365(ne)lepihdana

[kim_philby]

tekst iz vremena

Internet zajednica >Pošaljite komentarredakciji Odštampajte tekstReklamersko forsiranjevedrog duhajovana gligorijevićProjekat "365 lepih dana" (www.365lepihdana.rs) funkcioniše pod sloganom: "Svakodnevno širimo optimizam, bildujemo lepo raspoloženje i širimo zajednicu nasmejanih ljudi." Nažalost, iz pokušaja da se ukaže na to šta je u Srbiji dobro, nenamerno izbijaju pesimizam i beznađeU konstataciji da se u Srbiji živi loše nema ničeg novog. Naprotiv, sama tvrdnja je toliko istrošena da se već od nje, a ne od činjenice da se živi loše, diže kosa na glavi. Svakog meseca, kažu procene, u stečaj ode oko 1000 preduzeća, a između 10.000 i 20.000 ljudi ostane bez posla. Broj osoba sa postavljenom dijagnozom depresije i anksioznosti je u stalnom porastu, a nadležni se suzdržavaju da iznesu konkretne brojeve. Procene kažu da je depresivan svaki četvrti građanin Srbije. Koliko je zaista loše, niko ne zna tačno, a po svemu sudeći, ne ume ni da proceni. Jedna od poslednjih vesti kaže da su u Republičkom zavodu za statistiku ovih dana shvatili da su se prevarili, te da pad bruto društvenog proizvoda iz 2009. godine nije iznosio 3,1 odsto, nego dvostruko više – 6,2. Politički život svodi se na iskrivljavanje činjenica, zamazivanje očiju i emocionalne ucene poput štrajka žeđu i glađu umesto argumenata. Šta sve ne valja, moglo bi se nabrajati u nedogled. Ali, ima li nečega što je dobro i šta je to? Odgovor na ovo pitanje svakodnevno pokušava da da jedan domaći veb-sajt koji je počeo sa radom 1. marta. Reč je o projektu "365 lepih dana" (www.365lepihdana.rs), koji funkcioniše pod sloganom: "Svakodnevno širimo optimizam, bildujemo lepo raspoloženje i širimo zajednicu nasmejanih ljudi."POTISKIVANJE: Projekat realizuje grupa ljudi koja stoji iza manifestacije BlogOpen. Reč je zapravo o grupi blogera, aktivnih korisnika Tvitera iz Srbije, privatnih i poslovnih korisnika društvenih mreža, profesionalaca u oblasti komunikacije, PR menadžera, mladih političara i, uopšte, ljudi koji pretenduju na to da budu društveno angažovani i misleći deo javnosti. Ideja je da svakog dana na sajtu "365 lepih dana" objavljuju lepe priče iz svakodnevnog života i na taj način daju odgovor na pitanje šta je to dobro i lepo u Srbiji i zbog čega ovde vredi živeti. Prema objašnjenju koje na ovom sajtu daje Marko Herman, menadžer za komunikacije, do ideje je dovela "naša potreba da čitamo i nešto drugo osim preovlađujuće depresivnih sadržaja iz domaćih medija". Herman dalje objašnjava da je "365 lepih dana" eksperiment, a cilj mu je: "Da obodrimo jedni druge, da zajedno iz vladajućeg pesimizma i kriticizma osvestimo i javimo, svima i svetu, da nečeg dobrog i lepog ipak ima: u nama, u našem najbližem okruženju, na ulici, u parku, u jednom običnom danu u Srbiji. Onakva kakva je, kada pogledamo u sebe. Gde je čovek, dobar, običan, lep, dobronameran, građanin Srbije."foto: reutersSUROVA REALNOST: Siromaštvo se ne bilduje PR optimizmomIdeja je sama po sebi dobra. Međutim... Dva meseca i šezdesetak objavljenih tekstova ukazuju na to da nije baš uspela. Čak bi se moglo reći da je efekat suprotan. Iz pokušaja da se ukaže na to šta je u Srbiji dobro, nenamerno izbijaju pesimizam i beznađe. Jedna od krilatica ovog sajta glasi "Forsiranje optimizma reke". Naravno, očigledna je referenca na "Forsiranje romana reke" Dubravke Ugrešić i već u njoj krije se "tamna strana", pošto je reč o autorki koja u svojim esejima uporno ukazuje na loše, degenerisane i pervertirane pojave u postjugoslovenskim društvima. Dalje, već termin "forsiranje" ukazuje delovanje uprkos nečemu, što samo po sebi nije loše, ali uprkos čemu? Lako bi bilo da je uprkos pogrešnoj slici ili utisku o stanju stvari. Nažalost, reč je o forsiranju optimizma uprkos realnoj situaciji, a ne pogledu na nju. Zbog toga će posetilac sajta "365 lepih dana" pre naučiti kako da se pravi da mu je dobro, nego što će zaista poverovati da mu je dobro. Kvaka sa ovim pravljenjem da nam je dobro leži u tome što se ova pojava u psihologiji zove negiranje i potiskivanje, koje kad-tad izbije na površinu, najčešće u još težem obliku.PODSVEST: Šta je to lepo što tekstovi na "365 lepih dana" nude čitaocima? Zbog čega to vredi ostati u Srbiji i zadržati vedar duh? Jedan od autora nudi prolećni povetarac na licu i pogled na lepe devojke koje prolaze ulicom. Druga se pak autorka priseća divnih kolača koje je pre neki dan jela. Njena koleginica odlučuje da ostane u Srbiji jer je ovde kuvala džem od kajsija i čitala stripove. Iz ponude lepog još se mogu izdvojiti šljapkanje po baricama, gutljaj kafe, kad vam neko kaže "hvala". Sve navedeno zaista je lepo. Međutim, teško je zamisliti nekoga kome je firma upravo otišla pod stečaj, kome je lekar opšte prakse upravo prepisao novu turu sedativa, ko je saznao da mu je školarina za ovu godinu veća nego za prethodnu, rata za kredit sa 250 skočila na 400 evra, a kome će prolećni povetarac na licu i ukusna šampita trajno pomoći da se oseća bolje i shvati da je život lep.foto: reutersNa silu vedri, isforsirano optimistični tekstovi, često u ukupnom utisku ispadaju mračniji nego oni koji se bave onim što ne valja. Jer, ako je prolećni povetarac na licu jedino dobro što je preostalo, onda teško da je uopšte dobro. Pisci tekstova na "365 lepih dana" vole da pominju i muziku koja ih čini srećnima. Jedna od često pominjanih numera za podizanje raspoloženja i vraćanje vere u lepo na ovom sajtu jeste Lu Ridov Perfect day. Iz tog detalja se možda najbolje vidi suština ove priče, jer se u ovoj pesmi krije jedan veoma tužan, zapravo očajnički stih koji kaže: "You made me forget myself, I thought I was someone else, Someone good." U prevodu: "Učinila si da zaboravim na sebe, pomislio sam da sam neko drugi, neko dobar." Drugim rečima, ako je loše, onda je loše i nema te šampite, džema od kajsija i prolećnog povetarca koji će promeniti objektivnu činjenicu da je loše. Sve drugo je samozavaravanje, kratkotrajna vera pojedinca da je neko drugi, čiji je život bolji i lepši.foto: reutersELITA: Sajt "365 lepih dana" je samo to – još jedan sajt koji korisnik interneta može posetiti, isto kao što ga može i zaobići. Međutim, on je istovremeno i simptom još ponečeg. Vratimo se na početak: ovaj projekat realizuju profesionalci u oblasti komunikacije, PR menadžeri, mladi političari i drugi koji pretenduju na to da budu društveno angažovani i misleći deo javnosti. Još jedna stvar koja bode oči u njihovim tekstovima je i to što, kao malobrojniji i očigledno uspešniji deo društva, žive nešto bolje i luksuznije nego većina. Da nije tako, ne bi se hvalili pričljivim taksistom koji ih svakog jutra oraspoloži svojim šalama ili svakodnevnom uživanju u kafi koja se u supermarketima prodaje po ceni od 750 dinara za pakovanje od 200 grama. To je sasvim u redu, ljudi rade dobro plaćene poslove od kojih mogu dobro da žive. Problem je u prekidanju veze sa realnošću i odsustvu svesti o tome da onaj pesimizam i beznađe s početka priče stoje u direktnoj vezi sa činjenicom da većina ima objektivne razloge za to.

[kim_philby]

i histerijada li se ovo po prvi put u mejnstrimu jasno ocrtavaju konture klasnog raslojavanja u situaciji u kojoj nastajuca visa srednja klasa jos uvek nije fizicki odvojena po razlicitim suburbijama od ostalih pa mora da pravi svoj onlajn zabran?

[Аврам Гојић]

pa naravno :) novi-srpski-optimizam je novi valley speak. "Nama je dobro i ne zelimo da cujemo drugacije tonove".problem je u tome sto se ne zadrzavaju na blogovima nego su poceli da udaraju i javnu sferu. zabrana prodaje alkohola posle 22h je deo napora da se grad ocisti od pojavnih oblika onoga sto PR klasa dozivljava kao "socijalu".ne sklanjaju oni prodavce cveca i dzidza-bidza zato sto je to protivzakonito, nego zato sto ne zele to u svom gradu koji mora da izgleda kao iz reklame za nekretnine.

[kim_philby]

evo malo da zamenim hellu makar na ovom topicu:

Tadić: Umesto cinizma potreban nam je optimizamPredsednik Srbije Boris Tadić najavio je juče za Press prve konkretne poteze koji su predviđeni Prostornim planom do 2021. godine.- Do kraja ove ili početkom sledeće godine biće završen put prema Mađarskoj. Do početka 2011. biće potpuno završen i put prema Bugarskoj, a do kraja 2012. ili početkom 2013. put prema Makedoniji. Već ove godine počeće gradnja puta prema Crnoj Gori, od Uba do Lajkovca, a celokupan posao bi trebalo da bude završen do 2015. - naveo je Tadić.Prema njegovim rečima, pri kraju su projekti za izgradnju puta Pojate-Kruševac-Vrnjačka Banja.- Radi se o strateškom trouglu, koji verujem da možemo da završimo do 2012, kao i o putu Beograd-Čačak, koji ćemo početi ove godine. U međuvremenu bi se radili putevi od Paraćina ka Zaječaru, od Rume ka Šapcu, a u planu je i put od Niša prema Prokuplju - precizirao je Tadić.On kaže da ne želi da podiže očekivanja ljudima, ali da će učiniti sve da se ovi strateški pravci završe na vreme.Tadić je rekao da je Nacrt prostornog plana dokument od najvišeg strateškog i političkog značaja, koji će uvesti normalan poredak stvari u zemlji. On je objasnio da je njime određena strategija izgradnje autoputeva kroz Srbiju kako bi se zaustavilo iseljavanje stanovništva iz pojedinih oblasti i pospešio regionalni razvoj.- Naš politički sistem ne doprinosi razvoju zemlje. Bez prostornog plana ne možemo krenuti u rešavanje nijednog problema. Moramo učiniti napor da nadoknadimo ono što je propušteno u proteklih 20 godina, da napravimo intervenciju u prostor i izgradimo infrastrukturu - rekao je TadićPreduslov za ostvarivanje ambicioznih razvojnih planova, po Tadiću, leži u stvaranju novog optimizma.- Bez vere u bolju budućnost ona i ne može biti bolja. Neko ko je pesimista nikada nije izgradio nijedan metar autoputa. A nema ništa lakše nego biti ciničan i pesimista, sedeti u prikrajku, kritikovati i ometati - poručio je predsednik Srbije.

[gospa buba]

ја бих радо форсирала 1 контра пројекат, 365 одвратних дана у србији. ако ништа друго, терапеутски учинак би био јаснији <_<

[Gonzo]

nego zato sto ne zele to u svom gradu koji mora da izgleda kao iz reklame za nekretnine.

nemoj preterivati, ni uz milijarde novaca, ni uz svu PR silu, beograd nikad neće izgledati kao iz reklame za nekretnine, što je i dobro. elem, point je da mi se čini da se pridalo previše značaja ovom sajt/projektu, u smislu nekog društvenog uticaja, tipa ovo oko zabrane alkohola. ja to vidim kao grupicu balaševićevaca koja se navukla na motivation building i hormone koje to oslobađa. pustimo ih da mantraju svakoga dana, u svakom pogledu, ako im je već tako lakše. Edited May 13, 2011 by Gonzo

[Прслин]

Опет маркетинг. Свима је јасно да опозиција чак и када је представља Неверни Тома добија ако су људи незадовољни. Решење: учинити људе задовољним. Пошто не умеју да раде ништа друго него да дижу Потемкинова села, сада су одлучили да тај принцип апдејтују и да подигну Прозакову државу. Када будемо срећни, гласаћемо за арх. Тадића.

[gospa buba]

Опет маркетинг. Свима је јасно да опозиција чак и када је представља Неверни Тома добија ако су људи незадовољни. Решење: учинити људе задовољним. Пошто не умеју да раде ништа друго него да дижу Потемкинова села, сада су одлучили да тај принцип апдејтују и да подигну Прозакову државу. Када будемо срећни, гласаћемо за арх. Тадића.

па слабо ће им овај маркетинг оправити гласове

[Прслин]

То и ја мислим, али мораш да укалкулишеш степен њиховог одлепљења када им анализираш потезе.едит: Промакло ми малопре објашњење зашто цитирају Лу Рида. Запамтићу Јoвану Глигоријевић, дуго нисам прочитао нешто тако паметно у штампи

Edited May 13, 2011 by Праслин

[morgana]

a sto pridajete tolko znacaja ovom projektu?

[Прслин]

Зато што он показује да је власт опет изабрала да се не лечи од сиде, већ да купи леп и танак куртон.

[pacey defender]

Pogledao sam sajt i protrčao kroz tekstove. Ono što dominira jeste fokus na lepe stvari koje se ljudima dešavaju u sferi privatnosti i intime. Dakle, neko se raduje šetnjom sa partnerom ili detetom na omiljenom keju, ili nam pak prezentira način za ostvarivanje snova kroz imaginaciju, i to na sledeći način:

Da li je verovatnije da će kuću iz snova steći neko ko se samo brine o svakodnevnim problemima i uopšte ne razmišlja o ostvarivanju velikih želja ili ja, koji stalno živim u mislima u toj kući i radim sve kako bih stekao uslove da to sebi omogućim?

Još nešto... Potiskivanje problema koji nas okružuju, po principu "ako ti se dešavaju loše stvari, a ti razmišljaj o onim lepim stvarima", može predstavljati indikator autoritarnog tipa ličnosti ili pak servilnosti, zavisno od položaja u društvenoj podeli uloga koju dotični ostvari. Pomenuo sam već da se na sajtu pojavljuju samo komentari o lepim stvarima u privatnim životima autora. Domen javnog života je, koliko vidim, potpuno zanemaren. Kada ti se bahati retard parkira na pešačkom prelazu, a ti pomisli na ćerkicu i odagnaj loše misli. Kada ministar namesti tender, a ti se seti roštilja od pre par dana kako se ne bi nervirao. Kada Bata Đora uzme pare da bi sastavio klinački fudbalski tim po meri svojih prijatelja kriminalaca, pomisli na lepe momente u istoriji našeg sporta i sve će se nekako već srediti.Ja volim svoj posao (kinta bi doduše mogla da bude bolja ali šta sad), volim svoju devojku, imam stan u kojem živimo, i po svim kriterijumima koje uspostavlja ovaj sajt, ja bih na ovom forumu postovao samo na love topicu i eventualno na sportu. Severni delovi foruma me verovatno ne bi zanimali jer su smor i truju pesimizmom. Jbg, drago mi je da nisam kao takvi. Edited May 13, 2011 by pacey defender

[gospa buba]

a sto pridajete tolko znacaja ovom projektu?

чекбре, па ја нисам још ни почела да придајем значај, тек сам чула да та оаза оптимизма постоји ^_^

[Lancia]

- Bez vere u bolju budućnost ona i ne može biti bolja. Neko ko je pesimista nikada nije izgradio nijedan metar autoputa. A nema ništa lakše nego biti ciničan i pesimista, sedeti u prikrajku, kritikovati i ometati - poručio je predsednik Srbije.

sta se desava s Tadicem?¿uz ovo pitanje stvarno treba da stoji neki smajli, ali kako koji stavim, sledeci mi se ucini jos boljim. moja komsinica koja guta neke antidepresive me podseca svojim nekontrolisanim optimizmom na njega.

[gospa buba]

sta se desava s Tadicem?¿uz ovo pitanje stvarno treba da stoji neki smajli, ali kako koji stavim, sledeci mi se ucini jos boljim. moja komsinica koja guta neke antidepresive me podseca svojim nekontrolisanim optimizmom na njega.

он је већ неко време канда на неким лепковима, онај опасни изгледа нема времена за њега, а онај романтични не види на очи од романтике. и онда шта ће човек, кад све мора сам...