Privatni vs. državni fakulteti

[Patty Lee]

...Tako su primjerice diljem neta među studentima i brucošima kao i roditeljima, sasvim uobičajene izjave tipa da se "na privatne fakultete upisuju samo bogataški glupi sinovi i manekenke" , da na prijemnim ispitima (što od prošle godine prakticiraju jedino pojedini privatni fakulteti s obzirom na novouvedenu "državnu maturu") "ne prolaze samo retardi, a da na ispitima ne treba nista učiti jer se fax plaća" , pa sama ta činjenica po njima valjda podrazumijeva "obaveznu prolaznost i osigurava diplomu." Naravno da ništa od toga nije točno, ali za takav publicitet su većim dijelom odgovorni i pojedinci iz akademske zajednice koji visoku prolaznost na ispitima, a što je često slučaj na pojedinim privatnim učilištima, tumače kao posljedicu nekvalitetnog nastavnog programa i loših profesora. ...

Hm, pa ako je takvo stanje u Hrvatskoj, blago vama. Ali ne bih rekla da to i ovde važi. Moja iskustva sa privatnim fakultetima nisu neposredna ali poznajem dosta ljudi koji su ili završili ili trenutno studiraju na privatnom fakultetu. Ne znam da li je ok da sada kažem i koji fakulteti su u pitanju. Uglavnom, po onome što ja čuh to prosto nisu obrazovne ustanove. Jedna moja rođaka, koja je jedva završila srednju školu (što nije lepo ovako reći, ali jbg, tako je, jedva je završila onaj ionako bedni izgovor za srednju školu) je upravo dala uslov za treću godinu na jednom privatnom fakultetu koji deli asistenska mesta kako stigne. I sad, videla sam te knjige iz kojih ona, kao, uči. Meni je ono delovalo jako, jako neozbiljno. Opet, samo ovlaš sam pogledala knjige i dopuštam da su možda, pa... reći ću skromnijeg obima, zato što su praktične te je izdvojeno samo ono što je najbitnije. Ali i kao je to slučaj, opet neozbiljno. Uopšte, teško mi je da kao obrazovnu (ili bilo kakvu) ustanovu posmatram mesto gde pređeš knjigu jednom pred ispit i to bude dovoljno za 6 ili gde postoji profesor sa kojim se cenjkaš oko ocene kao na pijaci ili gde polažeš kolokvijum preko interneta (sa posla, dok ti koleginice traže i čitaju odgovore iz knjige). Biće da je prolaznost velika zato što je kriterijum nizak. Mislim, niko ni ne krije da je upisao privatni spram državnog jer "neće da se cima".Privatni fakultetu u svetu su možda i kvalitetniji i prestižniji i lepši za CV. Ovde su ipak samo biznis. Stvar je u tome što sam navedene i slične priče čula od svih ljudi koji su studirali ili studiraju na privatnim fakultetima. Mislim, takve stvari se ne prepričavaju kao neki neprijatni incidenti već kao duhovitosti i anegdote. Osim ako na delu nije neka opšta zavera, je l. E sad, sigurno nisu svi osakačeni tim iskustvom, verovatno ima i ljudi koji završe krš od fakulteta ali ispostavi se da su itekakvi stručnjaci u svojoj oblasti. To međutim bude uprkos tome što su studirali na tom kontejner faksu a ne zavaljujući njemu, i ti takvi su manjina.I ne razumem uopšte kakvom mozgu moze da padne na pamet da poznatim ličnostima pokušava nekoga da privuče da studira tu i tu. To je neopisivo retardirano. I biće da ti ljudi i svoje potencijalne (i aktuelne) sudente tako vide, kao retardirane. Ja ne znam kako drugačjije opisati osobu koja odluči da će da sudira na određenom fakultetu zato što tu "studira" i neka pevaljka.Stoje sve primedbe izrečene i za državne fakultete. Ne pokušavam ovim da branim ili da kažem kako je tamo med i mleko.

[čekmeže]

Mislim da je problem ovakvog misljenja sto se u sustini jednim pojedinacnim primerom podrzava nesto, sto je u sustini predrasuda, tj. default misljenje mnogih, da su privatni fakulteti smesni. Moze dovoljno slicnih i istih primera da se nadje i na drzavnim fakultetima; uostalom, mislim da ne treba ici dalje od primera magistra Velje Ilica, ili raznoraznih korupcionaskih afera.

To sam i napisao u editu, slično važi i za državne. Problem je u tome što možemo naći više primera da su nam država fakulteti smešni nego da su ozbiljni.

[gagorder]

evo ja radim na jednom drzavnom i na jednom privatnom univerzitetu (konflikt interesa razresen time sto nisu u istoj zemlji).na taj privatni dolaze probrani predavaci iz regiona (ne kazem to da bih sebi digla cenu, ja sam tu upala slucajno. ali, recimo, ljudi koji su pozvani da predaju iz zagreba su ocigledno pazljivo izabrani po kvalitetu i cuvenju.)iz nastavnickog ugla, prednost privatnog fakulteta u ovim nasim krajevima je nepostojanje akademske politike (koja je nesto najprljavije sto mozete da zamislite) - atmosfera je hipi, svi dodju da im bude lepo, odu na rucak, popiju kafu, predaju onako kako predaju kod kuce ali nekako relaksiranije. onda, ako si tu zaposlen, tvoj poslodavac je ekstremno zainteresovan da brzo napredujes iz zvanja u zvanje i da sto vise objavljujes (to ne mora biti slucaj na drzavnom, iz raznih razloga - da sad ovde ne gnjavim). licno, mnoge nastavnike iz moje struke iz hrvatske ne bih ni upoznala da se ne nalazimo na tom neutralnom terenu. dakle, meni je super sto tako nesto postoji. stavise, mislim da su neki drzavni fakulteti u srbiji bili prinudjeni da se pomaknu napred, da promene i unaprede neke svoje prakse, zbog puke cinjenice postojanja privatnih fakulteta. sto se studenata tice - zao mi je sto ne mogu da uporedim studente na privatnom i na drzavnom u jednoj te istoj zemlji. dakle, ne mogu da procenim da li su razlike medju njima (a ima ih) posledica toga sto su rasli i skolovali se u razlicitim zemljama ili toga sto su jedni na privatnom a drugi na drzavnom fakultetu.e sad, da li bih preporucila prijateljima da upisu dete na neki privatni fakultet u regionu (kada bi trebalo da biram izmedju, recimo, privatnog ili drzavnog pravnog u beogradu). jos uvek ne bih. drago mi je sto privatni postoji, mislim da ako prezivi decje bolesti ima sanse da postane respektabilna ustanova, ali za nekog svog - sacekala bih da protekne jos malo vode ispod savskog mosta ...sto se poslodavaca tice - oni koje nije briga koji si fax zavrsio ionako ocekuju da zaboravis sve sto si doneo sa faxa i da pocnes da ucis relativno uzak krug operacija od pocetka, kroz praksu, u okruzenju u koje te oni stave (to se odnosi na neke gorepomenute multi shmulti kompanije po srbiji). diploma fakulteta je samo ulaznica u klub, nema veze koja je, vazno je da je njihov buduci menadzer za ovo, sef prodaje za ono studirao, da nije parija kao oni koje ce da postrojava. tako da zelje poslodavca tog tipa u srbiji nisu bas neki argument u ovoj raspravi.

Edited July 8, 2011 by gagorder

[gagorder]

Privatni fakultetu u svetu su možda i kvalitetniji i prestižniji i lepši za CV. Ovde su ipak samo biznis.

ja bih rekla da samo jako mali broj privatnih fakulteta u regionu predstavlja ozbiljan biznis. mnogi od njih kubure sa finansijama, strepe od broja upisanih u svakom upisnom roku, imaju ozbiljan problem da prezive u finansijskom smislu ... ovo kazem cisto da ne bude da su to neke zlatne koke, ti fakulteti. jako, jako mali broj njih to jeste. vecina ne bi mogla da prezivi da su im samo skolarine izvor finansiranja.

[gagorder]

Prvi put u posleratnoj istoriji, kažu istraživanja, sadašnja generacija je manje obrazovana od prethodne (svojih roditelja).

ovo je nesumnjivo tacno. dakle, finalni proizvod je mnogo gori od finalnog proizvoda pre samo 20 godina. ipak, mislim da su fakulteti (bilo privatni bilo drzavni) tu samo deo price.studenata ima raznih, nepostojanje ozbiljnog prijemnog ispita svodi studentsku populaciju na uzorak opste populacije, pa se desava da ti akademski gradjanin na "kako ste" odgovara sa "dobro smo" i da je imun na najopstije kulturne reference (pominjanje kafkinog procesa nista mu ne znaci, etc.) s druge strane, ima klinaca koji bi blistali na bilo koji fakultet na svetu da ih smestis.

[gagorder]

a koji bi bili zajednički rangirani od strane nezavisnog tela za procenu kvaliteta

iskustvo nas uci: to ne postoji, nuzno se pretvara u koruptivno zariste, treba ga po svaku cenu izbegavati u zemljama u regionu. tu je vec proces akreditacije visokoskolskih ustanova, sta vise od toga treba za potencijalni vaucer, neka nova, dodatna akreditacija? skupo i koruptivno.

[badenac]

ovo je nesumnjivo tacno. dakle, finalni proizvod je mnogo gori od finalnog proizvoda pre samo 20 godina. ipak, mislim da su fakulteti (bilo privatni bilo drzavni) tu samo deo price.studenata ima raznih, nepostojanje ozbiljnog prijemnog ispita svodi studentsku populaciju na uzorak opste populacije, pa se desava da ti akademski gradjanin na "kako ste" odgovara sa "dobro smo" i da je imun na najopstije kulturne reference (pominjanje kafkinog procesa nista mu ne znaci, etc.) s druge strane, ima klinaca koji bi blistali na bilo koji fakultet na svetu da ih smestis.

Ova recenica podstice dilemu - sta je danas visoko obrazovanje u Srbiji? Da li visoko obrazovan covek mora da ima sira interesovanja od onoga koji to nije ili je to samo visokostrucno kvalifikovan radnik?Sme li diplomirani(iplomirana) da odgovori sa "dobro smo" ili su nepoznavanje gramatike,mali fond reci ili nezainteresovanost za visoku kulturu nebitne stvari u svetu specijalnih/usko definisanih vestina? Cini mi se da se vecina nasih fakulteta(drzavnih a pogotovo privatnih) ide u pravcu visih ,sada visokih skola i da svojim studentima nude samo znanja vezana za izabranu oblast ciji kvalitet je sumnjiv. Edited July 8, 2011 by badenac

[Eraserhead]

sto se poslodavaca tice - oni koje nije briga koji si fax zavrsio ionako ocekuju da zaboravis sve sto si doneo sa faxa i da pocnes da ucis relativno uzak krug operacija od pocetka, kroz praksu, u okruzenju u koje te oni stave (to se odnosi na neke gorepomenute multi shmulti kompanije po srbiji). diploma fakulteta je samo ulaznica u klub, nema veze koja je, vazno je da je njihov buduci menadzer za ovo, sef prodaje za ono studirao, da nije parija kao oni koje ce da postrojava. tako da zelje poslodavca tog tipa u srbiji nisu bas neki argument u ovoj raspravi.

Vrlo je malo poslova, ako ih uopšte ima, za koje se neko obučava na fakultetu. Svi oni se uče onda kada počneš da radiš. Tako da je vrlo teško napraviti distinkciju između onih koji žele da nešto zaboraviš i da učiš "uzak krug operacija" i onih koji traže da primeniš svoje stečeno znanje sa fakulteta na posao koji zahteva širok krug operatcija. Moje iskustvo sa studiranjem u USA je takvio da tamo poslodavci gledaju fakultet koji si završio kao nivo sposobnosti koji poseduješ. Tu je manje bitno da li si na Harvardu završio biologiju ili fiziku bitno je ime. Naravno, važno je i koji je fakultet na koju oblast usmeren.Poenta je da poslodavce mahom vrlo malo interesuje šta si studirao jer znaju da će te učiti posao bilo da si studirao Megatrend ili Ekonomski. Njih interesuje koliko si spreman da se cimaš i koliko si znalažljiv, a očigledno je da im odabir fakulteta nije nikakav garant u tom smislu. Naučne institucije bi se verovatno opredeljivale pre za one koji su završili državni jer oni sigurno imaju širi spektar znanja. Državni fakultet je bolji za znanje, ali kada se do radne sposobnosti dođe ne pravi neku razliku. E sad šta je bolje, je stvar toga kako se gleda na funkciju visokoobrazovnih institucija. Edited July 8, 2011 by Eraserhead

[Al-Khwarizmi]

Ako se ukratko rezimira situacija na državnim fakultetima, situacija je katastrofalna u svim segmentima; nemotivirani profesori koji predaju zastarjelo gradivo i koji imaju eventualno jedan (a često nijedan) objavljen znanstveni rad, fakulteti kojih uopće nema na svjetskim rang listama, kao i visoka razina korupcije, mita i nepotizma.

Na žalost, ovo je u dosta slučajeva tačno, ali, bar u Beogradu i bar u domenu tehničkih nauka, još uvek postoje fakulteti gde se može steći koliko-toliko solidno znanje.

Ali, unatoč tim općepoznatim činjenicama, percepcija, odnosno predrasude šire javnosti o privatnim fakultetima daleko nadmašuju stvarnu problematiku ovih državnih.

Dok sam radio na BU, jedan od renomiranih profesora koji je tezgario na privatnom fakultetu mi je rekao, parafraziram - "kako da oborim nekoga tamo kad je dao tolike pare?" i dodao da im je i sam dekan tako nešto u startu natuknuo.Sa stanovišta kratkoročnih tržišnih interesa takav stav mogu da razumem, ali suvišno je reći kako to utiče na mišljenje o takvom obrazovanju i tamo stečenoj diplomi. Ono što je poražavajuće je što, desetak godina i n novoniklih privatnih univerziteta kasnije, taj princip i dalje predstavlja polaznu tačku u određivanju kriterijuma u sektoru privatnog obrazovanja. Takav trend nije sasvim zaobišao ni "modernizovane" državne fakultete - informacija koju imam od bivših kolega sa ETF-a je da je kriterijum na odseku za softversko inženjerstvo (na kom svi plaćaju punu cenu osim par najboljih studenata stipendiranih od strane samog fakulteta) osetno niži nego na smeru za računarsku tehniku i informatiku. Ipak, to je tamo izraženo u mnogo manjoj meri.Verujem da na duge staze otvaranje privatnih univerziteta ipak donosi više koristi nego štete obrazovnom sistemu. Međutim, dok prosek ocena i brzina sticanja diplome ne budu zavisili jedino od objektivno ocenjenih rezultata na ispitima, bez obaziranja na to koliko su studenti morali da plate školarinu, na diplome sa privatnih fakulteta će sa dobrim razlogom gledati podozrivo.edit: slovo Edited July 8, 2011 by Al-Khwarizmi

[Ayatollah]

Ova recenica podstice dilemu - sta je danas visoko obrazovanje u Srbiji? Da li visoko obrazovan covek mora da ima sira interesovanja od onoga koji to nije ili je to samo visokostrucno kvalifikovan radnik?Sme li diplomirani(iplomirana) da odgovori sa "dobro smo" ili su nepoznavanje gramatike,mali fond reci ili nezainteresovanost za visoku kulturu nebitne stvari u svetu specijalnih/usko definisanih vestina? Cini mi se da se vecina nasih fakulteta(drzavnih a pogotovo privatnih) ide u pravcu visih ,sada visokih skola i da svojim studentima nude samo znanja vezana za izabranu oblast ciji kvalitet je sumnjiv.

Opšte obrazovanje je jako, jako značajno za kvalitetan rad u struci i nauci, obzirom da sa sobom donosi i širi pogled na stvari, mogućnost sagledavanja opštih principa po kojim struka funkcioniše, pravilnu procenu vanstručnih elemenata koji utiču na predmet rada i lakše i brže prilagođavanje na nepoznate i neočekivane situacije u poslu. Iz mog iskustva, ljudi sa dobrim opštim obrazovanjem su znatno kvalitetniji, kreativniji i lucidniji u poslu, dok oni sa slabijim opštim obrazovanjem dobro funkcionišu samo na šablonskim zadacima, i kada se šablon poremeti, oni pokazuju slabu ili nikakvu mogućnost prilagođavanja, i odmah traže pomoć sa strane. Doduše, na ovo utiču i opšta inteligencija i iskustvo, ali je, po meni, uticaj obrazovanja ključan. Stoga, kod mene nema nikakve dileme - ja nikada ne bih zaposlio čoveka koji ne zna da se pravilno izražava, meša padeže ili ne zna ko je Kristofer Kolumbo, Isak Njutn ili Pablo Pikaso, pa makar imao i diplomu Kembridža ili Harvarda. Međutim, ja se tu ništa ne pitam, a oni koji se pitaju uglavnom favorizuju polufabrikate, jer ne razmišljaju svojom glavom i ne postavljaju nezgodna kritička pitanja, već slepo slušaju i odrađuju svoju rutinu.

[fonTelefon]

ovo je nesumnjivo tacno. dakle, finalni proizvod je mnogo gori od finalnog proizvoda pre samo 20 godina. ipak, mislim da su fakulteti (bilo privatni bilo drzavni) tu samo deo price.studenata ima raznih, nepostojanje ozbiljnog prijemnog ispita svodi studentsku populaciju na uzorak opste populacije, pa se desava da ti akademski gradjanin na "kako ste" odgovara sa "dobro smo" i da je imun na najopstije kulturne reference (pominjanje kafkinog procesa nista mu ne znaci, etc.) s druge strane, ima klinaca koji bi blistali na bilo koji fakultet na svetu da ih smestis.

Kafka i ajduk stanko su irelevantni u simlakrumu civilizacije kojoj tezimo. sitna razlika edukovanja i obrazovanja.

[rajka]

Moje iskustvo sa studiranjem u USA je takvio da tamo poslodavci gledaju fakultet koji si završio kao nivo sposobnosti koji poseduješ. Tu je manje bitno da li si na Harvardu završio biologiju ili fiziku bitno je ime. Naravno, važno je i koji je fakultet na koju oblast usmeren.

Mislim da gledaju da li si zavrsio Harvard, zato sto zavrseni Harvard predstavlja signal, to znaci da si izabran izmedju mnogo njih, jer je Harvard veoma konkurentan, znaci da si onima sto su birala odabrani krug koji ce da udje na Harvard, smatrali da si ti poseban, vise nego sto signalizira nivo sposobnosti kao takav.Na isti nacin, drzavni fakultet u srbiji moze da signalizira da je taj koji je upisao vredan ili dovoljno bistar da moze da nabuba gomilu knjizurdi i sve to reprodukuje, sto se tradicionalno trazi na drzavnim faksevima. dok za ljude sa privatnih jednostavno nemas nikakvu informaciju; mozda je isao na privatni jer nece da se jebava sa ponasnjem profesora na drzavnim, mozda je svo vreme imao pametnija posla i radio nesto korisno umesto da buba nepotrebno gradivo, a mozda je retard koji nije sposoban da zavrsi drzavni.(ovde se ogradjujem malo posto ne znam kakvi su sada drzavni faksevi posle bolonje, znam samo kakvi su bili pre)

[MaryPoppins]

za klince, čiji roditelji mogu kako tako da priušte finansiranje priv faxa, ova opcija je linija manjeg otpora. lako se polaže prijemni, lako se upada na fax i prilično lako se završava. šta i kako posle toga znaš, jebga to je druga priča. naravno, kao što su već ljudi rekli, fakultet (ni jedan) te ne osposobi da radiš u struci, ali ipak treba da ti omogući da stekneš dovoljno teorijskog znanja i informacija, koje ćeš kasnije primeniti na poslu u nekoj meri. i donekle uobličiti tvoj pristup radu kao takvom, ukoliko se od tebe traži da uložiš vreme i napor da nešto postigneš - položiš ispit, napišeš rad, etc. jedna od mana našeg (visoko)školskog sistema, bez obzira na vlasničku strukturu, je što studenti ne umeju da pišu. čak i kada imaju dovoljno znanja i informacija, prosto ne umeju da uobliče to u smislenu celinu u pisanoj formi. mislim da bi na većini fakulteta trebalo da se uvede kao obavezni predmet pisanje eseja, što bi im znatno pomoglo što tokom studija da pišu seminarske i završen radove, što kasnije u životu, tj. radu.

[gagorder]

Moje iskustvo sa studiranjem u USA je takvio da tamo poslodavci gledaju fakultet koji si završio kao nivo sposobnosti koji poseduješ. Tu je manje bitno da li si na Harvardu završio biologiju ili fiziku bitno je ime. Naravno, važno je i koji je fakultet na koju oblast usmeren.

tvoje iskustvo *sa studiranjem* u usa ne moze da ti kaze mnogo o tome sta poslodavci u usa traze.o tome bi, eventualno, mogao da govoris na osnovu trazenja (i dobijanja) posla u nekoj zemlji.to je neko moje iskustvo ;)inace, studiranje u usa (vidim, pomenuo si nekoga ko je posle BK tamo zavrsio neki MBA program, a na osnovu ovog poslednjeg tvog odgovora cini se da si i sam studirao u amerikama) govori jako malo o stvarnom zivotu u usa, iako nasi studenti koji se odande vrate imaju taj poriv da autoritativno pricaju o otkrivenoj americi.a kada si u americi na stipendiji za neki MBA ili LLM, realno kaplje ti lova "prvog u mesecu", tvoje je da ucis (i malo pijes vikendom) i da uzivas pod staklenim zvonom. ok, mozda je nekome malo nategnutije, ali taj sme da radi koliko - 20 sati nedeljno na kampusu? - pored te stipendije. e sad, ako si posle neke takve varijante uronio na trziste rada, onda mozes da nam kazes koliko je zaista nebitno da li je covek zavrsio biologiju ili hemiju, i za kakve poslove je nebitno.

[rajka]

jedna od mana našeg (visoko)školskog sistema, bez obzira na vlasničku strukturu, je što studenti ne umeju da pišu. čak i kada imaju dovoljno znanja i informacija, prosto ne umeju da uobliče to u smislenu celinu u pisanoj formi. mislim da bi na većini fakulteta trebalo da se uvede kao obavezni predmet pisanje eseja, što bi im znatno pomoglo što tokom studija da pišu seminarske i završen radove, što kasnije u životu, tj. radu.

o da, to primecujem i kod sebe, i mnogo mi smeta sto ne znam da pisem i sto mi pisanje pada tesko. istina.