Igre

[Calavera]

gledano iz gameplay perspektive, killer7 izgleda kao kolekcija dizajnerskih grehova. problemi upadaju u oci od samog pocetka: tutorijal u obliku wall-of-texta, jedva citljiva mapa, nepostojanje titlova u sinematicima, dijalozi koji konstantno traju par recenica duze nego sto treba. ako to i pregrmite, kasnije cete primetiti i da se na nekim cekpointima ne moze sacuvati igra i da likovi mahom dobijaju iste abilitije nakon apgrejdovanja. nakon 3/4 igre i to prestaje biti bitno, jer con i kaede na cetvtom apgrejdu dobijaju critical lock-on i time sve ostale likove pretvaraju u pomocno osoblje. o prici se tek nema sta reci, ona je i dalje potpuno neshvatljiva. alternativna buducnost, nepristojne sobarice, bog i djavo u ljudskom obliku, parodija mocnih rendzera, trgovanje organima, 5-10 razliticih tajmlajnova, indoktrinacija, tipova koji drkaju cetiri puta dnevno... skoro nista od toga se ne moze povezati logickim rezonovanjem, kao da je suda samo stavljao na papir ono sto mu je palo na pamet u pauzama konzumiranja meksickog heroina.

 

ako se to ne vidi iz prilozenog, ja killer7 i dalje obozavam  nisam potpuno siguran zasto, moguce da se prosto radi o lepim uspomenama na prvobitni susret. desava se to, neki ljudi u svom formativnom periodu odigraju nekog mega mana ili final fantasy i do kraja zivota veruju da su to zapravo dobre igre  meni je ovaj prelazak dosao kao ponovno upoznavanje s omiljenim filmom, prvi put gledas zbog price a svaki sledeci put sve vise paznje obracas na detalje. killer7 je sjajan izbor za ovako nesto, jer posvecuje neverovatnu kolicinu paznje vizuelnom stilu. svaki od clanova killer7 sindikata ima svoju specificnu kolekciju animacija, a vecina njih su cista esencija rule of cool pravila. meni su za srce narocito prirasli danov counter, kaedina specijalna moc, conov reload, coyoteov revolveraski stil, kevinov 360, i maskovo spustanje niz stepenice. tu je i dobri travis, koji cepa novu majicu svaki put kad ga vidimo.

naravno, killer7 ima i dosta objektivnih kvaliteta. recimo, i dalje imam neizmerno postovanje za neshvacenu kontrolnu semu. za one koji nisu upoznati s legendom, ovo je rail shooter s fiksiranom kamerom. mozete da radite samo cetiri stvari: da trcite napred, da se okrenete u suprotnom smeru, da predjete u pogled iz prvog lica (i time otkrijete protivnike) i da pucate. tajna ove formule je u kadriranju: s obzirom da u trecem licu nema rucnog upravljanja kamerom, igra koristi svaku priliku da prikaze svoje protagoniste iz donjeg rakursa™, sto uvek izgleda superkul. jedna stvar koju nisam znao da cenim kao klinac je cinjenica da ova kontrolna sema unekoliko doprinosi horor ugodjaju. neprijatelje cete uvek cuti pre nego sto ih vidite (cim se cuje zlokobni smeh, znate da su tu negde), ali limiti kamere ce vas ponekad spreciti da ih locirate, sto zna da uplasi.

 

cuo sam da nis america nema bas najbolju reputaciju s portovima za pc, ali ovaj je sasvim solidan. mislim, ipak je to killer7 u glatkih 60fpsa i u modernoj rezoluciji. doduse, kao i kod vecine igara sa starijih generacija konzola koje su docekale remaster, ni ovde vise nema onih mekih tekstura koje su onomad doprinosile vizuelnom smeku. tu je sad i ciljanje misem, ali kako ja to ovde prakticno smatram varanjem, odigrao sam komplet igru na gamepadu. bilo bi lepo da su se iscimali da doteraju neke od brojnih nedostataka koje sam opisao gore umesto sto su cuvali originalni umetnicki odraz™, ali ne mozes sve imati.

 

za razliku od izvesnih podgrejanih leseva koji su dobili svoje remastere (ko je reko shenmue? ), killer7 je danas jednako zabavan kao i pre 13 godina. soundtrack i audio dizajn su i dalje izvanredni, bosfajtovi (koji ne mogu biti razlicitiji jedan od drugog) variraju od podnosljivih do genijalnih, zagonetke su komplikovane taman koliko treba. ekonomija zasnovana na skupljanju krvi je pristojno izbalansirana, mada ce postovaoci lika i dela znati da forsiraju cona i kaede jer dobijaju critical lock-on pre ostalih. kad se sve sabere, killer7 je i dalje jedinstveno parce softvera. sto bi reko nas narod: too weird to live, too rare to die. za one koji nisu igrali, zdusno preporucujem da se baci pogled na ovaj kvalitetni tekstualni let's play gamecube verzije. kad ste vec tu, overite i najkulji bosfajt ikad zabelezen na monitorskom platnu:

 

 

hitman (2016) je pravo dobar, ali to nije neko iznenadjenje. ne mogu reci da sam se naigrao prethodnih hitmana, ali ova epizodna struktura s nivoima koji funkcionisu kao odvojeni sandboxovi je odlicna. jeste da ih ima samo sest, ali svaki se lagano moze gustirati nekih 15-20 sati. sve je fino napisano i prezentirano (pogotovo maestralna sapienza), jedino sto npc-jevi malo preteruju u ispaljivanju fraza tipa "ova zurka je da umres"  opportunities sistem (igra vam daje hintove sta da radite) je zanimljivo osmisljen, ali cesto deluje kao varanje. previse tih situacija se zavrsava tako sto 47 i zrtva ostanu sami u prostoriji, a tu vec ne treba previse mozganja da se provali sta dalje. doduse, kapiram da je i to zamisljeno kao ispomoc tek u prvih nekoliko prelazaka dok se ne srodite s nivoima, a posle prestaje biti bitno.

 

meni je najveci problem s hitmanom ta always online filozofija, ali se to se odnosi samo na nas postenu pirateriju. naime, u offline modu je gomila sadrzaja nedostupna, ukljucujuci i celendze, contracts mod, jednokratne mete, pa cak i ocene nakon predjenih nivoa. celendzi su tu najveci gubitak, s obzirom da prelazenjem istih otkljucavate nova oruzja, gedzete, odela, startne pozicije i jos gomilu drugih finih stvari. ovo ubija gotovo svaki replayability koji igra nudi, do te mere da nisam siguran da ga uopste vredi igrati u ovakvom stanju. ja jesam presao osnovnu kampanju cisto da ispratim pricu i prodjem kroz najzabavnije oportunitije, ali to je tek vrh ledenog brega. eto, i to se desilo: prvi put u istoriji posedovanja ps konzola su mi nedostajale online mogucnosti 

 

 

bad north je fina kvazi-rts roguelite razbibriga za nekoliko sati, ali fali mu vise sadrzaja da bi presao u visu kategoriju. samo tri jedinice, ukupno cetiri itema, 2 mogucnosti za apgrejde prosto nije dovoljno raznovrsnosti za igru u kojoj uspesan prelazak traje oko 2 sata. kad se tome doda i potpuni nedostatak nekih unlockova, dolazimo do cinjenice da svaki prelazak vrlo brzo pocinje da izgleda isto kao i svaki drugi. prezentacija je zaista preslatka, te je steta sto developeri nisu malo razradili ovu formulu.

 

sto se balansa tice, ja sam dobitnu formulu nasao u prvom pokusaju prelaska bez strelaca, tj. sa po 2 jedinice stitonosa i kopljanika. cini mi se da pravilna upotreba strelaca zavisi od njihovog konstantnog pomeranja po mapi i flankovanja neprijatelja, a ja za to ipak nisam imao strpljenja. s ovim setupom su mi jedini problem predstavljali protivnicki apgrejdovani strelci, koji em imaju domet od pola mape, em se solidno drze i protiv pesadije. mislim, nemojmo se zajebavati, cim vidis da prilaze moras komplet vojsku da sakrivas iza kamenja i u tunelima  sve druge jedinice su lagano padale pred kopljanicima u uzanim choke pointima, a stitonose su prakticno bile tu samo da pokupe protivnicke strelce ako se suvise priblize. doduse, mislim da mi je i rng bio solidno naklonjen u pogledu rasporeda mape i protivnickih jedinica, ukljucujuci i zadnji nivo:

 

[Svarog]

https://www.gog.com/game/full_throttle_remastered

 

Full Throttle besplatan jos neka 24h, do subote popodne.

[Calavera]

subnautica je takodje dzabe na novom epic storeu:

 

https://www.epicgames.com/store/en-US/product/subnautica/home

 

preporuka za sve kojima minecraft nije ogadio survival zanr, mada sam ne spadam u tu kategoriju 

[Calavera]

nisam imao pojma da je na ps4 ovako lako snimiti video, bukvalno samo stisnes dugme i konzola sacuva zadnjih 15 minuta gameplaya  u to ime, evo 1 isecka mojih trapavih avantura iz monster huntera. radi se o akcijom nabijenih 15 minuta u kojima zaslepljujem random gustere bez ikakve potrebe, dva puta promasujem lijanu i sjebavam se u provaliju, uplasi me senka miroljubivog korala, vracam se u kamp po opremu za uspavljivanje koju sam zaboravio... tu je i taj neki brutalni turf war izmedju paolumua i odogarona, ali to je vec za zagrizenije ljubitelje 

 

 

jedino ne znam zasto je thumbnail ovako kilav... enivej, u pauzama izmedju monster huntera sam nasao vremena i za nekoliko indie naslova iz ove i prosle godine:

 

gris je taman dovoljno prelep da ne bude (previse) dosadan. priznacu da sam ocekivao malo ociglednije oslanjanje na tu metaforu u srcu narativa nakon citanja recenzije na rpsu, ali gris je prijatno suptilan u tom pogledu. zagonetke su pristojne (mada se cesto ponavljaju), soundtrack takodje, a animacija je izvanredna. uglavnom, gris vredi odigrati, mada morate biti u pravom raspolozenju.

 

donut county je bio u razvoju nekih 6 godina, a opet nekako nije napredovao ni za pedalj od tvita (link) po kome je nastao. dobro, na pola igre dobijate katapult pa mozete da ispaljujete stvari iz rupe, a ima i neki kvazi-bosfajt na kraju, ali ipak...ako nista, kratko traje, pa bi ljubitelji night in the woodsa i slicnih milenijalskih avantura mogli da ga overe.

 

battle chef brigade je simpaticna mesavina "match 3" igara i 2d brawlera, ali nijedno od toga nije preterano zanimljivo. ta slatkasta tumlr estetika mi isto nije sela, mada je to vec stvar ukusa. kapiram da se ovo bolje igra na switchu, na kompu je prilicno mlako iskustvo, bar ovih prvih dva sata koliko sam izdrzao.

Edited December 19, 2018 by Calavera

[Calavera]

zaboravih da ostavim linak za taj post koji je inspirisao donut county:

 

 

[Miljenko]

Uzeh da odigram Drakensang; najpre Dark Eye, a zatim i River of Time. Fin RPG. Svidjaju mi se se skill checkovi za svaku stvar, pa i za harvestovanje biljaka na primer (na visim nivoima ce vec teze zakazati, no postoji mogucnost ako si baksuz). Zaboravio sam kako ide razvoj vestina, pa sam se malcice rasplinuo, no party deluje ok za sada (oko 6. nivoa su svi).

[Miljenko]

Probah ATOM RPG i meni ovo deluje obecavajuce. Ruski Fallout. Pravljenje lika je potpuno preuzeto iz prve dve igre poznatog serijala, sto nije nuzno losa stvar. Atmosfera sasvim dobra, mada treba neke stvari ispolirati, kako bi proizvod bio na vrhunskom nivou. Plus je sto imamo drugu perspektivu, jer se igra desava u bivsem Sovjetskom Savezu.

Edited December 20, 2018 by Miljenko

[*edited by mod]

Uzeo da igram Horizon Zero Dawn i od samog pocetka je dosta jasno zasto je podobijala tolike nagrade. Grafika je prelepa, komande malo drugacije od onih par setupa na koje se naviklo ali posle kraceg vremena sve legne na svoje. Necu puno spojlovati iako se deo price da naslutiti iz pogleda na omot a kamo li na trejler. Ukratko kad god se ucini da main story ide u pravcu kolotecine i stereotipa, desi se neki preokret koji osvezi sve. Ono sto mnoge igre ubacuju u zadnje vreme ali ne toliko uspesno je sakupljanje biljaka, lova na sitne zivotinje i slicnih stvari. Ovde je to sjajno odradjeno, ni jednom nece biti smaranja oko toga da mora nesto da se sakupi, vec je sve to dosta automatizovano. 

Igra je open world ali je main story dosta linearan sem par nekih manjih izbora koji nemaju veci uticaj na pricu. Ali kao sto rekoh, ta glavna prica je sjajno odradjena tako da to ni malo ne smeta. Cak mi se cini da je ovo jedna od retkih igara gde svaki side audio/txt/holo collectibles ima smisla i ko god je i malo zainteresovan za pricu zelece da pogleda svaki na koji naleti jer su dosta samostalni pa ne mora da se jurca da se nadje svaki da bi se osetila atmosfera. A atmosfera je fantasticna. Jahanje, lov na velike masine, napad na kampove ili pentranje po planinama, sve je gotovo savrseno odradjeno.

 

Naravno ima i zamerki, najveca je sto su side misije paaaaa generalno jedne od najlosijih i najispraznije odradjenih koje sam video na PS4 i vecinom se svode na nadji mi prsten, nadji mi dedin mac, nadji mi sina, nadji mi prijatelja, itd... Pa je utisak da odvlace od glavne price a i realno uz i malo avanturistickog i lovackog duha, sav taj XP moze i mnogo lakse i zabavnije da se dobije preko lova na velike masine ili uz napade na banditske kampove uz psiho sidekicka.

 

Druga veca zamerka je sto uprkos naizgled 3 vrste builda, za uspesno igranje treba ce vam kombinacija sva tri, tako da ukoliko neko zeli da igra full stealth ili full head on to bas i nije moguce vec se prave neki kompromisi u buildu.

 

Inace zanimljiva stvar kod igre je to sto ima ogroman HUD za sve i svasta koji nakon jedno par sati igre pocinje ozbiljno da zulja oci i smeta kod imersiona. Srecom i na to su mislili pa se sve moze custom setovati ili jos bolje dinamicki gasiti i paliti.

 

Ukratko lagano u top 10 igara za odigrati ko god ima PS4

 

 

 

 

[Ayatollah]

Opet igram LOTRO, ja nisam normalan.

[renne]

Večeras u 18 kreće zimski steam sale

[Calavera]

8 hours ago, *edited by mod said:

Ukratko lagano u top 10 igara za odigrati ko god ima PS4

 

to sam i ja cuo za horizon, jedini razlog sto jos nisam skocio na njega je sto se radi o jos 1 open worldu, moram ih malo prorediti da ne dodje do zamora materijala 

[Zabalujev]

Witcher 3 pređen po drugi put. Ovaj put sam razvijao Quen i Igni, i pazio da budem dobar drug sa Ciri, pa je ona postala carica, a Geralt otišao da živi srećno i dugovečno sa Jenifer. Whoreson jr završio kao prosjak. Solidan broj ugovora za čudovišta odrađen. Gwent opet ignorisao.

Rado bih opet krenuo na Blood & Wine, ali moram da odmorim od Geralta na par godina.

 

[Fakundo Sava]

Meni je pre W3 omiljena igrica i jedna od retkih koje sam završio bio Witcher 1,tako da je moje oduševljene ovim masterpisom bilo nezamislivo.

Isto sam preskočio Gwent i ono trkanje konjima ali vidim da je Gwent postao priča za sebe sa posebnom igricom i turnirima ,tako da  se možda zaposlim i naučim pravila

 

A završio sam DarkSouls remastered posle 150 sati gejmpleja,doduše mislim da je dobar deo otišao kada bih je ostavio u pozadini jer nema klasičnu pauzu .

Pobio sve bosove i mini bosove osim nekog Baterflaja,mrzelo me da idem do njega.Jeste mazohistička i blago precenjena

 

[James Marshall]

Ja je počeo prije petnaestak dana, po prvi put, tek sam neki osmi nivo, igram po sat dva dnevno. Ni mene gvent nešto ne privlači. Jednom se zaletih da uradim neki kvest, a da nisam vidio preporučeni nivo (33). Ajme meni

[Miljenko]

Dobro je uradjen gvent, mada ume da iznervira kada naletis na protivnika sa mnogo boljim kartama. Kada je vec rec o kartaskim varijantama, Thronebreaker je odlican.