Igre

[gone fishing]

Cities Skylines, totalna antipreporuka, seo sam sinoć u 8 da prekratim vreme do chelskija, i kada sam sledeći put bacio pogled na sat bilo je 2 sata, ukočio sam se od sedenja nisam ni prebacio kanal da gledam fudbal

- avaj paradoxove igre su štetne za moje zdravlje

[James Marshall]

Witcher 3 > RDR2

[Calavera]

 

[renne]

Grid 2 i svi DLC besplatno na Humble Bundle

[Anonymous]

A kakav je Red Dead Redemption 2 možda je bilo ovde, ali sam propustio?

[Calavera]

prey (2017) je meni bio odlicna igra iz mnogo razloga, ali glavni je svakako osecaj mesta koji pruza. tokom godina smo videli gomilu kvalitetno realizovanih svemirskih stanica u igrama, ali usudio bih se reci da je talos 1 na samom vrhu te liste. dosta toga je do samog inzenjeringa: nacin na koji se igracu postepeno otvara pristup razlicitim delovima stanice u metroidvania-stilu je nista drugo do maestralan. no, najbolje od svega je ipak taj otmeni retrofuturisticki dizajn za koji se posle ispostavlja (spojleri!) da je samo maska za originalni sovjetski brutalizam prvobitne stanice. neverovatno, ali u preyu je cak i nalazenje razbacanih mejlova i audio logova (relativno) zabavna rabota, sto zbog kvaliteta teksta sto zbog toga da ih igra distribuira u odmerenim dozama. zapravo, istrazivanje sta se desilo sa svim clanovima posade ima prijatne konotacije na return of the obra dinn, mada je tamo to ipak centralna ideja igre. iskreno, da se prey sastoji samo iz slobodnog rezima u kojem se samo setkate po stanici i otkrivate njene tajne, kapiram da bih ga svejedno odigrao™ do kraja 

 

no, u preyu ima i praaavog gameplaya, i tu se (bar na pocetku) isto nema previse sta prigovoriti. alieni dolaze u raznim formama, od sitnih mimica koji mogu da se pretvore u male predmete i bace na vas dok ne gledate do letecih telepata sposobnih da kontrolisu vise ljudi odjednom. meni licno su se najvise dojmili poltergeistovi, koje mozes videti samo dok te napadaju. arsenal oruzja vec nije toliko raznovrstan, ali to se nekako i ocekuje od igre koja vas sve vreme drzi na jednom mestu. ono sto mu nedostaje u oruzju, prey nadoknadjuje izdasnom kolekcijom skilova i abilitija koji nude gomilu dijametralno razlicitih buildova. ja sam, recimo, igru zavrsio bez ulaganja ijednog poena u... hm, onu drugu polovinu zreba™, i moram priznati da sam se malo razocarao kad me igra za to nije i nagradila na kraju  s druge strane, fino je sto prey kaznjava ignorisanje skilova koji poboljsavaju borbene mogucnosti, pa ne mozete bas sve poene ulagati u hakovanje i tako to.

 

sta dakle ne valja s tim preyem preyom proyasom, pitate vi (jer mora biti nesto), a ja odgovaram da je druga polovina igre slabija od prve. kad jednom ulozite dovoljan broj poena u razvoj svog lika, automatski cete preuzeti ulogu agresora od aliena, i tu se vec dosta gubi na atmosferi. igra se trudi da sacuva jace aliene za kasnije deonice, ali sporedni questovi zahtevaju dosta backtrackinga, pa cete na one standardne protivnike naletati cesce nego sto verovatno zelite. kad se u igri pojave i neprijateljski roboti (koji se konstantno respawnuju sem ako ne blokirate masine iz kojih izlaze), stvari postaju i aktivno naporne, te je sreca sto se to desava pred sam kraj igre. od manjih zamerki mogu da spomenem ucitavanja koja su na ps4 su prilicno dugacka, no vredi ih istrpeti ako zbog njih ostatak igre radi glatko. tu je i kraj koji je, onako, prilicno nepotreban, ali nije bas da unistava uspomene na sve ono vidjeno pre tih zadnjih par minuta.

 

sve u svemu, prey nije savrsen, ali jeste jos 1 sjajan izdanak 0451 zanra i novi arkaneov trijumf. sto je mozda jos i bitnije, ta odlicnost je vidljiva od samog pocetka. ovde tom francis fino objasnjava na koji nacin preyov intro uspeva da uvuce igraca u svoj svet:

 

 

avaj, posle preya sam igrao i hellblade: senua's sacrifice, koji me je ostavio hladnim poput tastinog osmeha™. mislim, ako cete vec napraviti igru koja forsira grimdark ton i depresivnost na svakom koraku, to bi valjalo biti bolje napisano od ovoga  hellblade se onomad hvalio da je konsultovao strucnjake kako bi igracima priblizio koncept senuine psihoze, ali na kraju se ispostavi da je ta psihoza obican plot device. dijalozi takodje uvek traju duze nego sto treba, a tu je i savrseno nepotrebni narator koji samo unosi pometnju. sve je to donekle zamaskirano izvrsnim zvucnim dizajnom i voice actingom, no zato su titlovi neki od najgorih koje sam skoro video. gramaticke greske mogu da oprostim s obzirom da je ovo ipak indie produkcija, ali titlove koji se rastezu dobrih 15-20 sekundi ne mogu. u par navrata sam bio surovo podsecen na prvi bioshock, u kojem je krucijalni monolog andrewa ryana bio predstavljen u obliku zida teksta koji je na ekranu proveo solidan minut 

 

mozda bi se to i dalo podneti da je gameplay nesto bolji, no hellblade je u tom segmentu izrazito prosecan. vecina igre se sastoji od kretanja linearnim hodnicima i resavanja prostornih zagonetaka tipa trazenja odredjenih simbola u okolnom pejzazu. ako ste prirodno glupi ko ja, ovi segmenti ce sami po sebi ukljucivati dosta besciljnog setkanja okolo, sto je problem s obzirom da senua trci brzinom ranjenog puza. drugi deo igre se sastoji iz borbe, i ona vec uspesno prati vecinu postulata klasicnih hack'n'slash igara. bitan izuzetak je automatski lock-on: desni analog ne dopusta potpunu kontrolu kamere, vec salta izmedju razlicitih protivnika. ovo se ne moze iskljuciti, sto zna da oteza borbu jer ce senua u guzvi cesto naciljati rmpaliju koji se malopre spawnovao umesto lika kojeg 1 udarac deli od smrti. uz to, los pacing ce vam cesto smuciti i borbu i zagonetke, a hellblade u 1 trenutku cak isprati 2-3 sata neprekidnih zagonetki s pola sata neprekidne borbe. uglavnom, ne preporucujem.

Edited March 23, 2019 by Calavera

[James Marshall]

On 17.3.2019. at 4:02, Anonymous said:

A kakav je Red Dead Redemption 2 možda je bilo ovde, ali sam propustio?

Bem ga, kao i dosta Rockstarovih igara ranije, ima problema, i to sličnih. Pokušaću da navedem najglavnije™. No hajde da krenem od pluseva. 

 

Kao prvo, igra jeste prelijepa. Širina, detalji (ono, konj koji kenja i sl.), te mogućnosti uživanja u igri satima a da se ne mrdne s mjesta (samo da jašeš, pecaš, loviš, kampuješ, klopaš, prodaješ ulov itd), čini igru zanimljivom. Ima tih momenata koji joj daju potpuni šmek stvarnog života - to da s vremena na vrijeme treba da jedeš, kupaš se, ošišaš se, očetkaš konja, nahraniš ga, odeš u nabavku, baciš ulov koji se pokvario itd. I tempo, samo kretanje jeste donekle usporeno, ova igra je simulacija života na Divljem Zapadu, a ne ludi, prstolomni akcijaš. 

E sad, nekome bi to bilo dosadno, neko bi i to smatrao za negativni aspekt. Meni to i nije toliki problem. Šta su moji problemi sa ovom igrom? 

Kao prvo, ono što mi se dešavalo i sa dosta drugih Rockstarovih igara - skriptovanost i realno nezanimljiva glavna priča, glavne misije. Čak je i glavni lik, iako postoji solidna doza crnog humora koji krasi Rockstar, meni bar prilično nezanimljiv i nekako težak za identifikaciju. Uglavnom te te glavne misije odvode od tačke A do tačke B, malo jahanja, malo puškaranja i ponekad ti nude izbor da  li ćeš pritiskom na jedno dugme probati mirnu ili ćeš vađenjem pištolja krenuti nasilnu varijantu. Ne postoji mogućnost da ti izabereš način kako da neku misiju riješiš, sem ponekad na početku, ali takođe klikom na jednu od dvije ponuđene opcije. 

Što me dovodi do još jednog problema - nekako ne osjećaš da napreduješ s likom kroz igru. Sem navikavanja na određene koncepte (Eagle eye, Dead eye), nema tih RPG elemenata koje ja volim. Ti si na početku i na kraju igre maltene isti, samo su ti statistike skočile (više healtha, stamine i donekle unaprijeđen Dead Eye). Malo elemenata ima tog perkovanja kroz te talismane od legendarnih životinja i upgrade kampa i torbice koju nosiš (što je debilitet poseban po sebi, imaš igru koja forsira maksimalnu realnost, tipa možeš da nosiš na konju samo jednu veću ribu, a onda u jednom momentu kad napraviš taj posljednji upgrade odjednom imaš torbicu u koju možeš da staviš 99 rogova losa i 99 butova od vepra). No uglavnom sve je to prilično slabo i neuvjerljivo. 

Druga stvar su ti neki sitni momenti koji nerviraju - malo prekomplikovan interfejs, isuviše insistiranja na realnosti (tipa jašeš na konju, očešeš se o drugog jahača, on te baci na nekog pješaka, kog ubiješ ne želeći to, a onda pola sela povadi utoke na tebe i onda moraš ili da se ušunjaš ili da ideš do drugog sela da platiš kaznu). I ti random susreti su prilično jeftini, ima nekih na koje samo kad pristaneš ispadneš magarac (tipa opljačkaju te bez mogućnosti da reaguješ).

Ima taj neki sistem "duela" koji je ekstremno retardiran. 

Elem, za napredovanje u igri i otvaranje nekih opcija (tipa pecanje, koje je super razbibriga) moraš da pređep određene tačke u glavnoj priči. A ta glavna priča, kao što rekoh, ne dozvoljava da biraš kako ćeš da igraš - npr. samo sam se jednom uhvatio kako se puškaram sa svima koji imaju pištolj u gradu Strawberry što mi je diglo bounty na 250 iako niti sam to htio niti sam našao način kako da to spriječim, čak ni uz pomoć sredstva koje tome služi (bandana). 

Uz to, ima tih nekih side questova, zapravo nisu ni side questovi već usputne zanimacije tipa traženje karata iz pakovanja cigareta ili ostataka dinosaurusa koje niti znam odakle bih počeo, niti ima nekog sistema, niti au nagrade dovoljno motivišuće da bi me bolio đoka da se cimam oko toga. Cimanje oko legendarnih životinja, riba i upgrade torbics mi je bio zanimljiv, ovo su traženja igle u plaštu sijena. 

Recimo, šta još - lootovanje je sporo, da bi pregledao i obrstio neku kolibu 3x3, treba ti par minuta. Jeste i to realizam, ali smara. 

 

(čak evo ni ne pominjem ono što bi se obično pomenulo, a to su glup save/load sistem ili do određene tačke nedostatak fast travela, a nakon njegovog otključavanja, veoma ograničena primjena istog, ajde kapiram da to ide u ovaj "hiperrealizam", a kao nekome ko je ostavio dosta života Morrowindu, to mi je čak i privlačno kao hard core igraču) 

 

No, uglavnom, neinspirišuća, tanka priča, slabe, skriptovane glavne misije, neke sitne nelogičnosti, nedostatak tog osjećaja napredovanja kroz igru, bar meni osjećaj da si više posmatrač nego aktivni učesnik igre, to je to. Ali treba igrati, treba vidjeti, iskusiti ovu simulaciju kaubojskog života. Iako ja nemam tu želju da prvi slobodan momenat koji imam sjednem da igram da vidim šta će sledeće da se desi ili da obiđem sledeći kutak mape kao što sam imao kad sam igrao npr. Witchera ili nešto iz Elder Scrolls ili Fallout serijala. 

[Azdaja]

Hvala na postu James! 

 

Počeo da grindam Division 2 na pc.

 

Šta ću kad volim, sve preporuke pored gomile bagova. 

[James Marshall]

Mene sad privlači ovaj Sekiro (jbg, slab sam na Sengoku), ako neko bude probao narednih dana, neka javi utiske, ne zalijeće mi se s lovom

[renne]

Prvi utisak pretreško, vraški teško, frustrirajuće

[James Marshall]

Pa jbg, to je ekipa koja je radila Dark Souls

[renne]

znam

[Anonymous]

16 hours ago, James Marshall said:

Bem ga, kao i dosta Rockstarovih igara ranije, ima problema, i to sličnih. Pokušaću da navedem najglavnije™. No hajde da krenem od pluseva. 

 

Kao prvo, igra jeste prelijepa. Širina, detalji (ono, konj koji kenja i sl.), te mogućnosti uživanja u igri satima a da se ne mrdne s mjesta (samo da jašeš, pecaš, loviš, kampuješ, klopaš, prodaješ ulov itd), čini igru zanimljivom. Ima tih momenata koji joj daju potpuni šmek stvarnog života - to da s vremena na vrijeme treba da jedeš, kupaš se, ošišaš se, očetkaš konja, nahraniš ga, odeš u nabavku, baciš ulov koji se pokvario itd. I tempo, samo kretanje jeste donekle usporeno, ova igra je simulacija života na Divljem Zapadu, a ne ludi, prstolomni akcijaš. 

E sad, nekome bi to bilo dosadno, neko bi i to smatrao za negativni aspekt. Meni to i nije toliki problem. Šta su moji problemi sa ovom igrom? 

Kao prvo, ono što mi se dešavalo i sa dosta drugih Rockstarovih igara - skriptovanost i realno nezanimljiva glavna priča, glavne misije. Čak je i glavni lik, iako postoji solidna doza crnog humora koji krasi Rockstar, meni bar prilično nezanimljiv i nekako težak za identifikaciju. Uglavnom te te glavne misije odvode od tačke A do tačke B, malo jahanja, malo puškaranja i ponekad ti nude izbor da  li ćeš pritiskom na jedno dugme probati mirnu ili ćeš vađenjem pištolja krenuti nasilnu varijantu. Ne postoji mogućnost da ti izabereš način kako da neku misiju riješiš, sem ponekad na početku, ali takođe klikom na jednu od dvije ponuđene opcije. 

Što me dovodi do još jednog problema - nekako ne osjećaš da napreduješ s likom kroz igru. Sem navikavanja na određene koncepte (Eagle eye, Dead eye), nema tih RPG elemenata koje ja volim. Ti si na početku i na kraju igre maltene isti, samo su ti statistike skočile (više healtha, stamine i donekle unaprijeđen Dead Eye). Malo elemenata ima tog perkovanja kroz te talismane od legendarnih životinja i upgrade kampa i torbice koju nosiš (što je debilitet poseban po sebi, imaš igru koja forsira maksimalnu realnost, tipa možeš da nosiš na konju samo jednu veću ribu, a onda u jednom momentu kad napraviš taj posljednji upgrade odjednom imaš torbicu u koju možeš da staviš 99 rogova losa i 99 butova od vepra). No uglavnom sve je to prilično slabo i neuvjerljivo. 

Druga stvar su ti neki sitni momenti koji nerviraju - malo prekomplikovan interfejs, isuviše insistiranja na realnosti (tipa jašeš na konju, očešeš se o drugog jahača, on te baci na nekog pješaka, kog ubiješ ne želeći to, a onda pola sela povadi utoke na tebe i onda moraš ili da se ušunjaš ili da ideš do drugog sela da platiš kaznu). I ti random susreti su prilično jeftini, ima nekih na koje samo kad pristaneš ispadneš magarac (tipa opljačkaju te bez mogućnosti da reaguješ).

Ima taj neki sistem "duela" koji je ekstremno retardiran. 

Elem, za napredovanje u igri i otvaranje nekih opcija (tipa pecanje, koje je super razbibriga) moraš da pređep određene tačke u glavnoj priči. A ta glavna priča, kao što rekoh, ne dozvoljava da biraš kako ćeš da igraš - npr. samo sam se jednom uhvatio kako se puškaram sa svima koji imaju pištolj u gradu Strawberry što mi je diglo bounty na 250 iako niti sam to htio niti sam našao način kako da to spriječim, čak ni uz pomoć sredstva koje tome služi (bandana). 

Uz to, ima tih nekih side questova, zapravo nisu ni side questovi već usputne zanimacije tipa traženje karata iz pakovanja cigareta ili ostataka dinosaurusa koje niti znam odakle bih počeo, niti ima nekog sistema, niti au nagrade dovoljno motivišuće da bi me bolio đoka da se cimam oko toga. Cimanje oko legendarnih životinja, riba i upgrade torbics mi je bio zanimljiv, ovo su traženja igle u plaštu sijena. 

Recimo, šta još - lootovanje je sporo, da bi pregledao i obrstio neku kolibu 3x3, treba ti par minuta. Jeste i to realizam, ali smara. 

 

(čak evo ni ne pominjem ono što bi se obično pomenulo, a to su glup save/load sistem ili do određene tačke nedostatak fast travela, a nakon njegovog otključavanja, veoma ograničena primjena istog, ajde kapiram da to ide u ovaj "hiperrealizam", a kao nekome ko je ostavio dosta života Morrowindu, to mi je čak i privlačno kao hard core igraču) 

 

No, uglavnom, neinspirišuća, tanka priča, slabe, skriptovane glavne misije, neke sitne nelogičnosti, nedostatak tog osjećaja napredovanja kroz igru, bar meni osjećaj da si više posmatrač nego aktivni učesnik igre, to je to. Ali treba igrati, treba vidjeti, iskusiti ovu simulaciju kaubojskog života. Iako ja nemam tu želju da prvi slobodan momenat koji imam sjednem da igram da vidim šta će sledeće da se desi ili da obiđem sledeći kutak mape kao što sam imao kad sam igrao npr. Witchera ili nešto iz Elder Scrolls ili Fallout serijala. 

 

U bre ovo je veoma ozbiljno napisana kritika. Hvala.

 

Možda i probam, dopada mi se prvi pasus.

[renne]

Izašao Xenon Racer, sjajna zabava, Unreal Engine ga tera

 

 

[foto]

'Let it Die'

da li se vredi upustati u to ili bataliti? nisam nasao prikaz ovde kod nas, a izgleda kao nesto sto bi oduzelo mnooooogo vremena a to me odbija. deluje mi da cu se smoriti na stedini tornja, a onda zali boze bacenog vremena. mada, deluje zanimnljivo. unreal engine me vratio u mlados'

 

vise volim da igram 'The Last Of Us' i jos neke AAA igre tog tipa pomalo i polako. da gustiram za sve pare.

 

edit:

RDR2 i mene privlaci bas zbog tih mogucnosti chill outovanja. nemam ja zivaca da sedim i da se bijem sa sonijem 2 sata nonstop. klinac moze i hoce jos. 

 

edit2:

ko je na forumu expert za sony ps4pro. treba mi da ga malo gnjavim noob pitanjima?

Edited March 27, 2019 by foto