Igre

[Miljenko]

Ako bih rangirao i ja bih krenuo od dvojke. Zatim New Vegas, pa kec, trojka i cetvorka na kraju. Kod cetvorke i meni fali atmosfera. Od starta me je nervirala mala mapa. Bezis od jedne napasti i naletis na drugu iza coska. Plus nedostaje taj osecaj pustosi, upravo zbog smanjenog prostora za igru. Kao da su se svi koji su preziveli katastrofu, nagurali u par kvadratnih kilometara.

Edited January 29, 2020 by Miljenko

[James Marshall]

Pa to je cijena ovog sad što živimo, nema više niko živaca da šipči pola sata pješice do Balmore

 

Jednostavno, sve se ubrzalo, sve se prilagođava generacijama bez živaca 

[Ayatollah]

11 hours ago, Anonymous said:

 

Nadam se da govoriš o Fallout 4, a da si starije odigrao.

Bojim se da bi te odgovor razočarao. Prva dva Fallouta su mi prošla skroz ispod radara u svoje vreme, kao i neke druge igre (npr. prva dva Gothica). Nakon što sam 1995. godine prodao Amigu 500, bio sam bez ozbiljnog kompjutera skoro 10 godina, obzirom da smo keva i ja živeli od 150 DM mesečno (tj. imao sam neki prastari AMD, na kojem sam mogao da teram samo CM 99/00, jer je imao integrisanu grafiku). Kada sam se konačno skrpio za iole ozbiljniju mašinu, tamo 2003./2004. godine, krenuo sam da igram BG, BG2, IWD, PS:T i Morrowind, kad sam to završio uhvatila me je WoW-manija koja me je držala dobre 2-3 godine (i to sam igrao samo vikendima, jer sam otišao da radim u Vršac, a tamo je od Interneta bio samo dial-up tipa 14.4 kbps, sve do neke 2009. godine, pa nisam nosio komp), a kada me je ona pustila došli su Witcher, Mass Effect, Dragon Age, LOTRO, itd. Kada se to sve završilo, Fallout mi je grafički već toliko smetao (naročito prvi deo) da nisam mogao da nateram sebe da igram, iako znam da je fenomenalna igra (drugi deo je možda u top 5 svih vremena). Ista priča i za Gothic, kod koga sam ipak odigrao 3/4 trećeg dela, i odustao kada sam počeo da se gubim u onoj ledenoj provinciji gde ti treba pola sata da prođeš put od 50 koraka vazdušne linije.

Edited January 30, 2020 by Ayatollah

[Miljenko]

Meni je Gothic 3 jedini dobar u serijalu. A i to onaj "doradjeni". Taj snezni deo jeste nezgodan. Meni se recimo vise svideo Risen, posebno drugi i treci deo (cim ima veze sa gusarima, ima ocenu-dve vise kod mene).

Imas ATOM, gde je vecina stvari preslikana iz prvih Fallouta, ali je atmosfera sjajno pogodjena. Ruski Fallout mu je drugo ime. Elex je takodje odlican naslov, koji nikada nece dobiti ekstra recenzije, no svet je uverljiv. Jedna od boljih kombinacija tenhologija srece srednji vek.

Drugi deo Pillarsa sam tek bio poceo i svideo mi se vise od prvog. Arhipelag, pomenuti gusari, za skill check se moze iskoristiti ceo party, a ne samo formirani lik (zato valjda i imas tim, a ne igras solo).

Edited January 30, 2020 by Miljenko

[Anonymous]

Opako grešite povodom Gothic II NOTR. Ubedljivo najbolja igra u serijalu i jedna od boljih uopšte. Jebeš grafiku i na trojci je odvratna, u stvari svaka grafika postaje zastarela posle par godina. Priča je ono što se računa.

[Miljenko]

Ja nemam problem sa grafikom, no borba u dvojci me je uzasno nervirala. Jedva prezivim borbu sa 2-3 vuka, plus sam uvek imao uzasan tajming za melee. Bonus je sto nema dovoljno mana napitaka za cist mage pristup. U trojci mogu igrati slobodno na koji nacin hocu, mada se i tu zavrsi na luku i streli. Takodje mogu pobeci od vecine neprijatelja, ako uvidim da sam preslab ili ima previse protivnika.

Imam original Gothic 2 , no ne vuce me previse da ponovo probam. Limitirani broj mana potionsa mi bas ide na nerve. Tu je i nacin uzimanja napitaka generalno; zadeni luk, uzmi napitak, travku; oh, pa vec sam mrtav.

Edited January 30, 2020 by Miljenko

[Anonymous]

14 hours ago, Ayatollah said:

... prodao Amigu 500, bio sam bez ozbiljnog kompjutera skoro 10 godina...

 

 

Ista priča, ta je mašina bila bar 10 godina ispred svog vremena, jebao me PC XT, sa konja na magarca, prešao sa tadašnje ozbiljne grafike na tetrisa.

 

Sad bih rado odigrao It came from desert kad bih imao Amigu.

[Svarog]

8 hours ago, Anonymous said:

 

 

Ista priča, ta je mašina bila bar 10 godina ispred svog vremena, jebao me PC XT, sa konja na magarca, prešao sa tadašnje ozbiljne grafike na tetrisa.

 

Sad bih rado odigrao It came from desert kad bih imao Amigu.

 

ako ne tragaš za fizičkom nostalgijom, da držiš džojstik i originalnu tastaturu, onda ti je ovo bar lako da rešiš. pun je net raznih Amiga emulatora i odgovarajućih ROMova.

 

a vrlo moguće da postoji i za Amigu ovako nešto:

https://www.computerlandshop.rs/konzole_28/the-c64-mini.html

https://www.computerlandshop.rs/konzole_28/nintendo-snes-classic-mini.html

https://www.computerlandshop.rs/konzole_28/sega-mega-drive-mini.html

 

[teacher]

Amiga 500 najbolji kompjuter svih vremena

[Miljenko]

Stalno sam zaobilazio The Temple of Elemental Evil, pa rekoh da probam. Troika Games su uvek bili majstori za neizbalansirane naslove i ovde mi to deluje najizrazanije. Verovatno najtezi pocetak neke igre, koja iole ima veze sa D&D (ova ima dosta), a da se igra na normal nivou. Ponovo problemi sa odmaranjem tima. Na sumnjivoj lokaciji nema trika da me neko ne napadne (moj osnovni lik ima dobar Spot skill, pa mi to nije najjasnije). Nedostatak pauziranja ne smeta toliko, posto je borba turn-based. Brzo putovanje sa lokacije na lokaciju, na world map, je sigurno prednost. Pathfinding je uzasan, desava se da party krene na jednu stranu, a onda se 2 clana odvoje i krenu drugim putem, te je neophodno stalno pracenje. Sneak je mnogo spor, plus se mogu provuci na metar od neprijatelja mada sam na prvom nivou. Na prvoj opasnijoj lokaciji su me odmah izele neke zabe, dok se nisam organizovao nakon 2-3 neuspesna pokusaja.

Takodje citam da se kod resurrectiona gubi XP, sto je van pameti. Bice znaci dosta ucitavanja ili da batalim na vreme, da se ne nerviram i sacekam novi komp za Pillarse, Pathfinder, Original Sin 2 i tome slicno.

Edited February 1, 2020 by Miljenko

[Anonymous]

On 31.1.2020. at 10:13, Svarog said:

 

ako ne tragaš za fizičkom nostalgijom, da držiš džojstik i originalnu tastaturu, onda ti je ovo bar lako da rešiš. pun je net raznih Amiga emulatora i odgovarajućih ROMova.

 

a vrlo moguće da postoji i za Amigu ovako nešto:

https://www.computerlandshop.rs/konzole_28/the-c64-mini.html

https://www.computerlandshop.rs/konzole_28/nintendo-snes-classic-mini.html

https://www.computerlandshop.rs/konzole_28/sega-mega-drive-mini.html

 

 

Imam, ali nije to to. Sad me kopka gde mi je nestao Kempstonov džojstik.

[Miljenko]

Jos malo o The Temple of Elemental Evil. Citao sam recenzije po netu i vecina se slaze da je ovo verovatno najverniji prikaz D&D sistema. Na kraju sam tek na nekom forumu iscackao da treba koristiti pomeranje od 5 koraka, izmaci se, pa tek onda uzeti potion, posto su me stalno mlatili koristeci attack of opportunity. Naviknut sam na izazivanje istog kada pokusavam da se odmaknem/pobegnem od neprijatelja, toga ima u svim RPG naslovima, no ovo za koriscenje itema prvi put vidim. Ubedljivo najgluplja stvar do sada je ipak placanje sto zlatnika za identifikovanje predmeta, cak i ako moj mage ima odgovarajuci spell. Takodje nema lore skill checka, kao u NWN, BG i slicnim naslovima. Ovo oko identifikacije, uz resurrection sistem, su dva najgluplja resenja u istoriji RPG kompjuteskih igara.

Igram i dalje zbog ciste tvrdoglavosti, a i likovi su mi skoro na trecem nivou, pa je borba nesto laksa. O mehanici borbe sam citao na netu, te sada i to bolje razumem. Previse naporan naslov za prosecnog igraca,  cak i na normalnom nivou.

[Weenie Pooh]

Pa kad si našao u 2020 da igraš po 3rd Edition D&D pravilima kojih se jedva sećaju valjda i ljudi koji su ih pisali  

 

U Temple of Elemental Evil pravila su tumačena 100% bukvalno, znači minimum adaptacije za ekran, odatle i problemi koje opisuješ. Tih 100 gp su cena material components za magiju prvog nivoa po imenu identify, na tome u partiji uživo nijedan normalan DM neće insistirati ali CRPG, jebiga, to zahteva bez izuzetka.

 

Attacks of opportunity jesu ubistveni, 5-ft. step pomaže ali nije baš univerzalno rešenje. Sećam se kad sam ja igrao TOEE da su me toliko nervirali da sam napravio high-Str high-Dex fajtera sa spiked chainom (koji ima 10-ft. reach) i Combat Reflexes featom (koji ti daje dodatne attacks of opportunity), da mogu ja njih da tresnem kad god im padne na pamet da se pomere, bace magiju, popiju potion, ili urade bilo šta drugo. Još ako imaš Improved Trip feat pa lancem sapleteš protivnika, a onda dobiješ attack of opportunity kad god on pokuša da ustane...

 

Ukratko - da, užasno je naporna igra, mislim da je zato nisam ni završio. Priča praktično nepostojeća, idi u dungeon i ubijaj sve na šta naiđeš. Džabe im vrlo lep dizajn za to vreme, džabe im vernost pravilima i Greyhawk settingu, kad playtesting nije bio adekvatan.

 

Edit: 

@Miljenko

Edited February 2, 2020 by Weenie Pooh

[Miljenko]

Bas tako. Ja nikada ne citam prikaze po forumima, posto volim da istrazujem. Neki quest resis pogresno, ovaj build je dobar, ovaj ne toliko i tome slicno. Uostalom uvek sam mage, sorcerer ili rouge.

Prenaporno za igru definitivno. Ja sam prilicno strpljiv i igracu jos, no ima previse odstupanja od standardnog RPG kompjuterskog gaminga za moj ukus. U BG, posebno dvojci je sve nekako fluidno, svet u celini, interfejs, koriscenje skillova od strane likova. Ovde nivoi izgledaju lepo i nakon toliko vremena, no los pathfinding likova cesto kvari imerziju.

Edited February 2, 2020 by Miljenko

[Calavera]

proteklih mesec i kusur dana sam proveo igrajući nioh, koji mi je poslužio kao prvi izlet u soulslike žanr koji nije pravio fromsoft. fina je to igra, uživao sam do kraja (mada mislim da nikad nisam prebacio 2 sata u 1 sedenju, što dosta govori), no glavni utisak mi je da su noviteti koje nioh unosi u žanr mahom bespotrebni. recimo, koncept s tri različite stance (low, mid i high) je zanimljiv, ali u praksi je vrlo lako preći komplet igru bez izlaska iz srednje stance. dobro, menjanje stanci je preporučljivo za jače komboe i stilske poene™, a ja nikad nisam bio tip igrača koji bi mnogo mario za to, ali sumnjam da sam jedini na svetu koji tako misli. uostalom, nioh nije bayonetta da nagrađuje igrača pripadajućom medaljom za svaki obračun, pa je jedini razlog za eksperimentaciju upravo taj stilski učinak. možemo ovo otpisati kao deo igre koji prosto nije za mene, mada cenim da bi nioh bio bolji da je više insistirao na elementu u koji je očito uloženo mnogo vremena.

 

ima tu još kamara sitnijih nedostataka koje su mi smetale u manjoj ili većoj meri. na primer, nioh ima opsežniji tutorijal nego dark souls, ali nudi iste informacije na dva različita mesta: na samom početku i kasnije u dođu. uz to ima premalo vrsta neprijatelja, u drugom delu igre ste konstantno underlevelovani, pare su skoro potpuno beskorisne jer nema šta da se kupi, itd. no, glavna zamerka mi je svakako skandalozna količina loota, svako oružje i parče oklopa ima beskonačno varijanti koje se jedne od drugih razlikuju samo u par brojki. mislim, borderlands je bar looter iz prvog lica pa možete uživati u vizuelnoj raznolikosti, a ovde svo oružje izgleda isto (možete da mu izmenite izgled između misija, ali nije to to ). jasno, tu je i preduga kolekcija nepotrebnih džidžabiža poput elementalnih amuleta, talismana, bombi i sličnih stvarčica koje sam ja standardno trpao u inventar i tamo ih zaboravljao. vrlo brzo postaje jasno da je najbolje skroz ignorisati sve na šta naletite u toku određenog nivoa i onda se pozabaviti celom gomilom dok ste u overworldu.

 

znam da sam previše negativan o igri koja mi se u principu svidela, pa valja pomenuti i zašto sam je igrao tih mesec i kusur dana  za početak, tu je borba, koja ima arkadniji prizvuk nego u souls naslovima, ali je skoro jednako dobra. ki pulse je zabavan dodatak borbi i ima više praktičnih aplikacija od menjanja stanci, ali ja sam ga ipak koristio samo kad je trebalo pročistiti neki yokai realm. ono što je pozajmljeno iz soulsa (što će reći većina igre) je solidna imitacija, s izuzetkom vizuelnog dizajna nivoa koji je napadno jednoličan. većina stvari koje su dodate su mi bile višak, ali ima i par dobrih novotarija poput traženja kodama, guardian spirit sistema i nasleđivanja osobina oružja. sistem apgrejda je dobro promišljen i realizovan, i sviđa mi se kako igra putem kratkih side questova nutka igrača da uloži nešto poena u ninjutsu i magiju. setting i likovi su zanimljivi, mada slutim da me je potpuna neobrazovanost u pogledu tog perioda (praktično sam samo prepoznao par imena) sprečila da iz narativa izvučem nešto više.

 

kad se sve sabere, nioh je nesumnjivo kvalitetna igra, ali više zbog onoga što nasleđuje iz soulsa nego zbog svojih originalnijih karakteristika. po završetku igranja sam provalio da sam snimio samo 1 bosfajt jer se skoro svaki sledeći sveo na bacanje slotha i dominiranja usporenih protivnika. evo tog jednog, ne gledajte, bezveze je:

 

 

Edited February 3, 2020 by Calavera