Igre

[Calavera]

1 hour ago, teacher said:

očigledno je da će svi žrtvovati razum  

 

 

 

2 minutes ago, Weenie Pooh said:

 

Opis mi je zvučao strašno poznato, ali ne mogu da se setim ko je tog Cult Sim nahvalio u Early Access. Nažalost, ja sam tokom godina razvio alergiju na sve te gluposti sa kartama, i kad je osnova igre a čak i kad je minigame unutar veće igre tipa Fallout blackjack, Fable poker, i slično. (Gwent bar ima odlične ilustracije, ali Witchera sam zaobišao iz drugih razloga.)

 

ne bih ja ovo bas opisao kao igru s kartama, cini mi se da su one ovde samo prevozno sredstvo za choose-your-own-adventure naslov s rpg elementima. ja ti skrenuh paznju na nj jer deluje kao mas plej™ za ljubitelje lovecrafta, mada je moguce da sam te pomesao s nekim 

[Weenie Pooh]

Moguće, meni je ta Lavkravtovština interesantna prevashodno kao background fluff ali mi je kao horor oduvek delovala... anahrono, da ne kažem prevaziđeno. Plus neizbežno stilsko izdrkavanje, ufff... "My body is smooth without and red within like a sweet fruit, my senses are knives"? Zajebi.

[Miljenko]

On 1.6.2018. at 10:07, *edited by mod said:

First thing first. Za sada je glavno da ne bude full MMO naslov :(

Tja, MMO ipak. Nista od hajpa.

[*edited by mod]

Tja, MMO ipak. Nista od hajpa.

Zvanično potvrdili? :/

Sent from my KIW-L21 using Tapatalk

[Miljenko]

Ceprkao sam na drugim mestima i svuda se pominje samo MMO. Kao neka eksperimentalna varijanta, nakon ovog klasicnog serijala.

[Ayatollah]

Sad mi se opet igra Crusader Kings 2:

 

[gone fishing]

eh da su naši pretci u 7 veku otišli na sever umesto na jug sada bi uživali u švedskom standardu

Edited June 3, 2018 by gone fishing

[*edited by mod]

1 hour ago, Miljenko said:

Ceprkao sam na drugim mestima i svuda se pominje samo MMO. Kao neka eksperimentalna varijanta, nakon ovog klasicnog serijala.

 

Ja sam dodatno snizo ocekivanja sa nadom da ce MMO biti opcionalan deo nesto poput gradjenja baza u cetvorci. Mada kakva je situacija ima da bude Battle Royal...

[Miljenko]

Ponovo pokusavam da predjem Vampire: The Masquerade-Redemption. Brzo se podsetih da ce to biti ozbiljan test zivaca, Settings, skilovi, prica, sve je to super, ali borba je stvarno uzasna. Tu je VTMB drasticno bolji (dobro, VTMB sa modovima, je jedna od najboljih igara ikada). Cudi me da dugo nije bilo nekog ok RPG naslova, u ovom miljeu.

 

[Svarog]

počeo sam da čitam ovo:

 

 

Quote

Masters of Doom is the amazing true story of the Lennon and McCartney of video games: John Carmack and John Romero. Together, they ruled big business. They transformed popular culture. And they provoked a national controversy. More than anything, they lived a unique and rollicking American Dream, escaping the broken homes of their youth to co-create the most notoriously successful game franchises in history—Doom and Quake—until the games they made tore them apart.

 

za sada je genijalna knjiga, sa toliko (ne)očekivanih momenata. nadam se da neće "popustiti" kako se približavam kraju.

 

 

[Miljenko]

Gallop Racer serijal je teska zaraza.

Igram Gallop Racer 2003: A New Breed i ne mogu prestati nikako. Jos jedna trka, pa jos jedna, novi konj kupljen, ajmo samo do sledece GI trke i tako u krug. PS2 je u pitanju.

[*edited by mod]

On 3.6.2018. at 18:34, *edited by mod said:

 

Ja sam dodatno snizo ocekivanja sa nadom da ce MMO biti opcionalan deo nesto poput gradjenja baza u cetvorci. Mada kakva je situacija ima da bude Battle Royal...

 

 

Izgleda da ce moci da se igra i solo ali su ostali igraci stvarni pa mi zvuci kao division, doduse najavili su da ce biti sve couple of dozens players po mapi sto je ok i da ce morati da se igra full online.

 

Naravno bez VATS

Edited June 11, 2018 by *edited by mod
EDIT

[Calavera]

na prvi pogled, metal gear solid v je tesko povezati s covekom koji je napravio i prethodna cetiri dela i potrebno je malo zagrebati ispod povrsine da bi se petica shvatila kao kulminacija kojimine vizije. eto, pogledajmo settinge ovih glavnih mgs naslova. prvi deo se u kompletu odigrao na shadow mosesu, dvojka je imala onaj prolog na brodu, u trojci su bile dve odvojene misije (doduse, obe u dzungli), a u cetvorci smo vec putovali po tri razlicita kontinenta. svaki novi nastavak je igracu nudio sve vise slobode, dok u petici konacno nismo dobili i pravi open world. jedna od blesavijih zamerki koje sam video je da u tom open worldu nema sta da se radi, ko da sva igra mora biti jos 1 ubisoftov collect-a-thon sa 17 razlicitih aktivnosti po metru kvadratnom  open world u mgs v je odlican: ima sta da se radi, ali veliki deo vremena se provodi u putovanju od tacke a do tacke b i usputnom uzivanju u okolini, i to je skroz kul.

 

naravno, najveci napredak u odnosu na prethodne naslove je vidjen u gameplayu. mislim, volim ja ranije mgsove, ali posteno je reci da im gazenje opsteprihvacenih postulata stealth zanra nikad nije bilo strano  koliko me pamcenje sluzi, kojima je od mgsa uvek pokusavao da napravi igre u kojima se igrac, nakon sto ga neprijatelji otkriju, ohrabruje da improvizuje bekstvo umesto da prosto restartuje igru od zadnjeg checkpointa kao u vecini drugih stealth naslova. pre petice mu to nikad nije u potpunosti uspelo, sto zbog nepregledne kamere i bezveznog interfejsa, sto zbog zgusnute™ koncentracije neprijatelja na premalom prostoru. s druge strane, ovde je gameplay pesma, uprkos nekim zaostalim manjkavostima u interfejsu (zasto se pentazemin i dalje ne moze konzumirati van glavnog menija, pobogu). ne samo sto je nivoe uzbune moguce kontrolisati strateskim povlacenjem s mesta dogadjaja™, nego je igracu sad na raspolaganju toliki broj oruzja i gadgeta da je mogucnosti za prelazak svake misije prakticno bezbroj. ako ista, igra je u kasnijim fazama cak i prelaka, pogotovo ako sve vreme koristite psa ili quiet kao pomagace.

 

peticu je najteze povezati s prethodnicima u pogledu kolicine sinematika.nakon cetvorke u kojoj su isti sacinjavali skoro pola igre, ukljucujuci i onu neprekinutu sekvencu sinematika koja traje ukupno 71 minut (e moj hideo ), mgs v je potpuno druga prica. ne samo sto ovde sinematici (po nekoj mojoj proceni) u zbiru cine manje od 10% igre, vec je i one koje traju vise od 5 minuta moguce nabrojati na prste 1 ruke. naravno, za to je uglavnom zasluzno (mamutsko) trajanje igre, ali i cinjenica da sad umesto nezaobilaznih codeca imamo kasete koje se uopste ne moraju preslusati. stavise, one bitne kasete su tako i oznacene, pa igrac moze da bira koliko zeli da se zamajava pricom, a koliko onim sto u igri zapravo valja. nema potrebe napominjati da je ovakav pristup meni savrseno legao, mada mi i dalje nije bas najjasnije kako su to mgs iv i mgs v delo istog coveka 

 

kad se na sve to doda i mocni soundtrack, brutalna optimizacija i dodatno usavrsavanje nekih sporednih elemenata koji su krasili prethodnike, mislim da je jasno da je poslednji mgs ujedno i najbolji. sumnjam da je ovo u 2018. godini novost za bilo koga, no mgs v je kojima na vrhuncu svojih moci, a to je 1 velika stvar. da, drugo poglavlje je ocigledno nedovrseno, ali meni je tu zapravo najvise zasmetalo sto je tao deo igre uopste nazvan drugim poglavljem umesto da su priznali poraz i ljudski ga nazvali epilogom. da, twist na samom kraju je potpuno blesav, mada sam tu cuo sve spojlere jos pre dve godine, pa mi je bilo svejedno  uostalom, nije bas nemoguce povezati kraj petice s desavanjima u originalnim metal gearovima. priznacu da je veliki razlog sto mi to drugo poglavlje nije toliko smetalo je sto sam u njega usao s izrazito niskim ocekivanjima, ali sta da se radi? ja inace nisam neko ko igre ocenjuje iskljucivo po kolicini zabave koje izvucem iz njih, ali meni los kraj ipak ne moze pokvariti 60 sjajnih sati pre toga. u prvom redu, to bi znacilo da kojimina trabunjanja o jezickim parazitima, nanomasinama (sine) i vojsci bez drzave shvatam ozbiljno, a to je ipak malo... onako... 

 

tl;dr petica najbolji mgs (izmedju ostalog, samo je tu moguce kidnapovati medjeda), ali za keca me ipak vezuju mnogo lepe uspomene, pa neka bude 1 = 5 > 2 = 3 >>> 4
 

 

[renne]

Quake Champions 

 

trenutno free na Steamu

 

 

 

[*edited by mod]

On 12.6.2018. at 5:32, Calavera said:

na prvi pogled, metal gear solid v je tesko povezati s covekom koji je napravio i prethodna cetiri dela i potrebno je malo zagrebati ispod povrsine da bi se petica shvatila kao kulminacija kojimine vizije. eto, pogledajmo settinge ovih glavnih mgs naslova. prvi deo se u kompletu odigrao na shadow mosesu, dvojka je imala onaj prolog na brodu, u trojci su bile dve odvojene misije (doduse, obe u dzungli), a u cetvorci smo vec putovali po tri razlicita kontinenta. svaki novi nastavak je igracu nudio sve vise slobode, dok u petici konacno nismo dobili i pravi open world. jedna od blesavijih zamerki koje sam video je da u tom open worldu nema sta da se radi, ko da sva igra mora biti jos 1 ubisoftov collect-a-thon sa 17 razlicitih aktivnosti po metru kvadratnom  open world u mgs v je odlican: ima sta da se radi, ali veliki deo vremena se provodi u putovanju od tacke a do tacke b i usputnom uzivanju u okolini, i to je skroz kul.

 

naravno, najveci napredak u odnosu na prethodne naslove je vidjen u gameplayu. mislim, volim ja ranije mgsove, ali posteno je reci da im gazenje opsteprihvacenih postulata stealth zanra nikad nije bilo strano  koliko me pamcenje sluzi, kojima je od mgsa uvek pokusavao da napravi igre u kojima se igrac, nakon sto ga neprijatelji otkriju, ohrabruje da improvizuje bekstvo umesto da prosto restartuje igru od zadnjeg checkpointa kao u vecini drugih stealth naslova. pre petice mu to nikad nije u potpunosti uspelo, sto zbog nepregledne kamere i bezveznog interfejsa, sto zbog zgusnute™ koncentracije neprijatelja na premalom prostoru. s druge strane, ovde je gameplay pesma, uprkos nekim zaostalim manjkavostima u interfejsu (zasto se pentazemin i dalje ne moze konzumirati van glavnog menija, pobogu). ne samo sto je nivoe uzbune moguce kontrolisati strateskim povlacenjem s mesta dogadjaja™, nego je igracu sad na raspolaganju toliki broj oruzja i gadgeta da je mogucnosti za prelazak svake misije prakticno bezbroj. ako ista, igra je u kasnijim fazama cak i prelaka, pogotovo ako sve vreme koristite psa ili quiet kao pomagace.

 

peticu je najteze povezati s prethodnicima u pogledu kolicine sinematika.nakon cetvorke u kojoj su isti sacinjavali skoro pola igre, ukljucujuci i onu neprekinutu sekvencu sinematika koja traje ukupno 71 minut (e moj hideo ), mgs v je potpuno druga prica. ne samo sto ovde sinematici (po nekoj mojoj proceni) u zbiru cine manje od 10% igre, vec je i one koje traju vise od 5 minuta moguce nabrojati na prste 1 ruke. naravno, za to je uglavnom zasluzno (mamutsko) trajanje igre, ali i cinjenica da sad umesto nezaobilaznih codeca imamo kasete koje se uopste ne moraju preslusati. stavise, one bitne kasete su tako i oznacene, pa igrac moze da bira koliko zeli da se zamajava pricom, a koliko onim sto u igri zapravo valja. nema potrebe napominjati da je ovakav pristup meni savrseno legao, mada mi i dalje nije bas najjasnije kako su to mgs iv i mgs v delo istog coveka 

 

kad se na sve to doda i mocni soundtrack, brutalna optimizacija i dodatno usavrsavanje nekih sporednih elemenata koji su krasili prethodnike, mislim da je jasno da je poslednji mgs ujedno i najbolji. sumnjam da je ovo u 2018. godini novost za bilo koga, no mgs v je kojima na vrhuncu svojih moci, a to je 1 velika stvar. da, drugo poglavlje je ocigledno nedovrseno, ali meni je tu zapravo najvise zasmetalo sto je tao deo igre uopste nazvan drugim poglavljem umesto da su priznali poraz i ljudski ga nazvali epilogom. da, twist na samom kraju je potpuno blesav, mada sam tu cuo sve spojlere jos pre dve godine, pa mi je bilo svejedno  uostalom, nije bas nemoguce povezati kraj petice s desavanjima u originalnim metal gearovima. priznacu da je veliki razlog sto mi to drugo poglavlje nije toliko smetalo je sto sam u njega usao s izrazito niskim ocekivanjima, ali sta da se radi? ja inace nisam neko ko igre ocenjuje iskljucivo po kolicini zabave koje izvucem iz njih, ali meni los kraj ipak ne moze pokvariti 60 sjajnih sati pre toga. u prvom redu, to bi znacilo da kojimina trabunjanja o jezickim parazitima, nanomasinama (sine) i vojsci bez drzave shvatam ozbiljno, a to je ipak malo... onako... 

 

tl;dr petica najbolji mgs (izmedju ostalog, samo je tu moguce kidnapovati medjeda), ali za keca me ipak vezuju mnogo lepe uspomene, pa neka bude 1 = 5 > 2 = 3 >>> 4
 

 

 

 

sve stoji + sjajni soundtrack, gomila random interakcija na koje te igra uopste ne upozorava, tipa elektricna ruka+kola= sprzeni vojnici ili pustanje kaseta sa pesmama koje privlaci vojnike ili npr sakrivanje u wc gde pustis kasetu vojnika sa problemima sa zatvorom kako te ne bi otkrili.

Sa zadovoljstvom sam presao sve side misije jedino gde sam u potpunosti izgubio interesovanje je onaj abortirani MMO deo igre.