Domaća vina (Srbija i ex-Yu)

[banatjanin]

iskreno, sednem svako veče i ždraknem šta pišete, ali posle celodnevne borbe prsa u prsa sa lokalnim gazdama i kabadahijama (da, posao sa vinima je daleko od poezije) uglavnom nemam inspiracije, volje i živaca da pišem. sa obzirom na to da sam malopre pomenuo svoj posao, neću da se otkrivam iako većina vas ovde zna šta radim, a neki i ko sam. e, pa. još jedan razlog što sam se uzdržavao pisanja je to što mi se forum upleo u posao, a i privatni život. ovdašnji žbiri i ostali špijuni, jedan posebno, lakoprovaljeni uostalom, nedovoljno hrabri da se predstave, dovoljno su bili hrabri da iskoriste to što sam kao privatno lice i to predstavljeno nickom, pisao šta zaista mislim, ne mislim, znam i ne znam o određenim temama/osobama/vinima i isto iskoriste da jave Tamo-Gde-Treba. naivno sam mislio da se to neće desiti. jer jedno sam ja na poslu i ono što radim u korist istog, a drugo ja pred računarom i prijateljima. u najmanju ruku, neprijatno je. no, posle malog premišljanja, ipak nastavljam onako kako sam počeo i pritom obećavam da nejasnoće sa pojedincima neću raščišćavati ovde i opterećivati forum.izvinite na dužini trola. ostao sam dužan neke interesantne postove. idemo dalje.

[Musharaf]

iskreno, sednem svako veče i ždraknem šta pišete, ali posle celodnevne borbe prsa u prsa sa lokalnim gazdama i kabadahijama (da, posao sa vinima je daleko od poezije) uglavnom nemam inspiracije, volje i živaca da pišem. sa obzirom na to da sam malopre pomenuo svoj posao, neću da se otkrivam iako većina vas ovde zna šta radim, a neki i ko sam. e, pa. još jedan razlog što sam se uzdržavao pisanja je to što mi se forum upleo u posao, a i privatni život. ovdašnji žbiri i ostali špijuni, jedan posebno, lakoprovaljeni uostalom, nedovoljno hrabri da se predstave, dovoljno su bili hrabri da iskoriste to što sam kao privatno lice i to predstavljeno nickom, pisao šta zaista mislim, ne mislim, znam i ne znam o određenim temama/osobama/vinima i isto iskoriste da jave Tamo-Gde-Treba. naivno sam mislio da se to neće desiti. jer jedno sam ja na poslu i ono što radim u korist istog, a drugo ja pred računarom i prijateljima. u najmanju ruku, neprijatno je. no, posle malog premišljanja, ipak nastavljam onako kako sam počeo i pritom obećavam da nejasnoće sa pojedincima neću raščišćavati ovde i opterećivati forum.izvinite na dužini trola. ostao sam dužan neke interesantne postove. idemo dalje.

majko moja, ja mislio da su samo na politici žbiri i špijuni.

[banatjanin]

neko me je tamo davno pitao za južnu nam braću. makedonija dakle.pa, paradoksalno da sam od toliko vremena provedenog tamo dole ove godine, probao više stranih vina negu makedonskih. a sa obzirom na to da sam radio za jednu vinariju, najviše lokalnog vina je baš iz te jedne.ali evo.Makedonci su izgleda čvrsto rešili da prestanu da budu sirovinska baza za rinfuzna vina i iskoriste to što imaju odličnu klimu (sudar mediteransko - kontinentalne) i dobro zemljište za vinograde. inače, imaju i najviše čokota po glavi stanovnika na svetu. trenutno tamo radi 55 privatnih vinarija, od garažnih do modernizovanog Tikveša sa kapacitetom od 35 miliona litara godišnje (80 i neke je proizveo 75 miliona). generalno, vinogradarstvo i vinarstvo idu strelovito napred, dok kultura konzumiranja kaska. ali i to se mrda. vinotekeu Skopju ne postoji prava vinoteka, imaju nešto što se inventivno zove Biblioteka sa pristojnom ponudom vina ali i ostalog alkohola. postoji i Vin - Art shop koji sam i uvozi neke neke krševe od Bordoa, ali i respektabinog Miguela Toresa. Tamo možete da naidjete i kuriozitete poput Beaujolais nouveau iz 2003, potpuno oksidisan Sancere i slično po neverovatno visokim cenama. najbolja ponuda vina je po supermarketima tipa Ramstor i Vero, gde širok izbor lokalnih i ponešto iz ponude multinacionalaca tipa Hajneman (Yellow tail) i Perno Rikar (Casillero).restorani i vinske karteima nekoliko restorana koji šiju sa ponudom vina i neke bolje beogradske (Vodenica, Kamnik, Djino...) a intersantno je da vina uglavnom sami uvoze. odu u Italiju i pazare od grosista šta treba. Tako ima svega, od Fraskatija do Sasikaje.ostalo su uglavnom vinske karte (ako ih ima) s ponudama lokalaca i par gluposti tipa Padre Kino.vina u sledećem broju

[yolo]

banatjanin, mislim da bi red bio da nam mudoratori udele jedan nick za kada zagusti - predlazem "kvisko" - koji ce sve zrtve sukoba forumske i zivotne realnosti koristiti uvek kada mora da se kaze nesto sto se ne moze izbeci. nisi jedini sa ovakvim problemom, trebace jos nekima odavde.

Reklamacije ne primamo -_- ali bi trebalo da dobijem jedan manji kontingent ozbiljnih vina ovih dana, pa cemo pribeci vekovnim taktikama mitiranja

sorryska, ali evo u iznimno prijatnim uslovima smo dali sansu prokupcu 2006. sto se mene tice, nisu morali da se trude, ali ruku na srce bolje je od 2005 i 2004. sto i nije neki kompliment. nazalost daleko od 2003.bojim se da ga ozbiljno tuce nekoliko domacih vina za manje para: sve od dajica, mozbiti i mlad mesec. mislim da mi fali karaktera, sem ako pod time ne podvedemo to sto je kratko i tanko. naravno spram cene i klase - 715 din u vinodomu.aj ko ce da se otvori za panicevu crnu tamjaniku od 1100 din, pa da pisemo hvalospev prvom srpskom (pravom) dezertnom vinu.

[banatjanin]

Macedonia, part twodaklem, da krenem od onog što je na mene ostavilo najveći utisakrestoran/strelište Kamnik (koji su mi samo tako nahvalili, ali sam tamo jeo dosta prosečno, moram opet da potvrdim gradivo ) ima i sopstvenu proizvodnju vina.tip je na nekoliko hektara, čisto eksperimantalno zasadio čak 17 sorti. e, pa čisto eksperimantalno je dobio i par fenomenalnih vina. sad, koliko sam čuo malo menja koncepciju, kad je eksperiment već uspeo.njegova Temjanika je neporecivo najbolja koju sam do sada pio. Veoma kompleksana aroma, puno grejpa, limete, pa onda cveća, začina i muskata, a opet ne napadna i teška. U ustima puna, okrugla ali iskričava i sa dugim krajem.Šardone barrique bolji od svakog srpskog šardonea, negde na tragu Tikvešovog limited edition ali sa šarenijom aromom, više svežih voćnih aroma i dosta lakši i drugačiji u ustima nego na nosu.odličan je bio i Kaberne, bar sudeći po mirisu - baš školski, zreli kaberne, izuzetno lepo barikiran. čista crna ribizla, borovnica, malo drveta, tosta.. vrlo lepo. nažalost, to veče su mi usta bila impregnirana lekom koji mi je iscureo iz zuba pa je sve imalo ukus ambulante i bilo gorko. tako da ne znam kakv je zaista u ustima.Tikveš je postao impresivna vinarija i imao sam sreće to da vidim. puno para u odličnu opremu. kontrola kvaliteta grožđa, najsavremenije prese, selekcija, fermentori, isti barrique koji se koristi za Chateau Lafit...ludilo.ova jeftina vina su im standardna. i kad smo već kod toga, dao sam se navući da kupim vršačku Frankovku zahvaljujući vašem pisanju ovde. mislim, gadno sam psovo. ne zbog tih 120 dinara, nego što sam je na slepo unapred nahvalio. (raspravljaćemo o tome). elem, ako ćete vino koje rula za male pare, držte se Tge za Jug (sablažnjivo zvuči, zar ne?)oni generalno jesu uradili mnogo, ali mislim da tek dolazi najbolje odande u narednim godinama. ovosad je to za te pare.od one probrane berbe Specila selection vredi posebno tamjanika i chardonnay. meni je vrlo dobara bio i pino noar, ako uspete da ga nadjete. neobično jasna i snažna aroma višnje, telo umereno, malo ravna aroma i u ustima (ista višnja) ali bez mane. piti hladnijeg, ima visok alkohol. interesantno, sličnu aromu sam našao i kod Fonko pinoa, samo je on bio i zeljastih ljutih tanina, gorak i nebalansiran. u šteku imam i jednu bocu belog vina od pino noara, isto Fonkovog, zanimam me kakvo je, nisam još probao.iz tikvešove serije limited edition (ta su iz onog barika) vredi opet šardone (kao da je novi svet, visok napad, trosko voće, sušena banana, kremast, mastan, punog tela, dug) i merlot (saftan, mek, crvenovoćkast, malčice vanilast, okrugao sav).srećom, pa nemaju puno autohtonih sorti, a ona jedna, stanušina nije nizašta, bar ono što sam ja probao. U jednom restoranu sam čak vratio stanušinu Popova kula misleći da je riknula. konobar se nije složio, a kad je i druga stigla ista, pokrio sam se ušima. bio je pravu. fora je što vino ima izrazito siromašan sortni miris, a to upareno sa problematičnom vinifikacijom daje bljak rezultat. vino je boje rozea od pinoa, ali sa previše tanina i nikakvom aromom. bevezno. od stanušine i tikveš pravi neki litarski krš, kavadarka se zove, ima boju klareta (kao varijanta) i čak je malo i bolje od one prve.... toliko. ima još, ali nešto i za posle.

Edited December 5, 2007 by banatjanin

[banatjanin]

majko moja, ja mislio da su samo na politici žbiri i špijuni.

i ja. naivčine.

nisi jedini sa ovakvim problemom, trebace jos nekima odavde.

nažalost, znam na šta misliš. istina, moj je malo drugačiej prirode i ne tako drastičan.nego, dosta o tome.

[slepa_koka]

...inače, imaju i najviše čokota po glavi stanovnika na svetu. trenutno tamo radi 55 privatnih vinarija, od garažnih do modernizovanog Tikveša sa kapacitetom od 35 miliona litara godišnje (80 i neke je proizveo 75 miliona). generalno, vinogradarstvo i vinarstvo idu strelovito napred, dok kultura konzumiranja kaska...

A bre banatjanin opet te lazu a ti im verujes. Kolko li te tek izlagase za vina?Od kad Makedonija ima najvise cokoti po glavu i to jos na svetu pa i sire.mk 1.25 ari postanovnikufr 1.34it 1.34bg 1.40Wallis(CH) 1.67spanija 2.16za Australiju nisam smeo da napisem to nek ti kaze Indy.Ako uzmemo da makedonija ima oko 2 miliona stanovnika onda su njeni cokoti na nivou statisticke greske. Edited December 12, 2007 by slepa_koka

[banatjanin]

A bre banatjanin opet te lazu a ti im verujes.

Kada su me, i ko me je, pre toga lagao a da ti to znaš i da možeš da mi se obraćaš na ovaj način?

Kolko li te tek izlagase za vina?

Objasni. Ko i za koja vina?Šta ti misliš, koliko su me izlagali?

Od kad Makedonija ima najvise cokoti po glavu i to jos na svetu pa i sire.Ako uzmemo da makedonija ima oko 2 miliona stanovnika onda su njeni cokoti na nivou statisticke greske.

"во 2006. година покриваше околу 25. 000 хектари само винско грозје"na to dodaj još 5 do 10 ha stonog grožđa ako uzmemo u obzir da na ha stane od 3.300 do 5.000 čokota, neka nam prosek bude 4.150 čokota, puta 25.000ha je 103,750,000 (slovima: stotri miliona i sedamstopedeset hiljada) čokotapodeljeno na dva miliona je 51, 875 čokota - samo vinskog grožđa - po glavi stanovnika

[Čutura]

Hm, podatak koji je slepa koka dao se odnosi na povrsinu pod vinogradima i poklapa se sa tvojim( 25 000ha : 2 000 000mil/st= 1,25A po glavi) , mozda stvarno Francuzi, Italijani i Bugari, da ne pricamo o Spancima :) imaju veci broj cokota po glavi ako je razmak izmedju istih slican ili isti ko u MK. Medjutim, ne moze se reci da je na nivou statisticke greske ako je tek nesto manji od od takvih vinarskih velesila ko sto su FR i IT.Ovo mi je prvi post na vinima, al zato sve citam :) i apelujem da se ovde ne primenjuje patkometrija kad vec postoji topic za to. Hvala .

[slepa_koka]

Kada su me, i ko me je, pre toga lagao a da ti to znaš i da možeš da mi se obraćaš na ovaj način?Objasni. Ko i za koja vina?šta ti misliš, koliko su me izlagali?"во 2006. година покриваше околу 25. 000 хектари само винско грозје"na to dodaj još 5 do 10 ha stonog grožđa ako uzmemo u obzir da na ha stane od 3.300 do 5.000 čokota, neka nam prosek bude 4.150 čokota, puta 25.000ha je 103,750,000 (slovima: stotri miliona i sedamstopedeset hiljada) čokotapodeljeno na dva miliona je 51, 875 čokota - samo vinskog grožđa - po glavi stanovnika

Opet izmisljas i stavljas zarez na pogresno mesto. Broj cokota po glavi je 52.Medjutim kada sam pomenuo statisticku gresku mislio sam na ukupnu prizvodnju grozdja u Makedoniji.

[banatjanin]

Opet izmisljas

Tipično. Ne umeš bolje? Da te opet pitam da smisleno objasniš sintagmu, ne vredi, jelda?

Broj cokota po glavi je 52.

bravo!

Medjutim kada sam pomenuo statisticku gresku mislio sam na ukupnu prizvodnju grozdja u Makedoniji.

ja nisam . u prvom postu, na koji si se osvrnuo sam tačno naveo da govorim o čokotima po glavi stanovnika u MK. niko nije pominjao proizvodnju grožđa.

[slepa_koka]

Tipično. Ne umeš bolje? Da te opet pitam da smisleno objasniš sintagmu, ne vredi, jelda?bravo! ja nisam . u prvom postu, na koji si se osvrnuo sam tačno naveo da govorim o čokotima po glavi stanovnika u MK. niko nije pominjao proizvodnju grožđa.

Ti si stvarno beznadezan slucaj, sve obrces naopako.Vec sam ti napisao da mk ima 1.2 ara po glavi a spanija duplo vise. I sta vise ima tu da se prica?Ako bas hoces rekord onda u makedoniji dobijaju najvise vina po jednom cokotu. Necu vise da se mesam u ovaj topk gde vlada totalno neznanje i arogancija.Izuzimam jedino BGhost-a i corkscrew-a Adio zauvek.

[yolo]

ajmo ko ce prvi o salonu vina?

[banatjanin]

Necu vise da se mesam u ovaj topk gde vlada totalno neznanje i arogancija.

pročitaćeš ovo, ne foliraj se.Ton mojih postova bio bi sasvim drugačiji da nisi nastupio sa "lažeš", "opet su te izlagali", "izmišljaš", "bre" i slično. Odakle ti pravo i ideja da mi se tako obraćaš? Iako takvoj vrsti rasprave ovde nije mesto, lepo sam te pitao da objasniš svoj diskurs što nisi učinio.Ja mogu da prihvatim da sam pogrešio - ako jesam - ili da sam preneo podatke koji nisu tačni, kao i da sam pogrešno informisan. Zato je ovo forum da se na njemu diskutuje. Daj argumente i činjenice pa da razgovaramo. Ja sam svoju računicu - i to grubu - izneo, na šta ti samo peniš, brekćeš i koristiš burazerski rečnik.Kad se uljudiš i promeniš način komunikacije, vrati se da pričamo.Do tada, Makedonija je zemlja sa najviše čokota po glavi stanovnika na svetu. Edited December 17, 2007 by banatjanin

[Indy]

A da li se tu racunaju Makedonci koji zive u Australiju? :DZeeezam se... vazno je samo smisliti dobar marketinski trik, a eto taj sa "cokotima po glavi" i nije los.