana: ?.. u kojem uživa zavaljen u sofu ?moroso?...Tu je i fotelja s masažerom italijanske marke ?poltrona frau?, koja košta oko 2.500 evra... hidromasažna kada koja vredi 1.500 evra, skupocene pločice sa srebrnim sjajem i posebnim osvetljenjem, tzv. duravit sanitarija....?. U istom broju ministar PROSVETE nas uverava da ćemo ostati vojno neutralni. Press, 15.mart Gledao Putin u moskovskom pozorištu predstavu ?Teško pametnome?, pa posle otišao u backstage i izgrdio glumca što je glavni lik odglumio kao plačljivca, smatrajuci da se radi o jakom muškarcu. Takođe je, ?u nedavnoj raspravi o podmitljivim birokratama u ruskoj državnoj upravi, predložio da se lopovi kažnjavaju kao u srednjem veku ? da im se odseku ruke!?. Pravda, 15.mart -Legija napisao novu knjigu /?Magioničar?/.-I šešelj napisao novu knjigu /?Rasturanje Haškog tribunala?/. Iz intervjua s Matijom Bećkovićem: ?Da je Kosovo Srbija, presudilo je Nebo?. ?Kraljevina je kršteno ime Srbije?. Na pitanje kako bi opisao Koštunicu: ?..Voćka čudnovata, ne slomi ga, a zube polomi?. Iz nove kolumne Mire Marković: ?Sa njim na čelu Srbija je rekla veće ?ne? 1999. godine, nego što je bilo ono ?ne? 1948....?. Iz prvog dela intervjua s Hadži Strujom: Sećanje na prvi susret sa Slobom: ?Bio je fasciniran mojom frizurom, nije mogao da veruje da nosim rep?. ?Bavio sam se politikom, ali više sam bio okrenut crkvi, čak sam bio član uredništva lista ?Pravoslavlje?. ?On je izuzetno poštovao pravoslavlje.. Kad sam boravio u njihovoj kući u Požarevcu, osećao sam pravoslavnu atmosferu. Slavili su Svetog Nikolu, pa je Mira često znala da me pita za savet oko pripremanja posne trpeze?. Milan Nikolić, ?nezavisni? politički analitičar u trendu, naročito omiljen kod prorežimskih medija, a ni oni ?naši? ne zaostaju: ?Ovog časa je DS veoma teško da uđu u koaliciju sa LDP, jer je strnaka Čedomira Jovanovića u prvom krugu predsedničkih izbora više kritikovala Tadića nego Nikolića i radikale?. ?Jesu glasači LDP doprineli pobedi Tadića, ali su u prvom krugu doprineli lošijem skoru Tadića nego što je to moglo da bude. U prvom krugu je njihov glavni cilj bio smanjenje rejtinga Tadića, što je ostavilo posledice?.

[Mocking Bird]

Za sve ljubitelje lika i dela Nataše šolak - cenjena dama u sledećem broju Blic Pulsa u rubrici "Pitajte poznate".

[foto]

Da bi nas podsetila da se od Svevidećeg Oka Sluzbe ne moze niko i ništa sakriti, opisuje detalje iz Kolesarovog stana: ?.. u kojem uživa zavaljen u sofu ?moroso?...Tu je i fotelja s masažerom italijanske marke ?poltrona frau?, koja košta oko 2.500 evra... hidromasažna kada koja vredi 1.500 evra, skupocene pločice sa srebrnim sjajem i posebnim osvetljenjem, tzv. duravit sanitarija....?.

Ma jok. Nema to veze sa Okom Sluzbe, nego se budala kurcila i slikala za neku Gloriju ili tako nesto u onoj rubrici gde poznati predstavljaju svoj stan/kucu pa je ova to iskoristila. Da budalastina bude veca ta reportaza je bila posle afere Kolesar/Janusevic. To mi je jos onda bilo neshvatljivo glupo. Cemu to?

[Аврам Гојић]

Tipično paranoično razmišljanje ljudi koji u svemu vide ruku Službe. Dizelaš Nemanja Kolesar praktično je moljakao ljude iz "Glorije" za priliku da se pokurči svojim stanom...

[Schmeling]

Za sve ljubitelje lika i dela Nataše šolak - cenjena dama u sledećem broju Blic Pulsa u rubrici "Pitajte poznate".

Imas insajdera u Blic Plusu? Ili kod Natase Solak?

[Grunf]

jbt, kako su jucerasnje novosti huskacke. u sledecim brojevima ocekujem feljton o ogrlicama od decijih usiju, slicnim zlodelima kfor soldateske, kao i o zverstvima podivljalih siptarskih hordi.

Edited March 19, 2008 by Grunf