Niska Orbita

[Indy]

Može li neko da okači sažetu liste benefita za nauku ili čovečanstvo od ovog što radi SpaceX (može i link).

 

Potpuno nevezano za Roadstera. Može i generalno, koja se to konkretna korist očekuje od letova u svemir sa ljudskom posadom (posebno nasuprot slanja robotizovanih sondi).

[MilenaS]

4 minutes ago, Indy said:

Može li neko da okači sažetu liste benefita za nauku ili čovečanstvo od ovog što radi SpaceX (može i link).

 

Potpuno nevezano za Roadstera. Može i generalno, koja se to konkretna korist očekuje od letova u svemir sa ljudskom posadom (posebno nasuprot slanja robotizovanih sondi).

benefita nema. Sve što je imao, davno je objavio preko patenata, koji su sada dostupni. Zapravo nije mogao da ih scale upuje

 

[hazard]

20 hours ago, bigvlada said:

Problem je što je to i dalje jednokratna raketa u koju je naknadno ugrađena mogućnost ponovne upotrebe prvog stepena pa kao takva nikada ne može biti efikasna kao letelica koja je od nule razvijana kao SSTO. Ukratko, slepo crevo u razvoju. 

 

Slepo crevo? Ljudi uče. I onda idu na sledeći nivo...

 

SpaceX BFR:

 

Quote

The BFR design combines several elements that, according to Musk, will make long-duration, beyond Earth orbit (BEO) spaceflights possible. They will reduce the per-ton cost of launches to low-Earth orbit (LEO) and of transportation between BEO destinations. They will also serve all use cases for the conventional LEO market. This will enable SpaceX to justify the high development cost of this next-generation launch vehicle.^[2][9][44]

The fully-reusable super-heavy-lift BFR will consist of a:^[2]

• "BFR booster": a reusable booster stage.
• a reusable, integrated second-stage-with-spaceship, which will be built in at least three versions:
  • "BFR spaceship": a large, long-duration spaceship capable of carrying passengers or cargo to interplanetary destinations, to LEO, or between destinations on Earth.
  • "BFR tanker": an Earth-orbit, cargo-only propellant tanker to support the refilling of propellants in orbit. The tanker will enable a long-duration spaceship to serve as the second stage of the launch vehicle while expending almost all of its propellant to reach LEO. After refilling in orbit, the spaceship will provide a significant amount of the energyneeded to put it onto an interplanetary trajectory.
  • "BFR satellite delivery spacecraft": will have a large cargo bay door that can open in space to facilitate the placement of large and small spacecraft into orbit.

Combining the second-stage of a launch vehicle with a long-duration spaceship will be a unique type of space mission architecture. This architecture is dependent on the successful refilling of propellants in orbit.

The BFR spaceship, the BFR tanker, and the BFR satellite delivery spacecraft will have the same outer mold line. The second-stage-spaceship will be capable of returning to the launch location. While returning, it will be able to tolerate multiple engine-out events and land successfully with just one operating engine.^[2]

The functioning of the system during BEO launches to Mars will include propellant production on the Mars surface. This is necessary for the return trip and to support cost-minimizing reuse of the spaceship. Lunar destinations will be possible without Lunar-propellant depots, so long as the spaceship is refueled in a high-elliptical orbit before the Lunar transit begins.^[2]

The major characteristics of the launch vehicle will include the following.^[2][45][3]

• Both stages will be completely reusable.
• The booster will return to the launch mount. The second-stage/spaceship will have the ability to return to the launch mount. Both will use retropropulsive landing.
• The expected landing reliability will be on a par with major airliners.
• Rendezvous and docking will be automated.
• There will be on-orbit propellant transfers from BFR tankers to BFR spaceships.
• A spaceship and its payload will be able to transit to the Moon or fly to Mars after an on-orbit propellant loading.
• Heat-shields will be reusable.
• The BFR spaceship will have a pressurized volume of 825 m³ (29,100 cu ft), with up to 40 cabins, large common areas, central storage, a galley, and a solar storm shelter for Mars missions.

 

[hazard]

3 hours ago, Indy said:

Može li neko da okači sažetu liste benefita za nauku ili čovečanstvo od ovog što radi SpaceX (može i link).

 

 

Trenutni doprinos SpaceX-a je znatno jeftiniji put u orbitu. To se svi mogu složiti da je dobro bez obzira da li neko misli da u svemir treba slati ljude ili ne. Ako je lansiranje tone tereta znatno jeftinije, to onda pomaže i slanju satelita, i slanju robotizovanih sondi, i slanju ljudi. Npr. The Planetary Society planira da sve svoje buduće misije radi preko SpaceX-a (jednu su već odradili). Kapiram da mogućnost bržeg i jeftinijeg slanja instrumentacije u orbitu raduje svakog naučnika koji se bavi nekom ,,kosmičkom" tematikom.

 

Dugoročno, Ilon Mask je opsednut kolonizacijom Marsa. SpaceX postoji zbog toga.

[Radoye]

http://www.cbc.ca/news/technology/spacex-starman-1.4524624

 

[Plavimost]

Heavy Meal corveta

 

 

 

[Hella]

jel i u filmu za volanom bouvijev leš 

[bigvlada]

22 hours ago, hazard said:

 

Tako je, treba porediti SpaceX i ULA. I onda ćemo videti da SpaceX državi (tj. NASA-i) štedi tone para, jer su višestruko jeftiniji od dosadašnjeg glavnog NASA-inog lansirnog (pod)izvođača - ULA. Pa tako onda NASA ima više para da troši na druge svoje projekte. Win-win.

ULA jeste bandistka organizacija. Imaj u vidu da se stabilnim lanserima smatraju Arijana, Proton i Sojuz. Za sve druge je osiguranje tereta mnogo skuplje usled manjka misija. SpaceX je imao pre koju godinu niske cene između ostalog i zbog toga što nisu osiguravali teret, ne znam da li su to sada počeli da rade.  

 

 

9 hours ago, hazard said:

 

Pa i nije. ,,Praktična primena" ovoga (ako se to tako može nazvati uopšte) je marketing, generisanje hajpa. I nije prvi put. Npr., nešto od pre koju nedelju:

Ball Into Orbit

 

 

A nešto se sećam nečega sličnog od ranije. Samo ne znam tačno čega  da je besmisleno, besmisleno je.

 

O da, i kolektivno su ih pljuvali zbog toga. To je bilo u orbiti, ovo će da zagađuje solarni sistem. Nadam se da su ga bar sterilizovali pre leta, ne bi valjalo da na kraju padne na Mars ili Evropu, linčovaće ga egzobiolozi. 

4 hours ago, hazard said:

 

Slepo crevo? Ljudi uče. I onda idu na sledeći nivo...

 

SpaceX BFR:

 

 

Slepo crevo. Klasična hemijska raketa na tečno gorivo na koju je nakalemljen težak sistem spasavanja. Ništa o čemu se ne razmišlja i proučava zadnjih 50 godina. 

 

Primeti da postoji druga verzija dotične nesreće jer su se ljudi previše smejali kada su videli prvu. Slika sa astronautima koji izlaze iz nje i šetkaju po Evropi (verovatno prvih par minuta, dok ih ne ukoka radijacija sa Jupitera) je tek piš živi. Ali najbolji deo je plan po kome lansira 100 ljudi u orbitu i onda oni čekaju drugu raketu koja treba da ih popuni gorivom. Svaki, ali svaki dosadašnji plan popune gorivom u orbiti šalje brod sa posadom na kraju, kada je sve spremno. 

 

SpaceX nema para da to napravi. I za to računaju na državu da im da pare. Kako je rekao administrator NASA Čarls Bolden, svaki dan im razni ludaci šalju predloge šta bi oni uradili sa njihovim budžetom. Ovo se ne razlikuje od toga, samo imaju blještaviju prezentaciju. 

 

Ako treba da gledamo nešto revolucionarno, onda su to svakako španski sistem koji omogućava promenu orbite satelita bez ikakvog goriva, korišćenjem samo soalrnih panela i okruženja kao i Skajlon aerokosmički brod koji će zahvaljujući revolucionarnom motoru moći da poleti sa aerodroma, isporuči 30 tona tereta u orbitu i vrati se nazad. 

 

BFR je u rangu sa fon Braunovim Colliers maštarijama iz 1952. godine o letu na Mars a marsovski grad za milion ljudi kako ga je on zamislio ima parnjaka u sovjetskim crtežima letećih gradova u orbiti Venere. 

Edited February 8, 2018 by bigvlada

[JozoMujica]

26 minutes ago, Hella said:

jel i u filmu za volanom bouvijev leš 

 

[Indy]

9 hours ago, hazard said:

 

Trenutni doprinos SpaceX-a je znatno jeftiniji put u orbitu. To se svi mogu složiti da je dobro bez obzira da li neko misli da u svemir treba slati ljude ili ne. Ako je lansiranje tone tereta znatno jeftinije, to onda pomaže i slanju satelita, i slanju robotizovanih sondi, i slanju ljudi. Npr. The Planetary Society planira da sve svoje buduće misije radi preko SpaceX-a (jednu su već odradili). Kapiram da mogućnost bržeg i jeftinijeg slanja instrumentacije u orbitu raduje svakog naučnika koji se bavi nekom ,,kosmičkom" tematikom.

 

Dugoročno, Ilon Mask je opsednut kolonizacijom Marsa. SpaceX postoji zbog toga.

Hvala na (dobrom) odgovoru. Postao sam jako skeptičan u vezi svemirskog programa (osim satelita i sondi striktno naučne namene). Možda i previše. Ali, kad ta svetilja demokracije nije u stanju da, već godinama, organizuje pijaću vodu (H₂O) građanima u sred Michigana, ili struju u Portoriku, onda pomislim da bi mogli baš da malo preispitaju svoje prioritete... Elonove privatne pare su, naravno, njegova stvar (međutim, nije da nema veze između crumbling infrastructure flyover USA država i činjenice da se najbogatiji sloj već odavno vrlo slabo oporezuje, ako uopšte išta i plaćaju). U sklopu onog da onda mogu da se igraju sa svojim parama (mada kod Muska ima i puno državnih, ali to je druga tema), EM se možda i igra relativno smisleno, mada je, u kontekstu, to ipak sve opsceno.

[hazard]

On 2/8/2018 at 8:18 PM, bigvlada said:

Slepo crevo. Klasična hemijska raketa na tečno gorivo na koju je nakalemljen težak sistem spasavanja. Ništa o čemu se ne razmišlja i proučava zadnjih 50 godina. 

 

Primeti da postoji druga verzija dotične nesreće jer su se ljudi previše smejali kada su videli prvu. Slika sa astronautima koji izlaze iz nje i šetkaju po Evropi (verovatno prvih par minuta, dok ih ne ukoka radijacija sa Jupitera) je tek piš živi. Ali najbolji deo je plan po kome lansira 100 ljudi u orbitu i onda oni čekaju drugu raketu koja treba da ih popuni gorivom. Svaki, ali svaki dosadašnji plan popune gorivom u orbiti šalje brod sa posadom na kraju, kada je sve spremno. 

 

SpaceX nema para da to napravi. I za to računaju na državu da im da pare. Kako je rekao administrator NASA Čarls Bolden, svaki dan im razni ludaci šalju predloge šta bi oni uradili sa njihovim budžetom. Ovo se ne razlikuje od toga, samo imaju blještaviju prezentaciju. 

 

Ako treba da gledamo nešto revolucionarno, onda su to svakako španski sistem koji omogućava promenu orbite satelita bez ikakvog goriva, korišćenjem samo soalrnih panela i okruženja kao i Skajlon aerokosmički brod koji će zahvaljujući revolucionarnom motoru moći da poleti sa aerodroma, isporuči 30 tona tereta u orbitu i vrati se nazad. 

 

BFR je u rangu sa fon Braunovim Colliers maštarijama iz 1952. godine o letu na Mars a marsovski grad za milion ljudi kako ga je on zamislio ima parnjaka u sovjetskim crtežima letećih gradova u orbiti Venere. 

 

bold 1: Pomeraš stative, prvo je bilo da to klasična raketa u koju je naknadno ubačena mogućnost ponovnog korišćenja nekih delova a ne letelica dizajnirana od samog početka sa višekratnu upotrebu (s čim se ne bih složio, jer je SpaceX od početka razvijao svoje rakete s ciljem da one - barem delom - budu ponovo upotrebljive), sada je problem što je to ,,klasična hemijska raketa" a neki egzotičan sistem. I šta ima veze što se o nečemu razmišlja i proučava poslednjih 50 godina? Jedno je razmišljati i proučavati, a sasvim drugo je sprovesti u delo.

 

bold 2: Naravno da se razlikuje od toga, i to itekako, SpaceX lansira satelite za NASA-u i američku vojsku, i ozbiljne privatne firme, i iznajmljuje deo NASA kosmodroma. Da li bi NASA poverila svoje satelite i svoj kosmodrom nekom ludaku koji šalje retardirane predloge? SpaceX ide korak po korak. Već su uradili mnogo toga, i njihovo delovanje je apsolutno pozitivno po kosmičku/lansersku industriju i po nauku u globalu, to se ne može opovrgnuti. Da li će uspeti sa svojom konačnom vizijom s Marsom ostaje da se vidi, ali to je dugoročan projekat, niko nije rekao da će to moći sutra. Mislim, zar ne misliš da je 1961. zvučalo ,,ludački" da se čovek pošalje na Mesec?

 

Ti kao da si pomalo kivan što ti neki koncepti koje si čitao (ili i dalje čitaš) u raznoraznim časopisima kao klinac nisu ostvareni. Veruj mi, kivan sam i ja, ja bih mnogo više voleo da se nije stalo sa ulaganjem u svemirski program početkom 70ih. No za to nije kriv ni Ilon Mask ni SpaceX. A kladio bi se da je SpaceX pun zaluđenika (počevši od Maska samog) koji su sve te iste časopise pročitali, i za sve to koncepte isto znaju, a pritom znaju o kosmonautici i aeronautici više nego i ti i ja i ceo PPP zajedno. Logično je da Mask nije odlučio da sprčka nekoliko milijardi svojih para na nešto potpuno revolucionarno što možda uopšte nije izvodljivo, nego na poboljšanje postojeće i dokazane tehnologije (hemijske rakete).

[bigvlada]

4 hours ago, hazard said:

 

bold 1: Pomeraš stative, prvo je bilo da to klasična raketa u koju je naknadno ubačena mogućnost ponovnog korišćenja nekih delova a ne letelica dizajnirana od samog početka sa višekratnu upotrebu (s čim se ne bih složio, jer je SpaceX od početka razvijao svoje rakete s ciljem da one - barem delom - budu ponovo upotrebljive), sada je problem što je to ,,klasična hemijska raketa" a neki egzotičan sistem. I šta ima veze što se o nečemu razmišlja i proučava poslednjih 50 godina? Jedno je razmišljati i proučavati, a sasvim drugo je sprovesti u delo.

 

bold 2: Naravno da se razlikuje od toga, i to itekako, SpaceX lansira satelite za NASA-u i američku vojsku, i ozbiljne privatne firme, i iznajmljuje deo NASA kosmodroma. Da li bi NASA poverila svoje satelite i svoj kosmodrom nekom ludaku koji šalje retardirane predloge? SpaceX ide korak po korak. Već su uradili mnogo toga, i njihovo delovanje je apsolutno pozitivno po kosmičku/lansersku industriju i po nauku u globalu, to se ne može opovrgnuti. Da li će uspeti sa svojom konačnom vizijom s Marsom ostaje da se vidi, ali to je dugoročan projekat, niko nije rekao da će to moći sutra. Mislim, zar ne misliš da je 1961. zvučalo ,,ludački" da se čovek pošalje na Mesec?

 

Ti kao da si pomalo kivan što ti neki koncepti koje si čitao (ili i dalje čitaš) u raznoraznim časopisima kao klinac nisu ostvareni. Veruj mi, kivan sam i ja, ja bih mnogo više voleo da se nije stalo sa ulaganjem u svemirski program početkom 70ih. No za to nije kriv ni Ilon Mask ni SpaceX. A kladio bi se da je SpaceX pun zaluđenika (počevši od Maska samog) koji su sve te iste časopise pročitali, i za sve to koncepte isto znaju, a pritom znaju o kosmonautici i aeronautici više nego i ti i ja i ceo PPP zajedno. Logično je da Mask nije odlučio da sprčka nekoliko milijardi svojih para na nešto potpuno revolucionarno što možda uopšte nije izvodljivo, nego na poboljšanje postojeće i dokazane tehnologije (hemijske rakete).

Ne pomeram ja ništa. Falcon 9 nije dizajniran kao raketa čiji se delovi mogu spašavati i ponovo upotrebljavati. Ta ideja je došla par godina nakon početka razvoja. Uporedi to sa Novim Šepardom koji jeste dizajniran od nule kao višekratna raketa. Kada sam rekao klasična raketa na hemijsko gorivo, upravo sam to i mislio. Kada govorim o nečemu potpuno novom mislim na motore tipa Reaction Engines Scimitar, motor koji može da koristi kiseonik iz atmosfere pa mu ne treba ogroman rezervoar tečnog kiseonika unutar letelice. 

 

Pa, da država nije spucala milijarde na tehnologije tipa modula stanica na naduvavanje, Bigelow ne bi imao šta da otkupi i komercijalizuje. Basic research košta vremena, novca, instalacija i stručnjaka, stvari koje privatne kompanije uzimaju zdravo za gotovo. 

 

Ne razlikuje se uopšte. Naveo sam primere koje su koristili u svojim marketinškim materijalima a koje je struka sa pravom sahranila. Ako je po njima, ove godine šalju dva čoveka na put oko Meseca u raketi koja nije sertifikovana za ljudsku upotrebu niti će to biti ove godine. Jel' treba da se dogodi novi Apolo 1 da bi i privatna industrija shvatila da ne mogu da se preskaču stepenice u razvoju? 

 

Nisam ja uopšte kivan, njihove pare. Činjenica da su odlučili da ih utucaju u Vijetnam/F35 umesto u nešto drugo je samo njihov problem. To što čovek glumi Stiva Džobsa kosmičke industrije ne znači da je on u pravu a da svi ostali greše. Takvo loženje je moglo da prođe 1952. godine sa fon Braunom i Kolijersom ali danas znamo mnogo više. 

[Hella]

t -2 satelit samo što nije a vi zazjavate po kulovgradskim tzv izborima

 

 

[Skyhighatrist]

Nije baš za LEO, jer nije dobacio ni 100km, but anyways - Branson piše unucima

 

 

250 iljada po glavi. Da ih imam, dao bi mu

 

[namenski]

Obavezne Irvin krznene jakne, stajling po propisu, parovi koji se njezno grle, zalasci sunca...

K'o reklama za deterdzent 

 

1 mamipara i nista vise od toga, mozda doduse ispadne neko romanticno vencanje ili barem прошевина, onako bas romanticno^тм...

 

Nema tu ni duha, ni vizije, nema ni dampfa, a koliko juce cini mi se bila godisnjica:

 

 

Čuvaj ti te pare