namenski Posted April 18, 2016 Share Posted April 18, 2016 (edited) Nevazno, a ipak: covek se jos uvek broji u najmladje kosmonaute ikad, nekih 25 godina i to posle pilotskog staza. Kad je leteo u kosmos, bio je clan partije, nemam tacne podatke o datumu prijema, a sto se komunisticnosti tice - to je trebalo zasluziti. Prvo kandidat za clana, pa kandidatski staz... Mislim da Vlada gresi sto uopste naglasava tu cinjenicu i boji je danasnjim bojama: voleo bih da vidim lika koji bi u ono doba nazvao Titova - komunjarom :D. Amerikanci su za vakta Titova jos uvek brojali samo Separdov skok, Titov se vec naveliko sirio po svemiru sto se trajanja leta tice, da bi prvi slobodni covek gore - Glenn - bio tek treci u jednom svetu u kome se tesko bilo kladiti koja ce strana da pobedi. Edit: clan КПСС od 1961... Edited April 18, 2016 by namenski Quote Link to comment
bigvlada Posted April 19, 2016 Author Share Posted April 19, 2016 Prilikom konačne odluke o broju jedan Titovu su kao minusi knjiženi to što nije član partije i što potiče iz porodice inteletualaca (u pojedinim izvorima se koristio izraz buržoaska familija) dok je Gagarin bio član partije i iz seljačke porodice. Da su se autori infografike potrudili da pročitaju bar jednu knjigu o temi pre paljenja powerpoint-a ovakav kiks im se ne bi prokrao. Quote Link to comment
namenski Posted April 19, 2016 Share Posted April 19, 2016 (edited) Opasno je to sto radis, obaska sto u CCCP nije bilo burzoaskih familija :D, obaska sto 60-ih ta vrsta kvalifikacija vise nije bila u modi - sto se Titova tice, Sibirac, otac seoski ucitelj, ucesnik rata. Nema sumnje da se u jednoj hiper ideologizovanoj drzavi ne samo iz propagandnih razloga vodilo racuna o tome ko ce u kosmos, ali bice da si se primio na zapadne izvore ciji autori - cak i kad su dobronamerni - jednostavno nisu sposobni da neke stvari vezane za CCCP uopste razumeju. Pazi ovako :): Titov je, pomenuh da je do dana danasnjeg najmladji kosmonaut/astronaut, par godina do izbora u kosmonaute bio vojni pilot i to na poprilicno elitnom aerodromu, negde kod Lenjingrada, mislim da se radilo o Su-7, nebitno. Nema sanse da je tamo i uopste u ratno vazduhoplovstvo dosao kao neproveren kadar, nema sanse da nije bio komsomolac, nema sanse da nije bio kandidat za clana Partije i - u Partiju je primljen 1961, kako i dolikuje mladom i perspektivnom oficiru, dakle iste one godine kad je pocelo da se leti gore. Problem je sto se na Zapadu ulazak u Partiju gleda kao prisila, a uporno se prenebregava cinjenica da je velika, ogromna vecina ljudi to dozivljavala kao pocast: Titov, koji je dogurao do cina generala i sefa priprema kosmonauta, sigurno je bio na liniji, a jos sigurnije je to dokazivao tokom cele karijere. Drugacije to jednostavno nije islo: raspisao sam se ovoliko zato sto se partijasenje kosmonauta uklapa u moderne i ne samo moderne pokusaje nekih revizija, a kako je pocelo na slemovima sovjetskih kosmonauta ce uskoro da se umesto natpisa CCCP, pojavi pravoslavni krst casni. Nece moci: CCCP i komunizam su nerazdvojan deo covekovog puta u kosmos, dzaba svi pokusaji da se provuce 'prvi slobodan covek u svemiru', dzaba i dan-danas neka FIA sitna slova u kojima se kao zmijica provlaci konstatacija da Gagarinov let ipak nije bio pravi prvi jer nije bilo regularnogtm sletanja/povratka kapsle na Zemlju, nego je Gagarin morao da iskace padobranom.... A kontekst je, kao sto rekoh, bio veoma bitan, gle samo: Sputnjik 1, 4. oktobar 1957, tezina preko 80 kg, prvi Zemljin vestacki satelit; danas nema nacina da se predstavi senzacija koju je Sputnjik 1 predstavljao, a tesko da bih mogao da se prisetim dogadjaja danas u 21. veku koji bi mogao da posluzi kao barem priblizna, bleda paralela. Sputnjik 2, ide samo mesec dana kasnije, novembar 1957, prvo zivo bice u kosmosu, pas Lajka i milioni dece sirom sveta koja tuguju zato sto Lajka nece nikad da se vrati; nesto drugo je vaznije - tezina oko 500 kg.. Decembra 1957. (namerno pisem datume, obratiti paznju), iznudjen potez, Vanguard Test Vehicle 3, omanuo, nije poleteo, americki pokusaj da se koliko-toliko suzbije buka oko 2 Sputnjika. Tezina kilo i po, 1,500 grama, mogu danas da seru koliko hoce da je to bila proba, da sa Sputnjicima nema nikakve veze, da je koincidencija, da su oni samo hteli da nesto probaju... Januar 1958, Explorer 1, Amerika je konacno uspela da se podigne gore, tezina nepunih 14 kila... 15. maj 1958. Sputnjik 3, tezina skoro 1,500 kila, tona i po... Jos uvek se svi foliraju oko Madjunarodne geofizicke godine, jos uvek su svima usta puna nauke i samo nauke, ali - trka je pocela i to groznicavo i u trci vode Sovjeti i to samo tako. Op, januar 1959, Luna 1, prva heliocentricna orbita, prvi pravi kosmicki brod u istoriji covecanstva, prvi prolaz pored Meseca... Pa jos jednom op, septembar 1959. Luna 2, prva covekovom rukom napravljena naprava koja je zavrsila ne kom drugom svemirskom telu, radi se o Mesecu, pa oktobra 1959. godine Luna 3 i covecanstvo dobija prve fotografije takozvane nevidljive strane Meseca... Amerika tu 1959. godinu zavrsava sa zamalo uspelim Pioneer 1, danas ga zovu prvi svemirski brod koji je lansirala NASA, ima ga doduse citavih skoro 40 kila, zamalo da uspe da se dokopa orbite... U periodu 58-59, uspeli su jos 2 puta: Vanguard 1 i Explorer 3, prvi kilo i po, ali se ne zaboravlja da napomene da je prvi solar powered, drugi skoro 15 kila... Svi se vole i ljube, ali: april 1961, Gagarin, orbita, sve kako treba, maj Amerika brze-bolje Separd, brod se zove Freedom, kako bi drugacije, nista orbita, daj sta das, svet gleda, Gagarin se vec sepuri okolo, samo sto Freedom nece u orbitu, ne moze jos uvek, poskocice, bas kao i Liberty Bell sa Grisomom, opet samo skok, iskakanje na vise, juli 1961, pateticni pokusaji da se zaglusi svetska buka i sovjetska propaganda oko Gagarina, prvog coveka u svemiru... Nema od toga nista, avgust 1961. clan KPSS, German Titov, polako i natenane, ceo dan gore, stigao je cak i da odspava partiju.... Februara 1962, Amerikancima je uspelo: Glenn, 3 orbite, ne moze da se zivi od talambasanja sve do avgusta iste godine kad gore odose Sovjeta komada 2, u 2 broda, da lete zajedno, nekih oko 6 km jedan od drugog, Nikolajev i Popovic, inace sekretar partijske organizacije odreda kosmonauta :D ... 62. i 63. Sira i Kuper, Kuper ce biti prvi Amerikanac koga je bilo moguce videti na TV, Sovjeti se ne racunaju, nije vazno sto tokom tog zlopacenja gore ide Bikovski i to citavih 5 dana, ide i Terjeskova, prva zena, em rodna ravnopravnost sto bi se danas reklo, em je propagandnaj poruka nedvosmislena, otprilike 'jebiga, mi vec i zene saljemo gore, a vi se jos trtite...' Novembra 1963. Sovjeti ce svetu da prikazu i glavnog i odgovornog za svoj svemirski program, svog fon Brauna: zove se Sergej Koroljev, a povod je 1 svadba. Srecan par su Terjeskova i Nikolajev koji prve bracne noci imaju vise sati provedenih u svemiru nego svi Amerikanci do tada uzeti zajedno. Ali - oktobar 1964, nema vise Vostoka, sad su Voshodi i u prvom sede cak 3 komunista: Komarov, Feoktistov, Jegorov, i to sede bez skafandera, da bi se sve zavrsilo - mislim na uvodnu pricu - sa sledecom dvojicom komunista u 1 brodu, Leonovom i Beljajevim, s tim sto ce ovaj prvi da proseta van broda... I tako, poreklo iz burzoaske familije - sto je u sovjetska vremena bilo zajebano nekom nakaciti i sto je bilo rezervisano za clanove Saveza pisaca i to kao opravdanje za eventualna skretanja sa linije, a ne za kosmonaute - u slucaju Titova nema ama bas nikakav znacaj osim u glavama onih koji danas pokusavaju rekoh ti sta vec. Uostalom, ako cemo mak na konac, Titov nije bio pravi drugi: zaboravio si Neljubova, a prica o sovjetskom kosmickom programu, trijumfima i tragedijama, a pre svega ljudima, zasluzuje mnogo, mnogo vise od pokusaja da se u Partiju ispise ili upise, a sve zarad novokomponovane politicke podobnosti i pokusaja da se istorija malo-pomalo ispise drugacije. I tako, cas ga ima, cas ga nema Lik iza Gagarina koji se upravo sprema gore je Neljubov, Titov stoji sa strane. Isti ovaj Neljubov kog cas vidis: Cas ne vidis: I tako, zezanje na stranu, mozda je u onoj gore prezentaciji, tabeli, posteru, sta li je vec, trebalo vise obratiti paznju na zahtev da visina buducih kosmonauta ne sme biti veca od 160 cm (Gagarin je bio visok 157), ili na cinjenicu da su prvi Sovjeti leteli u kosmos sa nepunih 500 sati letenja sve ukupno, dok je medju prvim Amerikancima bilo i pilota sa preko 5,000 sati i poprilicnim borbenim iskustvom... Edited April 19, 2016 by namenski Quote Link to comment
bigvlada Posted April 20, 2016 Author Share Posted April 20, 2016 Opasno je to sto radis, obaska sto u CCCP nije bilo burzoaskih familija :D, obaska sto 60-ih ta vrsta kvalifikacija vise nije bila u modi - sto se Titova tice, Sibirac, otac seoski ucitelj, ucesnik rata. Nema sumnje da se u jednoj hiper ideologizovanoj drzavi ne samo iz propagandnih razloga vodilo racuna o tome ko ce u kosmos, ali bice da si se primio na zapadne izvore ciji autori - cak i kad su dobronamerni - jednostavno nisu sposobni da neke stvari vezane za CCCP uopste razumeju. Pazi ovako :): Titov je, pomenuh da je do dana danasnjeg najmladji kosmonaut/astronaut, par godina do izbora u kosmonaute bio vojni pilot i to na poprilicno elitnom aerodromu, negde kod Lenjingrada, mislim da se radilo o Su-7, nebitno. Nema sanse da je tamo i uopste u ratno vazduhoplovstvo dosao kao neproveren kadar, nema sanse da nije bio komsomolac, nema sanse da nije bio kandidat za clana Partije i - u Partiju je primljen 1961, kako i dolikuje mladom i perspektivnom oficiru, dakle iste one godine kad je pocelo da se leti gore. Problem je sto se na Zapadu ulazak u Partiju gleda kao prisila, a uporno se prenebregava cinjenica da je velika, ogromna vecina ljudi to dozivljavala kao pocast: Titov, koji je dogurao do cina generala i sefa priprema kosmonauta, sigurno je bio na liniji, a jos sigurnije je to dokazivao tokom cele karijere. Drugacije to jednostavno nije islo: raspisao sam se ovoliko zato sto se partijasenje kosmonauta uklapa u moderne i ne samo moderne pokusaje nekih revizija, a kako je pocelo na slemovima sovjetskih kosmonauta ce uskoro da se umesto natpisa CCCP, pojavi pravoslavni krst casni. Nece moci: CCCP i komunizam su nerazdvojan deo covekovog puta u kosmos, dzaba svi pokusaji da se provuce 'prvi slobodan covek u svemiru', dzaba i dan-danas neka FIA sitna slova u kojima se kao zmijica provlaci konstatacija da Gagarinov let ipak nije bio pravi prvi jer nije bilo regularnogtm sletanja/povratka kapsle na Zemlju, nego je Gagarin morao da iskace padobranom.... A kontekst je, kao sto rekoh, bio veoma bitan, gle samo: Sputnjik 1, 4. oktobar 1957, tezina preko 80 kg, prvi Zemljin vestacki satelit; danas nema nacina da se predstavi senzacija koju je Sputnjik 1 predstavljao, a tesko da bih mogao da se prisetim dogadjaja danas u 21. veku koji bi mogao da posluzi kao barem priblizna, bleda paralela. Sputnjik 2, ide samo mesec dana kasnije, novembar 1957, prvo zivo bice u kosmosu, pas Lajka i milioni dece sirom sveta koja tuguju zato sto Lajka nece nikad da se vrati; nesto drugo je vaznije - tezina oko 500 kg.. Decembra 1957. (namerno pisem datume, obratiti paznju), iznudjen potez, Vanguard Test Vehicle 3, omanuo, nije poleteo, americki pokusaj da se koliko-toliko suzbije buka oko 2 Sputnjika. Tezina kilo i po, 1,500 grama, mogu danas da seru koliko hoce da je to bila proba, da sa Sputnjicima nema nikakve veze, da je koincidencija, da su oni samo hteli da nesto probaju... Januar 1958, Explorer 1, Amerika je konacno uspela da se podigne gore, tezina nepunih 14 kila... 15. maj 1958. Sputnjik 3, tezina skoro 1,500 kila, tona i po... Jos uvek se svi foliraju oko Madjunarodne geofizicke godine, jos uvek su svima usta puna nauke i samo nauke, ali - trka je pocela i to groznicavo i u trci vode Sovjeti i to samo tako. Op, januar 1959, Luna 1, prva heliocentricna orbita, prvi pravi kosmicki brod u istoriji covecanstva, prvi prolaz pored Meseca... Pa jos jednom op, septembar 1959. Luna 2, prva covekovom rukom napravljena naprava koja je zavrsila ne kom drugom svemirskom telu, radi se o Mesecu, pa oktobra 1959. godine Luna 3 i covecanstvo dobija prve fotografije takozvane nevidljive strane Meseca... Amerika tu 1959. godinu zavrsava sa zamalo uspelim Pioneer 1, danas ga zovu prvi svemirski brod koji je lansirala NASA, ima ga doduse citavih skoro 40 kila, zamalo da uspe da se dokopa orbite... U periodu 58-59, uspeli su jos 2 puta: Vanguard 1 i Explorer 3, prvi kilo i po, ali se ne zaboravlja da napomene da je prvi solar powered, drugi skoro 15 kila... Svi se vole i ljube, ali: april 1961, Gagarin, orbita, sve kako treba, maj Amerika brze-bolje Separd, brod se zove Freedom, kako bi drugacije, nista orbita, daj sta das, svet gleda, Gagarin se vec sepuri okolo, samo sto Freedom nece u orbitu, ne moze jos uvek, poskocice, bas kao i Liberty Bell sa Grisomom, opet samo skok, iskakanje na vise, juli 1961, pateticni pokusaji da se zaglusi svetska buka i sovjetska propaganda oko Gagarina, prvog coveka u svemiru... Nema od toga nista, avgust 1961. clan KPSS, German Titov, polako i natenane, ceo dan gore, stigao je cak i da odspava partiju.... Februara 1962, Amerikancima je uspelo: Glenn, 3 orbite, ne moze da se zivi od talambasanja sve do avgusta iste godine kad gore odose Sovjeta komada 2, u 2 broda, da lete zajedno, nekih oko 6 km jedan od drugog, Nikolajev i Popovic, inace sekretar partijske organizacije odreda kosmonauta :D ... 62. i 63. Sira i Kuper, Kuper ce biti prvi Amerikanac koga je bilo moguce videti na TV, Sovjeti se ne racunaju, nije vazno sto tokom tog zlopacenja gore ide Bikovski i to citavih 5 dana, ide i Terjeskova, prva zena, em rodna ravnopravnost sto bi se danas reklo, em je propagandnaj poruka nedvosmislena, otprilike 'jebiga, mi vec i zene saljemo gore, a vi se jos trtite...' Novembra 1963. Sovjeti ce svetu da prikazu i glavnog i odgovornog za svoj svemirski program, svog fon Brauna: zove se Sergej Koroljev, a povod je 1 svadba. Srecan par su Terjeskova i Nikolajev koji prve bracne noci imaju vise sati provedenih u svemiru nego svi Amerikanci do tada uzeti zajedno. Ali - oktobar 1964, nema vise Vostoka, sad su Voshodi i u prvom sede cak 3 komunista: Komarov, Feoktistov, Jegorov, i to sede bez skafandera, da bi se sve zavrsilo - mislim na uvodnu pricu - sa sledecom dvojicom komunista u 1 brodu, Leonovom i Beljajevim, s tim sto ce ovaj prvi da proseta van broda... I tako, poreklo iz burzoaske familije - sto je u sovjetska vremena bilo zajebano nekom nakaciti i sto je bilo rezervisano za clanove Saveza pisaca i to kao opravdanje za eventualna skretanja sa linije, a ne za kosmonaute - u slucaju Titova nema ama bas nikakav znacaj osim u glavama onih koji danas pokusavaju rekoh ti sta vec. Uostalom, ako cemo mak na konac, Titov nije bio pravi drugi: zaboravio si Neljubova, a prica o sovjetskom kosmickom programu, trijumfima i tragedijama, a pre svega ljudima, zasluzuje mnogo, mnogo vise od pokusaja da se u Partiju ispise ili upise, a sve zarad novokomponovane politicke podobnosti i pokusaja da se istorija malo-pomalo ispise drugacije. I tako, cas ga ima, cas ga nema Lik iza Gagarina koji se upravo sprema gore je Neljubov, Titov stoji sa strane. Isti ovaj Neljubov kog cas vidis: Cas ne vidis: I tako, zezanje na stranu, mozda je u onoj gore prezentaciji, tabeli, posteru, sta li je vec, trebalo vise obratiti paznju na zahtev da visina buducih kosmonauta ne sme biti veca od 160 cm (Gagarin je bio visok 157), ili na cinjenicu da su prvi Sovjeti leteli u kosmos sa nepunih 500 sati letenja sve ukupno, dok je medju prvim Amerikancima bilo i pilota sa preko 5,000 sati i poprilicnim borbenim iskustvom... Hajdemo redom. Itekako je bilo buržoaskih familija i ne nisu samo pisci čašćavani tom titulom. U horor priči koja se zove Trofim Denisovič Lisenko i istorijat sovjetske genetike i te kako je bilo pokušaja da se kompletan naučni kadar podeli na sovjetske i buržoaske naučnike. Čitao sam i ruske i zapadne izvore pisane u doba prvog čovekovog leta u kosmos kao i ove današnje i ni u jednom se ne pominje da je Titov bio član KP SSSR-a u aprilu 1961.godine. To nema veze sa njegovom lojalnošću, stručnošću niti iskustvom. Što se tiče prvog satelita, ABMA projekat Orbiter je verovatno mogao da pošalje satelit u jesen 1955. godine a svakako u jesen 1956. godine. Njima su zabranili da to urade. Zabrana je išla do te mere da je na lansiranjima bio oficir čija je svrha bila da se uveri da je poslednji stepen rakete samo mrtav teret, da se ne bi slučajno desilo da vojska lansira prvi satelit umesto mornaričkog Vanguard-a. Američki ponos je bio suviše velik da bi dozvolili da im nacisti lansiraju prvi satelit. Takva iskrivljena logika je dovela do toga da su em izgubili mogućnost da prvi lansiraju satelit em su na kraju morali da dozvole nacistima da im lansiraju prvi satelit. Što se tiče trke, mislim da sam postavio članak iz 1955. ili 1956. godine gde se po prvi put pominje trka i to u pozitivnom svetlu jer će "prijateljsko nadmetanje" dovesti do bržeg razvoja astronautike. Voskhod 1 je bio najveća svinjarija koju je iznedrio sovjetski kosmički program. Pokrenut je isključivo u propagandne svrhe, tri čoveka su ugurali u Vostok i to bez skafandera i odela za koje jednostavno nije bilo mesta. Tu su mogli samo da sede i vrte palčevima par dana jer teško da je mogla da se ugura i dodatna naučna aparatura za izvođenje eksperimenata. Sa tom uvrnutom logikom su nastavili sve do Sojuza 11 kada su im se tri člana posade ugušila usled kvara jednog običnog ventila. Valentina Terješkova nije bila najbolji kandidat ali je bila najfotogeničnija a ona kasnija nikitina priča o prvim kosmičkim bebama je u najmanju ruku degutantna. Jebala ih propaganda. Dok su se sovjeti bavili kosmičkim bebama i tukli oko toga ko će da bude broj 1, projekat Gemini je na mnogo zdravijim osnovama počeo da donosi plodove. Uspešno prvo spajanje dve letelice na orbiti, uvežbavanje pristajanja za Apolo program su se isplatili par godina kasnije. Neljubov nikada nije bio broj dva. Preko 90% onih koji odlučuju su se lomili između Gagarina i Titova. Quote Link to comment
namenski Posted April 20, 2016 Share Posted April 20, 2016 (edited) Hajdemo redom. 'ajdemo Itekako je bilo buržoaskih familija i ne nisu samo pisci čašćavani tom titulom. U horor priči koja se zove Trofim Denisovič Lisenko i istorijat sovjetske genetike i te kako je bilo pokušaja da se kompletan naučni kadar podeli na sovjetske i buržoaske naučnike. Vlado, Vlado, ne kapiras: u jednom hiper ideologizovanom i hiper birokratizovanom drustvu kakvo je bilo sovjetsko, pridev burzujski nikako nije znacio pripadnost klasi, sloju: zvanicno, drustvo se sastojalo iz radnika, seljaka i postene inteligencije, sa Partijom kao vodecom i sveusmeravajucom snagom, avangardom. U podeli u kojoj pricas radilo se o etiketiranju, za stepen blazem od optuzbe za spijunazu, sabotazu, antisovjetsku delatnost... U savrsenoj koreografiji sovjetskog drustvenog zivota, u kojoj se tacno znalo sta znaci kad je nesto objavljeno u Pravdi, na kom mestu, u koliko redova, stubaca - da pomenem samo jedan primer - okaciti nekom pridev 'burzujski' znacilo je optuziti ga za podloznost odredjenim uticajima: sistem je dalje radio svoje, a optuzeni su imali da se peru kako znaju i umeju, uglavnom bezuspesno jer se po pravilu radilo o orkestriranim kampanjama, generisanim u vrhovima vlasti, cesto i sa najviseg mesta, uz sve pratece zloupotrebe na nizim nivoima. Kakva crna podela na sovjetske i burzoaske naucnike: svi su bili sovjetski dok se drugacije ne naredi i dok ne krene cistka, sa sve anketnim listovima i ostalim pratecim ideoloskim i birokratskim artefaktima. Niti je Lisenko jedini primer, niti je najznacajniji, samo je najvise eksploatisan na Zapadu: okamenjena ideologija nije priznavala, pored genetike, psihoanalizu, kibernetiku, inace cinjenica kojoj CCCP ima da u prilicnoj meri zahvali za znacajno zaostajanje na tom polju... BTW, cesto se previdja jedna druga, pomalo olaksavajuca okolnost: u gigantskoj modernizaciji posle Revolucije, i naporu da se dostigne i prestigne kapitalizam, nastalo je skoro pa idealno polje za delovanje svih mogucih diletanata koji su obecavali partijskim birokratima toliko potrebne brze rezultate. Istorija napora sovjetske naucne i tehnoloske zajednice tih godina je - izmedju ostalog - istorija borbe protiv amaterizma i diletantizma podobnih, istorija u kojoj je stradalo mnogo, mnogo umnih glava koje naprosto nisu mogle niti umele da se nose sa beskrupuloznim karijeristima i diletantima svake sorte i steta je sto ta prica, sa svim pratecim tragedijama, usponima i padovima, verovatno nikad nece biti ispricana. A jos je veci, sa takozvane ljudske strane narocito, uspeh pojedinaca koji su i u tim uslovima uspeli da se izbore i postignu uspehe o kojima govorimo ovde; problem je sto ce pogresiti svako ko te i takve pojedince stavi nasuprot sistemu jer su oni bili njegov deo dusom i telom. Čitao sam i ruske i zapadne izvore pisane u doba prvog čovekovog leta u kosmos kao i ove današnje i ni u jednom se ne pominje da je Titov bio član KP SSSR-a u aprilu 1961.godine. To nema veze sa njegovom lojalnošću, stručnošću niti iskustvom. Izvini, a zasto bi se pominjalo? Zar se u tadasnjem svetu nije podrazumevalo da je 1 sovjetski kosmonaut uzoran clan Komsomola ili KPSS? Da je Titov, primera radi, bio idealan kandidat po svim drugim kriterijumima, zar mislis da bi tamogdetreba bio problem da ocas posla postane i drug clan? Što se tiče prvog satelita, ABMA projekat Orbiter je verovatno mogao da pošalje satelit u jesen 1955. godine a svakako u jesen 1956. godine. Njima su zabranili da to urade. Zabrana je išla do te mere da je na lansiranjima bio oficir čija je svrha bila da se uveri da je poslednji stepen rakete samo mrtav teret, da se ne bi slučajno desilo da vojska lansira prvi satelit umesto mornaričkog Vanguard-a. Američki ponos je bio suviše velik da bi dozvolili da im nacisti lansiraju prvi satelit. Takva iskrivljena logika je dovela do toga da su em izgubili mogućnost da prvi lansiraju satelit em su na kraju morali da dozvole nacistima da im lansiraju prvi satelit. Ti zaista, ali zaista verujes u ovo boldovano? Da ti kazem nesto: oktobra 1957, posle Sputnjika, Amerikanci bi - da su samo mogli, a nisu - sami, svojerucno, nosili satelit gore. Posto poto i po svaku cenu. Nisam dzabe nabacao one brojke, tezine narocito, gore, uzmi pa ih uporedi: 1,500 kilograma prema 1,500 grama, mislim na tezinu Sovjeta prema tezini Amerikanca. To su brojke koje bez greske pokazuju stepen i mogucnosti razvoja raketne tehnike jednih i drugih, svi i svaciji nacisti na stranu. O samim raketama nosacima necu i njihovim mogucnostima necu, mada su one ovde poprilicno vazne za pricu: rakete nosaci i jednih i drugih bile su nusproizvod zna se vec kojih i kakvih raketa i programa. Ponos , daj bre ne zajebavaj. Cinjenica je, da mi zajebemo partijsku organizaciju kosmonauta: CCCP je 50-ih nadigrao, tehnoloski nadmasio Ameriku, ostavio je daleko za sobom. Samo 12 godina posle razornog rata, primoran na trku u naoruzanju sa jednom zemljom na ciju teritoriju tokom tog rata nije pala ni jedna jedina bomba. I - to je istorija. Isto onoliko koliko i cinjenica da su tu istoriju stvarali - komunisti, pocev od samih neposrednih izvrsilaca, preko Koroljeva kao najpoznatijeg, pa sve do genseka KPSS... Što se tiče trke, mislim da sam postavio članak iz 1955. ili 1956. godine gde se po prvi put pominje trka i to u pozitivnom svetlu jer će "prijateljsko nadmetanje" dovesti do bržeg razvoja astronautike. Bilo je, nije da nije, i takvih tonova, samo su se ekstremno brzo izgubili u Hladnom ratu: niko nije imao iluzija sta znace sovjetski sateliti iznad Planete, niti u kom pravcu ce stvari da se razvijaju. U svakom slucaju, niko bitan ih nije ozbiljno shvatao. Voskhod 1 je bio najveća svinjarija koju je iznedrio sovjetski kosmički program. Pokrenut je isključivo u propagandne svrhe, tri čoveka su ugurali u Vostok i to bez skafandera i odela za koje jednostavno nije bilo mesta. Tu su mogli samo da sede i vrte palčevima par dana jer teško da je mogla da se ugura i dodatna naučna aparatura za izvođenje eksperimenata. Sa tom uvrnutom logikom su nastavili sve do Sojuza 11 kada su im se tri člana posade ugušila usled kvara jednog običnog ventila. Valentina Terješkova nije bila najbolji kandidat ali je bila najfotogeničnija a ona kasnija nikitina priča o prvim kosmičkim bebama je u najmanju ruku degutantna. Jebala ih propaganda. Dok su se sovjeti bavili kosmičkim bebama i tukli oko toga ko će da bude broj 1, projekat Gemini je na mnogo zdravijim osnovama počeo da donosi plodove. Uspešno prvo spajanje dve letelice na orbiti, uvežbavanje pristajanja za Apolo program su se isplatili par godina kasnije. Ovo je vac za neku drugu temu, interesantnu, ne kazem. Propaganda na stranu, nju su rabile obe strane, ali lutanja i jednih i drugih tokom definisanja sopstvenih kosmickih programa vredna su price. Bolna je cinjenica, ali je i ona - takva kakva je - pogurala kosmicka istrazivanja napred, da su se obe strane u razvoju kosmickih programa rukovodile pre svega razlozima prestiza i propagande, a da je nauka bila u drugom planu; ovo, donekle, vazi i za sam Apolo program, sa sve Kenedijevim davanjem gasa po njemu i obecanjem da ce Amerika prva na Mesec i to oroceno, sto se danas pokazuje kao jos jedno slepo crevo koje je progutalo mnooooogo para. Tehnologija ne - ona je i onako bila potrebna za vojne stvari. Paradoks je, recimo, da se poprilicno sirova i preterana sovjetska propaganda posle Sputnjika pokazala kontraproduktivnom, jos jedan od dokaza da se sa propagandom nije igrati: odjednom u Americi vise nije bio problem naci pare da se pozuri sa idenjem u svemir. Prestrog si prema fotogenicnosti Terjeskove: Glenn, prvi Amerikanac u svemiru, ali izistinski, imao je strasno visoko u rangiranju karakteristiku opisanu kao, otprilike, zgodnost i podobnost za javne nastupe i prikazivanja, mislim da je u terminologiji NASA psihologa to bilo best suited for public life, da ne proveravam sad. Neljubov nikada nije bio broj dva. Preko 90% onih koji odlučuju su se lomili između Gagarina i Titova. Anketirao si odgovorne? :P Nije OK da budes tako kategorican: prica o Gagarinu, Titovu, Neljubovu i ostalima, njihovim uzajamnim simpatijama i antipatijama jos uvek nije ni malim delom ispricana: umesto te price, prave price 20. veka, price o pocecima covekovog puta u kosmos, zamagljene svim i svacim i cesto nemilosrdne prema ucesnicima, dobijamo polako neke druge istorije. A nema Holivuda da nam pokaze kako je stvarno bilo Edited April 20, 2016 by namenski Quote Link to comment
bigvlada Posted April 21, 2016 Author Share Posted April 21, 2016 (edited) Citiranje opet zeza, daje mi samo jedan čaršav. Poenta je da je mogao da ima vojnu karijeru i da postane kosmonaut bez članstva u partiji. Možda se na zapadu smatralo da je ceo državni aparat i kompletan oficirski kor u partiji ali to je njihov problem. Kada su kandidati toliko izjednačeni (uzimajući u obzir i proces selekcije gde se otpadalo i zbog pokvarenog zuba ili blage prehlade) gledaš i najmanji detalj koji bi jednom kandidatu mogao da da prednost u odnosu na drugog. Iz te prve grupe kandidata (šestorica, ne mogu da se setim imena šestog, mislim da on nije leteo u kosmos) se tražio čovek za prvi let. Njih šest se rezultatima izdvojilo iz cele grupe od 17 kosmonauta i imali su sadržajniju obuku. Adrijan Nikolajev je otpao za prvi let jer je Čuvaš a Pavel Popovič jer je Ukrajinac. Njihovi kasniji uspesi dovoljno govore o njihovoj stručnosti. Neljubov je otpao zbog karaktera a Titov zbog familije i nečlanstva u partiji. Glupi razlozi, od prvog do poslednjeg. Moja inicijalna reakcija na onu grafiku je bila takva jer sam stekao utisak da su autori krenuli sa zli sssr pričom gde si morao da budeš drug član da bi bio kosmonaut što nije bila istina. I Amerikanci i Rusi koji su se spremali i koji su leteli u kosmos su poseban soj ljudi, ono najbolje što su njihove nacije imale da ponude. Izuzev onog glupiranja Titova odnosi među astronautima i kosmonautima su uvek bili odlični jer su ih pokretale iste težnje i sanjali su iste snove o kosmičkoj civilizaciji (jedino su kao tinejdžeri čitali drugačiju sf literaturu :)). Grešiš u vezi atmosfere u pogledu lansiranja prvog satelita.Činjenica je da ni jedni ni durgi nisu shvatali koliku propagandnu vrednost ima lansiranje prvog satelita. Da jesu, možda bi trka počela ranije. Vanguard je najavljen godinama ranije i razvoj rakete i satelita je bio odvojen od razvoja ICBM-a. Prvi uspešan let R-7 je bio u avgustu, dok je Atlas prvi put stao na rampu u Decembru 1957. godine. SSSR je jednostavno stavio satelit i kasnije Lajku na eksperimentalnu raketu, što govori i činjenica da je bilo samo šest uspešnih lansiranja od prvih 13 pokušaja. I Atlas je bio kriminalno nepouzdan u početku. Mogli su sovjeti da pokušaju istu stvar sa nekim derivatom V2, izgradili su ih na hiljade, ali nisu. Što se tiče Jupitera, on je takođe bio derivat Redstona (a on derivat V2) i mogao je iz godine u godinu da se prati rast dometa ucrtavanjem sve daljih i daljih tačaka u atlantskom okeanu. Čitajući američku štampu iz tog vremena sam stekao takav utisak, da jednostavno nisu hteli da daju nacistima da im lansiraju prvi satelit iako su tada imali najiskusniju ekipu na svetu, u okviru armijske ABMA. Evo jednog članka iz marta 1958.godine, pisanog svega apr nedelja posle neuspeha Vanguarda, koji ilustruje ono što sam govorio. Tek kasnije će i jedni i drugi prokljuviti da se tanko telo rakete mnogo drma kada su rezervoari pri kraju a proći će još više vremena dok nisu naučili kako da to kompenzuju. Terješkova je bila tek malo više od običnog putnika u gotovo potpuno automatizovanom Vostoku dok je itekako bilo kandidatkinja sa debljim (padobranskim) stažom. Nisam morao da anketiram bilo koga, odgovorni su po brojnim knjigama lepo rekli koji im je bio najbolji kandidat. Neljubov je imao malo simpatizera. Edited April 21, 2016 by bigvlada Quote Link to comment
bigvlada Posted May 5, 2016 Author Share Posted May 5, 2016 Kao reality check za današnje vreme kada se izgleda istorija meri od dana kada je neko uspeo da vrati deo rakete na lansirnu rampu, da se podsetimo šta su mudri ljudi u belim odelima osmislili pre više od pola veka. Douglas Romus SSTO, eksterni tankovi se odbacuju i spuštaju padobranima, centralni deo može ili da lansira 450 tona tereta u orbitu (da, gotovo četiri i po puta više nego najveća klasična raketa Saturn V ) ili da sleće na bilo koji drugi deo planete u roku od sat vremena. Bile su predviđene civilne transportne interkontinentalne verzije kao i vojne, za mornaričku upotrebu, pri čemu je jedan od operativnih parametara bilo i sletanje na nosač aviona. Quote Link to comment
namenski Posted May 5, 2016 Share Posted May 5, 2016 (edited) Cekaj bre, jel ti mene zajebavas? Neljubov nikada nije bio broj dva. Preko 90% onih koji odlučuju su se lomili između Gagarina i Titova. Lik iza Gagarina koji se upravo sprema gore je Neljubov, Titov stoji sa strane. Isti ovaj Neljubov kog cas vidis: Cas ne vidis: Edit: u stvari, donekle si u pravu: Neljubov i nije trebalo da bude broj 2, rasprave su se vodile oko toga da li on ili Gagarin treba da budu #1. Pricacu ti jednom o tome -_- Edited May 5, 2016 by namenski Quote Link to comment
bigvlada Posted May 11, 2016 Author Share Posted May 11, 2016 (edited) Edited May 11, 2016 by bigvlada Quote Link to comment
bigvlada Posted May 29, 2016 Author Share Posted May 29, 2016 Uspešno izveden podorbitalni let indijskog mini šatla bez ljudske posade. Ovakva konfiguracija je prvi put predložena za DynaSoar, američku letelicu sa kraja pedesetih godina. http://www.thehindu.com/sci-tech/science/india-successfully-launches-reusable-launch-vehicle/article8635448.ece To je ova mašina Quote Link to comment
bigvlada Posted June 5, 2016 Author Share Posted June 5, 2016 Serija starih fotografija iz šezdesetih, sa sovjetskog kosmodroma Kapustin Jar. http://mil.ru/files/files/kapyar/photos/index.html Quote Link to comment
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.